U ovo sam se upustio sa svesnom namerom da uložim više nego što objektivno dobijam, ali da u isto vreme pružim priliku Obossu da pokaže šta može da napravi doslovce "od ničega".
Gitarica je počela svoj život kao Melodija Mengeš, i to ju je - bezrazložno - osudilo na nevoljenost i zapostavljanje. Do mene je stigla kao hrpa delova. Čivije, potenciometri, prekidači i bridge magnet su bili potpuno neupotrebljivi, telo je bilo lakirano svim i svačim najmanje četiri puta, vrat je stanjivan (triput proklete osamdesete i njihova moda vratova za anoreksične kepece!) pa prelakiran auto-lakom preko grifplatne, pragovi su bili propali... Headstock je sa zadnje strane bušen barem pet-šest puta kako bi se pričvrstile jedne od onih čivija iz bivšeg istočnog bloka koje su napravljene sa jedinom namerom da uporno odbijaju saradnju po svim pitanjima. Jedino što je zaista vredelo na celoj gitari je taj stari Schallerov bridge, koji i danas vredi između 80 dolara i 150 evra, zavisno od dela sveta.
Kad sam gitaru odneo kod Obossa, vidno se snuždio. On je majstor do koske, i ne voli kad vidi zlostavljano drvo. Rekao je da će učiniti šta može, ali da je skeptičan. Mislio sam da će najveći problem biti zadnja strana headstocka i zalomljeni šrafovi tamo preostali, ali je to ispao najlakši deo posla, izgleda. Raspametilo me je kako elegantno je Oboss rešio taj termitnjak, i to još uz upotrebu mahagonija na bis
Nakon toga mi je bilo lako izvoljevati - medium jumbo pragovi, Gibsonov radijus (imam nameru da ovu Rocketellu osposobim za slajd):
Iznenadilo me je koliko je to zapravo kvalitetan palisander. Izgleda da u ta stara (bolja) vremena nije bilo ni moguće naći inferiorno drvo. Nakon toga, šmirglanje tela i lakiranje kako dolikuje - nitroceluloza, Fenderova "aged white" nijansa, širim narodnim masama poznatija kao "slonova kost":
Ja nikad ne bih mogao ovako da uklopim boje - prosto sam rekao Obossu da radi po svom osećaju, a ovaj ga nije prevario. Kad je gitara počela da izgleda kao milion dolara, došlo je vreme za detalje:
Tradicionalno Melodija Mengeš ožičenje, sa zasebnim prekidačima za svaki namotaj magneta. Sva tri off - gitara ćuti. Gornji on - neck magnet. Donji levi on - unutrašnje jezgro bridge hambakera. Donji desni on - spoljnje jezgro bridge hambakera. Donji levi & donji desni on - ceo hambaker. Sva tri on - sva tri rade. And all the points in between. Poklopac truss roda je bio nestao u akciji, pa je Oboss od klirita isekao raketicu. Oduševljen.
Pinap frajla sa zadnje strane je takođe Obossov ručni rad, i dodaje deset poena celom projektu
"Nisi muško ako nemaš dugonogu tetu na gitari" - to je najstarije rokenrol pravilo, odmah posle "Bez zulufa ni pred predsednika Sjedinjenih država". 
Posle svega što je prošla, ova Rocketella ne mora ni da svira... međutim ipak svira, i to jako lepo. Taj Shadow hambaker u bridžu mi je poklonio nebojsak, pošto ga je skinuo sa svog Ghersona - on bi trebalo da predstavlja neku varijaciju na Rickenbacker magnete u standardnom hambaker formatu, a tako se i čuje: mnogo visokih, boost u srednjima i karakterističan "pogrešan" overdrajv... Uostalom, slušajte bilo šta od R.E.M. (za početak možda "Living Well is the Best Revenge", http://www.youtube.com/watch?v=Yl78XMnb8Xw) i shvatićete na šta mislim. Neck magnet je fascinantan, iako kada ga otvorite izgleda kao fabrička greška. Namotan je "jako vrućo", 10 kilooma, i zvuči kao Chris Rea (promukli pušač). Daleko je od Fenderovog singlecoil zvuka, nema ni polovinu tih visokih. Isključivanje jednog od jezgara hambakera stvara vrlo čudne efekte - spoljnje jezgro zvuči kao i sam hambaker, visoko i "suvo", a unutrašnje jezgro izbacuje samo srednje frekvencije, kao da je neko pokušao ekvilajzerom da postigne efekat TubeScreamera ili prvog ProCo Rata, samo bez distorzije. Ukratko, u ovoj kombinaciji magneta ima puno zvukova.
Ukratko, najzad imam gitaru za koju se neću štrecati ako je preštimam u otvoreno G ili otvoreno D, koja sarađuje sa slajdom (dvanaestoinčni radijus) i koja ima svoju priču - na njoj su radili meni dragi ljudi (došla je do mene preko KnightOfDooma, uzgred budi rečeno) i poklonjen joj je novi život i prilika da još dugo pravi muziku... Nema tih para koje ne bih uložio u takav cilj.
Na prvoj slici možeš da vidiš koje sam stavio - ni ti nisu baš za gitaru, ali ih već imam na Stratu i odgovaraju mi.
