Znaš kako, ja sam u par navrata imao priliku da pomažem oko poljoprivrednih radova, i došao do identičnog zaključka kao i ti. Prosto mi ne ulazi u mozak, ne mogu da verujem, kako jednu poljoprivrednu dnevnicu država ceni zvanično 1000 din.?!?pedja 81 wrote:Ne mogu da verujem posle ovog iskustva da neko napravi telo ili vrat i da ga proda za 50e,prosto ne ulazi mi u mozak,pa jedna dundjerska dnevnica je toliko a ovde bre ima da radis danima i za ovo treba mnogo vise znanja.
Znate li vi koje ISKUSTVO, fizička snaga i ZNANJE a bogme i IMANJE treba da se obradi jedna njiva, da da plod, koji će se isplatiti i proizvodjaču i krajnjem konzumentu???
Sa'će ebi čika Trza da objasni putem nastavka gornjeg teksta upućenog graditelju strata:nesharm wrote:Nisi upoznao Trzalicu, on ce ti reci nesto oko toga.
........
Laički, 'vako, pored dobrog poznavanja automehaničarskog zanata (popravke polj. mašina) i naravno posedovanja odgovarajućeg prostora za popravku i dgovarajućih alata za tu namenu, praćenja vremenskih prilika (gledanje u nebo, gatanje kod lokalne vračare, slušanje vremenske prognoze putem medija, .,..), prepoznavanja kvaliteta zemljišta, znanja u vezi irigacionih sistema za navodnjavanje.... do poznavanja flore tj. korovskih biljaka i selektivnih hemijskih preparata za suzbijanje tih korova ... da ne spominjem poznavanje optimalnih uslova i vremena početka setve, do prepoznavanja krajnje zrelosti te biljke i početka berbe .... i na kraju, poznavanje lokalnih prevaranata (čitaj: dilera) povezanih sa nekom političkom partijom za plasman i prodaju robe ... KAO ŠLAG na torti, lepo se i pocrni pod otvorenim nebom na 35 stepeni celzijusa
... Pozitivno iskustvo iz ovoga koje sam stekao je to da se nikada, ama baš NIKADA ne žalim na cene polj. proizvoda na pijaci, naravno, kada se zna šta je sve bilo potrebno bi se taj finalni proizvod našao na toj tezgi.
ALI, ŽALIO BIH SE NA SLEDEĆI PROIZVOD: ako bi neko došao i nudio mi krastavac za 1000din. i ubedjivao me je da je to genuine vintage model, ručno sadjen, zalivan i okopavan. Zabole me, ako nije autohtona sorta od samoreproduktivnog semena i ako ne odražava stvarnu cenu proizvodnje a ne nabudženu kolekcionarsko-ljubiteljsku.
Naravoučenije priče: svako može da ceni svoje znanje, svoj zanat koliko hoće i koliko želi, pitanje je samo, da li neko to želi da plati tj. JOŠ JE VEĆE PITANJE, da li će krajnji konzument biti zdraviji ako konzumira dati krastavac, ili biti bolji muzičar ako svira ručno radjenu gitaru. Jer, da bi taj rad bio isplativ i proizvodjaču i krajnjem potrošaču, moraju se imati MAŠINE za obradu drveta, specijalizovani alati za proizvodnju gitara, i time bi se dnevno izradjivalo stotine tih vratova, a ne jedan u godini. Shvatate???
I jedan poljoprivredni proizvodjač takodje može da upregne pluga na VOLOVE, umesto na traktor, i njima poore zemlju, zasuče rukave i umesto sejalice upotrebi MOTIKU i ruke, i njima poseje seme po nepreglednim ravnicama (trebaće mu mesec dana umesto par sati), da korove obradi takodje ručno (ops. čitaj: RUČNI RAD ), tj. tom istom motikom, da djubrenje obavi stajskim djubretom umesto veštačkim, i da na se na kraju pozove na priču: "RUČNI RAD, VINTAGE REISSUE KRASTAVAC B R E"! Tačno, neko će reći, eto, ZDRAVA HRANA, to vredi tu muku, super, samo je pitanje da li je cena zaista odraz te muke ili je postavljena kao da se radi o nekom antikvitetu sa tri "RRR" u nazivu. JER, mogao je da to seme poseje traktorem i sejalicom, njivu poore traktorem a ne volovima, zaliva irigacionim sistemima uz pomoć cevi i pumpi a ne kofom od struka do struka, ... time bi dobio na vremenu, imao bi identičan proizvod i mnogo bi mu se više isplatila proizvodnja, što znači da bi produkt bio jeftiniji na kraju. Jedino će se seke perse žaliti da to nije onaj VINTAGE šmek, jer nije njiva poorana volovima tri nedelje, već tri sata traktorem.
U daljem prevodu, da li je taj polj. proizvodjač koristio S E M E autohtone sorte koje se samo reprodukuje, ili je koristio HIBRIDNO seme nekog instituta, jer na kraju, džabe mu cela muka i njemu a i BUDALI koja misli da je nešto dobila kupovinom krastavca od genetski modifikovanog semena (čitaj: hibrida). Pa orao volovima, traktorem ili letećim tanjirom.
Priča oko gitara se malo razlikuje, ali može da se "šablon" primeni i na dotičnu. Džabe muke mesecima, kada komad drveta nije iz tačno odredjenog podneblja, nije iz tačno odredjenog dela stabla iz koga ga vadi FENDER kompanija, ako nije sečen pod tačnim uglom pod kojim ga seče FENDER, ako nije sušen pod uslovima pod kojim to radi FENDER, ako na kraju nije obradjen na način na koji ga obradjuje FENDER, da ne spominjem odredjene vrste lepkova, lak i elektroniku.
SHVATISTE POENTU????? Ili će mi biti žao što i dalje ništa ne kapirate????
.
.
