Prevodi Naziva Različitih Vrsta Drveta Za Gitare

[viden]

Dakle, jasno se objašnjava da je u pitanju pojava koja prati sam rast drveta,
odnosno razvoj drvenih vlakana.
Jasno je da Flame Maple nikako nije posledica sečenja daske, već je sečenje daske
uz druge postupke u obradi samo metod da se Flame Maple lakše istakne i uoči.

Pažljivo sam proučio sukob koji se razvio na stranicama ovog foruma i nije mi jasno oko čega .
Ne bih da zastupam i branim nikoga ali mogu da kažem nešto o temi "Istina o фламе мапле-у".
Kao prvo, ono što je Rocket napisao (naveo si link) je potpuno tačno. Takav izgled daske se dobija od komada u kojima su primećene određene pigmentacije drvnog tkiva i oni se seku pod određenim uglom (dakle presudno je sečenje). Kasnije se pigmentima (bajcom) pojačavaju ili slabe šare zavisno od toga kakav se izgled daske želi postići.
Najčudnija stvar je, ipak, što i ti to isto tvrdiš (samo na malo drugačiji način) a ipak otvaraš raspravu.
Drugo, upravo sam nabavio jedno deblo javora koji bi trebao da bude dobar Flame maple (nije to nikakva egzotika) pa ako si zainteresovan da vidiš kako se dobija možeš uživo da se uveriš kada budem radio na njemu.
Poenta je da se zaista može reći da je Flame maple posledica sečenja jer ako "izbičuješ" dasku ravno od flam mepla neće biti ništa (čak se mogu pojaviti ružne fleke). Sa druge strane, od jako, jako puno stabala javora može se dobiti flame maple (to upšte nije retkost) samo ih treba iseći pod određenim uglom (što nije baš jednostavno).
Dakle čak ni sveznajuća wikipedia nezna baš sve (ili neće da kaže ).
Aha...
I da ne zaboravim.
Kako to misliš: "gitare deljane od punog javora"?
Kako deljane?
Gitare se ne delju .

[Fusebop]

Takav izgled daske se dobija od komada u kojima su primećene određene pigmentacije drvnog tkiva

Baš tako - ne dobija se testerisanjem bilo kog komada javora, već onog koji je rastao na specifičan način.
Opušteno, samo primenjujem Rocket Roll-ovu tehniku. Kako se on meni hvata za sitnice kao da je bogom dan,
tako i ja njemu. Teram mak na konac. Želeo bih da prizna svoje nedoslednosti, gluposti i greške ali bojim se
da više voli da edituje i briše po forumu.

Kako to misliš: "gitare deljane od punog javora"?

Ne znam kako bih drugačije preveo "to carve". Zašto je bitno kako to mislim? Mislim onako kako se prave
violine, violončela i prvoklasne jazz gitare za koje je Rocket Roll verovatno i dalje ubeđen da ne postoje, ili da
su u najboljem slučaju od plywood-a. To je elementarno neznanje - počevši od legendarne Gibson L-5, postoje
hiljade gitara masovne i ručne proizvodnje koje su "carved" od čistog, a ne "ply" drveta - bilo da se radi o
smreki, javoru, mahagoniju ili nečemu četvrtom.

Najtoplije hvala na pozivu da prisustvujem obradi javora, i rado bih prihvatio! Ali posla je preko glave
(zato po ceo bogovetni dan i moram da visim na računaru). Nadam se da će biti druge prilike.

[analogboy]

a uzmi obican mapple i iseci ga pod kojim god uglom hoces i nikad neces dobiti flame maple. Neznam da li je iko od vas spomenuo ali postoji i birds eye maple i uglavnom se stavlja na fretboard tako da eto, jos jedan varijetet maplea. U Bosni je bilo ranije dosta rebrastog javora (flame) ali je to sve poseceno.

[Fusebop]

Video sam i neke divne archtop jazz gitare od "carved" birds-eye (pticookog ) javora,
a jedna od njih je bila na sajtu http://www.dancheguitars.com.

Sviđa mi se kako izrađuje gitare po uzoru na Benedetto. Ne bih žalio $8000 samo da imam
tolike suvišne prihode.

[Cilal Najed]

Mislim da ne treba pisati komentare ako nemate licnog iskustva!
Ako neko ima iskustva onda je to Viden, pa poslusajte sta ima da kaze...

Imam instrument na kome je prednja ploca kopana smrca, dok su mi stranice, ledja i vrat od javora, rebrastog Bosanskog javora. Da dodam da je smrca takodje doneta iz Bosne, pocetkom '90, kao i taj javor i to nije nista egzoticno. Da, zaboravih na abonos koji je donet iz Afrike i to turistickom turom! Potpuno je ravan i crn, nema onih crtica koje vidjam na fabrickim gitarama.
Znam da ameri dele secenje na "flatsawn" i "quarterswn", ostalo mozes da znas samo ako se bavis time.
Sto se tice violina, archtop gitara i ostalih "trbusastih" instrumenata, moram da vam kazem sta se sada radi. Prave se kalupi za prese, koji od ravne daske naprave archtop! Moj instrument je iskopan od 2.5cm daske, a taj ko koristi ovu metodu sa presom ce od iste daske da napravi verovatno 4 instrumenta. Sigurno postoji i velika razlika u tonu ali nisam imao priliku da cujem takav instrument, ali pretpostavljam da se fabricke violine tako prave. Pretpostavljam da zbog toga i zvuce tako...

[Fusebop]

ostalo mozes da znas samo ako se bavis time.

Ma jok, lose si cuo. Wikipedia je konza.

Dobar je izraz "kopani", svidja mi se. Okaci neku lepu fotku svojih
instrumenata ako ti nije tesko, i ako imas!

Inace, mislim da imam dodatak za prvi post ove teme - nailazio sam
na gitare od drveta, po engleski, "linden", sto je takodje lipa. Mozda
je neko standardni termin "basswood" iz prodavackih razloga zamenio
za ovaj egzoticniji, a opet, mozda i ima neke razlike. Ko ce ga znati!

[analogboy]

Cilal pa niko nije rekao da je rebrasti javor egzoticno drvo. Ti si rekao da je Viden ovde najstrucniji ali on je napisao da se rebrasti javor dobija posebnim secenjem obicnog javora sto nije istina. Rebrasti javor je varijetet obicnog javora koji zbog specificnih uslova u kojima raste ima drugaciju strukturu samog drveta, tj. gusce godove i sl. znaci nije u pitanju pigmentacija nego je sama struktura drveta drugacija a to se verovatno sem na estetski izgled ogleda i na drugaciju rezonancu i zvuk. Znash uostalom i koja je smrcha najbolja za mandoline. Pa i vrhunske violine se prave od rebrastog javora.

[Cilal Najed]

Ne mogu da tvrdim nesto ako nemam licnog iskustva, ali mislim da pogresnim secenjem mozes dobiti "obican" javor od istog debla, a samo drugacijim nacinom secenja tigrasti. To se vidi i u Stew-Mac katalozima gde prikazuju godove na isecenim vratovima. Kako seces - tako dobijes.
Takodje moj instrument je od jednog komada javora, ali je vrat mnogo tigrastiji od ledja.
Kao sto rekoh ne bih da se upustam u polemiku sa skromnim znanjem iz te oblasti, pogotovo sto je tema "Predvodi Naziva..."

[viden]

Cilal pa niko nije rekao da je rebrasti javor egzoticno drvo. Ti si rekao da je Viden ovde najstrucniji ali on je napisao da se rebrasti javor dobija posebnim secenjem obicnog javora sto nije istina.

Kao prvo, bilo bi lepo da sam ovde (ili bilo gde ) najstručniji.
Po hiljaditi put: nisam majstor (da napravim bure... ), niti ekspert za izradu instrumenata. Samo sviram i povremeno napravim koju gitaru ili tamburu i to je sve (mada mi to daje izvesno iskustvo ).
Kao drugo nisam rekao da se rebrasti javor dobija sečenjem običnog ( molim, pažljivo čitajte ) već onog koji ima pigmentacije drvnog tkiva (dakle varijetet istog roda - a ne familije). Tačno je da su presudni uslovi sredine za razvoj varijeteta (obični, tigrasti, ptičji) ali presudnije za kvalitet instrumenta je starost drveta, visina, tj.mesto komada na deblu sa kog potiče, dužina i način sušenja.
Drugo, nisam primetio da ima posebne razlike u strukturi i kvalitetu tona. Drvo za vrhunske instrumente, pored toga što mora biti estetsko (tigrasto) sušeno je decenijama (a nekad i vekovima) prirodnim putem pa mislim da će pre biti otuda da takvi instrumenti imaju izuzetno dobar ton.
Uzmite dasku flame maple-a i osušite u sušari pa ćete videti da se, ama baš po ničemu, ne razlikuje od bilo kog komada isto sušenog javora (u smislu akustike).

a uzmi obican mapple i iseci ga pod kojim god uglom hoces i nikad neces dobiti flame maple.

A uzmi flame maple i iseci ga klasično (izdužno u pravcu debla) i dobićeš najodvratnije šare (fleke) na dasci koju niko ne bi stavio na instrument.
Inače, na sreću, nije baš sve posečeno u Bosni a ima toga i u Srbiji. Nadam se da će se neko pametan (!!??) setiti da to zaštiti na pravi način. A kad smo već kod toga, mene ionako zanimaju već posečeni (i to davno) komadi .

Dobar je izraz "kopani", svidja mi se.

Ne samo što je dobar, to je i pravilan izraz.

Inace, mislim da imam dodatak za prvi post ove teme - nailazio sam
na gitare od drveta, po engleski, "linden", sto je takodje lipa. Mozda
je neko standardni termin "basswood" iz prodavackih razloga zamenio
za ovaj egzoticniji, a opet, mozda i ima neke razlike. Ko ce ga znati!

Pa ima više varijeteta lipe (slično kao u diskusiji o rosewood-u).
Zato ja i kažem ne bi bilo zabune kada bi se držali latinskih naziva .

[laza]

Dobar je izraz "kopani", svidja mi se.

Ne samo što je dobar, to je i pravilan izraz.

Pravilan, nažalost, ne može da bude. Kad se kaže kopati nešto, to pre svega znači iskopavati (iz zemlje, ili slično tome). To jest, kad već tražimo srpski izraz za jednu englesku reč, kopanje nije carving nego digging.

Književno je rezati: na primer, u Starom zavetu zabranjuje se, kao idolopoklonstvo, pravljenje "rezanoga lika" (na engleskom je to carved image). Ako taj izraz nije uvek dovoljno tačan, imamo i reč dupsti, dubljen.

[viden]

Pravilan, nažalost, ne može da bude. Kad se kaže kopati nešto, to pre svega znači iskopavati (iz zemlje, ili slično tome). To jest, kad već tražimo srpski izraz za jednu englesku reč, kopanje nije carving nego digging.

Književno je rezati: na primer, u Starom zavetu zabranjuje se, kao idolopoklonstvo, pravljenje "rezanoga lika" (na engleskom je to carved image). Ako taj izraz nije uvek dovoljno tačan, imamo i reč dupsti, dubljen.

Pa kopati ne bi trebalo da znači isto što i iskopavati . I ne mora se samo zemlja kopati.
Ali već odosmo u off...
Kod majstora koji izrađuju trzačke i gudačke instrumente ustalila se reč kopanje.
Ne radi se ovde o traženju adekvatne srpske reči za neku englesku, već se jedna reč (adekvatna ili ne) koristi jako, jako dugo kod ljudi koji se bave pomenutim zanatom.
Dubljenje bi već moglo da prođe, ali, opet kažem, majstori kažu kopanje (kopani prim je npr. instrument koji se tako zove i sam naziv gotovo sve kazuje o njemu onima koji poznaju materiju, tj.tambure).

[Fusebop]

Majstorski zargon je majstorski zargon, i to mi je skroz OK.

[Sava]

Dubljenje je dobar izraz, ali meni ne smeta ni kopanje jer znam šta on podrazumeva u ovom slučaju. Zemlja se kopa lopatom, ašovom i sličnim alatima, a drvo dletom, a ima ih baš i u obliku male lopate pa su i pokreti nalik onima za zemljane alate.

[laza]

Nisam znao za kopani prim. To, mislim, rešava stvar. I uostalom, što kaže Fusebop, majstorski žargon je majstorski žargon: ne vredi mu spolja tražiti mane.

Ali svrbi me da dodam i ovo što bi možda zasluživalo zasebnu temu.

Kod nas Srba nekako se ustalio običaj da skoro nikad ne tražimo pravu reč. Drugde nije tako. Na primer, kod Engleza & comp. svako zna, čak i u neobaveznom govoru, kad će reći dig, kada carve, kada pierce itd.: to prosto nije jedno te isto, i nema razloga da se brka, osim iz čiste lenjosti i nemara. Pa i Hrvati se trude da stvari zovu tačnim imenima, i mi često nismo u pravu kad im se podsmevamo... Gotova stvar je gotova stvar, ali meni u ovakvom slučaju bude žao što neko kod nas nije, u svoje vreme, hteo da napreže mozak pre nego što odvali kopanje. Ne treba se varati: to što je sada termin, isprva je bila najobičnija odvala, onako ofrlje, bez imalo razmišljanja.

Zašto mislim da nas se takve stvari tiču? Zato što se i ovde na Forumu dosta često govori o bridgeovima, o neckovima, o pickupima i još mnogo čemu takvom. Ne znam kako kome od vas, ali meni to smeta. Izlazi da ni termini više nisu termini, jer na njihovo mesto mogu uvek doći engleske reči da ih istisnu. Dabome da svi vrždimo po Internetu, i dabome da je, počev od običnog paketa žica, sve na engleskom, ali kad neko sedne da piše, onda je dužan da učini glavom bar tolicki napor da se seti šta ono beše na gitari vrat. Ovako ispada da svi mi u životu toliko predano ćutimo i sviramo, i u međuvremenu čitamo engleski pa engleski, da više ne umemo ni da beknemo gde nam je konjić a gde kobilica.

[viden]

Ali svrbi me da dodam i ovo što bi možda zasluživalo zasebnu temu.

E i ja bi se s tim složio .

Pa i Hrvati se trude da stvari zovu tačnim imenima, i mi često nismo u pravu kad im se podsmevamo... Gotova stvar je gotova stvar, ali meni u ovakvom slučaju bude žao što neko kod nas nije, u svoje vreme, hteo da napreže mozak pre nego što odvali kopanje. Ne treba se varati: to što je sada termin, isprva je bila najobičnija odvala, onako ofrlje, bez imalo razmišljanja.

Možda će te začuditi, ali i Hrvati koriste termin kopanje. Da si nekada prisustvovao (ili na drugi način video) proces pravljenja takvih instrumenata onda bi ti bilo potpuno jasno zašto se kaže kopanje, jer oni se stvarno kopaju specifičnim alatima (kao što reče Sava) a nikako iskopavaju (iz zemlje npr.). Uostalom kako bi zvučalo: iskopani prim (violina, tambura...). Kao da je neko došao do instrumenta iskopavši ga iz zemlje .
Termin kopanje je sasvim prikladan i potpuno opisuje proces stvaranja takvog instrumenta. Jedina bi mu alternativa bila dubljenje, ali, eto, zaživeo je ovaj prvi.
Što se tiče upotrebe engleskog i kad treba i kad ne treba (a uglavnom ne treba) tu se apsolutno slažem.
Meni je, npr. jako smešno kad se prodavac u muzičkoj radnji (koji deluje kao da nije završio osnovnu školu) sablažnjava kada tražim sedlo kobilice (a ne bridge-a) i sl.
Samo, takve pojave nisu nove (i nema ih samo kod nas).
Setite se "Pokondirene tikve" (ko je čit'o ). Koliko se nekada koristio nemački i francuski jezik u "višim" krugovima (komifo, komifo...).
Engleski je zamenio pomenuta dva jezika ali je nobles ostao nobles.