Tone to die for

[Gagi]

Po cenu da ispadnem jos veca seljacina nego sto mi je nick, ne mogu a da ne okacim ovaj clip...

Ovaj strat zvuci tako dobro da i Mark Knopler i Cris Rea mogu da mu pozavide. Nemogu da smislim ovaj bend ali gitarista je zasluzio moje postovanje!

Slažem se, dodao bih da pored pomenutih treba ubaciti i Edge-a (U2) u jednačinu bar što se Crvene Jabuke tiče, možda Bratoš nije izmislio ništa esencijalno u SFRJ muzici ali je u svakom svom sviranju za domaće pop/rock stvaraoce umeo da inkorporira specifičan momentalni svetski trend a to je veština za poštovati.

U to ime posvetiću se domaćim Tone to die for favoritima:

Ako neko svira mikrofonijom to je ovaj čovek.


Slobodan Kovačević, tako pitka farba u ovoga Strata.

Izvinjavam se za svojevrsni oftopik omaž pomenutima...

[eg303]

Ovde je tanburu svirao Nikša Bratoš (ne verujem da ni sam zna približan broj ploča na kojima je svirao zadnjih 25 godina), verovatno jedan od najzastupljenijih studijskih tanburaša/producenata na prostoru bivše SFRJ (šta to beše?), mislim da ne grešim pa ću reći da je na ovom snimku koristio Schecter-a a ne Fenđera (samo da me ne čuje Trzalica) i to baš ovog na slici, poprilično drugačijeg (drvo, struja) od standardnog Strata

Bice da je to ta gitara, sta god da je u pitanju zvuci kao milin US$!!! Mada cenim da dobar deo tog tona dolazi od njegovog talenta i ruku!

Fabrički ta tanbura izgleda ovako http://www.gitarrentotal.ch/node/1446
i meni bejaše wet dream...

[eg303]

Slobodan Kovačević, tako pitka farba u ovoga Strata.
Izvinjavam se za svojevrsni oftopik omaž pomenutima...

Meni je S. Kovačević uvek bio naša verzija Phil Manzanera-e (da ne bude zabune ne mislim da je kopirao već jednostavno paralelno radio na sličan način), u to ime moram da postavim ovaj klip, špic kiča, snage i ludila u najboljem obliku, Roxy Music s početka karijere, uživo u originalnoj postavi, solo Manzanere je negde na pola pesme:

[sinisake]

Ovaj strat zvuci tako dobro da i Mark Knopler i Cris Rea mogu da mu pozavide. Nemogu da smislim ovaj bend ali gitarista je zasluzio moje postovanje!

A, ne znam, ovo je meni, jos kad se pojavilo, pre tisucu ljeta, zvucalo kao genericka ™ kopija gore pomenutih... nije me bas izulo... pristojno zvuci, ali nepristojno asocira na gospodu (i ton i fraziranje).

[sinisake]

Evo malo krutog zvuka.

[dejankuki]

meni je oduvek (tj. oTkad sam ga cuo) reper za dobar zvuk, pocetak She's killing me by ZZtop

[dweezil]

meni je oduvek (tj. oTkad sam ga cuo) reper za dobar zvuk, pocetak She's killing me by ZZtop

u da Gibbons je uvek umeo da namesti sound, i da ga svira kao da nista bolje od toga i ne postoji

[oboss]

meni je oduvek (tj. oTkad sam ga cuo) reper za dobar zvuk, pocetak She's killing me by ZZtop

u da Gibbons je uvek umeo da namesti sound, i da ga svira kao da nista bolje od toga i ne postoji

he da . ja sam mator covek ali jos uvek mi u usima odzvanja la grange i to od kad sam ga prvi put cuo. naslusah se posle raznih perverzija od zvuka namestenih do u sitna crevca ali la grange je esencija.

[dweezil]

u stvari kad pricamo o Gibbonsu meni je najveci trip u vezi njega sto covek kao da nikada nije pokazao sta sve zna, a i sam nacin svirke je totalno instinktivan i intiman, i zvuci kao da je svaku stvar mogao i znao da odsvira na jos sto drugih nacina.

[Gagi]

Slobodan Kovačević, tako pitka farba u ovoga Strata.
Izvinjavam se za svojevrsni oftopik omaž pomenutima...

Meni je S. Kovačević uvek bio naša verzija Phil Manzanera-e (da ne bude zabune ne mislim da je kopirao već jednostavno paralelno radio na sličan način), u to ime moram da postavim ovaj klip, špic kiča, snage i ludila u najboljem obliku, Roxy Music s početka karijere, uživo u originalnoj postavi, solo Manzanere je negde na pola pesme

Amen to that!

[mislim_stvarno]

Za Bilija Gibonsa

Isto i Geri Mur, ovaj uvod

[Rocket Roll]

meni je oduvek (tj. oTkad sam ga cuo) reper za dobar zvuk, pocetak She's killing me by ZZtop

u da Gibbons je uvek umeo da namesti sound, i da ga svira kao da nista bolje od toga i ne postoji

he da . ja sam mator covek ali jos uvek mi u usima odzvanja la grange i to od kad sam ga prvi put cuo. naslusah se posle raznih perverzija od zvuka namestenih do u sitna crevca ali la grange je esencija.

Meni je zapravo najbolji "Brown Sugar". Taj zujavi, fuzzy ton AlNiCo II P.A.F. pedeset osmica je neverovatan. AlNiCo V P.A.F.-ovi iz iste godine ne zvuče tako. Uopšte, zvuči čak malo pogrešno, kao da su magneti na neki način u kvaru. Ali to je taj ton. Kasnije, preproducirane stvari ("My Head's in Mississippi") zvuče odlično, ali i sterilno, u poređenju sa ovim.

Poslušajte razliku između prvog i drugog rifa. Isti rif, samo prvi svira sa malo srolanim volume potom, a drugi sa malo više podignutim. Čujete?

Volume pot postavlja na maksimum tek kad pesma počne, 1:42.

[Randy]

plus za Bilija

[Trooper]

Jes' da je bas u pitanju

Od 1:25, savrsen zvuk

[Tenji]