Telecaster factory vs Telecaster Duks, part II

[duks]

Dilema zapravo : ručno rađena, ili fabrička gitara, factory vs handmade?

Moj stav je da postoje loše, dobre i izvanredne gitare u obe kategorije izrade, kako u fabričkoj produkciji, tako i u handmade. Tu ne sme postojati generalizacija, niti unutar modela jedne firme, kao niti unutar primeraka jedne radionice. Nije to šaraf, uđemo u gvožđaru, tražimo M8, 6x50mm, uzmemo i izađemo. Čak i tu se desi da nije svaki šaraf isti. To svi znamo. Dakle, nisam poklonik niti gitara ručne izrade, niti fabričkih. Poklonik sam dobre gitare, najpre TELECASTERA. Muzičar sam prvenstveno, obožavam TELACASTER gitare i nikad ne bih svirao neku drugu. To je tako u poslednjih 24 godine, a biće i nadalje. Ne kažem da tako treba, ali ja sam na tom zvuku, taj zvuk mi pokreće vetar u krvi i veran sam mu. Tu leži i odgovor zašto sam se “specijalizovao” upravo za izradu njega. Ovde iznosim stav, kakav bih zastupao i da ne izrađujem gitare, jer takav mi je bio i pre nego sam ušao u tako nešto uopšte, dakle, nije gitara neka “kvantna fizika” i nije teško napraviti lošu, niti prosečnu gitaru, ali izvanrednu, sa svim atributima koje zahteva, to već spada u prilično težak poduhvat. Kao i bilo šta drugo ćega se čovek prihvati. Tako je u svakom poslu.

Sad, ne o ceni prodaje, nego o troškovima izrade jednog, ali pravog, Vintage TELECASTERA. Po cenovniku Mitro’s music, kao generalnog zastupnika, Vintage delovi stoje ovako :
- original Vintage picups (bridge, neck) - 16.000 din,
- picguard ply black, 5 hole - 3.516 din,
- selector switch, 3 way - 1.500 din,
- potentiometers, 250K, par - 1.620 din,
- control plate - 2.000 din,
- strap buttons, Vintage - 500 din,
- string guides, Vintage - 700 din,
- tuners, VIntage, Kluson - 7.000 din,
- bridge, Vintage - 4.157 din,
- neck plate - 800 din,
- džek za ulaz oko - 30 din,
. trus rod - 1.400 din (Stewart MacDonald)
- kablovi, čašice za glave žica, nut, lak, vosak, kompleti šrafova oko 3.000 din.
Ukupno : 42.223 din, odnosno 459 eura.

Na to ide drvo, jasen, čija se cena ne može računati po kubikaži, jer nije laminatna izrada stolarije, pa da se tovari viljuškarom. Kada se telo radi iz komada, nosi se vlagomer, posebno pregleda svaka daska, tok i pružanje goda, širina. Ne retko se mora otići i u tri, četiri grada za samo jednu dasku (što naravno uvećava troškove), koja se u zavisnosti od dužine, da li je 2, ili 3m, uglavnom plati oko 50 eura, tako da sa troškovima puta, troškovima radnika, koji su zauzeti preslažući dasku ručno (a i ta satnica mora da se plati), dakle ta daska prelazi bitno tu cifru i zna dostići i 100 eura ukupno, a da se sa nje može “izvući” svega jedno telo pri tome. Nije pravilo, ali se desi jer, napominjem, radi se o telu iz jednog komada. Sa javorom za vrat je druga priča i to lakše ide.
Kod priče o drvetu, kupovini gotovog tela i vrata, ne bih se okretao ka Fenderu, jer ubijaju cenama, pa bih pomenuo kako to stoji sa Stewart MacDonaldom. Vrat kod njih je 135 dolara, telo, trodelno, je 167 dolara, a slepljena daska jasena za telo, body blank, je 87 dolara.

O mojim gitarama sam rekao na svom sajtu i ne bih da se ponavljam, te vas time i zamaram, kao niti referencama, jer meni to ništa ne znači. Čuće se, kada se čuje samo po sebi. Ako se čuje. Hteo bih reći međutim, da sebe ne smatram “majstorem”, kao niti da težim razviti neku manufakturu, mada sam prodao do sada šest gitara i četiri tela, pa ih prema želji kupaca nadogradio njihovim vratovima i delovima (što i nije neka cifra. Na to treba dodati dve moje “lične” gitare, na kojima sviram i jednu akustičnu). Tu je i odgovor zbog čega je sajt prilično “neozbiljan” i skroman. Uradio sam ga kako bih podelio svoju ljubav prema TELECASTERU. Što se tiče malog Frontmana G15 na fotki, jednostavno, on se zadesio tu, a nisam hteo “konstruisati” scenografiju, jer bih sam sebi bio smešan i tek tada neozbiljan.

[Sava]

Izuzetno mi je drago što se oglasio jedan majstor za izradu instrumenata tako da možemo iz prve ruke da saznamo mnoge detalje, a verovatno možemo da postavimo i pitanja. Dobrodošao ti nama i nadam se da ćeš ostati dugo ovde.

Dilema zapravo : ručno rađena, ili fabrička gitara, factory vs handmade?

Ponoviću da za mene nema dileme jer sam za fabrički proizvod. Verujem da je to najviše zbog toga što sve što sam probao od ručno rađenih električnih gitara su bile loše gitare (akustične pokojnog Šilje Sabljića i Radoševića su potpuno druge priče). Nedavno sam probao jedan Strat koji je rad Mirka Tasića i taj primerak je ozbiljno poljuljao moj stav o izbegavanju ručnog rada. Nažalost, "uprskan" je lošim hardverom koji je kupac doneo na ugradnju.

Muzičar sam prvenstveno, obožavam TELACASTER gitare i nikad ne bih svirao neku drugu. To je tako u poslednjih 24 godine, a biće i nadalje.

Sjajno, zaista cenim principijelne ljude! Slabo poznajem Telecaster i imam ga tek nekoliko meseci (American Vintage 62 Custom). To je teška gitara za sviranje jer je strahovito čista i ne trpi greške kao Les Paul na primer pa čak i Strat, jednostavno mora da se svira popuno tačno. Mislim da čovek mora da voli Telca i da jedan poseban sloj ljudi svira na njima. Ja se još nisam privikao na njega i pokušavao sam da ga prodam pa odustanem pa ponovo prodajem pa odustajem, ali mislim da sam sada već definitivno odlučio da ostaje kod mene. Poenta je u tome što gitara ima neku magiju. Učini mi se da mi sa njom ništa ne ide, ostavim je, onda odjednom proradi crv pa je ponovo uzmem u ruke. I tako u nedogled. Definitivno je magija u pitanju. Ni sa jednom gitarom nisam imao takav odnos. Požalio sam se jednom poznatom gitaristi koji svira Telca i rekao mi je da se dve godine privikavao na njega, a da sada ne postoji druga gitara koju bi svirao. Da, definitivno to je magija!

O mojim gitarama sam rekao na svom sajtu i ne bih da se ponavljam, te vas time i zamaram, kao niti referencama, jer meni to ništa ne znači. Čuće se, kada se čuje samo po sebi. Ako se čuje.

Ovo ti ozbiljno zameram. Ja sam pominjao reference i to je u svakom poslu od presudne važnosti jer je merilo vrednosti i uspeha. Meni bi i te kako značio podatak da na primer Sale Sedlar svira baš tvog Telecastera! O još kako, to bi bila prava referenca. Ovako ti ostaje ono što si i napisao "ako se čuje".

[Rocket Roll]

Post je prekopiran sa viewtopic.php?f=20&t=6937&p=121969#p121969, tj. objavljen je dvaput. Za tim nema potrebe.

[duks]

U pravu si Rocket, ali temu sam video mesecima kasnije, te sam pomislio da je u onom nizu prevaziđena, ali ne i dovršena, jer je skrenula sasvim u krivu stranu i hteo sam konkretizovati suštinu navedene dileme, dakle, factory vs handmade, ali sa osvrtom na vrhunske gitare u obe kategorije, jer polemisanje o lošim i prosečnim gitarama u takvoj temi nema svrhu. Određenu ozbiljnost sam hteo uneti i u troškovnik izrade, jer uzimati kao reper bižuteriju, kako kod hardvera, tako i kod drveta, nema smisla, ako se već ulazi u temu kakva je naslovljena. Ukoliko ima raspoloženih za odgovornu priču o ovome, evo nas, ako ne - brišemo temu.
Pozdrav.

[Stanko]

Hmmm mislim da je jako dobra tema, hvala za kompletnu listu cena. Bas sam i sam nesto gledao jer se nadam da cu u skorije vreme poceti izradu jedne gitarice. Da upitam samo jednu stvar, koje stvari se vise isplate ako se kupuju preko neta? Znam to je malo offtopic...

Nego da se vratim na temu. Ja sam generalno poklonik rucno radjenih stvari. Jednostavno imaju dushu. Ne mislim samo na gitare. Ne sviram dugo, ali sam se ceo zivot bavio izradom ovoga i onoga, spretan sam sa rukama pa je valjda logican korak i da spojim dve stvari koje volim - sviranje i ljubav prema izradi stvari. Nemam iskustva sa istim, samo 'znanje' pokupljeno sa interneta. Srecom radicu sa prijateljem, koji se dosta dobro razume u drvo opet sam otisao od teme.

Znaci rucno radjene stvari po meni imaju mnogo vise dushe i te neke magije, i ako ova gitara ispadne kako valja, ne planiram da je ikada otudjim. Fabrickih modela ima bolesno dobrih, ali su fabricki, i obicno ako su top-of-the-class onda im je i cena tolika. Tako da moj glas ide za pravljene - jos ako je sam napravis, mislim da ljudi jednostavno ne zele da se odvoje od toga.

Malo sam haotican u pisanju, al skoro se probudih

[oboss]

mislim da su svi argumenti i na jednu i na drugu stranu vec receni i po meni je upravo to poenta. znaci stvar je licnog afiniteta i gledanja na instrumente. u ovom slucaju ne uplicem u pricu kvalitet svirke , muzickog obrazovanja i realne upotrebljivosti instrumenta, nego samo osecaj i licni stav. to je kao i argumenti zasto je neko za stratokastera a neko za LP. nekome lezi jedno i prepoznaje NESTO u jednom neko u drugom. e ista je stvar i sa hand made i factory. sve je vec receno krseva ima i tamo i ovamo. veci su krsevi u handmade a vise ih je u factory ali nije to poenta. po meni poenta je u onim dobrim i odlicnim komadima. tu po meni prestaje ralnost vaganja po novcima i upotrebnoj vrednosti tu pocinje carolija kada ti zacakle oci. meni nenormalno mnogo znaci drvo od kojeg je pravljeno i kako je sve to ukomponovano a nekog cisto boli k.. za to i gleda nesto drugo. neko rece da vise PRS ova kupuju advokati nego muzicari , pa da ne kupuju nebi ni bilo prs-ova ni skupocenijih gitara.
pobegoh od teme. konkretno Telecaster factory vs Telecaster Duks ja glasam za nereseno. fender je sa factory napravio da je to sto jeste a duks je nesto u cemu bi ja uzivao ni malo manje nego u najprefinjenijem fenderovom komadu.
cena je stvar za koju su se mnogi na ovoj temi kacili. 1600 jura je lepa suma ali nezaboravite da je to placanje unikata kao sto je tamo placanje tesko stecene reputacije imena fender. sa jedne strane su stotine sati majstorovog razmisljanja o konkretnom instrumentu i licnog odnosa prema svakom detalju a sa druge strane je do perfekcije usavrsen factory tour jednog proizvoda. dakle licna stvar je ko sta ceni i na sta gleda. jos jednom napominjem da sve ovo vazi samo za komade kvalitetnih instrumenata.
zamislite prosecnog muzikanta nasviranog sa desetak gitara u zivotu. stavis mu u sobu 4 kvalitetne gitare bez oznaka (2+2) koje su u istom cenovnom rangu od oko 1500 jura i kazes mu da ih poreda po njegovom misljenju od 300 - 100- 1500-3000 evra. sigurno ce imati svoju rang listu potpuno opravdanu po njegovom misljenju .

[duks]

Bravo oboss. Uspeo si da zatvoriš temu i hvala ti. NIsam hteo ja, ali eto definicije odgovora na naslovno pitanje. Za diskusiju na neviđeno, može biti jedino nerešeno. Precizniji odgovor je moguć jedino ako se postave konkretne gitare, jedna naspram druge.

Stamko, što se tiče tvog pitanja vezanog za poručivanje preko net-a, ja nisam za. Kupujem originalan Fender VIntage hardver i njemu je cena, ako se uračuna poštarina, carina, rizik sigurnosti pošiljke (okusio neprijatno) ipak niža ovde, u predstavništvu. Ne propagiram ih, jer su prilično neljubazni, u bilo kojoj od tri prodavnice i prihvatam ih kao "nužno zlo". O poručivanju proizvoda neke druge firme se ne bih izjašnjavao, jer nemam iskustvo, sem da je jedna mušterija poručila iz Nemačke delove i kobilica, kao i control plate nisu bili u meri 1:1, te je bilo problema pri ugradnji i dodatnih bušenja, kao i pomeranje kobilice, da bih dobio preciznu kotu. Od tada insistiram na "mojim" delovima.

Savo, o referencama ne bih menjao svoj stari stav. Na moju štetu trenutno, ali...
Nego, to što pišeš o Telecasteru, istina je sasvim. Dok sam radio STRATA ST 01, čoveku sam dao mog TELEA, jer je profi muzičar i zvao me odmah nakon nekoliko dana. Nije mogao verovati koliko je to "drugačija" gitara. Izneo je stav da je razlika između njih dve kao između gitare i klavira, ili nekog sasvim drugog instrumenta. Naravno ne misleći da je bilo koji modelj bolji od drugog, nego sveukupnu razliku. Ton, pristup instrumentu, koji instrument sam zahteva, odnos ka tonu koji pravi...Kada je preuzeo STRATA, rekao je, u šali, da će mu sad biti potrebno opet privikavanje na njega, jer TELE je svirao dva meseca.