Ovo je moj prvi post ovde, pa pomislih da bi bilo valjano da se sa par reči na neki način predstavim, pre nego krenem sa temom koju sam postavio.
Više (na moju žalost) nisam tako mlad. Više ne sviram gitaru kao nekada po ceo božiji dan, ali ona je sve ove godine još uvek uz mene. Još uvek me drži...
Ovaj dar koji smo svi mi rodjenjem dobili, a koji zovemo život, odveo me ipak nekim drugim stazama i prestao sam da se bavim muzikom. Prestao da se bavim na način koji sam priželjkivao pre nekih petnaestak godina. Vremenom smo se ja i gitara odaljavali jedno od drugog sve više, iz godine u godinu, a onda se pre par godina u taj odnos umešao naslednih mojih gena, a po tome i naslednik ljubavi prema muzici – moj, sada već, četrnaestogodišnji sin. Zapazio je na vrhu ormara umotanu u krpu i svu prašnjavu jedinu gitaru koja je preostala iz vremena mog bavljenja muzikom.... moju staru gitaru Charvel model 6 iz 1986. godine. Gitara je bila vidno oštećena zbog pada sa stalka, na jednoj od proba (uvek se nadje u prostoriji neki slon kome tu nije mesto) i to je jedan od razloga zašto se zadržala do današnjih dana u kući. Naime kada sam rasprodao gitare i ostalu opremu, jer sam onih nesretnih devedesetih posle faksa krenuo u privatni biznis (a trebalo je love za početak)... nju nisam mogao prodati shodno stanju u kome je bila. Oprostih se tada od voljenog strata iz 1971, lespola s kraja osamdesetih i još nekih gitarica.
Da se vratim na Charvela... vremena da ga popravljam nije bilo i ostao je da se vuče po kući. Pretrpela je ta tambura nekoliko selidbi i eto sudbine... Dete je uzelo u ruke... i na neki način vratilo u život. To je bio početak jednog novog puta i za njega i za mene. Učeći sina da svira i ja sam se vratio gitari, a želeći da mu podarim više od obične tambure koja se može kupiti u nekoj od prodavnica muzičke opreme, rešio sam da mu popravim moju staru gitaru.
Bio je to odličan komad pažljivo biran, ali jako oštećen.. Vrat i telo iz jednog dela, aktivna elektronika koja je bila hit tih godina. Na žalost posle pada elektronika nije davala znake života, telo je bilo oštećeno do te mere da je popravka iziskivala da se neki delovi naprave iznova i zalepe.
Tada se rodila ideja da napravim gitaru oblika koji sam još kao klinac – roker, nacrtao na školskoj klupi . Eh... kako to davno beše. O takvoj gitari sam u tom dobu maštao. Videćete sa slika kako je sve ispalo. Po prvi put sam radio tako nešto, tj. pravio gitaru, iako sam sve vreme bavljenja muzikom gomilu gitara setapovao, menjao magnete, potove i sl. svima koji su me znali a za majstore nisu imali para. Imao sam sreću da sam tada poznavao jednog od naših najboljih graditelja gitare iz tog doba (koji nažalost već dugo nije ovde sa nama) a samim tim i privilegiju da mnogo toga o pravljenju gitara i naučim. No, da ne gnjavim više, modifikacija pomenutog Charvela je bila prva gitara koju sam za sina napravio i evo kako je to ispalo... Restaurirao sam je pre 3 godine.bilo je mnogo posla jer je kahler u medjuvremenu dosta zardjao, jer sam morao da napravim novu elektroniku (JE1200) ali izborio sam se nekako da je ponovo oživim. Rezultat je bio više nego zadovoljavajući.
To me ohrabrilo i usledila je zatim izrada druge, treće, četvrte, pete gitare ... Evo slike njihovog vlasnika a mog naslednika, zajedno sa njima da ih na brzinu osmotrite. Ako postoji želja.. mogu kasniije svaku od njih ponaosob predstaviti... jer svaka diše i svira drugačije i svaka za sobom vuče neku drugu priču, staru deceniju ili dve...
Dakle, dodjoh letos i do izrade šeste gitare. Zbog nje me je sin i nagovorio da otvorim ovu temu. Biće ih naravno još kako se krenulo, jer ideja i materijala ima za par novih.
Mahagony stratocaster by Laza Octopus...
Nemam mnogo slika izrade jer mi nije bilo u planu da otvaram ovu temu ali dete me nagovori i videh da ovde ima još uspešnih graditelja… pa rekoh… zašto ne… dalo bi se još dosta novog od drugih naučiti.
Radio sam na ovoj gitari oko 3 meseca... ipak je to meni samo hobi. Kompletno sve radove od onih stolarskih, preko lakiranja, poliranja do elektronike odradio sam potpuno sam.
Telo gitare je od Honduras mahagonija iz jednog dela. Ova gitara je u potpunosti vintage iako je pravljena tek pre koji mesec, obzirom da većinu ugradjenih delova pa i pomenuti mahagoni imam više od decenije i više . Interesantno je da sam do ovoga mahagonija došao sasvim slučajno, igrom sudbine. Naime, sredinom devedesetih kada zagazih u privatan biznis, saradjivao sam sa jednom firmom iz Kolumbije. Sa njenim vlasnikom sam se veoma brzo sprijateljio. Sretali smo se na sajmovima a spojila nas je upravo ljubav prema gitari. I tako daleke 1996 na sajmu u Ninbergu dobih ja od svog poslovnog partnera neobičan poklon ... četiri daske pomenutog mahagonija odprilike 50 x 70 x 5 cm i par gredica pravog rosevuda koje je on prošvercovao u Evropu, sa donetim materijalom za njihov štand. Naravno znao sam i tada kao čovek kome je biologija osnovna struka, da se radi o vrsti drveta koja je zabranjena za trgovinu i koja se nalazi na CITES-u. Uostalom dobio sam ga na poklon tako da mi je savest mirna... Mi tada nismo bili članovi ove organizacije, tako da sam pomenuti poklon i ono malo brazilian rosewood-a doneo bez straha u Beograd. Malo me je Carinik gledao kao budalu kad je pregledao auto, videši daske u gepeku i to je sve... Za ovu gitaru otišla je jedna daska... ostale tri čekaju neki novi projekat. Sa prednje i zadnje strane ove gitare su dodate ploče od rebrastog javora debljine po 5 mm. pa ošmirglane na neku debljinu od 3 mm. Gitara je masivnija od standardnog fendera i teška je 4,4 kg. Mnogi gitaristi mrze teške gitare jer posle duže svirke iskilaviš. Ja ih volim jer ono što uz njih ide je toooon koji se pamti... Naravno uz uslov da su odradjene od odredjenih vrsta drveta, ali o tome se na forumu vidim pisalo naširoko i verovatno svi znaju šta tu vredi od drveta a šta ne... elem stajalo to u onoj sobi koju koristimo da se skloni sav nepotreban krš do leta gospodnjeg 2013... dok se ja ne reših napokon da izrežem telo. Počeh i sa vratom istovremeno... Vrat je bio za mene poseban izazov jer sam na svim gitarama do sada koristio već gotove vratove koje bi prilagodio svojim prohtevima menjajući im pragove, ili prilagodjavajući im oblik nekom svom idealu… ovaj sam rešio da napravim sam od A do Š… I kako sam se bojao dobro je ispalo… Kotira bez ijedne zamerke. Pravljen je za moju šapu (predpostavka je bila da će i naslednik imati sličnu jednoga dana, jer geni su geni) Koristio sam Jescar pragove i veoma sam zadovoljan njima. Ako me sećanje ne vara koriste ih i u Gibsonovoj fabrici. Sve rupe na telu su radjene dremelom iz ruke, tako da sam se prilično naradio. Telo sam neznatno modifikovao prema svom nekom idealu... Nisam mnogo slikao kao što već rekoh process izrade ali evo dve fotke u momentu završetka sušenja laka pred finalno šmirglanje i poliranje.
Posle završne obrade drveta najpre sam vodenim bajcom tamno braon boje premazao pomenute ploče javora, pa dobro sve ošmirglao. Zatim sam odradio dve ruke rubin šelakom. Usledilo je šmirglanje, zatim premaz osnovnim nitroceluloznim lakom, pa opet šmirgla, pa drugi sloj osnovnog laka, pa šmirgla, pa zatim još 6 veoma tankih slojeva završnog nitroceluloznog laka visokog sjaja. Vrat sam išao samo dva tanka sloja. Posle poslednjeg sloja laka gitara se sušila preko 30 dana . Svaki pomenuti sloj je pre šmirglanja sušen 1 do 2 dana, tako da je proces lakiranja pooootrajao. Inače ne mogu a da ne pomenem jednu stvar koja je po meni neverovatna. Gitara je lakirana lakom koji je stajao preko 20 godina. Nemačke je proizvodnje i ukoliko ima onih koji ne veruju mogu uslikati konzerve od farbe koje nisam bacio. Meni je ta pojedinost prosto neverovatna. Lak je inače bio čuvan ili bolje reći čamio zaboravljen godinama na sobnoj temperaturi. Ovaj lak sam dobo na poklon od Predraga Novakovića... mog velikog prijatelja i rodjenog brata našeg poznatog graditelja gitara Nenada Novaković. Na tome mu se ovde najiskrenije zahvaljujem. Naravno pre nego sam se usudio da upotrebim lak, probao sam ga na komadima ostataka drveta. Tek kada sam se uverio da je sve OK usudio sam se da prskam gitaru. Konzerve nisu čak ni korodirale, ni spolja, ni iznutra...
Na kraju kada sam bio sto posto siguran da je lak suv usledila je najfinija šmirgla 2000 - 2500 pa poliranje. Nisam imao živaca da sve poliram ručno, kao neke predhodne gitare, pa je to odradjeno mašinski. Ipak je trajalo par sati sa pauzama.
Evo par fotki posle poliranja zadnjeg dela, pre stavljanja hrdvera.
Spakovana elektronika i wilkinson hardver. Za raziliku od standardnih stratova na ovoj gitari postoji mogućnost da i bridge magnet ima tonsku kontrolu. Uz pomoć dva push pull potenciometra omogućeno je deset različitih kombinacija magneta, kako u paralelnoj (uobičajen način vezivanja singl magneta) tako i u serijskoj vezi. Ako koga zanima mogu nabrojati o kojim se kombinacijama radi. Magneti su sa starih stratokastera. Bridge je sa strate iz 1973 a neck i midle su prema onome što na njima piše verovatno iz 1974. Sjajno rade iako su u kutiji čamili, čekajući da opet zapevaju više od dve decenije. Ton ove gitare je iznad svih mojih očekivanja. Krivo mi je što ne uslikah magnete jer se sve oznake jasno vide ali jednoga dana kada budem skidao masku biće i toga.
Imam par sitnih propusta da popravim a onda se ja i naslednik prepuštamo uživanju u nadolazećem periodu. Inače umalo da zaboravim, binding je na ovoj gitari moj patent... o tome u nekom od sledećih postova...
Logo nisam postavljao iako je klinac želeo da piše na glavi fender. Nekako mi glupo da moj rad kitim tudjim perjem. U planu je izrada mog logoa u srebru...
Eto toliko od mene za prvo javljanje nadam se da nisam smorio i da će možda nešto od ovog pisanija nekom budućem graditelju gitare biti od koristi.
Straja od mačora... fino je to nega daj ti slobodno više detalja 
