Šta je zapravo arpeggio?
U suštini je to jedan najobičniji (pa dobro možda ne baš najobičniji) akord. Štos je u tome kako se svira. Po tome se zapravo i razlikuje od akorda. Naime, po nekoj definiciji, akord je skup specifičnih tonova odsviran odjednom tj. bez nekog naročitog redosleda i akord je taj koji "zvoni". E, sad, arpeggio je isto to samo što je njemu jaaaaako bitan red i redosled. Dakle, arpeggio se ne svira "odjednom" nego ton za tonom sa tačno utvrđenom dužinom trajanja svakog tona pojedinačno (dakle nema "zvonjenja"). E, sad, kako se akordi mogu hvatati na mnogo načina po skoro celom vratu (teoretski) tako se i arpeggio može svirati svuda ili...
spojeno (svi pripadajući tonovi jednom akordu mogu biti u sklopu samo jednog arpeggia). Arpeggio može biti obična sekvenca ili invertovan. Invertovan arpeggio je isto što i onaj najobičniji samo što za prvi ton uzima poslednji ton običnog (ovo je jako laički napisano ali najbolje se konta na taj način).
Tehnika:
Pokušajte da odsvirate neki (bilo kakav) akord ton za tonom ali tako da sledeći ton ne sme početi dok se prethodni nije završio. Pokušali ste? Ne ide? Sigurno ne ide uopšte ili jako sporo i slabo ide. Svirati arrpeggio znači jako mnogo truda, napora i vežbe. Neke od osnovnih vežbi koje bih preporučio svakome ko se u ovu priču upušta (nemate pojma u šta se upuštate!!!) su sledeće: tripleti, kvadrupleti, kombinacije, a kasnije se svakako treba pozabaviti i uključivanjem hammer-on, pull-off i tappinga u celu priču budući da ćete moći da produžite arpeggio za koji ton a da pritom leva ruka baš ne šmirgla mnogo po vratu.
Tripleti:
Tripleti su, kao što možete i da pretpostavite, "setovi" od po tri tona. Jedan ceo arpeggio može imati jako mnogo tonova i to je u početku gotovo nemoguće odsvirati odjednom (osim ako niste neki natural born freak ko što je moj kum) pa se za vežbu koriste upravo tripleti. Triplete treba svirati na sledeći način: odsvirajte prva tri tona arpeggia, zatim poslednja dva iz prvog tripleta i još jedan sledeći ton, zatim poslednja dva iz tog novonastalog tripleta pa još jedan sledeći i tako dok ne stignete do nekog kraja.
Primer tripleta:
Kvadrupleti:
Kvadrupleti su isto što i tripleti samo što imaju četiri umesto tri tona. Vežba se tako što se prvo odsvira prva četiri tona arpeggia, zatim poslednja tri prethodnog kvadrupleta i još jedan novi ton, itd...
Primer kvadrupleta:
Cij u ove dve vežbe je maximalno razmrdati prste i odsvirati zadato bez promašenih tonova, da se nikad ne čuje više od jednog tona i sve to nekom pristojnom (čitaj:velikom) brzinom.
Ako vas interesuje kako arpeggio treba da zvuči tj. ako nemate jasnu sliku o tome ili ako još niste čuli (u šta čisto sumnjam) poslušajte Steve Vai-a u čuvenom soundtracku za film Crossroads gde se na kraju on lično takmiči sa nekim klincem u gitari (ustvari Steve sve svira). Tu on svira čini mi se delo Paganinija (nisam siguran u ovo). Takođe možete preslušati i solaže Petruccia (Dream Thater), Romea (Symphony X) a pogotovo Yngwie Malmsteena koje su prepune arpeggia.
Kada ste se maximalno razmrdali i odsvirali sve ovo kako treba onda pređite na nešto ovakvo:
A kada se baš jako razmašete onda pokušajte da odsvirate i nešto ovako.
Primetite oznake H, P, a posebno T. To su oznake za hammer-on, pull-off i tapping. Ali kako dovraga tapping tri puta za redom? Eeeee... to vam je tapping sa MALIM
, domalim i srednjim prstom. Eto savršenog načina da inkorporirate tehnike iz prehodnog posta u nešto korisno.Ne zaboravite da javite kako ide...
Now, grab your axe and ROCK!!!
. Elem, sigurno je prošlo nekih 10 godina dok nisam sazreo za sviranje istog i još jedno dve godine da ga dovedem do nivoa "upotrebljivosti". 
)...
