Par "pesmica"

[cccira]

Si stvarno ruzan kao sto kazes u pesmi?

[Guitar_thrill]

Si stvarno ruzan kao sto kazes u pesmi?

pa vidis da pise inspirisan Eminemom

[Reverse]

Ih kakvi ste... sto zajebavate decka?

Samo napred care... samo ti pisi!

[Duane]

Samo napred care... samo ti pisi!

to sam ja i reko, netreba da ga bude sramota... lik je odma na prvu pljunuo sam sebe u oko, jer je nabasao na 2 lika koji isto tako kriziraju te su ga isto tako na prvu spustili

[Guitar_thrill]

Samo napred care... samo ti pisi!

to sam ja i reko, netreba da ga bude sramota... lik je odma na prvu pljunuo sam sebe u oko, jer je nabasao na 2 lika koji isto tako kriziraju te su ga isto tako na prvu spustili

[Doolio]

e vako djole, pokusacu da dam neku konstruktivnu kritiku, da ne bude da je sve 'samo napred' ili 'sranje je', medjutim, daleko da cu pokriti sve, pisacu stihijski, pa sta stignem stigo sam:)

prvo, pisanje je zanat isto ko i bilo sta drugo. to, naravno, ne iskljucuje iskreno emotivno impulsivno pisanje, mada je nesto u poslednje vreme popularno tako kontati umetnost, pa i pisanje. znaci, to se uci, steluje, brusi itd.

hocu da kazem, uzmi citaj (samo citaj, ne uz muziku) tekstove bendova za koje smatras da imaju dobre tekstove. vidi kako oni to slazu, koji su im principi, kako ide koncept pesme. takodje, citaj poeziju, to je jako vazno, oslobodices se, uvodices nove stvari, skontaces neke odnose i principe. procitaj neke knjige udzbenickog tipa, o pravilima, o sablonima, o stilskim figurama, o koncepciji (pocetak, kraj, razrada, poruka, ideja itd), to je znanje i saznanje koje se brusi od pamtiveka i te informacije su oblikovane generacijama, tako da se neces zajebati ni u kom slucaju, a tesko je sam doci do takvih zakljucaka, a i zasto bi sebe mucio.

pa onda, posto su to tekstovi, a ne cista poezija, obrati paznju i na ritmiku, odnose izmedju stihova, broj slogova i tako te stvari.

sa praksom ces sticati osecaj, pa neces svesno obracati paznju na sve ovo sto sam nabrojao, a to je i cilj. da sharpen your tools da bi mogao da ih koristis efikasno i u hodu.

oslobodi se i kontaj svoje pesme (pored toga sto ih kontas licno ovo ono, opet naglasavam da jedno ne ugrozava drugo i to je jako bitan koncept kod pisanja) kao radove koje treba prezentovati i koji predstavljaju svojevrstan 'uradak'. tako ces se osloboditi koceceg tripa tipa 'jao jao napisao sam pesmu, al mi nesto bezveze da je okacim'. takodje, umeces da vise-manje objektivno analiziras i kritikujes sopstvene tekstove jer ces ih gledati kao, pa, kao tekstove, a ne kao 'oh oh, to je deo moje duse i on je dobar takav kakav je, vi mene ne razumete'.



a sad malo konkretnije:

-ne forsiraj rimu. vidi se da cesto pogledas kako se zavrsava prethodni stih, nadjes rec koja se rimuje, pa onda izgradis sledeci stih da na kraju ima tu rec i da bude usiljeno kompatibilan. dobijes rimu ali izgubis autenticnost, ubedljivost.
naravno, tekst mora da se vaja dok se pise i da se prave kompromisi, ali sve to treba da bude u sluzbi konacne ideje.

-konkretizuj vise. u prvom tekstu si nas upoznao sa glavnom idejom pesme, ali je ostalo na tome. nabrajao si sta je sve sranje i sta te sve smara umesto da si davao neke lepe stilske figure ili da si opisivao konkretne dogadjaje. na primer, lepse i bolje je reci 'juce sam video lika koji je ubio macku' nego 'svet je sranje jer su ljudi psihopate'. ako ti kazes 'svet je sranje jer su ljudi psihopate' ti si rekao sve sto si imao i to je to, taj tekst je zaokruzena celina iako je samo jedna recenica u pitanju. ako kazes 'lik je ubio macku', ti mozes dalje da redjas 'drugi lik je silovo dete', 'treci lik je jebo zenu svom drugaru' i da nama u glavi gradis sliku, pa ce neko mozda i da se identifikuje, mozda je nekom drugar jebo zenu:)
zajebali te lazni prijatelj? reci konkretnije. nadam se da kontas.

-druga pesma ti je iskreno dosta bolja, mada su tehnicki slabe obe (al dobro, ne daj se omesti, jos si mladjan, je li:) ). bolja je zato sto se odmah jasno vidi lajt motiv, ideja. pesma ima tok, znaci, prvo nam kazes da si nesto smoren sto se tice zaljubljivanja, da ti je zenski rod enigmatican, onda konkretizujes to sa osvrtanjem na neku ribu sto te zajebala i na kraju imas zakljucak da si odustao od adaptacije i da ce da te boli patka jer ces da budes 'leptir koji mnogo ne bira'. znaci, smislena celina. u prvoj pesmi si samo iznabrajao nesto sto svi vec znamo, a nisi ga umotao u konkretnost (sto bi pesmi dalo autenticnost i licnu notu i bila bi snaznija) ili barem u neki originalni zajebani omot. u drugoj pesmi mi vidimo da ti imas neku konkretnu licnu pricu koja te je navela na neku tvoju licnu transformaciju i ti nam to prenosis. ljudska prica - ljudi mogu da se identifikuju.

-pises na srpskom, to je super. to ce ti pomoci da se oslobodis i da radis kvalitetnije jer je maternji jezik uvek siroviji i ogoljeniji i nekako se osecas kao da si go i kao da stvarno pricas celom svetu nesto i cesto to u pocetku zna da bude neprijatno. zato je bitno da se ta barijera prevazidje jer mozes bolje da se izrazis na maternjem jeziku (ajde).

-neke prakticne vezbe:
probaj da zadas sebi random temu za pesmu, tipa ubodi prstom u recniku neki pojam i sedi i napisi pesmu.
probaj da prvo smislis muziku, pa onda da napises pesmu ogranicen ritmikom i senzibilitetom. ili probaj da na vec postojeci instrumental napises tekst.
zapisuj fragmente misli koji ti lete po vugli, znaci, nosis lepo jedno blokce ili svedzu sa sobom i padne ti na pamet 'muzika je harmonicna neuroza' ili nesto tako debilno:) i ti lepo to zapises. prosta vezbica, mozda nekad izvuces nesto iz te biblioteke, neku frazu ili neki lajt motiv za pesmu.
uzmi pisi bilo sta s vremena na vreme. znaci uzmes pa pises 'danas je lep dan, jeo sam pljeku i umazao sam se. bas sam se smorio. sreo sam jebozovnu komsinicu' i tako dalje. cista praksa:)


nemam pojma sta vise da pricam, mislim da sam napisao i neki topic ili neki poduzi post o pisanju tekstova, probaj da nadjes...

[Doolio]

evo recimo, procitas ovo, pa razmislis sta je to receno, zasto, zasto je poslednji stih toliko jebacki itd
i tako gradis neku informisanost i neki nacin razmisljanja. simple as that. kao sto gledas basket tekmu, pa vidis neke kul poteze.
evo, ovde nema konkretizacije, ali je ideja toliko jaka, a izvedba toliko upecatljiva, da je to vec neka petnaesta stvar:)

Poeziju će svi pisati

san je davna i zaboravljena istina
koju više niko ne ume da proveri
sada tuđina peva ko more i zabrinutost
istok je zapadno od zapada lažno kretanje je
najbrže
sada pevaju mudrost i ptice moje zapuštene
bolesti
cvet između pepela i mirisa
oni koji odbijaju da prežive ljubav
i ljubavnici koji vraćaju vreme unazad
vrt čije mirise zemlja ne prepoznaje
i zemlja koja ostaje verna smrti
jer svet ovaj suncu nije jedina briga

ali jednoga dana
tamo gde je bilo srce stajaće sunce
i neće biti u ljudskom govoru takvih reči
kojih će se pesma odreći
poeziju će svi pisati
istina će prisustvovati u svim rečima
na mestima gde je pesma najlepša
onaj koji je prvi zapevao povući će se
prepuštajući pesmu drugima
ja prihvatam veliku misao budućih poetika:
jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik
ja primam na sebe osudu propevale gomile:
ko ne ume da sluša pesmu slušaće oluju

ali:

hoće li sloboda umeti da peva
kao što su sužnji pevali o njoj

[sinisake]

pa onda, posto su to tekstovi, a ne cista poezija, obrati paznju i na ritmiku, odnose izmedju stihova, broj slogova i tako te stvari.

A cekaj, zar se u cistoj pojeziji ne gleda na te stvari? Cak i na odnose naglasenih i nenaglasenih slogova ponekad, koliko nas jezik dopusta? Ili na cezuru (pauzu u stihu, koja bi trebalo da se javi uvek na istom mestu)?
Treba uciti od najboljih, evo primera:

Vino pije Kraljeviću Marko
Sa staricom Jevrosimom majkom,
A kad su se napojili vina,
Majka Marku stade besjediti:
O moj sinko, Kraljeviću Marko!
Ostani se, sinko, četovanja,
Jer zlo dobra donijeti ne će,
A staroj se dosadilo majci...

Ovo su, Djole, zaceci autenticnog srpskog repa! (Doolio, sta tu, bre, decku valjas Branka Miljkovica, taj da je morao da repuje, ubio bi se i pre dvaes sedme!)

[Tenji]

Doolio za preCednika!!!

[Djole95]

e ljudi , vi ne znate kako sam vam ja zahvalan na svemu ovome , naravno procitao sam cele postove , samo , naravno trebace mi vremena da ja sve to polako izucim. Cenim vas trud jako , i jednom kada snimim album , seticu vas se ! Salu na stranu , i ja sa razmisljao o blocketu , to cu verovatno i uraditi . Za ove pesme , moram pod obavezno da se bacim na citanje poezije jer dosad nisam mnogo citao... A vremena za smisljanje muzike bas i neam , jedva stignem i ovo da zapisem . jbg skola , kosarka ... I opet hvala na trudu !



A sad za ove sto kazu da ne znam o cemu pricam , ne bojte se vi , znam ja vrlo dobro

[Djole95]

a za ono dal sam ruzan , pa vidi : ne brini , ne .




I ovako : Naravno da cu na srpskom da pisem . Znam engleski ali srpski rocks

[kide]

Đorđe, sine, mora li ta škola i košarka?

teško ćeš sve to postići, a umetnost zahteva žrtvu, pa ti predlažem da napustiš školu a košarku prestaneš trenirati nego se samo bavi pisanjem tekstova, to ti ide odlično koliko vidim. samo mu ga ti daj po tekstopisanju, pa ko zna, možda postaneš novi Braja ili muška Marina Tucaković!

samo napred i živio

[Djole95]

hvala tebra , ali nista od te ljubavi xD

[Doolio]

pa onda, posto su to tekstovi, a ne cista poezija, obrati paznju i na ritmiku, odnose izmedju stihova, broj slogova i tako te stvari.

A cekaj, zar se u cistoj pojeziji ne gleda na te stvari? Cak i na odnose naglasenih i nenaglasenih slogova ponekad, koliko nas jezik dopusta? Ili na cezuru (pauzu u stihu, koja bi trebalo da se javi uvek na istom mestu)?
Treba uciti od najboljih, evo primera:

Vino pije Kraljeviću Marko
Sa staricom Jevrosimom majkom,
A kad su se napojili vina,
Majka Marku stade besjediti:
O moj sinko, Kraljeviću Marko!
Ostani se, sinko, četovanja,
Jer zlo dobra donijeti ne će,
A staroj se dosadilo majci...

Ovo su, Djole, zaceci autenticnog srpskog repa! (Doolio, sta tu, bre, decku valjas Branka Miljkovica, taj da je morao da repuje, ubio bi se i pre dvaes sedme!)

-naravno da se to gleda i u cistoj poJeziji i to ponekad i vise nego u pjesmama za pjevanje (pogotovo u naglasavanju slogova, repeticiji istog glasa ili grupe glasova - zaboravio sam kako se to zove, anafora valjda), samo sam skratio celu tu pricu, mozda sam se lose izrazio. mislio sam na muzicku ritmiku tipa na kraj sela zuta kuca ta ta ta i te fore. to je jako bitno za pjesme za pjevanje, a ne mora biti bitno u pojeziji. mislim, ja sam barem shvatanja da si u poeziji ipak slobodniji i neki faktori uticu vise tu, a neki drugi vise u tekstovima za muziku. ipak je tekst za muziku ograniceniji i primenjeniji nacin pisanja i uopste, takav kakav je, predstavlja posebnu kategoriju u pisanju, razlicitu od poezije.

-kakvog sad repa, ja uopste nisam skontao da covek pise rep tekstove:)
ako je tako, onda ***** li ga, dao bi ti neke drugacije malo smernice, al me trenutno mrzi:) u sustini onda tek treba da obracas paznju na slogove, slogove i slogove, kad ces namerno da stavis vise slogova, a kad manje, kad ces da 'prenosis stih u sledeci takt', a kad neces, kad ces da pravis pauzu od pola sekunde, a kad ces da ides tri i po stiha u jednom dahu itd.

[Franja]

Doolio, u nekom od gornjih postova si pomenuo da postoje knjige (udzbenici) u kojima moze da se procita nesto o pravilima pisanja. Koje su to knjige i gde da se nadju? Da neko mozda ne zna da li ima necega na netu, a da se tice tih pravila?