(Grateful Dead, "Truckin'")
Ne verujem da su Mrtvi u pesmi "Truckin'" mislili na jedan od najinteresantnijih bendova britanske alternativne scene, ali me taj stih uvek podseti na Kenterberi i ekipu Roberta Vajata.
Pre nego što je izuzetno uticajni Robert Vajat (http://en.wikipedia.org/wiki/Robert_Wyatt) pijan ispao kroz prozor, slomio kičmu i završio u invalidskim kolicima kao paraplegičar, pravio je čuda i pokore sa Soft Machine.
Zanimljivo je da je Soft Machine počeo sa radom na istoj "U.F.O. Club" sceni kao i Pink Floyd, ali da je Sudbina odlučila da džokera dodeli komercijalnijem od ta dva eksperimentalna benda. Da li je makar interesantnost i kreativnost ostala na "Soft Machine" strani? I da i ne, jer morate imati u vidu sledeće:
1) Soft Machine su teški za slušanje, budući da su gotovo uvek atonalni ili barem disonantni. U poređenju s njima Frenk Zapa i Kapetan Goveđe Srce deluju kao Kajli Minog. Ali su ipak Soft Machine, a ne Zapa ili Kapetan, svirali na pariskom Bijenalu šezdeset i sedme.
2) Soft Machine gotovo da nisu snimili dva slična albuma. I više od toga - teško da su odsvirali dva albuma zaredom u istoj postavi. Neizbežno je da među albumima koje su snimili nađete bar jedan koji vam se ne dopada.
3) Soft Machine gotovo nikad nisu imali gitaristu u bendu. Hrabra i kontroverzna odluka.
Šta Soft Machine nisu? Nisu "progresivni rok" - imaju malo toga zajedničkog sa YES ili Genesis. Nisu komercijalni - u smislu u kojem ni Stiv Rajh nije komercijalan. Nisu Krautrock - za to imaju suviše humora i preslobodan stil.
Šta bi od njih trebalo poslušati? Sve. Prva tri albuma su ono po čemu su najviše cenjeni (naročito treći), ali od vas zavisi hoće li vam se oni najviše dopasti. Par pesama koje bi u svakom slučaju trebalo čuti su
- "10:30 Returns to The Bedroom", sa drugog albuma. Kompleksna pesma koja mi je probudila Soft Machine apetit dok sam se čudio nad njom slušajući "Back on the Road" kompilaciju. Neki više cene "Pataphysical Introduction" ili "Fire Engine Passing With Bells Clanging" sa istog albuma, tako da morate sami da donesete zaključak.
- "Out-Bloody-Rageous", sa trećeg albuma. Ako vam se dopada Brajan Ino ili neki od kasnijih Radiohead radova, ovo je pesmica za vas. Uostalom, treći album Soft Machine je kritičarima najomiljeniji... Prvih pet minuta je nezaboravno, fusion tema koja ispunjava narednih par minuta je ritmički vrlo inspirativna, violinski solo koji joj sledi je sulud, a ono što sledi od desetog minuta nadalje zaista ne može da se prepriča.
- "Riff", sa šestog albuma. To je to - rif na basu preko kojeg Mašinisti soliraju u gracioznom Pol Dezmond stilu. Ako vam se sviđaju goth (kul) džez, perkusije koje nenapadno meandriraju, promišljeni Telonijus Monk rifovi i iznad svega kvalitetna improvizacija - ovo je pesma za vas.
- "Nettle Bed", sa sedmog albuma. Redak tip kompozicije, pošto džezeri en general nikad nisu uspeli da se zainteresuju za Melotrone i Mugove. Kako bi se taj gruv mogao opisati - fjužn? Italijanska škola osamdesetih? Poslušajte sami pa recite.
Linkovi sa više informacija:
http://calyx.club.fr/softmachine/index.html
http://en.wikipedia.org/wiki/Soft_Machine
http://www.strongcomet.com/wyatt/softs/
http://www.cuneiformrecords.com/bandsht ... chine.html
http://www.btinternet.com/~stephen.yarwood/softs.htm
http://starling.rinet.ru/music/soft.htm
