Ovako,dodjoh na jednu ideju koje ce da iziskuje mnogo vremena ali sam spreman da se zrtvujem radi poboljsanja sadrzaja na forumu ,bliza odrednica podforumu za pocetnike .
Koliko sam kuznuo do sada ima dosta ljudi ovde koji bas pocinju sa sviranjem gitare /bassa a nisu bas upuceni u osnovne muzicke pojmove (tipa Akord,Terca,Oktava,Kvinta kvarta......) pa da probamo (a nadam se i uspemo ) da napravimo nesto kao Bukvar Muzickih pojmova (ili kako bi se vec to zvalo) u kome bi svaki pocetnik mogao da pronadje dosta korisnih informacija .
Naravno da ovo necu moci sam ,ali cu pokusati da uradim sto vise mogu , i evo pitam vas za misljenje i da li ste spremni da koliko toliko pomognete.
Zamislio sam da to bude ovako,otvorimo temu Pitanja i da onda ljudi pocnu sa pitanjima pa kada se nakupi dovoljno ja cu sve lepo da spakujem i da poredjam abecednim redom tipa
A
Akord-sazvucje TRI ili vise tonova.......
Arpeggio - Akord razlozen i odsviran ..........
I posle kako se gomilaju pitanja tako azuriram/o.
Pa... sta mislite?? Da li ste spremni da zapocnemo avantru?hahahhahaha
Predlog Za Bukvar Muzičkih Pojmova
Moderators: KnightOfDoom, kumkat
Predlog Za Bukvar Muzičkih Pojmova
Last edited by Critical on 21 Sep 2007, 01:18, edited 1 time in total.
Pa ako ćemo baš precizno, to prvi-treći-peti se zove kvintakord, što gitaristima malo znači, jer u jednom akordu koji "dograbe" preko svih 6 žica imaš razne obrtaje ovog kvintakorda, dakle imaš i sekstakord i kvart-sekstakord, sve "smuljano". Ali o ovome može kasnije da se priča.
Ja ću malo da budem opširan, jer mislim da je nemoguće učiti od sredine, pa ću baš-baš da krenem sa nekim osnovnim pojmovima koji su korisni svim početnicima, ne samo gitaristima.
Napominjem da ću koristiti u abecednim oznakama za tonove sistem koji je uobičaen u našim muzičkim školama. To će možda opet izazvati zbunjivanja oko one stare teme H ili B. Na forumu smo se više puta bavili ovim pitanje, da ne bismo opet "rasplitali klupko", molim sve one kojima nije jasna situacija da pretresu forum, ili da pažljivo prouče slike za koje sam naveo linkove malo niže, kao i temu u kojoj sam dao neka dopunska objašnjenja za ove slike:
viewtopic.php?t=14
Daleko je bolje, bar po meni, početi sa intervalima.
Dakle interval između susednih polja na vratu, recimo između 2. i 3. polja, jeste polustepen, a recimo između 1. i 3. polja ceo stepen. Ovaj interval zove se sekunda, odnosno razmak od pola stepena je mala sekunda, a od celog stepena velika sekunda. Sekunda obuhvata 2 tona.
Interval između 1. i 5. polja je terca, i to velika terca, jer ima 2 cela stepena, jedan između tonova F i G (1. i 3. polje), drugi između G i A (3. i 5. polje). Mala terca je interval koji ima jedan ipo stepen razmaka, recimo između 2. i 5. polja, gde je između F# i G# (2. i 4. polje) ceo stepen, a između G# i A (4. i 5. polje) polustepen. Dakle terca obuhvata 3 tona.
E sad, na primeru C dura se najlakše vidi konstrukcija durske skale, vrlo je zgodno to upamtiti ako se gledaju dirke na klaviru. Evo 2 slike koje je dobro imati pri ruci dok se ovim bavimo:
images/klavijatura.gif
images/klavijatura_tablatura.gif
Dakle C dur ima tonove C-D-E-F-G-A-H-C. C-D je ceo stepen, D-E je ceo stepen, E-F je polustepen (tu "fali" crna dirka između 2 bele, zato i kažem da je to najlakše upamtiti ako se posmatraju dirke klavira), F-G je ceo stepen, G-A je ceo stepen, A-H je ceo stepen, i H-C je polustepen. Dakle C dur, i svaki drugi durski tonalitet ima polustepene između 3. i 4. tona u lestvici, i između 7. i 8. Inaše 8. je ponovljeni 1. ton, ali za oktavu više - dakle oktava je interval koji obuhvata 8 tonova.
I sad, ako je kvintakord C dura C-E-G, onda imamo unutar ovog trozvuka jednu veliku tercu (C-E) i jednu malu tercu (E-G). Dakle sada samo da razjasnimo zašto se ovo zove kvintakord. Budući da obuhvata prvi, treći i peti stepen lestvice, odnosno da mu je totalni raspon od 1. do 5. stepena, sve je unutar intervala koji obuhvata 5 tonova i koji se zove kvinta. Svaki durski trozvuk se sastoji od velike i male terce, i to baš ovim redom.
Svaki durski tonalitet ima svog molskog para. Onako školski, durski tonaliteti se obeležavaju velikim slovom abecede, molski malim. Ima i drugih načina da se ovo obeleži, ali ja ću se ovde držati ovog školskog sistema. Cve u svemu za C (dur) par je a (mol). Paralelni mol počinje od 6. stepena durske skale. Kod C je 6. stepen A, otuda a mol.
Molska skala dakle izgleda ovako - A-H-C-D-E-F-G-A. Intervali izgledaju ovako - A-H ceo stepen, H-C polustepen, C-D ceo stepen, D-E ceo stepen, E-F polustepen, F-G ceo stepen, G-A ceo stepen. Dakle a ima polustepene između 2. i 3. tona skale i između 5. i 6. stepena skale. Isto važi za sve ostale molske skale, ovaj raspored celih i polustepena je fiksni.
Kada formiramo kvintakord počev od 1. tona a skale, imamo tonove A-C-E. Ovaj trozvuk ima jednu malu tercu (A-C) i jednu veliku tercu (C-E). Svaki molski trozvuk ima istu ovu građu, dakle prvo mala pa velika terca.
Da ponovim, durski trozvuk ima veliku, pa malu tercu, a molski trozvuk malu, pa veliku tercu. Gledajući crtež klavijature možete sada da pokušate da počev od bilo kog tona formirate durski i molski trozvuk, to je dobra vežba da se skapiraju intervali.
Ostali tonaliteti su formirani po takozvanom kvintnom krugu, i to kvintnom krugu naviše, i naniže. To izgleda ovako - ako od C krenemo naviše, a da nam je "korak" kvinta, prvo stižemo do tona G. G dur nema iste tonove kao C. Kada bi imao iste tonove, to bi izgledalo ovako G-A-H-C-D-E-F-G, dakle intervali bi izgledali ovako - G-A ceo stepen, A-H ceo stepen, H-C polustepen, C-D ceo stepen, D-E ceo stepen, E-F polustepen, F-G ceo stepen. Ovako bi polustepeni bili između 3. i 4. stepena durske skale, i između 6. i 7. stepena, a rekli smo da u durskoj skali polustepeni moraju da budu između 3. i 4. i 7. i 8. stepena. Dakle da bi ovaj odnos bio zadržan u G, dodajemo povisilicu na ton F, i on postaje F#, tako daje sada interval E-F# ceo stepen, a F#-G polustepen. Konačno, G dur ima tonove G-A-H-C-D-E-F#-G. Njegov paralelni mol je e mol koji ima tonove E-F#-G-A-H-C-D-E. Sa ovom "korekcijom" tona F u F# smo postigli ispravan raspored polustepena i u duru i u molu.
Idući naniže, kvintnim "korakom" stižemo do F. Dakle F dur je u pitanju. Da bi raspored polustepena za ovaj dur bio ispravan morali smo da uradimo jednu "korekciju". Ako bi tonovi bili isti kao za C, dakle F-G-A-H-C-D-E-F, ne bismo imali polustepen između 3. i 4. stepena nego između 4. i 5. stepena. Da bismo ovo udesili kako valja, dodajemo snizilicu na H, i on postaje B, za pola stepena niži ton, i sada imamo sve kako treba, dakle F-G-A-B-C-D-E-F. Paralelni mol je d, i njegovi tonovi su D-E-F-G-A-B-C-D.
Da se vratimo na kvintni krug naviše. Dakle posle G ide D, i njegov paralelni mol h, zatim A i paralelni fis (f#), zatim E i paralelni cis (c#), pa H i gis (g#), Fis (F#) i dis (d#), i Cis (C#) i ais (a#). Povisilica (#) i snizilica (ponajviše liči na "b" mada se piše malo drugačije, ovaj "trbuščić" je nešto drugačiji) su predznaci koje pišemo u notama odmah na početku notnog zapisa. G je imao 1 predznak, koji je od tona F napraio ton F#, D ima 2 (F# i C#), A ima 3 (F#, C# i G#), E ima 4 (F#, C#, G#, D#), H ima 5 (F#, C#, G#, D#, A#), Fis (F#) ima 6 (F#, C#, G#, D#, A#, E#) i Cis (C#) ima 7 (F#, C#, G#, D#, A#, E#, H#). Isti broj predznaka mora da ima i svaki paralelni mol, ali to uparite sami da ne pišem 2 puta. Samo da navedem kako se čitaju tonovi sa povisilicama, redom kako su zapisani u poslednjoj zagradi - fis, cis, gis, dis, ais, eis, his.
E sad opet na kvintni krug naniže. Dakle F je imao 1 predznak (1 snizilica) pa više nemamo H nego sniženo H, odnosno B. Dalje, naniže kvintnim krugom, ide B i njegov paralelni mol g, i oni imaju 2 predznaka, 2 snizilice, i to B i Es (Eb). Onda ide Es (Eb) i paralelni c, sa 3 predznaka (B, Eb, Ab). Zatim As (Ab) i paralelni f, sa 4 predznaka (B, Eb, Ab, Db). Onda Des (Db) i paralelni b, sa 5 predznaka (B, Eb, Ab, Db, Gb). Pa Ges (Gb) i paralelni es, sa 6 predznaka (B, Eb, Ab, Db, Gb, Cb). I na kraju Ces (Cb) i paralelni as, sa 7 predznaka (B, Eb, Ab, Db, Gb, Cb, Fb). Sniženi tonovi, po redu kako su napisani u poslednjoj zagradi čitaju se be, es, as, des, ges, ces fes.
Još ću sada da napišem nešto o septakordima, popularnim "sedmicama". U pitanju su četvorozvuci. Gitaristi ih imenuju od prvog tona ovog četvorozvuka, na primer G7, ali ovo zapravo nema veze sa G durom, nego sa C durom. Evo zašto. Budući da je puno "ime i prezime" ovog četvorozvuka dominantni septakord, to znači da on startuje od dominante, odnosno 5. stepena skale, što je kod C dura ton G. Dakle dominantni septakord C dura, u narodu poznatiji kao G7, ima tonove G-H-D-F. Budući da G-F interval obuhvata 7 tonova, te ga zovemo septima, otuda je ovo septakord. Durski dominantni septakord u sebi sadrži veliku tercu (ako uzmemo u obzir gornji primer, ova velika terca je G-H), pa malu tercu (H-D), pa još jednu malu tercu (D-F). Važno je upamtiti da dominantni septakord ima tonove svog "matičnog" tonaliteta, pa da se ne zbunite što C7 ima tonove C-E-G-B, i da se ne pitate odakle B u C duru. C je dominanta F dura, a kako smo malopre naveli, F ima B umesto H, te otud i C7 ima B. Slična priča može da se ponovi i za "molske sedmice" s tim da je konstrukcija ovog septakorda mala terca, velika terca, mala terca.
VRLO BITNA NAPOMENA:
Zamolio sam da mi Ylvaon malo pretrese tekst i slike, i on je skrenuo pažnju na to da ono što sam ja na slici nazvao prirodni polustepeni zapravo treba zvati polustepeni C dura, ali ovaj termin "prirodni" sam nekako tokom godina pokupio kao vrlo zgodan za brzo objašnjavanje zašto nema crne dirke između svakog para susednih belih dirki. Uzevši njegovu opasku u obzir, ovaj termin nisam danas u tekstu koristio, ali je ostao na slici takav kakav je jer ne mogu da stignem sada to da prepravljam.
Ja ću malo da budem opširan, jer mislim da je nemoguće učiti od sredine, pa ću baš-baš da krenem sa nekim osnovnim pojmovima koji su korisni svim početnicima, ne samo gitaristima.
Napominjem da ću koristiti u abecednim oznakama za tonove sistem koji je uobičaen u našim muzičkim školama. To će možda opet izazvati zbunjivanja oko one stare teme H ili B. Na forumu smo se više puta bavili ovim pitanje, da ne bismo opet "rasplitali klupko", molim sve one kojima nije jasna situacija da pretresu forum, ili da pažljivo prouče slike za koje sam naveo linkove malo niže, kao i temu u kojoj sam dao neka dopunska objašnjenja za ove slike:
viewtopic.php?t=14
Daleko je bolje, bar po meni, početi sa intervalima.
Dakle interval između susednih polja na vratu, recimo između 2. i 3. polja, jeste polustepen, a recimo između 1. i 3. polja ceo stepen. Ovaj interval zove se sekunda, odnosno razmak od pola stepena je mala sekunda, a od celog stepena velika sekunda. Sekunda obuhvata 2 tona.
Interval između 1. i 5. polja je terca, i to velika terca, jer ima 2 cela stepena, jedan između tonova F i G (1. i 3. polje), drugi između G i A (3. i 5. polje). Mala terca je interval koji ima jedan ipo stepen razmaka, recimo između 2. i 5. polja, gde je između F# i G# (2. i 4. polje) ceo stepen, a između G# i A (4. i 5. polje) polustepen. Dakle terca obuhvata 3 tona.
E sad, na primeru C dura se najlakše vidi konstrukcija durske skale, vrlo je zgodno to upamtiti ako se gledaju dirke na klaviru. Evo 2 slike koje je dobro imati pri ruci dok se ovim bavimo:
images/klavijatura.gif
images/klavijatura_tablatura.gif
Dakle C dur ima tonove C-D-E-F-G-A-H-C. C-D je ceo stepen, D-E je ceo stepen, E-F je polustepen (tu "fali" crna dirka između 2 bele, zato i kažem da je to najlakše upamtiti ako se posmatraju dirke klavira), F-G je ceo stepen, G-A je ceo stepen, A-H je ceo stepen, i H-C je polustepen. Dakle C dur, i svaki drugi durski tonalitet ima polustepene između 3. i 4. tona u lestvici, i između 7. i 8. Inaše 8. je ponovljeni 1. ton, ali za oktavu više - dakle oktava je interval koji obuhvata 8 tonova.
I sad, ako je kvintakord C dura C-E-G, onda imamo unutar ovog trozvuka jednu veliku tercu (C-E) i jednu malu tercu (E-G). Dakle sada samo da razjasnimo zašto se ovo zove kvintakord. Budući da obuhvata prvi, treći i peti stepen lestvice, odnosno da mu je totalni raspon od 1. do 5. stepena, sve je unutar intervala koji obuhvata 5 tonova i koji se zove kvinta. Svaki durski trozvuk se sastoji od velike i male terce, i to baš ovim redom.
Svaki durski tonalitet ima svog molskog para. Onako školski, durski tonaliteti se obeležavaju velikim slovom abecede, molski malim. Ima i drugih načina da se ovo obeleži, ali ja ću se ovde držati ovog školskog sistema. Cve u svemu za C (dur) par je a (mol). Paralelni mol počinje od 6. stepena durske skale. Kod C je 6. stepen A, otuda a mol.
Molska skala dakle izgleda ovako - A-H-C-D-E-F-G-A. Intervali izgledaju ovako - A-H ceo stepen, H-C polustepen, C-D ceo stepen, D-E ceo stepen, E-F polustepen, F-G ceo stepen, G-A ceo stepen. Dakle a ima polustepene između 2. i 3. tona skale i između 5. i 6. stepena skale. Isto važi za sve ostale molske skale, ovaj raspored celih i polustepena je fiksni.
Kada formiramo kvintakord počev od 1. tona a skale, imamo tonove A-C-E. Ovaj trozvuk ima jednu malu tercu (A-C) i jednu veliku tercu (C-E). Svaki molski trozvuk ima istu ovu građu, dakle prvo mala pa velika terca.
Da ponovim, durski trozvuk ima veliku, pa malu tercu, a molski trozvuk malu, pa veliku tercu. Gledajući crtež klavijature možete sada da pokušate da počev od bilo kog tona formirate durski i molski trozvuk, to je dobra vežba da se skapiraju intervali.
Ostali tonaliteti su formirani po takozvanom kvintnom krugu, i to kvintnom krugu naviše, i naniže. To izgleda ovako - ako od C krenemo naviše, a da nam je "korak" kvinta, prvo stižemo do tona G. G dur nema iste tonove kao C. Kada bi imao iste tonove, to bi izgledalo ovako G-A-H-C-D-E-F-G, dakle intervali bi izgledali ovako - G-A ceo stepen, A-H ceo stepen, H-C polustepen, C-D ceo stepen, D-E ceo stepen, E-F polustepen, F-G ceo stepen. Ovako bi polustepeni bili između 3. i 4. stepena durske skale, i između 6. i 7. stepena, a rekli smo da u durskoj skali polustepeni moraju da budu između 3. i 4. i 7. i 8. stepena. Dakle da bi ovaj odnos bio zadržan u G, dodajemo povisilicu na ton F, i on postaje F#, tako daje sada interval E-F# ceo stepen, a F#-G polustepen. Konačno, G dur ima tonove G-A-H-C-D-E-F#-G. Njegov paralelni mol je e mol koji ima tonove E-F#-G-A-H-C-D-E. Sa ovom "korekcijom" tona F u F# smo postigli ispravan raspored polustepena i u duru i u molu.
Idući naniže, kvintnim "korakom" stižemo do F. Dakle F dur je u pitanju. Da bi raspored polustepena za ovaj dur bio ispravan morali smo da uradimo jednu "korekciju". Ako bi tonovi bili isti kao za C, dakle F-G-A-H-C-D-E-F, ne bismo imali polustepen između 3. i 4. stepena nego između 4. i 5. stepena. Da bismo ovo udesili kako valja, dodajemo snizilicu na H, i on postaje B, za pola stepena niži ton, i sada imamo sve kako treba, dakle F-G-A-B-C-D-E-F. Paralelni mol je d, i njegovi tonovi su D-E-F-G-A-B-C-D.
Da se vratimo na kvintni krug naviše. Dakle posle G ide D, i njegov paralelni mol h, zatim A i paralelni fis (f#), zatim E i paralelni cis (c#), pa H i gis (g#), Fis (F#) i dis (d#), i Cis (C#) i ais (a#). Povisilica (#) i snizilica (ponajviše liči na "b" mada se piše malo drugačije, ovaj "trbuščić" je nešto drugačiji) su predznaci koje pišemo u notama odmah na početku notnog zapisa. G je imao 1 predznak, koji je od tona F napraio ton F#, D ima 2 (F# i C#), A ima 3 (F#, C# i G#), E ima 4 (F#, C#, G#, D#), H ima 5 (F#, C#, G#, D#, A#), Fis (F#) ima 6 (F#, C#, G#, D#, A#, E#) i Cis (C#) ima 7 (F#, C#, G#, D#, A#, E#, H#). Isti broj predznaka mora da ima i svaki paralelni mol, ali to uparite sami da ne pišem 2 puta. Samo da navedem kako se čitaju tonovi sa povisilicama, redom kako su zapisani u poslednjoj zagradi - fis, cis, gis, dis, ais, eis, his.
E sad opet na kvintni krug naniže. Dakle F je imao 1 predznak (1 snizilica) pa više nemamo H nego sniženo H, odnosno B. Dalje, naniže kvintnim krugom, ide B i njegov paralelni mol g, i oni imaju 2 predznaka, 2 snizilice, i to B i Es (Eb). Onda ide Es (Eb) i paralelni c, sa 3 predznaka (B, Eb, Ab). Zatim As (Ab) i paralelni f, sa 4 predznaka (B, Eb, Ab, Db). Onda Des (Db) i paralelni b, sa 5 predznaka (B, Eb, Ab, Db, Gb). Pa Ges (Gb) i paralelni es, sa 6 predznaka (B, Eb, Ab, Db, Gb, Cb). I na kraju Ces (Cb) i paralelni as, sa 7 predznaka (B, Eb, Ab, Db, Gb, Cb, Fb). Sniženi tonovi, po redu kako su napisani u poslednjoj zagradi čitaju se be, es, as, des, ges, ces fes.
Još ću sada da napišem nešto o septakordima, popularnim "sedmicama". U pitanju su četvorozvuci. Gitaristi ih imenuju od prvog tona ovog četvorozvuka, na primer G7, ali ovo zapravo nema veze sa G durom, nego sa C durom. Evo zašto. Budući da je puno "ime i prezime" ovog četvorozvuka dominantni septakord, to znači da on startuje od dominante, odnosno 5. stepena skale, što je kod C dura ton G. Dakle dominantni septakord C dura, u narodu poznatiji kao G7, ima tonove G-H-D-F. Budući da G-F interval obuhvata 7 tonova, te ga zovemo septima, otuda je ovo septakord. Durski dominantni septakord u sebi sadrži veliku tercu (ako uzmemo u obzir gornji primer, ova velika terca je G-H), pa malu tercu (H-D), pa još jednu malu tercu (D-F). Važno je upamtiti da dominantni septakord ima tonove svog "matičnog" tonaliteta, pa da se ne zbunite što C7 ima tonove C-E-G-B, i da se ne pitate odakle B u C duru. C je dominanta F dura, a kako smo malopre naveli, F ima B umesto H, te otud i C7 ima B. Slična priča može da se ponovi i za "molske sedmice" s tim da je konstrukcija ovog septakorda mala terca, velika terca, mala terca.
VRLO BITNA NAPOMENA:
Zamolio sam da mi Ylvaon malo pretrese tekst i slike, i on je skrenuo pažnju na to da ono što sam ja na slici nazvao prirodni polustepeni zapravo treba zvati polustepeni C dura, ali ovaj termin "prirodni" sam nekako tokom godina pokupio kao vrlo zgodan za brzo objašnjavanje zašto nema crne dirke između svakog para susednih belih dirki. Uzevši njegovu opasku u obzir, ovaj termin nisam danas u tekstu koristio, ali je ostao na slici takav kakav je jer ne mogu da stignem sada to da prepravljam.
Last edited by Kristijan on 21 Sep 2007, 10:52, edited 1 time in total.
-
Chord-Master
- MF veteran
- Posts: 829
- Joined: 15 Feb 2007, 23:17
- Location: Beograd
ideja je odlicna, verujem da ce mnogima(izmedju ostalog i meni) koristiti
ja bih samo predlozio da se otvori posebna tema gde ce biti ovi teorijski postovi, da ne bude ovako, red price red teorije.
ili ako admine ne mrzi, da se postavi wiki ili neki slican softver, preko koga bi sve to moglo lepo da se organizuje
ako zatreba neka tehnicka pomoc slobodno javite. za sada sam josh uvek bolji programer nego muzicar
ja bih samo predlozio da se otvori posebna tema gde ce biti ovi teorijski postovi, da ne bude ovako, red price red teorije.
ili ako admine ne mrzi, da se postavi wiki ili neki slican softver, preko koga bi sve to moglo lepo da se organizuje
ako zatreba neka tehnicka pomoc slobodno javite. za sada sam josh uvek bolji programer nego muzicar
Imam pitanja pre nego da pocnemo...
Da li da se ide hronoloski ili po azbuci/abecedi
i da li cemo da ubacujemo stvari kako se setimo ili da saljemo odredjenom clanu pa da ih on klasifikuje...
????
Hint!!!
Hronoloski = npr, delovi instrumenta, stimanje, skale, akordi, solo
abeceda/azbuka= abcdefghij/abvgddjzz....
Da li da se ide hronoloski ili po azbuci/abecedi
i da li cemo da ubacujemo stvari kako se setimo ili da saljemo odredjenom clanu pa da ih on klasifikuje...
????
Hint!!!
Hronoloski = npr, delovi instrumenta, stimanje, skale, akordi, solo
abeceda/azbuka= abcdefghij/abvgddjzz....
Mada i postoje sekcije koje se ovim bave na forumu... možda samo da se ovako organizovano i sistematski te sekcije "filuju" sa novim tekstovima...
Meni je jedna od najboljih stvari koje sam primetio ovde na forumu bilo ono što je započeo Ylvaon, uopšte nisam očekivao da neko bude toliko opširan i detaljan. Moj pristup je prizemniji i jednostavniji, ali je upotrebljiv. E sad se meni čini da samo treba neki urednik to malo da prečešlja, sredi, složi i tako to... da ima neki sled i logiku. Eto na 5 mesta je započeta ona tužna B ili H tema, a nema potrebe. Mislim da za sam početak više fali sređivanje nego neko obimno pisanje. Ali videćemo... Važno je da ima dobre volje.
Meni je jedna od najboljih stvari koje sam primetio ovde na forumu bilo ono što je započeo Ylvaon, uopšte nisam očekivao da neko bude toliko opširan i detaljan. Moj pristup je prizemniji i jednostavniji, ali je upotrebljiv. E sad se meni čini da samo treba neki urednik to malo da prečešlja, sredi, složi i tako to... da ima neki sled i logiku. Eto na 5 mesta je započeta ona tužna B ili H tema, a nema potrebe. Mislim da za sam početak više fali sređivanje nego neko obimno pisanje. Ali videćemo... Važno je da ima dobre volje.
@dejan
Ja sam to ovako zamislio ,Otvorimo temu PITANJA ,ljudi narokaju pitanja ja onda uzmem sve to lepo slozim svakom posaljem po jedan deo na PP i naravno sebi ostavim jedan deo (najlaksi ,ghhaha) zatim kada vi dobijete pitanja odgovorite na ono na sta znate odgovor (a verujem da ce biti veoma malo neodgovorenih) vraatite meni ja to lepo spakujem i poredjam abecednim redom i kacam na forum ,admin ce morati malo da mi pomogne sa zakljucavanjem dok se sve to ne zavrsi.
E sad ,ja sam mislio da sam uradim nesto na foru teorije ,ali mozemo i to sto si ti predlozio sa delovima instrumenta i ostalim .
Za sada samo da uradim teoriju ,pa onda mozemo da obuhvatimo Akorde tipa C : Dur ,Mol,7,5,7-5,bla bla .....,pa skale ,ali polako ajde d vidimo sta ce od ovoga da ispadne...
Naravno ne moramo da cekam na pitanja ,mozete vi vec da pocnete da pisete objasnjenja nekih osnovnih pojmova i da mi saljete na PP
Odjava
Ja sam to ovako zamislio ,Otvorimo temu PITANJA ,ljudi narokaju pitanja ja onda uzmem sve to lepo slozim svakom posaljem po jedan deo na PP i naravno sebi ostavim jedan deo (najlaksi ,ghhaha) zatim kada vi dobijete pitanja odgovorite na ono na sta znate odgovor (a verujem da ce biti veoma malo neodgovorenih) vraatite meni ja to lepo spakujem i poredjam abecednim redom i kacam na forum ,admin ce morati malo da mi pomogne sa zakljucavanjem dok se sve to ne zavrsi.
E sad ,ja sam mislio da sam uradim nesto na foru teorije ,ali mozemo i to sto si ti predlozio sa delovima instrumenta i ostalim .
Za sada samo da uradim teoriju ,pa onda mozemo da obuhvatimo Akorde tipa C : Dur ,Mol,7,5,7-5,bla bla .....,pa skale ,ali polako ajde d vidimo sta ce od ovoga da ispadne...
Naravno ne moramo da cekam na pitanja ,mozete vi vec da pocnete da pisete objasnjenja nekih osnovnih pojmova i da mi saljete na PP
Odjava
-
Acidum Dominicum
- Posts: 38
- Joined: 03 Sep 2007, 17:44
- Location: Beograd
Who is online
Users browsing this forum: No registered users and 1 guest