Pazi, naprimer, jedno od mojih božanstava, Michael Landau, koji ima ''čiste, fine tonove, osećajan, suptilan vibrato..mekan zvuk itd'' na tone, svira stratove isključivo sa 7 1/4 radiusom i dobrano podignutim žicama, kaže da mu je sve ostalo neprirodno... Ali naravno, niko od nas nije Landau. Ja sam se 3 godine borio sa vintage radiusom na stratu, a pritom sam fabrički imao na njemu Dunlop 9105 (narrow-jumbo) pragove koji malo pripomažu u celoj stvari u odnosu na sitne vintage pragove, pa mi se opet na kraju smučilo.
Rešenja ima više:
1) već pomenuto podizanje žica, nepoželjno iz jasnih razloga;
2) fret leveling kojim se menja radius samih pragova - pri levelingu se sastružu pragovi više u sredini nego na krajevima, pa sami pragovi dobiju 9,5 ili 10 radius; ali mislim da na tvojoj gitari nema 'mesa' za to, pošto su tanki pragovi. Sve ostale opcije podrazumevaju menjanje pragova;
3) takozvani 'fall away' - zadrži se stari radius, ali se od 14. ili 15. praga obori nivo fretboarda, tj. od tog praga, fretboard ima blagi pad. Ovo je inače česta stvar i nije vezana samo za vintage radius;
4) potpuna promena radiusa u širi;
5) compound radius, koji je po mom mišljenju najbolje, najlogičnije rešenje, i trebalo bi dosad da je standardno. Prosto, ako razmak žica nije isti na konjiću i na kobilici, onda ni fretboard ne treba da ima oblik valjka, nego oblik levka.
Ja sam ovo poslednje uradio na gitari (tj. uradio mi Illiani), i uspeo sam da zadržim na prvoj polovini vrata vintage radius jer ''gotivim taj feel''
, ali sam se rešio svih problema sa string-chokingom jednom za svagda.
