Rifovi u Srbistanu :)

[Crni Bogumil]

S druge strane, u mom gradu, svojevremeno, ni sam Bajaga nije prodao dovoljno karata, pa je koncert otkazan kao neisplativ...

Pazi, to je najverovatnije već nešto sasvim drugo. Sve te velike zvezde i bendovi imaju svoje definisane honorare po nastupu i kao što možeš i da pretpostaviš, oni nisu naivni. To naravno poskupljuje celu organizaciju, a samim tim i cenu karte. Ta slaba prodaja karata se desila zbog previsoke cene koja je najverovatnije bila posledica loše nagodbe između organizatora i menadžera. To se vrlo često dešava, ništa čudno. Ako je Bajaga otkazan zbog slabe prodaje karata, to ne mora da znači da to mora biti obrazac koji se ponavlja i nekim manjim bendovima koji sviraju u tvom gradu. Mali bendovi traže manje honorare, a underground bendovi ih uglavnom i ne traže jer su presrećni ako uopšte imaju i priliku negde da sviraju.

[mislim_stvarno]

Tako ti je danas svuda, ne samo u Srbiji. Ljudi jednostavno mnogo ređe idu "na slepo" na svirke njima nepoznatih bendova, jer ovo je internet era i svako može da proveri o čemu se zapravo radi pre nego što ode na koncert. To je stvarnost i s time se treba pomiriti.

nisam govorio o odlasku na svirke nego o preslusavanju bendova kod kuce. Mozda se jednostavno krecemo u suvise razlicitim krugovima, ljudi koje je znam su u fazonu opustenog slusanja muzike, to mu dodje valjda sira publika, ali se dobar deo i dalje zanima za taj (neki, bilo koji) zanr, ali ne i za mladje bendove, ti si mozda u krugu ljudi koji se trude da prate sta se desava putem neta i sl. Ja zaista nisam naisao na previse takvih ljudi.

Nema, ali svake zajebancije tri dana - dosta, zajebancija ima rok trajanja. Ateisti su se izduvali posle Wartburga i to je to, i sad im na svirke dolazi toliko ljudi koliko im dolazi - zato sto nemaju sta vise da ponude...
Hladno pivo je mozda krenulo kao interna zajebancija (ne znam), ali su oni otisli mnogo dalje, jer taj lik, Mile, zna da napise kakav-takav tekst i da otpeva nesto sto traje i odzvanja duze nego manje-vise simpaticna posalica.

hladno pivo je opstalo mnogo duze jer je mnogo promenilo svoj zvuk sa pocetka i priblizilo ga mejnstrimu. fanovi kukaju i pljuju ih kako su se prodali, ali oni sviraju pred 5-10k ljudi, Jbg, sve je kako su otpevali u pesmi "pjevajte nesto ljubavno"

Ostatak zaključi sam po svom ukusu.

hoces da kazes da je bolje slusati atlantidu nadimac i hajvej, koji su blede kopije nekih vecih bendova bez ikakvog kvaliteta nego neki bend koji pravi sprdnja pesme na vrlo pristojnom nivou? Bolje onda da batalim slusanje muzike... Ili sam promasio poentu ovoga?

[sinisake]

Jbg, sve je kako su otpevali u pesmi "pjevajte nesto ljubavno"

Kada je jedared jedna ingeniozna TV voditeljka, pricajuci sa Zlatkom Arslanagicem, primetila kako vecina njegovih pesama ima ljubavnu tematiku, ovaj je pogledao, onako malo popreko i pitao:
"A o cemu da pjevam? O ribolovu?"

Iskusno, jbg.

[Crni Bogumil]

nisam govorio o odlasku na svirke nego o preslusavanju bendova kod kuce. Mozda se jednostavno krecemo u suvise razlicitim krugovima, ljudi koje je znam su u fazonu opustenog slusanja muzike, to mu dodje valjda sira publika, ali se dobar deo i dalje zanima za taj (neki, bilo koji) zanr, ali ne i za mladje bendove, ti si mozda u krugu ljudi koji se trude da prate sta se desava putem neta i sl. Ja zaista nisam naisao na previse takvih ljudi.

Pa jebiga, više ni ne možeš znati šta ko sluša kod kuće, ne računajući ako je upaljen last.fm skrobler ili okačen neki jutjub klip na fejsbuku... Pre interneta se to moglo znati kad dođeš kod nekog na gajbu i pogledaš šta od muzike ima u kolekciji, što je manje-više slučaj i danas, mada ređe, pošto sad imaš i klinaca koji nikad u životu nisu nabavili muziku u fizičkom obliku. Zato sam se i držao konteksta priče s kojim smo počeli - o posećenosti svirki, jer to je još uvek neki verodostojan pokazatelj.

hoces da kazes da je bolje slusati atlantidu nadimac i hajvej, koji su blede kopije nekih vecih bendova bez ikakvog kvaliteta nego neki bend koji pravi sprdnja pesme na vrlo pristojnom nivou? Bolje onda da batalim slusanje muzike... Ili sam promasio poentu ovoga?

Koga ćeš da slušaš, kažem, sam odaberi po svom ukusu.
Ja sam samo rekao za Bunu - stvorilo se sad nešto internet hajpa oko njih i zbog toga su u mogućnosti da okupe i malo više od 30 ljudi na svirci. Međutim, tih 30 što se potrefilo jeste malo, ali nije nekakva šokantna neočekivanost. Bend je na kraju krajeva interna zajebancija, a kod takvih bendova nije baš uobičajeno očekivati bogznakako ozbiljan entuzijazam od publike.

[Dushan S]

Publika nikome nije ništa dužna. Prosto i jednostavno - ljudi idu na ono što ih zanima kad im to kinta i situacija dozvoljavaju.

Mislim da pojednostavljuješ stvari koje zapravo nisu tako jednostavne i relativizuješ.Priča bi ti bila validna na liberalno kapitalističkom tlu USA gde publika glasa svojim novcem (koga ima). Postoji vrlo složeno tkanje u kome postoji interakcija između stvari koje sa muzikom nemaju veze direktno ali utiču na život jednog naroda i države, a odražava se posredno na kulturološko stanje nacije i mesto koje ima (ako ga ima) rok muzika. Razlog zašto sam napisao i jednu reč na TMM sajtu je što većina ljudi svodi problem na pravolinijska pojednostavljena razmišljanja kakva delom ti iznosiš, zatim na navodno "razumne" ocene tipa "Ljudi bi slušali da vole" a tu su i opšte, subjektivne žalopojke u kojima se često gnev usmerava na komercijalno uspešnu muziku kao što su turbo folk pop izvođači. Ovo što pričaš je vraćanje priče na ta opšta mesta, a to po meni nema nikakvu svrhu i smisao, naslušao sam se toga. Ovde nije fabula u žalopojkama pojedinca ili grupe istih, već o nečemu što je prisutno na širem nivou, o disfunkcionalnoj muzičkoj sceni koja više ne funkcioniše kako treba, ponašajući se kao crna rupa koja jede samu sebe. Ti govoriš o tome šta i koga podržava svet, a zapravo ovde stvari nisu ni nalik na svet.

Оно где се ви заправо спорите, колико ја видим, то је питање на кога свалити бреме одговорности у свему томе:) А то је већ кокошка-јаје фазон. Крив је цео свет? Добро, и шта сад, ништа, јебига. Океј, крив је цео свет, свет као ентитет не може да преузме улогу одговорности и цимања. Идемо даље, извођачи? Океј, ако је свет такав и такав, онда извођачи треба да се прилагоде или да ''прогласе банкрот''. Али, зашто кад нису криви они? Зато што је таква ситуација. Дакле, неки брејнсторминг идеја или агресивније цимање или ко зна шта. Стигосмо до публике? Океј, извођачи раде оно што раде увек, а публика је геј. То је сад двојак трип (кокошка-јаје). Ко коме ту треба да попуши?:) И тако у круг и тако може до прексутра. По мом скромном мишљењу, поента је да свако од поменутих групација треба да сконта ситуацију и да дела у складу са задатим параметрима и усвојеним циљем. Све друго је неконструктивно.

Slažem se sa tobom ali bih još jednom podvukao to da se dobrim delom volim baviti onim što je lokalni problem a ne neka svetska tendencija, a da svet treba gledati, naravno, kao reality check. U tom zatvorenom krugu odnosa publike i izvođača koji pominješ jasno je da kao i svi krugovi, ni ovaj ne nastaje tako što je neko nešto uradio prvi niti je često u moći samih aktera da razbiju krug. Takav krug kao rečni vir obično nastaje kao deo šire slike. Pa tako mislim da će razrešenje eventualno doći tek kroz dugogodišnje promene u društvu, kojima se ne nadam u skoroj budućnosti.

[Dushan S]

Mala je ovo zemlja da bi se mogao ozbiljniji biznis praviti od rokenrola, cak i pod pretpostavkom da bend poseduje kvalitet i hitoidni potencijal.

...I tako prođe još jedna godina u kojoj su u toj zemlji koja je premala za rok pare uzeli ex-Yu rokeri. Tvoju tezu negira činjenica da neki ljudi žive od rok muzike.
Ono što je za priču je zašto je rok publika dobrim delom stala na prvom delu devedesetih godina i ostala zaglavljena tamo, kao i zašto Srbi na reč "novo" nemaju pozitivne asocijacije. Mislim da gomila stavova ovde nastaje iz zaborava, nedostatka informacija ili puke otupelosti, gde utopljeni u svakodnevno sivilo pravimo racionalizacije za situaciju koja je zapravo van mozga. Na primer upali neki solidan strani radio sa kvalitetnim voditeljima da čuješ kako su svi ovde zaboravili da je muzika nešto kul važno i interesantno, kao i da "a sada novi bend koji još niste čulI" ne znači da treba da promeniš stanicu već da načuljiš uši. Ne samo vezano za muziku, kultura je svedena na ideju o nečemu beskorisnom, ezoteričnom, nepotrebnom normalnom čoveku čije se potrebe, naravno ovde svode na jesti piti, zabavljati se i preživeti. Obrati pažnju šta čini građu državnog TV Dnevnika, u poređenju sa nekim drugim državnim stanicama koje imaju stalne priloge o kulturi, od muzike do slikarstva. Ovde se ne radi samo promeni ukusa ili siromaštvu. Radi se o dugogodišnjoj devalvaciji kreativnosti i plodova iste. Na jednom domaćem videu sam video komentar (tačan) da je pesma zapravo ukradena a odgovor na taj komentar, sa desetak lajkova je, "pa šta i ako su ukrali, lepa je pesma". Dakle tu se radi o truljenju vrednosnog sistema u društvu gde je stanje u muzici samo očigledna posledica ovakvog sunovrata koji je počeo još u SFRJ, daleko pre turbo folk-a, siromaštva i TV Pink.

Elem, kada na strani koncert rok benda umesto 10000 ljudi počne dolaziti samo 2000 ionda ćemo moći pričati kako je ovde premala zemlja za rok muziku jer će to pokazivati stvarno stanje na terenu.

[Doolio]

Slažem se sa tobom ali bih još jednom podvukao to da se dobrim delom volim baviti onim što je lokalni problem a ne neka svetska tendencija, a da svet treba gledati, naravno, kao reality check. U tom zatvorenom krugu odnosa publike i izvođača koji pominješ jasno je da kao i svi krugovi, ni ovaj ne nastaje tako što je neko nešto uradio prvi niti je često u moći samih aktera da razbiju krug. Takav krug kao rečni vir obično nastaje kao deo šire slike. Pa tako mislim da će razrešenje eventualno doći tek kroz dugogodišnje promene u društvu, kojima se ne nadam u skoroj budućnosti.

Наравно, па нема ништа до тога да ти сад одеш у Кнез са неким doomsday знаком а ла ''покајте се'':)

Моја цела ''упадица'' се односила на то да кад људи наиђу на неки проблем или лошу ситуацију, имају природну тенденцију да упиру прстом јер то пружа душевно олакшање, јелте. Али то понекад нема смисла (рецимо, у овом случају, пошто ''кривца'' просто нема), а поред тога, нема смисла јер је та ситуација ''већа од биосфере која је погођена тиме'' - самим тим, та биосфера треба то да прихвати као неку датост и да акцијаши у тим параметрима и у складу са својим могућностима.

У преводу, рекао сам исто што и ти, али волим да серем!

[Crni Bogumil]

Mislim da pojednostavljuješ stvari koje zapravo nisu tako jednostavne i relativizuješ.Priča bi ti bila validna na liberalno kapitalističkom tlu USA gde publika glasa svojim novcem (koga ima).

I Srbija je liberal-kapitalističko tlo, samo što na njemu publika glasa s novcem koga nema.

Postoji vrlo složeno tkanje u kome postoji interakcija između stvari koje sa muzikom nemaju veze direktno ali utiču na život jednog naroda i države, a odražava se posredno na kulturološko stanje nacije i mesto koje ima (ako ga ima) rok muzika. Razlog zašto sam napisao i jednu reč na TMM sajtu je što većina ljudi svodi problem na pravolinijska pojednostavljena razmišljanja kakva delom ti iznosiš, zatim na navodno "razumne" ocene tipa "Ljudi bi slušali da vole" a tu su i opšte, subjektivne žalopojke u kojima se često gnev usmerava na komercijalno uspešnu muziku kao što su turbo folk pop izvođači. Ovo što pričaš je vraćanje priče na ta opšta mesta, a to po meni nema nikakvu svrhu i smisao, naslušao sam se toga. Ovde nije fabula u žalopojkama pojedinca ili grupe istih, već o nečemu što je prisutno na širem nivou, o disfunkcionalnoj muzičkoj sceni koja više ne funkcioniše kako treba, ponašajući se kao crna rupa koja jede samu sebe. Ti govoriš o tome šta i koga podržava svet, a zapravo ovde stvari nisu ni nalik na svet.

Naravno da je vraćanje na opšta mesta, ali to je kanda zato što si se malo zajebao s fabulom. Sve je vrlo složeno, ali opet, to se sve kod tebe manje-više svelo na poređenja publike ovde (koja se navodno davi u malograđanštini) s publikom tamo (koja je navodno divna i krasna). To već pomalo zaudara na Rogošić šablon koji sad već deluje kao nešto na ivici oboljenja, jer ovo je ipak 2013. Ili si samo malo naivan i zanesen.

...I tako prođe još jedna godina u kojoj su u toj zemlji koja je premala za rok pare uzeli ex-Yu rokeri. Tvoju tezu negira činjenica da neki ljudi žive od rok muzike.
Ono što je za priču je zašto je rok publika dobrim delom stala na prvom delu devedesetih godina i ostala zaglavljena tamo, kao i zašto Srbi na reč "novo" nemaju pozitivne asocijacije. Mislim da gomila stavova ovde nastaje iz zaborava, nedostatka informacija ili puke otupelosti, gde utopljeni u svakodnevno sivilo pravimo racionalizacije za situaciju koja je zapravo van mozga. Na primer upali neki solidan strani radio sa kvalitetnim voditeljima da čuješ kako su svi ovde zaboravili da je muzika nešto kul važno i interesantno, kao i da "a sada novi bend koji još niste čulI" ne znači da treba da promeniš stanicu već da načuljiš uši. Ne samo vezano za muziku, kultura je svedena na ideju o nečemu beskorisnom, ezoteričnom, nepotrebnom normalnom čoveku čije se potrebe, naravno ovde svode na jesti piti, zabavljati se i preživeti. Obrati pažnju šta čini građu državnog TV Dnevnika, u poređenju sa nekim drugim državnim stanicama koje imaju stalne priloge o kulturi, od muzike do slikarstva. Ovde se ne radi samo promeni ukusa ili siromaštvu. Radi se o dugogodišnjoj devalvaciji kreativnosti i plodova iste. Na jednom domaćem videu sam video komentar (tačan) da je pesma zapravo ukradena a odgovor na taj komentar, sa desetak lajkova je, "pa šta i ako su ukrali, lepa je pesma". Dakle tu se radi o truljenju vrednosnog sistema u društvu gde je stanje u muzici samo očigledna posledica ovakvog sunovrata koji je počeo još u SFRJ, daleko pre turbo folk-a, siromaštva i TV Pink.

Osim činjenice da neki ljudi i danas zaista žive od rock muzike, sve ovo ostalo ti je stereotipni bućkuriš. To što je ovde bilo bolje za rock bendove tokom '90-ih je takođe zbog globalne odlike tog vremena a ne samo zbog neke lokalne publike koja je navodno nekad bila bolja.

[Dushan S]

I Srbija je liberal-kapitalističko tlo, samo što na njemu publika glasa s novcem koga nema.

Ako je novac glasački listić onda ovde glasačko telo nije ni u mogućnosti da glasa. Ako niko ne glasa onda su tvrdnje o popularnosti samo spekulacije. Ipak, glasanje se odvija, na primer tako što se na primerima određenih događanja može videti koliko je publike spremno platiti koliko skupu kartu za Metaliku, Acu Lukasa ili Bijons. U svakom slučaju tvoje objašnjenje je pojednostavljeno jer pričaš o stvarima koje nisu sasvim direktno povezane kao da jesu. Na primer, klupska "gig" kultura je direktno povezana sa sposobnošću publike da odvoji određenu sumu novca u toku meseca za takvu vrstu provoda kao i sa osećajem šta dobija zauzvrat za svoj novac. Kad je reč o velikom koncertu, on se ne dešava često i samim tim ljudi odluče na vreme da će ići jer im je dovoljno bitno i odvajaju novac za omiljeni bend. Dalje, ako čovek ima novca samo za jedan provod nedeljno, može radije izabrati cover band na kom će se isprazniti uz pesme koje poznaje nego da rizikuje nepoznat bend. Ali i onaj ko pravi program može izabrati da da prednost cover bandu da bi izbio to malo novca iz džepa posetioca. Dakle "glasanje novcem" koje je u USA pokazatelj toga šta neko preferira od ponuđenih AUTORSKIH bendova, ovde može biti samo izbor provoda i prateće muzike uz isti. Dalje taj izbor može biti direktno pod uticajem zakrivljene informativne slike i nakaradnih merila aktuelnog i dobrog gde se zbog ograničenih finansija dodatno smanjuje volja publike da istražuje i eksperimentiše. Itd. U svetlu svega toga pričati o tome da će publika sama izabrati šta valja i šta želi meni zvuči kao SPS demagogija iz zlatnih slobinih dana "Narod zna najbolje", pri čemu su muzičari ispada krivi za to ako nisu učinili potrebne korake da budu prepoznati kao dobra stvar. Fabula je u tome da u normalnim okolnostima postoje jasni, smisleni načini kako plasirati svoju muziku ako je solidna kvalitetom - ovde skoro niti jedan od njih nema smisla a umesto toga, stvari funkcionišu Srbistanski.

Naravno da je vraćanje na opšta mesta, ali to je kanda zato što si se malo zajebao s fabulom. Sve je vrlo složeno, ali opet, to se sve kod tebe manje-više svelo na poređenja publike ovde (koja se navodno davi u malograđanštini) s publikom tamo (koja je navodno divna i krasna). To već pomalo zaudara na Rogošić šablon koji sad već deluje kao nešto na ivici oboljenja, jer ovo je ipak 2013. Ili si samo malo naivan i zanesen.

Nema smisla da karikiraš moj stav. Ako ne postoji jasna percepcija nekog problema, interesantno je ukazati prstom na to, pokušati rasvetliti neki aspekt te teme ili reći javno nešto što ljudi misle a boje se da kažu. U ovom slučaju je bilo puno reakcija upravo zato što je ono što sam imenovao dugo prisutno a iz različitih razloga niko neće o tome javno da priča. U odnosu na objektivan, postojeći problem, tvoji komentari su mi zvučali kao bacanje magle i rotacija iste priče koja se ponavlja slična već godinama. Publika ovde jednostavno jeste gora nego u zemljama gde je rok muzika prihvaćena. Mnoge stvari su ovde gore nego u tim zemljama, od odnosa ljudi jednih prema drugima do nekih raširenih životnih stavova a ako to ne vidiš, možda si ti naivan i zanesen. Nije pitanje da je li percepcija koju sam izneo tačna, jer je to očigledno, stvari jesu loše, problem postoji a situacija sama svedoči o istinitosti rečenog. Pitanje kojim možemo da se bavimo i ono oko čega možemo da se ne slažemo je zašto je to tako. Meni je besmisleno da pravim neku šatro odbranu mog stava i viđenja, neke stvari ljudi jednostavno vide ili ne vide. Razlog za reakciju u ovom slučaju je da, ako sam počeo da pišem da bih promenio to što se vrte iste prazne priče, tužno mi je da čitam kao komentar na napisano te iste stare priče. Ne slažem se sa tobom jer jednostavno vidim tvoju priču kao pristup u kome se u ime navodne "zrelosti" bolest prihvata kao nepromenljivo stanje, usud takoreći, a na muzičarima je da u neprirodnim uslovima na mišiće isteruju 101% kvaliteta u nadi da će se nešto dogoditi.

Osim činjenice da neki ljudi i danas zaista žive od rock muzike, sve ovo ostalo ti je stereotipni bućkuriš. To što je ovde bilo bolje za rock bendove tokom '90-ih je takođe zbog globalne odlike tog vremena a ne samo zbog neke lokalne publike koja je navodno nekad bila bolja.

Ako misliš da je nešto što je rečeno bućkuriš, a želiš biti shvaćen, treba i da daš neki argument, ako ga imaš.

[Dushan S]

Моја цела ''упадица'' се односила на то да кад људи наиђу на неки проблем или лошу ситуацију, имају природну тенденцију да упиру прстом јер то пружа душевно олакшање, јелте. Али то понекад нема смисла (рецимо, у овом случају, пошто ''кривца'' просто нема), а поред тога, нема смисла јер је та ситуација ''већа од биосфере која је погођена тиме'' - самим тим, та биосфера треба то да прихвати као неку датост и да акцијаши у тим параметрима и у складу са својим могућностима.

У преводу, рекао сам исто што и ти, али волим да серем!

Hehe pa dobro i ja sam malopre malo toga rekao što nisi već ti pomenuo. Jedino što ja mislim da akcijašenje u datim parametrima uglavnom nema puno smisla ili efekta. Tj. mislim da dok pravila igre nisu kako treba postavljena i dok ljudi negiraju da su ih upravo oni sami postavili i podržavaju ih, sve je više mučenje nego igra. Kao što ovde običnom svetu, tek sad, u malim dozama počinje dolaziti do mozga da je politika kurvanluk, a da su svi oni za koje su navijali kao da su fudbalski klubovi ista govna, pa je potrebno promeniti sistem a ne igrače u njemu, tako mislim da ljudi potpuno ne razumeju kako funkcioniše muzički svet i imaju iskrivljenu percepciju. Zato i kakim tamo na sajtu kad mi dođe tastaturna diareja. Ne kažem da je zapad suštinski različit (jer zapravo, poplava kiča i šunda koju ovde pripisujemo sebi zapravo je došla uz MTV i Reality TV serije a ne samo uz nacionalizam i Turbo folk pre 20 godina) ali ipak jeste bolji za onoga ko želi da se bavi stvaralaštvom bilo koje vrste. Ako ništa drugo, za kulturu je povoljno bogato i vitalno društvo.

[Doolio]

Jedino što ja mislim da akcijašenje u datim parametrima uglavnom nema puno smisla ili efekta

Да, али рационални закључак је врло прост и нема ту много да се размишља:

-мењаш систем
-мењаш акцијашење
-престајеш са акцијашењем
-не престајеш са акцијашењем, нити га мењаш, нити мењаш систем, али не патиш

Па ти бирај, али бирај стварно, а најгоре је квази-акцијашење или неуротично неакцијашење или било који од сродних избора (тј. неизбора заправо). Најгоре по ту особу, то оћу да кажем. Дал је лако правити одлуке? Не, заправо, то је најтеже у животу, али јебига:)
Ал добро, сад сам већ отишао у неку генералнију филозофију, мада моја поента је да код ситуација/проблема који захтевају или конструктивност или индиферентност, најгоре је ући у неки пасивно-агресивни емо-лимбо (а то људи најчешће чине, јелте, јер то стање не захтева - одлуку).

[sinisake]

Elem, kada na strani koncert rok benda umesto 10000 ljudi počne dolaziti samo 2000 ionda ćemo moći pričati kako je ovde premala zemlja za rok muziku jer će to pokazivati stvarno stanje na terenu.

Bio na takvom koncertu. Muse u Areni. Dobro, bilo je mozda ~ 1000 ljudi vise. Tad su bili na vrhuncu karijere.

Ono što je za priču je zašto je rok publika dobrim delom stala na prvom delu devedesetih godina i ostala zaglavljena tamo

Zato sto su 'klasici domaceg roka' postali skoro pa deo svadbarskog repertoara, narodne pesme, i corbe, bajage, djulad, pa i smakovi (+ daire - izvesne ograde) i slicni prolaze sasvim dobro u ne-rok kontekstima, i nisam siguran da 'rok publika', ako tako nesto i postoji (ljudi koji slusaju 'rok', nikako 'grand', jer je to nacin zivota ), uopste i slusa takve stvari...

Poenta je da ce klinac danas radije da odvoji vreme™ i novac za neki turbo-rep ili samo rep bend (za koji ti i ja mozda nismo ni culi), nego za neki 'rok' bend. A to sto mi nismo culi za te izvodjace, govori da su klinci dobro informisani, bolje od nas, i da su izabrali ono sto im se svidja.

Isto tako, ubedjen sam da bi neki ekstremni, manje-vise opskurni ultra-ded-mega-mjetal bend imao bolju prodju na klupskoj svirci, nego neki metal bend koji puca na mejnstrim i siru dopadljivost (kao tvoj bend, Dule, npr). Imam utisak da 'metal publika', za razliku od 'rok publike', mozda i postoji (i ko danas medj klincima ne slusa narodnjake i rep, u svim svojim varijacijama i mutacijama, slusa zapravo vrlo ekstremne zanrove metala, i bolje zna albume djed-djeda nego bitlsa; o tom kulturnom fenomenu moze da se napise neki esej, ali... )

Bend koji krece da radi u Srbiji, treba prvo da odredi koga zeli da pridobije (ciljna grupa, - zanos glede mogucnosti da se obuhvati sira 'rok' publika), a onda da razmisli i kako...
Evo, neki drugari sa foruma: idu na festivale, videli sveta, ne kukaju zbog lose prihvacenosti, nedostatka fidbeka u Srbijici, ali oni su deo underground ('hrcak, raspali student?') kulture, i to prihvataju, i uzmu pare i zabave se tamo gde takva underground kultura fercera...

[komil]

Mislim da pojednostavljuješ stvari koje zapravo nisu tako jednostavne i relativizuješ.

Naravno, niko ovde nije pravio naučnu studiju, ne treba to ni očekivati. Iznosimo mišljenja i zapažanja, neko bolje a neko loše informisan itd. Ono što može biti dragoceno (pa i konstruktivno) je neka nova, bolje reći, druga perspektiva. Traženje krivca za svaljivanje odgovornosti je više neki ventil, da bi bili konstruktivni treba otići korak dalje od toga, ili prosto, zaobići to i pokušati drugačije:
Čovek je samo pružio jednu perspektivu koja je nažalost nerazumljiva većini bendova (ne pričam generalno o tvom bendu, vi ste, po mom mišljenju netipična priča za Srbistan).

Priča bi ti bila validna na liberalno kapitalističkom tlu USA gde publika glasa svojim novcem (koga ima).

Naravno da je lako prepoznati Srbistan u ovoj perspektivi. Ali druga perspektiva na to je da novca ipak ima. Dokle god ga ima, on jeste pokazatelj. Dalje, to što ga ima manje može da bude još i veći pokazatelj kad neko izdvoji svoj novac. Još dalje, i kad je stanje loše i katastrofalno - to može biti i prilika i odskočna daska za nekoga (pa i onoga ko ima i kvalitet). Objasniću konkretnije na šta mislim...

Ako je novac glasački listić onda ovde glasačko telo nije ni u mogućnosti da glasa.

Pa rekao si da na strane koncerte u Srbiji dolaze i desetine hiljada ljudi (i plaćaju karte koje su za njih skupe). Dakle, para ipak ima. Evo ti i primer ZigiZelig-a sa foruma, čovek je ušao u finale šoa Ja imam talenat a adut mu je ogoljena autorska muzika. Da ne tupimo priču o tome čega taj šou sve nije pokazatelj: to ipak i jeste pokazatelj nečega. Ljudi su glasali i parama za njega (SMS poruke se naplaćuju). Mora da postoji i određeni nivo strasti u glasanju, da neko uzme taj mobilni u ruke, otkuca i pošalje poruku koja se naplati, umesto da samo onako izvaljen sedi na kauču. To nije glasanje tipa da li mi ova ili ona stvar manje smeta u trenutnoj aktivnosti, nego je baš glasanje ZA nešto. Moja poenta je i da je ZigiZelig svirao covere - ne bi ušao ni u polufinale ni u finale.

Naravno da je problem i da jedan domaći rok bend dobije takvu minutažu na televiziji, a televizija kao jako moćan medij (i danas) utiče itekako na svest ljudi. Ali, moja poenta je da je potpuno pogrešno reći da je teško naterati i ortaka da odsluša dve pesme tvog benda i reći da nisi baš ti kriv. Brate, ako niko neće da dođe da sluša tvoj bend, ne zavaravaj se - ti si kriv a ne društvo..

Moje mišljenje je da rock muzičari treba da se uče posmatrajući stanje na terenu u drugim vrstama umetnosti i masovne kulture (film, tv program..), i da treba da pokušaju da malo menjaju formu svog delovanja (drugi mediji, saradnja sa ljudima iz druge branše i slično).

Primera radi, limunadni serijski program na televiziji. Posle vrlo plitkog serijskog programa gde se neka drama zasnivala na tome kako sagovornici jedan drugog vređaju, pojavi se u neki "Ranjeni orao", koji je recimo u tim stvarima suprotnost. Garantujem da je jedan značajan deo privlačnosti toga kod publike bio i prosto taj dosta drugačiji "milje". Hoću da kažem da su ti kontrasti ono što može da privlači, provocira publiku. Primenjeno na rock muziku, ako je grand i turbo folk takav kakav jeste, loš, onda bi rock bend koji bi bio suprotnost, u tome imao odskočnu dasku (a kamoli da bude ljubomoran). Pričam o rock bendu koji bi imao dobre, angažovane tekstove, zanimljivu muziku i svirku, i priču opštiju od lokalne pošalice (a to sve folk nije). Nažalost, kad tako gledaš stvari, dosta rock bendova ima dosta sličnosti sa folkom. Većina domaćih bendova odaje utisak nedovršenosti i dezorjentisanosti (tj. neangažovanosti po bilo kom pitanju bitnom slušaocu).

Ono za multimediju... Novi talas kod nas je npr. imao neki most i u filmu. Možda ne u toliko konkretnih filmova, ali poenta je da su ljudi iz različitih branši imali neki most, prepoznavali su neki pravac svog delovanja. To je, pored publike, pokazatelj da neka "svirka za sebe" nekih novotalasnih bendova ima neki opštiji karakter i smisao. Koliko je to samo drastično drugačije u odnosu na neku situaciju u kojoj neki klinci danas sviraju neki pravac i za to ne mogu da nahvataju dva čoveka da im dođu na svirku...

Dalje, ako čovek ima novca samo za jedan provod nedeljno, može radije izabrati cover band na kom će se isprazniti uz pesme koje poznaje nego da rizikuje nepoznat bend. Ali i onaj ko pravi program može izabrati da da prednost cover bandu da bi izbio to malo novca iz džepa posetioca.

Cover bendovi su nešto potpuno drugo. To se zasniva na kompromisima, i samo na kompromisima publike (i ostalih). U svetu gotovo da ne postoje cover bendovi koji su postigli nešto značajno, u bilo kom smislu.

[Dushan S]

Jedino što ja mislim da akcijašenje u datim parametrima uglavnom nema puno smisla ili efekta

Да, али рационални закључак је врло прост и нема ту много да се размишља:

-мењаш систем
-мењаш акцијашење
-престајеш са акцијашењем
-не престајеш са акцијашењем, нити га мењаш, нити мењаш систем, али не патиш

Па ти бирај, али бирај стварно, а најгоре је квази-акцијашење или неуротично неакцијашење или било који од сродних избора (тј. неизбора заправо). Најгоре по ту особу, то оћу да кажем. Дал је лако правити одлуке? Не, заправо, то је најтеже у животу, али јебига:)
Ал добро, сад сам већ отишао у неку генералнију филозофију, мада моја поента је да код ситуација/проблема који захтевају или конструктивност или индиферентност, најгоре је ући у неки пасивно-агресивни емо-лимбо (а то људи најчешће чине, јелте, јер то стање не захтева - одлуку).

Slažem se!

Bio na takvom koncertu. Muse u Areni. Dobro, bilo je mozda ~ 1000 ljudi vise. Tad su bili na vrhuncu karijere.

Ajd ne zezaj, radi se o koncertu stranog benda koji ovde nije toliko popularan, bez obzira na to što nešto znače u svetskim razmerama. Imaš Muse ali imaš i Metaliku, Ramštajn, itd. I pazi, Muse kad pogine u Areni, to je prava poseta, sa skupljom ulaznicom, za razliku od ovih domaćih zvezda koje imaju sponzore koji razdele pola karata i zapravo imaju posetu od samo par hiljada prodatih pravih karata. Nek izađe Karleuša bez sponzora i sa istom cenom karte kao Muse u areni pa da vidimo rezultat. Pošto sam se bavio i estradom, zapravo znam da je slika o tome šta je popularno u Srbiji delom iskrivljena. Nego mislim da se ide u offtopic, stvar je bila samo u tome da koncerti stranih imena svedoče o tome da publika postoji, pa sad možemo da pričamo zašto je ona u tom fazonu u kom je itd.

Poenta je da ce klinac danas radije da odvoji vreme™ i novac za neki turbo-rep ili samo rep bend (za koji ti i ja mozda nismo ni culi), nego za neki 'rok' bend. A to sto mi nismo culi za te izvodjace, govori da su klinci dobro informisani, bolje od nas, i da su izabrali ono sto im se svidja.

E vidiš fabula je da zapravo nije tako kao što MTV nije merilo toga šta publika sluša. Inače bi Đus napravio trijumfalni koncert u areni, kapiraš. Vraćamo se na to da je tvoj stav ili stav nekog drugog izgrađen na informacijama koje imaš, a one ne moraju biti tačne. U svemu ovome nisam ja izmislio toplu vodu, čitao sam još pre desetak godina članak nekog engleza na temu toga da li je rok mrtav i kolike su zapravo cifre. To je stara priča koja koren zapravo ima u tome da su gradualno rok muzičari istisnuti iz mainstream medija koji su opet u direktnoj vezi sa velikim biznisom jer su komplikovani za rukovanje i plasman, za razliku od mainstream pop proizvoda.

Bend koji krece da radi u Srbiji, treba prvo da odredi koga zeli da pridobije (ciljna grupa, - zanos glede mogucnosti da se obuhvati sira 'rok' publika), a onda da razmisli i kako...
Evo, neki drugari sa foruma: idu na festivale, videli sveta, ne kukaju zbog lose prihvacenosti, nedostatka fidbeka u Srbijici, ali oni su deo underground ('hrcak, raspali student?') kulture, i to prihvataju, i uzmu pare i zabave se tamo gde takva underground kultura fercera...

Pa ako idu na festivale i videli su sveta onda se i ne bave Srbijom, zar ne? A nisam pisao o tome šta muzičar treba da radi da bi bio srećan i zadovoljan, već o tome šta ovde ne valja. U suštini sva moja polemika ovde je da mi se ne sviđa kad u razgovoru primećujem tendenciju bežanja od bavljenja time da smo u usranoj zemlji i priče kako stvari učiniti boljim i gde je problem. Jer ako se sve svodi na individualca onda se tvoj poslednji pasus može preneti i na ostalo na primer, kako ti ovo zvuči "Čovek u Srbiji prvo treba da odredi šta hoće od života. Evo imam drugara, putuje po svetu, radi za strane firme, snalazi se, ne kuka zbog toga što ovde nema para." Razumeš? Da li treba da se odreknemo sopstvene moći da menjamo situaciju ovde, prepustimo sve smradovima i da nam jedini fokus bude kako je nama samima a ostalo nema veze?
Inače, hehe, zabavno mi je što si pomenuo raspale studente. Verovatno nikom ne bi upalo u oči da sam tada rekao da pola metal bendova ovde izgleda kao deca ratara sa duksevima uvučenim u svetle farmerke i masnom kosom koja prvo izlaze na binu i snimaju demo a onda uče akorde? (što je jednako istina kao i ono za raspale studente).

[Dushan S]

Naravno, niko ovde nije pravio naučnu studiju, ne treba to ni očekivati. Iznosimo mišljenja i zapažanja, neko bolje a neko loše informisan itd. Ono što može biti dragoceno (pa i konstruktivno) je neka nova, bolje reći, druga perspektiva. Traženje krivca za svaljivanje odgovornosti je više neki ventil, da bi bili konstruktivni treba otići korak dalje od toga, ili prosto, zaobići to i pokušati drugačije:
Čovek je samo pružio jednu perspektivu koja je nažalost nerazumljiva većini bendova (ne pričam generalno o tvom bendu, vi ste, po mom mišljenju netipična priča za Srbistan).

Misliš da je ta perspektiva nerazumljiva većini bendova? Ja sam zapravo imao utisak da je njegova perspektiva najuobičajena moguća. U svakom slučaju to što je on rekao sam čuo sto puta. Kao što sam sto puta čuo da smo ljubazan i srdačan narod iako svaki dan kad prođem kroz grad vidim stvari koje dokazuju suprotno. Slažemo se oko nove perspektive, pa sve što sam čoveku napisao upravo ima koren u tome da mislim da neko ko je inteligentan a oseća potrebu da kaže nešto na neku temu ne mora da prežvakava nešto što je već toliko puta ponovljeno. Doduše istinita je priča o odgovornosti muzikanata, ali je nemoguće pisati komad teksta i pokriti sve, mora se privremeno zauzeti jedno gledište i obraditi uže neka tema.

Pa rekao si da na strane koncerte u Srbiji dolaze i desetine hiljada ljudi (i plaćaju karte koje su za njih skupe). Dakle, para ipak ima. Evo ti i primer ZigiZelig-a sa foruma, čovek je ušao u finale šoa Ja imam talenat a adut mu je ogoljena autorska muzika. Da ne tupimo priču o tome čega taj šou sve nije pokazatelj: to ipak i jeste pokazatelj nečega. Ljudi su glasali i parama za njega (SMS poruke se naplaćuju). Mora da postoji i određeni nivo strasti u glasanju, da neko uzme taj mobilni u ruke, otkuca i pošalje poruku koja se naplati, umesto da samo onako izvaljen sedi na kauču. To nije glasanje tipa da li mi ova ili ona stvar manje smeta u trenutnoj aktivnosti, nego je baš glasanje ZA nešto. Moja poenta je i da je ZigiZelig svirao covere - ne bi ušao ni u polufinale ni u finale.

Lepo si rekao za strasti u glasanju. Takvi TV emisije imaju veliku gledanost i u inostranstvu, ali kako svi znamo, uglavnom ne stvaraju velike muzičke zvezde. Stvar je u tome da je to takmičenje, koje je uvek obojeno tom romantičarskom pričom o totalnom autsajderu koji osvaja srca publike. U tom smislu pozitivne reakcije na našeg forumaša (koji nesumnjivo poseduje talenat i sposobnosti) nisu reakcije konzumenata i ljubitelja muzike koji će kupovati njegove albume u budućnosti već više reakcije ljudi koji osećaju žal za određenim vremenima, određenim stvarnim emocijama, onih koji mogu da se identifikuju sa onim što on, sedeći sa svojom gitarom i pevajući ličnu priču, predstavlja simbolički. Ali oni nisu fanovi, nisu kupovno telo. Dobar primer su ti i SARS koji su imali milionske preglede pesme, ali kad je napravljen koncert u bašti SKC-a broj publike je bio trocifren. Tako razumem šta hoćeš da kažeš ali nisam siguran da "Ja imam talenat" može da bude neki termometar za interes publike koja aktivno konzumira muziku.

Naravno da je problem i da jedan domaći rok bend dobije takvu minutažu na televiziji, a televizija kao jako moćan medij (i danas) utiče itekako na svest ljudi. Ali, moja poenta je da je potpuno pogrešno reći da je teško naterati i ortaka da odsluša dve pesme tvog benda i reći da nisi baš ti kriv. Brate, ako niko neće da dođe da sluša tvoj bend, ne zavaravaj se - ti si kriv a ne društvo..

Slažem se, mada ako praktično malo ko može da zainteresuje malo koga, da li mi imamo toliko lošu muzičku ponudu pa je pasivna nezainteresovanost publike logičan rezultat ili je nešto drugo u pitanju?

Moje mišljenje je da rock muzičari treba da se uče posmatrajući stanje na terenu u drugim vrstama umetnosti i masovne kulture (film, tv program..), i da treba da pokušaju da malo menjaju formu svog delovanja (drugi mediji, saradnja sa ljudima iz druge branše i slično).

Slažem se, ali i u ostatku masovne kulture vlada letargija. Filmadžije i glumci pričaju sličnu priču kao i muzičari, dakle nemam utisak da je u pitanju samo nesposobnost plasmana svog rada.

Primera radi, limunadni serijski program na televiziji. Posle vrlo plitkog serijskog programa gde se neka drama zasnivala na tome kako sagovornici jedan drugog vređaju, pojavi se u neki "Ranjeni orao", koji je recimo u tim stvarima suprotnost. Garantujem da je jedan značajan deo privlačnosti toga kod publike bio i prosto taj dosta drugačiji "milje". Hoću da kažem da su ti kontrasti ono što može da privlači, provocira publiku. Primenjeno na rock muziku, ako je grand i turbo folk takav kakav jeste, loš, onda bi rock bend koji bi bio suprotnost, u tome imao odskočnu dasku (a kamoli da bude ljubomoran). Pričam o rock bendu koji bi imao dobre, angažovane tekstove, zanimljivu muziku i svirku, i priču opštiju od lokalne pošalice (a to sve folk nije). Nažalost, kad tako gledaš stvari, dosta rock bendova ima dosta sličnosti sa folkom. Većina domaćih bendova odaje utisak nedovršenosti i dezorjentisanosti (tj. neangažovanosti po bilo kom pitanju bitnom slušaocu).

Ovo je interesantna priča, i tu ima istine. To jest, govoriš o onome što bi možda izazvalo reakcije. E sad, da li se najpopularniji bendovi na zapadu bave takođe time? Zašto rok bend ne bi samo imao "nice tune"? Zašto bi zahtevali od benda ovde da bude (imam utisak da to opisuješ) izuzetan i jako prilagođen trenutku i okolnostima, dok u drugom delu sveta ljudi jednostavno rade muziku kakvu osećaju da treba da rade i onda je marketuju najbolje što mogu? Zar nije suština rok mainstream-a upravo u tome, da ima dobre pesme koje se ne trude da promene svet i solidno pakovanje?
Inače voleo bih da čujem šta tebi izgleda kao potencijalno provokativno ovde? ja nekako imam utisak da smo mi specifični jer su se događale stvari čija je posledica da je jako teško biti provokativan više od onoga što je svakodnevnica.

Ono za multimediju... Novi talas kod nas je npr. imao neki most i u filmu. Možda ne u toliko konkretnih filmova, ali poenta je da su ljudi iz različitih branši imali neki most, prepoznavali su neki pravac svog delovanja. To je, pored publike, pokazatelj da neka "svirka za sebe" nekih novotalasnih bendova ima neki opštiji karakter i smisao. Koliko je to samo drastično drugačije u odnosu na neku situaciju u kojoj neki klinci danas sviraju neki pravac i za to ne mogu da nahvataju dva čoveka da im dođu na svirku...

Slažem se, samo to je bila društvena pojava u okviru malog dela populacije, koja je bila eho nekih svetskih umetničkih kretanja. Ne može se to ponovo izazvati željom par pojedinaca da bolje marketuju svoju muziku. Popboks je to pokušao sa Novom srpskom scenom i nisam siguran koliko su bili uspešni u stvaranju novog novog talasa.