Post
by Ylvaon » 22 Dec 2008, 00:05
Da, to jeste balkanski mol... Jesam ja nesto drugo napisao? Moguce je da sam pogresio neki ton, ili da lestvica ima jos neko ime...
Pazi, u Despicu, uopste u knjigama koje se ticu teorije muzike, se nalaze informacije tipa: koja je struktura lestvice, koji su karakteristicni intervali, jos nesto o lestvici i obicno primeri iz literature. Ono sto nigde (ili - skoro nigde) neces naci je kako se te lestvice primenjuju u kompozicionalnoj praksi sto je, naravno, po meni najvaznija stavka. Tu i tamo mogu se naci udzbenici i rasprave koje uvode u komponovanje, ali je savladjivanje komponovanja u uvodnim fazama prakticno rasclanjeno na poznavanje forme, lestvicnog i harmonskog sastava, ritma, ponegde i tembra, da bi se na kraju sve te komponente spojile usled dejstva nekog tvog personalnog katalizatora, koji neki pogresno zovu talenat... Jedino sto ja mogu da preporucim je sviranje tih lestvica, isprobavanje razlicitih kombinacija melodijskih i harmonskih intervala, traganje za jedinstvenim resenjima, i tako dalje...
Folklorne lestvice su same po sebi veoma raznovrsne po pitanju gradje, odnosno intervala koji ih cine. Najcesce se radi o netemperovanim intervalima, pa tako imamo indijski sistem koji deli prostor oktave na, cini mi se, oko 20ak delova, ne mogu biti siguran za ovaj broj, pak, zatim indonezanske lestvice koje koriste tradicionalni gamelang orkestri, koje imaju 5 ili 7 tonova, a cije stimovanje uredjuje svaki orkestar posebno tako da je broj varijacija, mislim da sam negde procitao, cak 128, za svaku od ove dve lestvice... Naravno, radi se o minimalnim razlikama koje neuko uho tesko da moze da primeti. Ono sto je karakteristicno za sve folklorne lestvice jeste da one pre svega sluze kao izvor melodijske gradje, buduci da harmonija u narodnoj muzici, kao zasebna tvorevina, ne postoji nigde u svetu, sto znaci da se od tih lestvica pre svega dobijaju linije, koje doduse mogu tvoriti sa jos jednom ili vise takvih kakvo viseglasje, u kom, opet, nema govora o harmoniji kao nezavisnoj i svesnoj komponenti. Takodje, svaka lestvica ima svoju odredjenu logiku kretanja, odnosno, prirodno ponasanje u okruzenju u kome je nastala. Ta logika se moze pratiti kako bi se postigao efekat simulacije narodne muzike, ili bas krsiti kako bi se dobio neki svojstveni efekat, kao i svaka opcija izmedju ove dve. Praktican rad sa folklornim lestvicama bi se ukratko mogao predstaviti kao potraga za odgovarajucom lestvicom koja je potrebna za neki odredjeni zadatak koji joj poveravamo, zatim proucavanje njenih intervala, pogotovu karakteristicnih i razmisljanje o njihovoj upotrebi prilikom izvodjenja melodije, i na posletku, pokusaj kakve harmonizacije, mozda u vidu viseglasja, mozda u vidu nekakve harmonske komponente u stilu evropske muzike.
Mesijanovi modusi spadaju u grupu novih modusa, i oni konkretno su sinteticki modusi. Nastali su repliciranjem odredjenog intervalskog modela tako da je poslednji ton prethodne karike ujedno i pocetni ton naredne - tzv. sinafa (grcki, spoj). Iz njih je moguce izvesti harmonsku komponentu, i to naslojavanjem tonova proizvoljno, odnosno, ne ogranicavajuci se samo na akorde tercne i kvartne gradje, ali iskljucivo koristeci se gradjom datog modusa. Modusi se mogu tumaciti tonalno, buduci da neki zahvataju cak nekoliko tonaliteta, ali to najcesce nije slucaj. Nasli su siroku i raznovrsnu primenu u muzici XX veka.
O harmoniji sam i ja razmisljao da pisem, ali trenutno nemam vremena da to radim. Ako zelis, slobodno zapocni topic, ja cu se pridruziti.
Toliko za sada, ako te jos nesto zanima...
