Scala gitare

[luci]

da, taj... obzirom da znam ko je Rob onda mu i verujem kad kaze da je bolje... ceo taj osecaj je tesko opisati, al definitivno postoji...

[Boogie Woogie]

Klepton sviri Masterbuilt strata.

najskuplja Bleki je frankeštajn gitara sklopljena od tri jeftina strata

[nemirkv]

Joj, brate, s tobom stvarno nema razgovora... Prvo pricas generalno, a onda, kada ti teorija ne pije vodu, hvatas se za najvece izuzetke ne bi li opet pokusao da potvrdis teoriju koja ne radi pos'o... Pa jebaga!

[Kristijan]

Неће бити. Блекија Клептон не користи преко 20 година. Једини разлог зашто су гитаре које је он купио да састави Блекија биле јефтине јесте зато што су купљене почетком седамдесетих, када су гитаре са сингловима биле јако слабо тражене. Иначе су све те гитаре биле из педесетих, и данас би коштале божемесачувајисаклони.

[Boogie Woogie]

Kakav je to kastom shop strat sa toliko izguljene farbe oko pikgarda?Mislim da li se pri normalnom koriscenju stvarno moze skinuti tolika kolicina laka?Logicno tu gde se naslanja ruka,malo po obodu i gotovo.Ovo je bas preterano ili je bar trebao da nacne vrat do sipke pa da bude potaman.Opet, mislim da vrede svaku paru,obzirom da su oguljene

to sa oguljenim gitarama mi je poseban fenomen..

podseća na priču sa farmerkama.
Kako to beše ide..?

Dječarac iz porvincije kome je mati kupila nove farmerke na putu iz Trsta, i koje su još uvek malo kartonski krute i nerazrađene - oseća da će neka ribica na faksu da primeti njegov moderan look.
Ali avaj, šta se dešava..
sve devojke šize za nekim totalno dronajvim likom, kome su se čak i farmerice pocepale na kolenima, rubovi (koje je njemu mati tako pedantno opšila koncem istovetne narandžaste boje) ovom liku liče na froncle..

U čemu je caka? (pomisli on)
Odgovor je našao u nekom ženskom časopisu, gde neka žena oduševljeno priča o "njegovim" farmericama koje "imaju priču", koje su evidentno "prošle mnogo toga"...

Pocepane farmerice dakle = iskustvo, tj znanje, tj mudrost, tj..kvalitet, tj ribe na izvolte

E sad..neko je takođe sve to posmatrao i od toga napravio biznis i počeo da prodaje farmerke koje su već unapred iscepane i koje unapred "pričaju priču"
kobajagi naravno, al ko te pita..

Fejk iskustvo, fejk znanje, fejk fejkova takoreći

I te farmerice, moderno pohabane tojest, postadoše skupi hit (a nove farmerke dečaka iz provincije postadoše..pa, neprimetne)

E sad, to isto vidimm i sa gitarama.

Zamisli ti tog majstora:
Kupi najbolji hardware, čivije, magnete, potenciometre, pragove, kobilice, kurčeve i palčeve..

Čak i najbolje farbe i pripreme i lakove, obrade..

I kada završi sve, onda dovati šmirglu i razjebe sve to, da izgleda "po'abano" (iskustveno, znalački, da ima priču..)

gde mu je srce? Kako može tako , ne da pljune, nego da usere svoj rad?

Pa izgleda da je bitno šta mušterija voli, a mušterija voli rupe i ožiljke, jer ih i sam ima u glavi, od kompleksa neiskustva, od kompleksa neznanja, od kompleksa malog dečka iz provincije)

Ima li većeg kiča od gitare koja je namerno oguljena? Mislim da nema.

Neko kupi SRV strata, identično (kompjuterski čak) urađenog kao onaj njegov krš i kupac to kupi i šta li mu je u glavi? Možda želi da njegov mozak ima istu sliku koju je imao i mozak pokojnog SRV-ja? Možda želi da se poistoveti sa njim do te mere da kod kuće čak nosi šešir i pončo dok svira..ali..gde je tu kraj?

Početak znamo gde je

[luci]

Klepton sviri Masterbuilt strata.

najskuplja Bleki je frankeštajn gitara sklopljena od tri jeftina strata

eto ti.. sastavio je od delova koji mu se najvise dopadaju sa tri ili cak i vise razlicitih gitara... e sad, da je tada imao para otisao bi kod nekog masterbuildera u fender i rekao ocu to i to i takvu gitaru platio 5 iljada $$$... dobro, ne u fender, tada nije postojao custom shop...

[Boogie Woogie]

Неће бити. Блекија Клептон не користи преко 20 година. Једини разлог зашто су гитаре које је он купио да састави Блекија биле јефтине јесте зато што су купљене почетком седамдесетих, када су гитаре са сингловима биле јако слабо тражене. Иначе су све те гитаре биле из педесетих, и данас би коштале божемесачувајисаклони.

"My first Strat was Brownie, and I played it for years and years, a wonderful guitar. Then I was in Nashville at a store called Sho-Bud, as I recall, and they had a whole rack of old '50s Strats in the back, going second-hand. They were so out of fashion you could pick up a perfectly genuine Strat for two hundred or three hundred dollars — even less! So I bought all of them.E.C."

poenta nije u tome koliko bi koštale, već u tome KO ih je svirao i napravio brend od njih, pa se tako i cena naduvala do besmisla..

[Kristijan]

Ти си поменуо да су то биле јефтине гитаре, само сам хтео да ти укажем на то колико је то погрешна констатација за ову причу. Коначно, није их купио Клептон јер је само то могао да приушти, није то прича о клинцу који се пробио свирајући јефтину гитару, и лоше је да се та прича тако препричава. Купио је он тада 6 гитара за укупну цену од око 1200 долара. 3 је поклонио колегама музикантима, а 3 је распарчао и саставио Блекија. Прерачунај колико је тада долар вредео, па ћеш видети колико би то данас коштало. За те паре је могао да купи шта је хтео, само га је болео паја, зафркавао се.

[Boogie Woogie]

zamisli kakva stipsa..poklonio tri jeftina fendera harisonu i ostalima..
umesto da se istreso za neku scalu..ili šta je već tada bilo egzotik

[Dushan S]

majstor sa opasnim, teško stečenim znanjem..?
a što se turo među gorostase?

nije bio zadovoljan fenderom pa će on da napravi bolje? Ili je krenuo da pravi sam jer nije imao para, pa napravio nešto lepo i krenulo ga pa upao u sindrom, ja sam kralj kraljeva?

Pazi, ja visoko potšujem ljude koji su majstori
I one koji vole to što rade
Mislim čak da su to najkvalitetniji likovi koji postoje
ali nemojmo preterivati sa vrednovanjem

Odelo kod šnajdera košta skuplje nego konfekcijsko, jer je custom made
ali ni ono ne treba da bude 72 puta skuplje, ok?

ja samo insistiram da se nađe neka mera, a ona očigledno ne postoji.
Upravo TU i jeste rupa, koji proizvođači koriste.

TU mističnu vrednost oni mogu da rastegnu ko žvaku.

Ajde da uloži u hardware (koji je kupio u da kažem, rinfuzi)
ajde da to složi pažljivije i pametnije
ajde da poboljša stvari i ovo i ono..ali, to je samo DEO cene
Ono što je preko toga je umetnički dojam

ko TO ocenjuje?
Sam majstor
Kako?

e to samo on zna
I tu leži sav rizik

Bez toga, gitara može da košta 1000 $ a da on doda još 17000 iz čiste zajebancije, iz blefa, jer mu rteba, jer mu se može i jer, na kraju krajeva ima mušterije koje je već toliko ošišao.

Pikaso fazon
Nažvrlja kokošku na platnu i diler ga pita koliko to košta, a on mrtav lada kaže - tri miliona dolara.
Hoće li se naći neko da kupi to? Hoće.
I tako to krene..i tako to ide..

Zato i kažem, da li udobnost sviranja Scala gitare, zvuk koji (sa normalnim pojačalom) proizvodi - vrede te razlike?
I ako vrede, što onda Klepton i ostali ne raskinu ugovor sa fenderom i kažu "zajebite bre ljudi...Scala je pomerila stvari totalno, više ne možemo da lažemo narod.."

A fender kaže "ma možemo možemo.."

i tako u krug..

Kritikuješ srpski mentalitet a pričaš sve vreme kao UberSrbenda na 11 samo u intelektualnoj formi. Nije nego varijante. Reci lepo brate, "Šta oni meni ***** tu neke gitare ti tamo u ameriku to ti moj komšija sastavi od tri žice i dve daske", nemoj da pakuješ demagoški pristup u neku argumentaciju. Vrlo ti dobro znaš kao i svaki čovek koji iole poznaje tematiku, zašto nešto što je pravljeno ručno i brižljivo mora da košta mnogo više nego fabrički proizvod, i dobro znaš da odnos cene i kvaliteta nije linearan nego da kako raste dobijeni kvalitet cena raste logaritamski x3 za istu vrednost. Nego eto, ajd da budeš kraljević Marko pa "More Turci ne gaz'te oranja". Stvarno Bugi, kako možeš da voziš ovakvu spiku, majku mu.

[Boogie Woogie]

okej
sve ste u pravu

[Dersu Uzala]

Ja sam mislio da ce keva (ili zena) da ti ispece slane kfilice ili pogacice sa sirom, ti naspes pivu, bacis noge (sa sve kaubojkama) na sto i polako bistris pisanije. Ali ocito procitao nista nisi.

i) Da, kupac (musterija) je jedini bitan. Ne najbitniji. Jedini bitan. Tesanje gitara iz drveta nije nikakva umetnos' i expresionizam, zanat je tipa drvodeljskog sa elementima akustike i to je to. Voli ljudi da jedu, piju, pevaju i igraju pa prema tome neko mora i klopu, pice, obucu i instrumente da proizvodi da bi moglo da se jede, pije, peva i igra.

ii) Diler formira prodajnu cenu. Scala gitare imaju fabricku cenu u rangu (bukvalno) Suhra i Andersona recimo. Postoje jos mnoge firme u tom cenovnom rangu, neke malo vece neke butik tipa. Sto je manja firma a veci butik fazon i prica, vise traze za svoje instrumente, ali posto je teze tako doci do dilera, te firme uglavnom imaju svoju radnjicu/kancelariju i posluju online. Onda mogu da traze i po 8000$ za instrument. Ili 15k nebitno. Sta se desava u dilerovoj glavi? Gleda on produkte 3 gore navedene firme i misli se ok, svi mi traze istu fabricku cenu. Ove dve firme su mnogo izvikanije, idu ko alva. Al ova treca ima ubedljivo najbolji produkat, nema diskusije.To znaju i ovi is prethodne dve firme, ali ih zabole. Oni imaju svoj poslovni model koji radi vec par decenija sasvim ok. Diler ima 3 opcije:

ii.a) formiraj cenu ispod prodajne cene konkurentskih instrumenata. U kojoj meri, zavisi. Ideja je da manje afirmisana firma sa jednako dobrim ili superiornim kvalitetom ima sanse da se proda (i kasnije time i afirmise) ali joj trebaju stake. Treba je malo pogurati, a pre svega kupcu dati neki insentiv da pazari bas tu sjajnu gitaru, a on doso po drugu veoma afirmisanu firmu za koju zna da ce moci da proda nazad po finoj ceni ako i kad instrument izgustira, ili zena dobije otkaz na poslu (ne mos budes vecno stjuardesa). I sad kupac razmislja kao i svaki Srbin jel (nije to samo nasa boljka, o ne)cek, sve je to lepo i krasno, ali ja za ovog nikad cuo, i jes, opasno izgleda, ali ako samo dodam 20% para, mogu da uzmem onu drugu djitru zbog koje sam i dosao u ranju jel. Svi znaju sta je to, prodace se lagano ako prigusti. Medjutim tu se sad javlja drugi problem: kao diler, sam sebi seces granu na kojoj sedis. Obaras cenu sjajnom instrumentu koji bi mogao da se proda isto ili skuplje od konkurencije. Sve zavisi od scenarija kakav ti kupac udje u radnju. Ako ti anpak udje drugi tip lika u radnju kod njega recimo ne pali insentiv. On vec ima 5-6 konkurentskih gitara, doso je po sedmu, pa bleji okolo, gleda sta ima, ko ce da se beci, jel ima nesto novo, bolje? I onda spazi ovu novu trecu firmu, i skonta da je sve do bola i pita za cenu kad ono jeftinije nego konkurencija. Ovaj se sad zapita u cemu je tu quratz? Zasto ovaj ocito superiornije instrumente naplacuje ispod konkurencije. Tu mora da postoji neko debelo sranje. Ovaj tip ne razmislja kako je to manje afirmisana kompanija, kapira da ako je nesto superiornije onda si kreten ako za to ne trazis pravu cenu. To je njemu sve jako sumnjivo i onda spazi neku cetvrtu gitaru na zidu od cetvrte firme, koja kosta 50% jos skuplje od konkurencije, ali sad to ima smisla. Opaka gitara, opaka i cena. Makes sense. Koji bi kreten trazio manje para za nesto superiorno? Zapakuj ti meni sefe ovu cetvrtu.

ii.b) formiraj identicnu cenu. Ovo je middle of the road i no brainer varijanta. Ovi koji se nesto ne razumu u dizajn i konstrukciju, to im otprilike sve izgleda isto, ima isti vajb, ima istu i cenu, i diler ti samo kaze, da to su neki novi iz LA-ja, custom shop. Custom shop iz LA-ja, a onda ok, ima smisla. Ne znaju oni da je to jedan Crbin resio da pravi gitare mesto gusli, kako ga nije sramota. Po prirodi stvari, matematici tojest, logika i verovatnoca, krenuce da se prodaju i ove nove gitare barabar sa konkurencijom. Ne u istom procentu ali to je ok, i firma je mnogo manja i nudi mnogo manje komada, bitno je da se svi prodaju u nekom razumnom intervalu. Spice must flow.

ii.c) formiraj cenu vecu od konkurencije. Pri tome nije toliko ni lajt motiv da li je to ili nije realna cena (u nasem ogledu tvrdimo da jeste, ali je generalno nebitno za ideju). Ovo je najhrabrija ideja, 007 James Bond, casino style. James never loses. Znaci, zamka za slonove. Cena je veca i to necim treba i da se opravda. Idealno bi bilo kad bi instrument sam po sebi to implicirao jel, tako da diler nema tu sta d'objasnjava. Diler rezonuje, prodaju mi se konkurentske gitare fino. Znalackom oku, ili jednostavno kupcu bez ikakvih predrasuda, zapece za oko kad tad, hopefully sooner rather than later. Ako ja kao diler instrument od 4500$ turim u cenovni rang od 3000$ sjebao sam si kompletno koncept cenovnog rangiranja, a obaska sto rizikujem da mi dodje kupac i kaze, cek pa ako si gitaru od 4500$ spustio na 3000$ da j onda i ovog Gretscha iz '55. koji prodajes za 6000$ spusti na 4000$ i nosim ga. Nije nego.


Scala gitare ce uskoro zastupati kao diler i firma poznatija u narodu kao Fretted Americana. Oni ne zastupaju nijednu firmu trenutno kao dileri, imaju sad neko svoje pojacalo doduse. Phil X i ta druzina znate ih. Diluju samo kolekcionarske vintidj intrumente, ali kad su se docepali Scala gitara resili su da predju i tu barijeru. Ne zanimaju ih nijedne iz konkurencije .

So stay tuned, i Phil ce za metar dana da ti objasni zasto je tolika cena.

[Baba Slim]

...So stay tuned, i Phil ce za metar dana da ti objasni zasto je tolika cena.

[Boogie Woogie]

Dersu, da te pitam..
jel ti imaš u posedu neku gitaru marke Scala..?

[MUzzY]

Lepo ova ovo radi.