Fender ili Gibson

[nenadnenad]

rasprava bi imala smisla kad bi svi fanatici posedovali vrhunski fender ali i gibson

[Kristijan]

Pa šta znam, ja recimo ne bih mogao da smestim u isti koš Les Paul i SG, odnosno SG mi nikako ne ide u tu priču o Aston Martinu i Rolls Royce. Možda grešim...

Ova i slične teme mi zapravo više zvuče kao Stratocaster Vs Les Paul i tu bih još i mogao da se opredelim, ali ovako neprecizno definisano, Firma X Vs Firma Y... nema mi mnogo smisla.

Les Paul nikad nisam voleo, ni izgled ni zvuk. Generalno kod Gibsona imam problem sa kratkom skalom, to mi nikako ne leži. Hajde to što su zbijeni pragovi u višoj poziciji - navikne se čovek, ali tenzija žica... e to je po meni stvarno skroz pogrešno. Ipak, kao veliki fan semi hollow body gitara, jedna od mojih omiljenih gitara je ES 335 (345, 355, 339... sve se to ceni i poštuje) ne smem da pričam ružno o Gibsonu, zarad tog uslovno rečeno "rasplivanog" tona trpim i kratku skalu.

Stratocaster je gitara na koju sam ravnodušan. Eto, kad bih birao između Les Paula ili Stratocastera, odabrao bih Stratocaster, ali ne bih baš pao u nesvest od sreće. Telecaster je moja prava ljubav, po mom skromnom mišljenju potpuno neprevaziđena gitara.

Ne mogu da se opredelim u ovom slučaju. Kao što rekoh, to opredeljivanje za firme mi nikako nema smisla, i još od obe firme imam po najmanje jednog predstavnika u klubu omiljenih...

[nenadnenad]

Od onih telekastera koje sam probao svi su imali bucmast vrat, dosta uzak.Mozda samo treba covek da navikne al kacio sam zice kad sam svirao neke svoje jazzy stvari iako ga valjda koriste i jazzeri tu i tamo.
Inace nisam obracao paznju na konkretne podvrste , mozda ima nekih sa shirim , tanjim vratom, no, sve u svemu zbog toga mi ne odgovara.

Kad bi mogao da uzmem neki gibson najverovatnije bi bio neki poluakstican ili akustican model.

[turbosarma]

Od onih telekastera koje sam probao svi su imali bucmast vrat, dosta uzak.

Verovatno si probao neki sa U ili V vratom, i meni su oni zbijeni, ali ovaj sa C vratom je savrsenstvo.

[nenadnenad]

onda C vrat i bigsby fali i jedno 1000 eu

[The Doors]

Ma sine, ta rasprava traje vec hiljadama godina, ja sam uvek za Gibsona, mada ako si u fender fazonu i to ti toplo preporucujem

[eg303]

Pozdrav. Ma naravno da će sve ove rasprave se svesti na priču o ukusima. Prvi Fender mi je bio Lead I (većina mlađih forumaša verovatno nema pojma šta je to), gitara skraćene skale, low budget, 1 humbacker (!) sa switchom za single, bez tremola, strat za one koji nemaju para za strat, ali sa faktorom Fender-zaraze 100%. Suludom igrom slučaja poznanik mi ponudi trampu (1 za 1) za Les Paula De Luxe 1976, gold top, sa bridge pickupom sa LP Standarda, ostatkom hardwera gold-plated (skinutog sa nekog Customa da bi sve bilo gold) u originalnom case-u. Zabljesnut sjajem koji se pojavio posle otvaranja kofera i svestan razlike u tržišnoj ceni, pristadoh. Zašto se on odlučio na takvu trampu? Bio je sitnije građe pa mu je taj Lead lepo čučao, najzad je mogao da ispravi kičmu, ali je i zvučao. E od tada sam se ja osećao kao Dell boy kada je u „Mućkama“ na kraju serije postao milioner, ko je gledao seriju zna o čemu pričam. Pred jednu svirku drugar mi proba tog Lesa (a sam ima i Lesa i Strata) i kaže: J**i ga, uvek kad uzmem Gibsona pokušam da namestim na njemu zvuk da bude što više kao Stradža. Samo sam podigao obrve, klimnuo glavom i povukao dim iz pljuge svestan da je to common situacija. Par meseci kasnije trčeći sam odneo Lesa do čoveka koji mi se javio čuvši da bih ga menjao za Stratocastera. Crn sa maple neckom, potpuno fabrički bez ikakvih budženja, 1979 godište (Sting ima jedan takav) , lak popucao po leđima, među poznavaocima to godište i nije neko...Kada sam ga probao posle Lesa, (beše neki Vox AC30) kao da mi je neko povadio godinama nabijene tampone u ušima. Moje skromno mišljenje je da većina bogova rock-blues gitare (kojima ja ne bih mogao ni da budem potrčko za kafu) a koji su prešli sa Gibsona na Fender (Clapton, Beck, mislim da je i Blackmore u početku eksperimentisao sa 335, Page u studiju...) imalo slične spoznaje (koga ne mrzi neka nagoogla intervjue istih). Les Paul mi je uvek zvučao kao da je pojačalo u drugoj sobi, meni ta priča o mekanim, kremastim distorzijama je kao kada bih rekao da volim da su mi naočare musave... Što se tiče izrade i njenog odnosa na zavšnu cenu: trapezoidni mother of pearl inlays ni po kom osnovu nemogu se porediti sa farbanim crnim tačkama, binding se nemože porediti jer ga na Stratu i nema, mother of pearl logo se nemože porediti sa prelakiranom nalepnicom za uskršnja jaja, set in neck je drvodeljački magistarski rad u odnosu na ono što osnovac na času OTO-a može da uradi sa tri ili četiri šrafa, mahagoni brazilskih šuma verovatno povraća ako se pored njega primi stabljika jove, ali džaba sve to. Bottom line je, kao što je to neko ranije rekao, svirajte što više, ma kako se to ćemane zvalo.

[Funkomat]

Pozdrav. Ma naravno da će sve ove rasprave se svesti na priču o ukusima. Prvi Fender mi je bio Lead I (većina mlađih forumaša verovatno nema pojma šta je to), gitara skraćene skale, low budget, 1 humbacker (!) sa switchom za single, bez tremola, strat za one koji nemaju para za strat, ali sa faktorom Fender-zaraze 100%. Suludom igrom slučaja poznanik mi ponudi trampu (1 za 1) za Les Paula De Luxe 1976, gold top, sa bridge pickupom sa LP Standarda, ostatkom hardwera gold-plated (skinutog sa nekog Customa da bi sve bilo gold) u originalnom case-u. Zabljesnut sjajem koji se pojavio posle otvaranja kofera i svestan razlike u tržišnoj ceni, pristadoh. Zašto se on odlučio na takvu trampu? Bio je sitnije građe pa mu je taj Lead lepo čučao, najzad je mogao da ispravi kičmu, ali je i zvučao. E od tada sam se ja osećao kao Dell boy kada je u „Mućkama“ na kraju serije postao milioner, ko je gledao seriju zna o čemu pričam. Pred jednu svirku drugar mi proba tog Lesa (a sam ima i Lesa i Strata) i kaže: J**i ga, uvek kad uzmem Gibsona pokušam da namestim na njemu zvuk da bude što više kao Stradža. Samo sam podigao obrve, klimnuo glavom i povukao dim iz pljuge svestan da je to common situacija. Par meseci kasnije trčeći sam odneo Lesa do čoveka koji mi se javio čuvši da bih ga menjao za Stratocastera. Crn sa maple neckom, potpuno fabrički bez ikakvih budženja, 1979 godište (Sting ima jedan takav) , lak popucao po leđima, među poznavaocima to godište i nije neko...Kada sam ga probao posle Lesa, (beše neki Vox AC30) kao da mi je neko povadio godinama nabijene tampone u ušima. Moje skromno mišljenje je da većina bogova rock-blues gitare (kojima ja ne bih mogao ni da budem potrčko za kafu) a koji su prešli sa Gibsona na Fender (Clapton, Beck, mislim da je i Blackmore u početku eksperimentisao sa 335, Page u studiju...) imalo slične spoznaje (koga ne mrzi neka nagoogla intervjue istih). Les Paul mi je uvek zvučao kao da je pojačalo u drugoj sobi, meni ta priča o mekanim, kremastim distorzijama je kao kada bih rekao da volim da su mi naočare musave... Što se tiče izrade i njenog odnosa na zavšnu cenu: trapezoidni mother of pearl inlays ni po kom osnovu nemogu se porediti sa farbanim crnim tačkama, binding se nemože porediti jer ga na Stratu i nema, mother of pearl logo se nemože porediti sa prelakiranom nalepnicom za uskršnja jaja, set in neck je drvodeljački magistarski rad u odnosu na ono što osnovac na času OTO-a može da uradi sa tri ili četiri šrafa, mahagoni brazilskih šuma verovatno povraća ako se pored njega primi stabljika jove, ali džaba sve to. Bottom line je, kao što je to neko ranije rekao, svirajte što više, ma kako se to ćemane zvalo.

Dobar tekst.

[UNDER]

Mislim da ova tema u stvari treba da se preimenuje u ''Ko šta više voli? - Fender ili Gibson?" jer je onda ovo rasprava tipa AMD/INTEL ili još bolje Partizan - Zvezda.
Na kraju niko neće ubediti onog drugog da navija za protivnički tim...
Npr. kada ja pitam svog basistu koji bas bi najvise voleo da ima,bez razmisljanja je rekao "Fender - Jazz bass special!" zato sto je to po njemu "VRH!" bas...

Pitam gitaristu šta bi uzeo najradije - "Gibson SG Standard crveni ili crni,ne Goth!"

Svako ima neku svoju "VRH!" kombinaciju...
Pozdrav.

[Guitar_thrill]

Mislim da ova tema u stvari treba da se preimenuje u ''Ko šta više voli? - Fender ili Gibson?" jer je onda ovo rasprava tipa AMD/INTEL ili još bolje Partizan - Zvezda.
Na kraju niko neće ubediti onog drugog da navija za protivnički tim...
Npr. kada ja pitam svog basistu koji bas bi najvise voleo da ima,bez razmisljanja je rekao "Fender - Jazz bass special!" zato sto je to po njemu "VRH!" bas...

Pitam gitaristu šta bi uzeo najradije - "Gibson SG Standard crveni ili crni,ne Goth!"

Svako ima neku svoju "VRH!" kombinaciju...
Pozdrav.

pa to u sustini i jeste ova tema...ljudi kazu sta vise vole, a ovi duzi postovi su vise tipa objasnjavanja psihe jednog fenderasa ili gobsonovca

[MUzzY]

Što se tiče izrade i njenog odnosa na zavšnu cenu: trapezoidni mother of pearl inlays ni po kom osnovu nemogu se porediti sa farbanim crnim tačkama, binding se nemože porediti jer ga na Stratu i nema, mother of pearl logo se nemože porediti sa prelakiranom nalepnicom za uskršnja jaja, set in neck je drvodeljački magistarski rad u odnosu na ono što osnovac na času OTO-a može da uradi sa tri ili četiri šrafa, mahagoni brazilskih šuma verovatno povraća ako se pored njega primi stabljika jove, ali džaba sve to. Bottom line je, kao što je to neko ranije rekao, svirajte što više, ma kako se to ćemane zvalo.

Ovo mi se najvse dopalo!
Ziva istina.

[SZT]

brate sve zavisi sta tebi bolje lezi....

[nemanjavelimirovic]

A malo o Estetici Fender VS Gibson


Realno, Fender ima po meni i bolji dizajn u svakom pogledu....Nekako mi je prirodnije izoblikovan i kod gibsona me nervira shto su im gitare male, tj. manje od fendera...Shta Vi kazete na to?

[progg]

A malo o Estetici Fender VS Gibson


Realno, Fender ima po meni i bolji dizajn u svakom pogledu....Nekako mi je prirodnije izoblikovan i kod gibsona me nervira shto su im gitare male, tj. manje od fendera...Shta Vi kazete na to?

kazem da je gitara, gore levo na slici, fantasticna..

[jcm 800]

Evo sta ja mislim...



Pitanje estetike je relativno...KRAJNJE relativno...