Na fotografijama možete da vidite model G60-112 američke Firme Acoustic proizveden 1981. godine. Za one koji ne znaju to je bila veoma popularna američka firma čija su pojačala svirali mnogi poznati muzičari kao što su Chuck Berry, Albert King, Jaco Pastorius, John Paul Jones (Led Zeppelin), Pat Metheny, Stanley Clarke i mnogi, mnogi drugi. Posebno su bila dobra njihova bas pojačala pa se mnoga još uvek sviraju aktivno, kod nas to radi ex idol Zdenko Kolar sada u Zoni B, na primer.
G60 je malo po dimenzijama (40x45x27 cm), ali je prilično teško, cca 20kg. Napravljeno je kao tenk od punog drveta i mislim i kada bih ga bacio sa drugog sprata da bi i dalje radilo bez problema. Izgled je potpuno vintage, jednostavan, baš onako kako se nekada radilo i sigurno da izgledom neće nikoga da osvoji. Presvučeno je braon tolexom, a ugaonici i svi šrafofi su mesingani. Sa prednje strane ima dva konektora preko kojih može da se uđe u njegova dva kanala, normal i drive uz posebno podešavanje ulaznog signala. Tropojasna ekvilizacija je zajednička i vrlo efikasna kao i reverb i master potenciometar. Posebna priča je reverb koji je žičani i vrhunskog kvaliteta. Iako nije od onih najdužih jako je dobar i potpuno različit od digitalnih, jednostavno ovaj dodaje prostornost u pravom smislu reči. Zadnja strana je gotovo potpuno otvorena i tu su konektori za nožni prekidač za izbor kanala i reverb, izlaz iz pretpojačala sa kojeg je moguće odvesti signal u neku miksetu pa u razglas itd, a nalazi se i još jedan konektor za dodatni zvučnik. Dobro se vidi CTS ili Eminence zvučik od 12 incha. Urađeno je u tranzistorskoj FET tehnologiji, snaga je 60 W.
O kvalitetu dovoljan je podatak da za 26 godina upotrebe ovog pojačala na njemu ništa nije crklo niti menjano. Jedino je slomljena jedna od četiri plastične nogice koju sam zamenio gumenom. Kvalitet ugrađenih elemenata je vrhunski pa nije čudo da je ovo pojačalo u to vreme koštalo oko 500 dolara. Ono što je retko je 5m dugačak gumeni kabl za napajanje koji izlazi iz pojačala.
Nakon uključenja i samo par minuta probe sam shvatio da čemo da se zavolimo međusobno. Očekivao sam onaj fenderovski ton što u osnovi i postoji, ali sa mnogo više topline. Upravo ta toplina je karakteristična za kompletan zvuk pojačala. Clean je jako dobar, svi tonovi izlaze potpuno čisto i bez napora ili dodatnih prizvuka. U ovom delu zvuk može da se oceni kao visokokvalitetan, prilično krupan, prostoran i zaokružen.
Zvuk ovog kanala možete poslušati ovde:
http://www.esnips.com/doc/9cd4d90b-1c5c ... b1/sava-2m
ili sa drugim postavkom boje tona:
http://www.esnips.com/doc/83928a11-37fd ... 46/sava-6m
Distorzija je nekako potpuno "vintage". Nije urađena standardno sa diodama već sa FET tranzistorima na principu prirodne prepobude tako da nema one tanke zujavosti karakteristične za tranzistorce, već je to onaj staromodni drive kakav su imali Doorsi na primer. Zameraka bi bila da nema dovoljno prostornosti i ne mogu da je ocenim kao visokokvalitetnu već samo kao sasvim solidnu.
Zvuk drive kanala može da se posluša ovde:
http://www.esnips.com/doc/653076f5-85ce ... a9/sava-7m
Pojačalo je strahovito glasno, a čak i na najvećoj glasnoći ne gubi glavu i ne odlazi u veliko izobličenje, bar sa Stratocasterom. Zaista impresivno.
Pojačalo ima određenu dozu bruma i šuma koji (meni) smetaju jer ga koristim prvenstveno u kući na malim glasnoćama. Mislio sam da su propali elektroliti, međutim pregledom i merenjem sam ustanovio da su kao novi i da nisu oni uzrok tome. Očigledno da preveliko pojačanje celog pojačala stvara taj problem. To sam i sam doživljavao kod nekih modifikacija koje sam vršio na pojačalima pa je izbor ili smanjiti pojačanje i dobiti potpuno bešumno, ali sterilno pojačalo ili podići pojačanje radi dobijanja toplijeg i dinamičnijeg zvuka i očigledno je konstruktor išao tim putem. No dobro, smanji se master nivo i ti prizvuci nestaju pa je za kuću to u redu, a na live nastupu se to i tako ne čuje.
Sve u svemu može se reći da je ovo dobar komad stare opreme koja itekako može da parira modernijim proizvodima. Glavna prednost je u odličnom clean zvuku kojim može da parira i lampašima, ima i veliku dinamiku, a ono što cenim kod pojačala je to da kada se svira akord čuje se svaka žica pojedinačno što je svojstveno lampašima, a što ovaj Acoustic pruža u velikoj meri. Distorzija nije savršena, ali je sasvim upotrebljiva, pogotovu ako želite da namestite neku blues boju tona sa malo drivea. Pojačalo bi moglo da se uporedi sa starim Roland Cube 100 pojačalom koje je takođe urađeno FET tehnologijom i sličnog je gabarita ikoje sam imao neko vreme. Mislim da Acoustic svira lepše i prirodnije, Roland je hladniji, ali i to je jako dobro staro pojačalo. Zvučnik u Acoustivu je bolji od Rolandovog.
Na kraju da napišem da su snimci napravljeni u dnevnoj sobi putem jeftinog Peavey mikrofona koji je uboden u Behringer miksetu, a ova u Luna zvučnu karticu. Svi snimci su sirovi i nije rađena nikakava post produkcija, znači da ono što se čulo prilikom snimanja preneto je ovde onoliko verno koliko je to oprema za snimanje dozvolila.
