Da, ali u diskusijama ovog tipa smatram da je taj pogled 'pticje perspektive' adekvatniji, jer kako vise puta pomenuh, pricam u kategorijama, a ne kao objektivni kriticar lika i dela nekog pojedinca, a namera je u prezentovanju jednog vidjenja i time ne pretendujem na apsolutnu i ultimativnu istinu sa svim decimalama.Dushan S wrote:Problem je u definisanju toga koji su to zajednički properties. Kad gledamo nešto sa udaljenosti, predmeti udaljenistotinama metara postaju "blizu", naravno samo na slici koja se formira u našem vidnom polju. Tako i ti očigledno, sa udaljenosti, posmatraš tu rok muziku pa su ti svi slični.
Ne mora se biti slikar hyper-realista da bi se nesto predstavilo, naprotiv, cesto je forma krokija, par poteza olovkom, nekoliko karakteristicnih linija i specifikum je tu, a time i daleko poucnija, jer ukazuje na bitne odrednice bez gubljenja u detaljima i specificnostima.
Ono na sta pokusavam da ukazem, ne lezi u pojavnom, jer svaki atribut koji navedem kao negativan moze biti deo nekog drugog konteksta gde je u senci drugog, meni afirmativnog pa ga u tom slucaju prenebregavam jer ne dominira, sto mi oponent moze spocitati kao nekonzistentnost tvrdjenja i dovesti raspravu do besmisla, a kako je pronicanje u 'smisleno' i 'vredno' individualna i subjektivna rezultanta, sofisticiranosti licnosti, iskustva, obrazovanja, zivotnih okolnosti... tesko je drugima predstavljivo zbog razlicitog sadrzaja pojmova svakog od nas iako koriste istu "etiketu". Tako da cu pokusati (taj nezahvalni zadatak "objektivizacije" neceg sto je po svojoj prirodi subjektivno, ali ne i solipsizam), distinkciju izmedju vrednog i manje vrednog, da objasnim preko dva licna iskustva u pokusaju transfera slicnih iskustva kod citaoca, jer svako ima svoj individualan primer "mentalnog kvantnog skoka".Dushan S wrote:I konačno, voleo bih, najozbiljnije, objašnjenje na koji način se kožne pantalone i fluorescentna gitara Gambalea kao i jedan deo njegovog muzičkog uratka uklapaju u tvoju želju da povučeš jasnu liniju između Ovih i Onih gitarista?
Prvo je kad sam isao na casove klasicne gitare kod profesora Rafaila Blama (otac Mise Blama kontrabasiste). Svirao sam mu neku kompoziciju a onda je on uzeo gitaru. Iako je njemu gitara bila, tek, sporedni instrument, njegova interpretacija pored sveg suskanja zica, nezgrapnosti prstiju (bio je vec star) buzz-a zica... zvucala mi je daleko bolje od moje koja je bila cistih tonova, pravilne ritmike... tehnicki daleko besprekornija. Bio sam potpuno zbunjen kako je to moguce, jer bi po 'mojoj logici stvari' trebalo da je moja bolja. Postojalo je nesto sto mi izmice i u to vreme nisam imao nikakvog odgovora ali je ostao dubok utisak, misterija koja je godinama kasnije odgonetnuta... (donekle)... Dok sam ja video skalu, on je video pasaz, gde sam ja video legato, glisando, prstored, on je video artikulaciju fraze, gde sam ja video akorde, on je video voisinge... itd. Gledali smo isto ali svako je tumacio iz sopstvene matrice. Moja matrica je bila daleko siromasnija, ali sam intuitivno osecao da tu ima neceg, nekog ostatka koji mi izmice.
Drugom prigodom kad sam bio mladjan i drcan (lovac jaaaa!) svirao Mc-a, DiMeolu, neke brzake od John Goodsall-a (Brand X), DeLucie (svirao ceo 'Entre Dos Aguas' paralelno sa plocom) + Alhambra, Asturias, Bachove lute svite, Lobosove chorose... i u nekim lokalnim krugovima (mame, devojke i drugara) vazio za nekog gitaristu. Elem, jedan drugar me upozna sa saxofonistom (koji je bio 7-8 godina stariji od mene, Vukom Vujacicem, (mozda ga se neko seca, svirao je u Inamorati, Plavoj Ptici a kasnije u Du Du a) i tako mi krenemo da sviramo. Tom prilikom je vise svirao na Rhodes-u nego na sax-u, prvo neke moje 'kao stvari' i sve bese lepo dok ne krenusmo da sviramo standarde, koje sam ja tada prezirao kao ljige, estetsko-moralno neprihvatljive mladom udarniku socijalisticke avangarde gitare, tuc-muc, iz IV brzine predjoh u I, pa bjezmo u pentatoniku... U Blue Bossa-i nikako da prodjem onu modulaciju iz C-mola u Db dur... Srecom Vuk je bio dobar dasa, pohvali me, postadosmo dobri drugari a i ovaj moj drugar odusevljen sto nas je spojio i kako smo super svirali... a ja se totalno izbedacio, danasnjim zargonom receno... Ponizilo me je nesto sto sam potcenio, sto sam smatrao da sam, po defaultu, prevazisao..., nije to bio izraz moje svesne bahatosti, jer sam voleo gitaru, muziku, ucenje novog..., vec vodjen pogresnom logikom implikacije, da ako sviram virtuozne kompozicije baratam ujedno i muzikom, verovanje, matrica koju je i okruzenje ohrabrivalo a ja naseo.
Iz ovih i mnogih drugih primera sam naucio da je ono sto vidimo kao afirmativno/negativno zapravo samo vrh ledenog brega (projekcija sopstvenih verovanja i otuda vidljiva) a da je zapravo prava sustina, priroda i kvalitet toga u tom bottom-u (ostatku koji nam izmice) a do sposobnosti njegovog tumacenja se ne dolazi samo razvijanjem muzickih vestina, slusajuci, svirajuci, koncertima... vec kompletnim kultivisanim intelekto-emocionalnim sazrevanjem, a za to je potebno vreme, obrazovno-kulturni enviroment...
Razlika izmedju Gambalea i Vai-a je upravo u tom osecanju ostatka. Kod Vai-a nemam nikakav intuitivni utisak da mi nesto bitno izmice, dok kod Gambalea itekako postoji (a vreme empirijski pokaze), nevezano za njihov naizgled zajednicki vizuelni styling, uostalom, ima li vece kicerice od George Bensona, pa kako god, on mora u prvih 5 jazz gitarista svih vremena... Kod ovih sa vecim bottom-om, vremenom i sazrevanjem uvek pronalazimo nesto novo, i to na nivou 'noda mreze', koji te odvede negde dalje, poput neke crvotocine ka novim idejama i tumacenjima.
Odlika umetnika je 'dubok ljudski sadrzaj' (a ne samo talenat muzicki, literarni, likovni...) i mora da postoji u licnosti umetnika, a radom na sebi se to razvija do objektivnog kvaliteta, medjutim, postoje i oni drugi sa nedostatkom tog fundamentalng propertisa, ali koji bivaju nadomesteni tehnikom, vestinom, kameleonstvom..., stvarajuci pseudo umetnost koja na povrsinskom nivou izgleda slicno pravoj, ali je zapravo simulakrum. Pravu umetnicku intenciju, odlikuje duboka unutrasnja "DNK logika univerzuma", dok ova druga meandrira u zavisnosti od spoljnjeg responsea publike ka sve vecim porno-egzibicijama gonjena narcisoidnim egzibicionizmom bez mere, svrhe i smisla.
Nemoj, molim te, da otvaramo jos i tu temu... i ovako sam se raspisao mimo svake mere i reda.Dushan S wrote:Nego delimično off a delimično on topic: Voleo bih da znam šta misliš o Zen-u. Pošto si filozofski raspoložen. Znaš li zašto pitam?
p.s. Ovo nije napisano kao dokaz da je moja matrica visokorezolutnija od tvoje, niti zelje da ti namecem svoje poglede, to je stvar licnog upgradea, vec vise, ako je to uopste moguce postom predstaviti, pojasnjenje moje logike koja cesto u tvojoj matrici tumacenja dobija drugi smisao, izrazen komentarima koje je meni pak, besmisleno da komentarisem, a ti to opet tumacis svojom matricom...
ja o gambale-u koji je car. a bancika da jazzeri nisu kreativni, umm...ne bih ja ponavljao to u drushtvu da sam na tvom mestu 
P