Slajd (Slide, Bottleneck) Gitara - Osnove

[Rocket Roll]

Slajd gitara - to vam je ono kada vidite starog siromašnog crnca koji na prstu leve ruke nosi grlić flaše, "zinguje" po žicama i peva tako da vam se kosa diže na glavi i odmah biste i vi skršili neku bocu o prvu glavu u blizini, zgrabili gitaru i počeli da "zingujete"...

Ne, slajd gitara nije proizvod Misisipi delte, nego Havaja. Taj eterični, havajski zvuk akustične gitare koja se svira komadom metala je crna raja "prošvercovala" u dolinu Misisipija i tako je počeo sav taj bluz.

Prvo pravilo u slajd gitari jeste da nema pravila. Na primer, kao slajd možete da koristite bilo šta što ima dovoljnu težinu i nije suviše nezgrapno (ne ometa vas u sviranju). Naravno, neke stvari koje su vam baš odmah pod rukom možda i nisu najbolje: mobilni telefoni su od plastike, upaljači takođe (postoje Zippo upaljači, ali su prilično kratki i tanki), kuhinjski noževi nemaju tu masu, flaše treba najpre razbiti - a ako ih razbijete, iseći ćete se...

Ko, ipak, neće da potroši cca 10 evra na Dunlopov slajd, ima par lako dostupnih predmeta:

1) Metalna šipka, iliti originalno havajsko rešenje. Nešto tanko, kao deblja armatura ili tanji pajser. Bukka White (čije ime uvek izgovarajte sa poštovanjem, ako želite da uopšte pričate sa slajd gitaristima) je prilično voleo takve šipkice, evo pogledajte:



2) Nož. Ali ne bilo koji nož - zatvoren perorez, zatvoren skakavac ili zatvoren "leptir", tako nešto. Znam da zvuči super kupiti neku Bowie nožekanju ili bajonet od pola metra i izgledati kao Čarls Menson dok svirate o tome kako vas je žena napustila, ali ćete je vi već stići i zabiti joj taj nož u srce... No takvim stilom sviranja samo tražite nevolje - policiju, psihijatrijsku kliniku, ili par odrezanih prstiju ako se suviše unesete u pesmu. Mance Lipscomb (još jedan od ranih velikana) voleo je tu tehniku, pogledajte (snimak je slab, ali se vidi sklopljen perorez):



3) Bočica nekog leka, odnosno uvek popularno rešenje. Staklena je, mala je, lepo staje na prst, a lek možete da lepo popijete pred svirku i osećate se kao prava blues zvezda. Duane Allman (o kojem uvek morate da govorite sa poštovanjem, a kada ga jednom budete i čuli kako svira sa tom Coricidin flašicom, shvatićete i zašto) je voleo bočice i toliko je dobro svirao sa njima da su počeli da prave REIZDANJA Coricidin flašica! To je prvi lek čiju ambalažu REIZDAJU!





4) Originalna, prava flaša. "Bottle - neck". Ne preporučujem, a evo i zašto: u Delti su grlić odvajali od flaše ne lomljenjem (nikako! bilo bi krvi do kolena!) niti bonsekom (otkud to siromašnom Crncu? da lakše pobegne sa farme?) nego kerozinom.

Da, da, kerozinom. Madi Voters je tako pravio svoje slajdove: popijete celu bocu vina za pet minuta (važan deo recepta, inače ćete se isprepadati od budalaštine koju treba da izvedete i otići ćete da kupite gotov slajd, šta košta da košta), zatim obmotate žicu oko grlića flaše u dužini koja vam odgovara (gusti namotaji jedan do drugog), polijete bocu kerozinom i zapalite je...

Ako preživite eksploziju, kucnete flašu i staklo puca tačno na rubu žice.

Ostaje vam da mesec dana glačate ivice u pesku pored vaše kuće. Kada vaša žena vidi šta radite, svakako će vas ostaviti i odvesti vašeg psa sa sobom, što znači da ste postali pravi bluz muzičar. Čestitamo!



U nastavku - priča o nameštanju gitare, fingerpicks, i pravilna tehnika.

[Rocket Roll]

Recimo da imate neku gitaru - nije bitno kakvu, slajd gitara se ne odlikuje nekim finesama u zvuku, nego se "dernja" - i da ste nabavili neki slajd od, recimo, kompanije Dunlop. Na kojem prstu ga nosite?

Nije važno. To jest, izaberite jedan prst i vežbajte. Preporučujem mali prst, pošto vam onda ostaju ostala tri "sviračka" prsta leve ruke da hvatate akorde između dva "zinga". Ono što vam svakako preporučujem jeste da kupite slajd koji je KRAĆI od vašeg prsta, pošto njega daleko lakše možete da kontrolišete, naročito ako imate gitaru čija grifplatna nije idealno matematički ravna. Dakle, ja bih vam preporučio nešto ovako, kao što je moj Dunlopov slajd:



Dobro, dakle stavili ste ga na prst i krenuli da "zujite", ali - šta je sad? Gitara toliko urliče da ne čujete ni jednu zasebnu notu?

Naravno da urliče. Setite se kako svirate kada svirate bez slajda - žica se zaustavlja na pragu i čuje se samo deo žice od praga do kobilice. Ali kod slajd gitare, slajd je slab prag - ono što "urla", to je zvuk žice IZA slajda. To nećemo, hoćemo notu. Zato uvek "vucite" kažiprst po žicama iza slajda, da "damfuje" vibracije žice, ovako:



Da li vam treba baš stakleni slajd, ili metalni? Neko nepisano pravilo je da se metalni slajd koristi za akustične gitare (više sustaina, više zvuka) a stakleni za električne gitare (manje sustaina, više čistog tona). Ni tu nema pravila, zapravo: težak metal ćete zapravo daleko teže kontrolisati (treba dosta snage u prstima da se precizno "zinguje" sa pola kile gvožđa na najslabijem prstu) a pretanko staklo će zvučati jadno i slabašno. "Srednji put" - najjednostavnije i najharmoničnije rešenje dok se malo ne uvežbate i ne vidite šta vam zapravo treba - jeste slajd od debelog stakla ili debele keramike. Imaće masu, imaće sustain, ali će biti prilično lak.

Thumbpicks i Fingerpicks. Možda vam trebaju, možda ne. Uglavnom se koriste za akustičnu gitaru, pošto je poenta - izvući što glasniji zvuk iz nepojačanog akustičnog instrumenta. Vi odredite - kod nas je jedna 190 dinara, što znači da su tri blizu 600 dinara, i bolje bi vam bilo da ih ne gubite svaki čas ako ih jednom kupite.

Ipak, thumbpick olakšava "steady bass line". Ako možete da se naviknete na nju, super za vas.



Nameštanje gitare ili izbor gitare. Gledajte da gitara bude svirljiva, za slajd vam ne treba Fender Custom Shop Stratocaster, pošto poenta nije u kvalitetu zvuka nego u "zzzzzinnnnngggg..." Ako je akustična gitara, idealno bi bilo da ima vrlo ravnu grifplatnu (slajd je ravan, pa će teže biti zahvatiti slajdom sve žice ako je grifplatna zakrivljenog radijusa) i idealno bi bilo da joj zamenite "nut" jednim jako visokim i vrlo ravno sečenim.

Taj film ćemo, naravno, teško da gledamo u Srbiji, ali je bitno da shvatite poentu: slajd poprilično pritiska žice, pa je najbolje da je "akcija" na gitari vrlo velika (tj. da su žice vrlo, vrlo podignute). Ako možete da odvojite jednu gitaru samo za slajd, podesite je tako da su joj žice visoko i eventualno joj zamenite "nut". Pomoći će vam, pošto nećete morati stalno da se preštimavate.

Električna gitara i slajd. Kako rekoh, pravila nema, ali ćete najviše "korisnog" zvuka izvući iz singlecoil magneta. Slajd zvuči neartikulisano i "greje" pojačalo mnogo više nego standardni metodi sviranja, tako da zaboravite na hiper-distorzije i "gain do plafona". Ono što vam zapravo ZAISTA treba je malo kompresije negde u lancu - slajdu nikada dosta sustaina, a kompresor to idealno rešava.

Tek kada, svirajući slajd, zgazite na vašu omiljenu "pedalu za plašenje komšija" (narodski rečeno - distorziju) moći ćete da shvatite šta se misli kada se kaže da ta-i-ta distorzija "nema dovoljno definicije". Ako vaša pedala sve pretvara u "jedan zvuk" - neartikulisano zavijanje žica u kojem se ne zna ni koji akord svirate - menjajte pedalu... ili barem smanjite gain i dodajte visokih. "Čistite" ton, ako možete, dok ne budete svaku žicu čuli što je moguće jasnije.

[Rocket Roll]

Sad o sviranju: slajd ne zvuči najbolje u standardnom štimu, pošto je standardni štim "zatvoren" (sve žice okinute u isto vreme daju molski akord, E mol). Za slajd vam treba "otvoreni" štim (durski štim, u kojem sve žice okinute zajedno daju durski akord - G, ili D, ili već šta izaberete).

U slajdu su najčešći "otvoreni D" (recimo, Bob Dylan na "Blood on the Tracks") i "otvoreni G" (kako se štimuje, recimo, Bonnie Raitt) štim.

Open G: low-high; D-G-D-G-B-D

Open D: low-high; D-A-D-F#-A-D

Pri tom bi bilo najbolje da se štimujete na harmonike, a ne na električni štimer - gitara tada mnogo organskije zvuči.

Kada ste se preštimali, želite nešto i da svirate. Recimo, neku jednostavnu bluz pesmicu za početak. Znate da je bluz I-IV-V progresija (tonika - subdominanta - dominanta), što bi u otvorenom D, recimo, bilo D, G i A.

D vam je kada sve žice zvone u svojoj prvoj poziciji, i kada odmah posle toga slajdom "skliznete" do 12-og praga;
G vam je kada slajdom "skliznete" do petog praga;
A vam je kada slajdom "skliznete" do sedmog praga.

Ne može lakše, zar ne?

Obratite pažnju da slajd zaustavite IZNAD dvanaestog/ petog/ sedmog praga, a ne ISPRED pragova - inače ste "flat" i to ne zvuči baš lepo. Takođe, jedna od osnovnih grešaka je prosto "parkirati" slajd iznad praga, ne mrdati ga odatle i očekivati da sve lepo zvuči... NE RADITE TO! Slajd treba da se "mrda" levo-desno, da zvuk "oscilira" kao da je u pitanju tremolo.



-------------------------------------------------------------------------------

Samo par reči o učenju pesama. Ne zalećite se odmah na Roberta Johnsona, pošto je to isto kao da posle dva dana sviranja gitare želite da "skinete" Satrijanija, Vaija ili Malmstina.

Što se izbora pesama i literature tiče - imate YouTube, dosta video škola i dosta knjiga. Par preporuka, po redosledu bitnosti:

1) Stefan Grossman - Bottleneck Blues Guitar. Stefan je učio od Prečasnog Gerija Dejvisa i jedan je od većih proučavalaca bluesa. Pri tom je i jako dobar učitelj.

2) Scott Ainslie - Robert Johnson Guitar Techniques. Skot ima par nezaobilaznih komentara o stilu Roberta Johnsona, i svira par pojednostavljenih verzija Bobovih pesama. Neprocenljivo - da sami krenete u "avanturu zvanu Robert Johnson", bez pomoći takvih znalaca kakav je Skot, trebao bi vam ceo život.

4) Bob Brozman - Learn to Play Bottleneck Blues Guitar. Napredniji kurs.

[ratluci]

Svaka cast za trud !!!!!

Intresuje me da li mora da se svira u D (kako vec) ili G stimu, mislim kontam da se pretimavanjem dobijaju otvorene pozicije ali mi je bedak da stalno stimujem gitaru... I jos, po kojim skalama da sviram? I jos, mnogo mi prirodnije lezi slajd na domalom nego na malom prstu? I jos jedno pitanje vezano za sam slajd, naime napravio sam da je duzine koliko su i same zice, znaci o "e" do "E", da li sam pogresio? Ako se jos neceg setim pitacu...


POZDRAV

[Critical]

5 bambija
Bas si super odradio ,uvek me je ovo zanimalo ali nikada nisam imao vrmena za vezbu koliko god to bolesno zvucalo, svaki put kada krenem da se drndam sa upaljacem nekako se ispreci neka skala koju bih mogao da "dovezbam" .
E sada kada imam sve sto mi treba da lepo napisano bacam se na vezbu ,samo da uzmem od cala bocicu od lekova ,hahahha,ali ne verujem da ce poteci pravi blues dok ne budem imao bocicu od svojih lekova (if you catch my drift )

[Rocket Roll]

Intresuje me da li mora da se svira u D...

Rekoh ti da pravila nema... Ali, ako pitaš za moje lično iskustvo, onda:

Mora ako hoćeš da sviraš neku od tradicionalnih pesama - recimo, "Come On In My Kitchen" se svira u otvorenom D i to je to, nikako ne možeš da izvučeš sve te lickove u regularnom štimu;

Ne mora ako hoćeš da eksperimentišeš sa nečim svojim, ili ti treba samo zvuk slajda na par svojih lickova, ali će slajd zvučati prilično loše. Slajd jednostavno nije slajd u običnom štimu - pomalo liči, i dobar majstor može da ga lepo iskontroliše, ali...

I jos, po kojim skalama da sviram?

Pa zavisi od pesme. Da se vratimo na "Come On In My Kitchen", progresija bi bila D-G, a note bi bile:

D E-F# D G / G-A A G-A D E-F# / D A G-A D / F#-G A F#-G D E-F# / D D D / E-F# F# E-F# F# / E-F# D D D / E-F# D G-A-G E-F# / D

(gde x-y označava slajd iz x u y: E-F# znači da u F# "uklizavaš" iz E)

...što znači da ne možeš da se izvučeš samo sa bluz-skalom, jer je F# terca u D-duru, a E je takođe iz durske skale.

Ali, da li to znači da bi trebao da stalno sviraš dursku skalu? Ne, jer će se C# (sedmi ton D durske skale) stvarno "sudarati" sa D iz kojeg počinješ (pošto je to bluz, D se uglavnom svira kao D7, a u D7 imaš C). No C# bi mogao da prošvercuješ za vreme razrešnice, pošto bi tu svirao A7 - čija je terca C#.

Drugim rečima, vrlo je jednostavno - nema "skale", nije ti ovo mJetal Ovo je džez, samo se drugačije zove, i pristupaj mu kao džezu - nema jedne skale, nego slediš promene u harmoniji ("playing the changes"). Pri tom, bluz i džez zavise od fraziranja, a ne od gaziliJona odsviranih nota - nije KOLIKO nota sviraš, nego KAKO ih sviraš i kako akcentuješ.

A tu može da ti pomogne samo slušanje, slušanje i slušanje. Šta svira Bukka White pa zvuči tako "blue"? Šta svira John Lee Hooker? Šta svira Muddy Waters? Koje su to fraze, koje note u tim frazama?

I jos, mnogo mi prirodnije lezi slajd na domalom nego na malom prstu?

Onda ga nosi na domalom, no sweat.

I jos jedno pitanje vezano za sam slajd, naime napravio sam da je duzine koliko su i same zice, znaci o "e" do "E", da li sam pogresio?

Nisi suviše - ako ti tako odgovara. Meni nije, strašno me je nerviralo... Međutim puno slajd gitarista nosi te dugačke slajdove, tako da... Anything goes.

[ratluci]

Fala puno !!!!! sad da se bacim na studiranje, pa ako mi nesto ne bude jasno pitacu. E da, mozda je offtopic ali nemogu nigde da nadjem pesme za skidanje, i preporuci mi koga da trazim

[Rocket Roll]

Nema problema.

E sada, pesme za skidanje - to je, biće, i najveći problem... Ne znam šta te je konkretno zainteresovalo za slajd, ali drž' se toga, pokušaj da skineš baš tu pesmu koja te je zainteresovala.

Mislim, problem je u tome što ljudi koji se interesuju za slajd obično dobro poznaju muziku Teksasa, delte Misisipija i zatvoreničkih farmi Amerike iz perioda 1920 - 1960, tako da su čuli mnogo blues "standarda" i proveli godine jureći te opskurne snimke...

...tako da su tablature samo završetak proučavanja u toko kojeg saznaješ šta je bitna pesma, zašto je baš to bitna pesma, šta je u njoj bitno (koji muzički element - call and response, working song, train sound, forma, ili neki od stihova), a onda odabiraš da je sviraš. Zato što su blues standardi mnogo ličniji od učenja sviranja, recimo, "Smoke on the Water" - svirač je u poziciji guslara koji ne peva jednu pesmu, on peva celu KULTURU. Za "decu Afrike", muzika je sveta stvar (ne, nema veze sa šamanizmom, nemoj da nedajbože pobrljaviš sa takvim nekakvim tripom) jer pesma predstavlja istoriju (kao kod Homera, ili Filipa Višnjića). Pesma govori o istoriji tvog naroda, o tome šta se desilo, kako je to promenilo pevača, šta je on iz toga naučio i šta prenosi zajednici, i kako se zajednica zbog toga menja i kuda ide.

Što znači da su najbitnije blues pesme o poplavama, nesrećama i geografiji Amerike, ali o tome u nekoj drugoj temi.

No možeš da "ujuriš" par tablatura na http://www.ultimate-guitar.com , ako znaš imena (za imena može da ti pomogne Wikipedia). Zatim su tu pomenute video-škole, kao i knjige Stefana Grossmana, a na kraju i YouTube.

Možemo da, ako hoćeš, otvorimo posebne teme o pojedinom muzičaru/ pojedinim pesmama, ali bi mi bilo stvarno teško da pišem "na suvo" celu istoriju bluza - moraš malo da mi pomogneš tako što ćeš sam "iskopati" nešto što te zanima, pa da onda prodiskutujemo tog čoveka/ tu pesmu.

[Kristijan]

Možda je malo offtopic, ali mene interesuje par detalja vezano za fingerpick i thumbpick. Ja mnogo koristim klasičan fingerpicking, jer sam počeo sa klasičnom gitarom. Imam na desnoj ruci malo puštene i ukoso zasečene nokte na palcu, kažiprstu, srednjem i domalom prstu, baš kako je neophodno za klasičnu gitaru. I sad su mene ljudi dugo ubeđivali kako na čeličnim žicama MORA da se koristi fingerpick i thumbpick. Ne budem ja lenj i kupim 3 fingerpicka (i za domali prst, nek se nađe...) i thumbpick. Međutim, da bih dobio ton koji je oštriji i samo nešto glasniji od onog koji ja dobijam noktima, takođe dobijam i neko silno zveckanje i puckanje koje ne mogu da slušam. Tako da mi kompletna "kandža" stoji u teglici, uopšte je ne koristim, vratio sam se na klasičan fingerpicking. Da li grešim negde u samom korišćenju ovih trzalica? U suštini imam utisak da to i nije tako neophodno pomagalo i da je trebalo da obratim pažnju na jednu sitinicu - ljudi koji su me ubeđivali da moram da kupim fingerpick i thumbpick nemaju ove moje nokte za klasičnu gitaru!

Drugo, imam jedan kraći slajd, ali video sam jedan metalni koji je dugačak koliko i prst, ali je na sredini uži, pa nekako prati zakrivljenost grifplatne. Rado bih ga testirao, ali košta 1500 dinara i ne bih tek tako dao toliko para tek da utvrdim da mi ne odgovara. Imaš li iskustva sa ovakvim slajdom?

[Rocket Roll]

...na čeličnim žicama MORA da se koristi fingerpick i thumbpick.

Ne, zaista ne mora. Robert Johnson jeste koristio thumbpick - ma koliki da su ti nokti, thumbpick ipak okida sa strane, tako da ne moraš da kriviš prst kada sviraš bas - ali nije koristio fingerpicks, i šta mu fali.

...takođe dobijam i neko silno zveckanje i puckanje...

To je i do tehnike. Kada se svira sa fingerpicks, ne svira se u položaju ruke kao kod klasične gitare, nego zakošeno, kao da hoćeš da uhvatiš lopticu koja pada sa tvog levog ramena, ovako:



Na taj način bolje kontrolišeš žice i eventualno zveckanje. Ono što je još važno jeste koliko ti "vire" fingerpicks: ona moja slika gore je samo jedan od položaja, Bob Brozman ih nosi drugačije, pogledaj:



Možeš, dakle, da pokušaš i da podesiš fingerpicks tako da su na istoj udaljenosti od fizičkog prsta kao i thumbpick, što znači da ne moraš da učiš ceo jedan novi položaj mišića. Sviraš na isti način, ali pola santimetra udaljen od gitare:

...metalni koji je dugačak koliko i prst, ali je na sredini uži, pa nekako prati zakrivljenost grifplatne.

Da, to je slajd za Fender Stratocaster sa vintage radijusom grifplatne:



Rekoh da je teško svirati slajd na gitari čija grifplatna nema bar 12'' radijus, pošto to onda liči na pokušaj da se daskom blalansira na lopti... Zato takav slajd. No, ako je njegov radijus veći nego radijus grifplatne - tj. ako slajd za vintage radijus pokušaš da koristiš na modernijem radijusu - imaš veći problem nego kada koristiš matematički ravan slajd. Dakle, ako imaš nekog Stratocastera RI, potroši tu hiljadarku i po, u suprotnom...

[Kristijan]

Mnogo hvala, evo već par sati se igram sa fingerpicks! Zaboravih da napomenem da sam thumbpick sasvim uspešno koristio, ali nisam nalazio način da ga koristim zajedno sa fingerpicks.

Budući da sviram na malo masivnijim žicama, dobio sam mnogo zanimljiv ton, glasniji je ali je nekako "umiven", gotovo da mogu da tvrdim da oštriji, tvrđi ton dobijam noktima, ali ne i toliko glasan. Glavno je da sam se otarasio onog nepoželjnog zveckanja u zvuku!

Inače nemam Strat, tako da ću da se držim mog kratkog slajda. Još jednom hvala za iscrpan odgovor!

[Rocket Roll]

Nema na čemu!

Evo malo, da olakšam ovu temu što više, o slajd gitari u standardnom štimu. Postoji li neki akord u standardnom štimu koji bi odgovarao slajdu? Postoji - pomislite samo na A na drugom pragu... Prema tome, idealni akordi se slajdom u standardnom štimu obrazuju ovako:



Kao što vidite iz slike durskih akorda, idealna pesma koju biste da svirate u standardnom štimu bi bila iz G - druga, treća i četvrta žica u nultoj poziciji daju G, peti prag vam je C a sedmi D...

Haj'mo jednu prostu (vrlo prostu) verziju "Travellin' Riverside Blues" iz G. Ovako bi to zvučalo, u mojoj izvedbi:

---------------------------------------------------------------------------------
->.mp3, 1,9 mb: Bazična verzija "Travellin' Riverside Blues"<-
---------------------------------------------------------------------------------

Da pogledamo fraze redom koje se javljaju, u nekoj vrsti osnovne tablature (da vas ne zamaram tačnom transkripcijom, čisto da steknete osnovnu ideju):

Code: Select all

------------
------------
----0-3--0-3
0-3------0-3
------------
------------

Code: Select all

------3~~--
--3--------
----3------
-----------
-----------
-----------

Code: Select all

-----------
3--6--1--5-
0--0--0--0-
-----------
-----------
-----------

Code: Select all

-----------
-----------
---3--5----
---3--5----
-----------
-----------

Code: Select all

-----------
-----------
---7--10---
---7--10---
-----------
-----------

Da kažemo nešto ukratko o svakoj frazi:
prva "donosi" akord, i kao takva je vrlo česta i u bluzu i u kantriju;
druga je ono čuveno Robertovo "pevajuće" poentiranje posle svakog stiha;
treća je omaž Africi - najčešće ćete tako nešto čuti kod Džona Li Hukera, Lightnin' Hopkinsa i Ali Farka Tourea (to sviram prstima, naravno);
četvrta i peta su nalik na prvu, prosto sledim progresiju.

Ako neko ima nešto da doda ili pita, samo napred.

Na kraju nešto o tonu: jurio sam zvuk kakav ima Ry Cooder na "Paris, Texas Soundtrack". Po meni je to idealan zvuk električne gitare kada se svira slajdom - Ry dodaje više reverba, ja sam ga dodao samo mrvicu... Postavite trunčicu delayja na 1/4 tempa vaše pesme, izaberite emulaciju nekog Fenderovog Tweed pojačala (Bassman, na primer, sa njim nećete pogrešiti), dovedite ga do otprilike ovog stepena drajva (sve "vrelije" od ovoga i gubite definiciju) i "pritisnite" ga nekom umerenom kompresijom (pre ili posle ulaska u pojačalo). Jedan, dakle, vrlo umeren, civilizovan drajv.

'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''

[frkadela]

Imao sam malo problema sa internetom ovih dana pa ne stigoh da se ukljucim u raspravu...

@Rocket Roll
Svaka cast na temi i na trudu...

Ja nisam nesta posebno iskusan u sviranju sa slajdom (poceo sam da ga koristim prije par mjeseci), ali mogu da dam par sugestija i vjezbica...





Ove dvije vjezbice sam nasao na internetu, tako da nemam njihov audio zapis; ali ako ima nekih problema, mogao bih da pokusam da ih snimim, da otprilike znate kako to treba da zvuci...
Izuzetno su lake, jer se sviraju samo na jednoj zici (u drugoj palcem svirate sebi pratnju, pa to moze biti mali problem, ali posle par pokusaja se naviknete)...

Jedini je problem sto izuzetno lose stojim sa opremom; imam Aster akusticnu gitaru, stakleni slajd (na akusticnoj inace bolje zvuci metalni jer je tezi, kad sviram sa staklenim javljaju se neki iritirajuci zvuci), sviram prstima jer nemam fingerpicks, itd... Muka, sve u svemu...

Samo jos da dodam da ja slajd za sad koristim samo na akusticnoj (probaci i na elektricnoj cim se nakanim) i da uglavnom koristim open D stim, mada ponekad prebacim i na open G...

Ndam se da sam bar malo pomogao...

[Rocket Roll]

Ove dvije vjezbice sam nasao na internetu, tako da nemam njihov audio zapis...

Knjiga iz koje su preuzete se zove: David Hamburger - Acoustic Guitar Slide Basics. Odlična knjiga.



"Cucina Blues" je, u stvari "Come On In My Kitchen" Roberta Johnsona, ali je ime izmenjeno zbog autorskih prava. "Offbeat Blues" mi najviše liči na "Cherry Ball Blues" Skipa Jamesa, pošto je u pitanju molski blues - u svakom slučaju je varijacija na neku Skipovu temu.

Skip je Bog, ako to već niste znali...

[KnightOfDoom]

A kakvo misljenje vlada o ovome?
Za mene je su ovo novi momenti