Rifovi u Srbistanu :)

[Crni Bogumil]

Ako je novac glasački listić onda ovde glasačko telo nije ni u mogućnosti da glasa. Ako niko ne glasa onda su tvrdnje o popularnosti samo spekulacije. Ipak, glasanje se odvija, na primer tako što se na primerima određenih događanja može videti koliko je publike spremno platiti koliko skupu kartu za Metaliku, Acu Lukasa ili Bijons. U svakom slučaju tvoje objašnjenje je pojednostavljeno jer pričaš o stvarima koje nisu sasvim direktno povezane kao da jesu. Na primer, klupska "gig" kultura je direktno povezana sa sposobnošću publike da odvoji određenu sumu novca u toku meseca za takvu vrstu provoda kao i sa osećajem šta dobija zauzvrat za svoj novac. Kad je reč o velikom koncertu, on se ne dešava često i samim tim ljudi odluče na vreme da će ići jer im je dovoljno bitno i odvajaju novac za omiljeni bend. Dalje, ako čovek ima novca samo za jedan provod nedeljno, može radije izabrati cover band na kom će se isprazniti uz pesme koje poznaje nego da rizikuje nepoznat bend. Ali i onaj ko pravi program može izabrati da da prednost cover bandu da bi izbio to malo novca iz džepa posetioca. Dakle "glasanje novcem" koje je u USA pokazatelj toga šta neko preferira od ponuđenih AUTORSKIH bendova, ovde može biti samo izbor provoda i prateće muzike uz isti. Dalje taj izbor može biti direktno pod uticajem zakrivljene informativne slike i nakaradnih merila aktuelnog i dobrog gde se zbog ograničenih finansija dodatno smanjuje volja publike da istražuje i eksperimentiše. Itd. U svetlu svega toga pričati o tome da će publika sama izabrati šta valja i šta želi meni zvuči kao SPS demagogija iz zlatnih slobinih dana "Narod zna najbolje", pri čemu su muzičari ispada krivi za to ako nisu učinili potrebne korake da budu prepoznati kao dobra stvar. Fabula je u tome da u normalnim okolnostima postoje jasni, smisleni načini kako plasirati svoju muziku ako je solidna kvalitetom - ovde skoro niti jedan od njih nema smisla a umesto toga, stvari funkcionišu Srbistanski.

Ponovo, nije problem u ljudima koji posećuju svirke cover bendova koliko je problem u dosadnim tezgarošima (a ovaj forum je pun takvih) koji prave te bendove.

Nema smisla da karikiraš moj stav. Ako ne postoji jasna percepcija nekog problema, interesantno je ukazati prstom na to, pokušati rasvetliti neki aspekt te teme ili reći javno nešto što ljudi misle a boje se da kažu. U ovom slučaju je bilo puno reakcija upravo zato što je ono što sam imenovao dugo prisutno a iz različitih razloga niko neće o tome javno da priča. U odnosu na objektivan, postojeći problem, tvoji komentari su mi zvučali kao bacanje magle i rotacija iste priče koja se ponavlja slična već godinama. Publika ovde jednostavno jeste gora nego u zemljama gde je rok muzika prihvaćena. Mnoge stvari su ovde gore nego u tim zemljama, od odnosa ljudi jednih prema drugima do nekih raširenih životnih stavova a ako to ne vidiš, možda si ti naivan i zanesen. Nije pitanje da je li percepcija koju sam izneo tačna, jer je to očigledno, stvari jesu loše, problem postoji a situacija sama svedoči o istinitosti rečenog. Pitanje kojim možemo da se bavimo i ono oko čega možemo da se ne slažemo je zašto je to tako. Meni je besmisleno da pravim neku šatro odbranu mog stava i viđenja, neke stvari ljudi jednostavno vide ili ne vide. Razlog za reakciju u ovom slučaju je da, ako sam počeo da pišem da bih promenio to što se vrte iste prazne priče, tužno mi je da čitam kao komentar na napisano te iste stare priče. Ne slažem se sa tobom jer jednostavno vidim tvoju priču kao pristup u kome se u ime navodne "zrelosti" bolest prihvata kao nepromenljivo stanje, usud takoreći, a na muzičarima je da u neprirodnim uslovima na mišiće isteruju 101% kvaliteta u nadi da će se nešto dogoditi.

Stvar je u tome da zaista NIKO nije dužan da ti dođe na svirku, kupi CD i slično. Potezanje priče u suprotnom smeru nema skoro nikakvog smisla. Cela ta retorika po kojoj je publika nešto tu kriva i dužna, a koju već godinama furate vi sa te beogradske kvazi-metal scene mi se odavno popela na onu stvar, a svakako nisam jedini kome je. Ne znam da li sve ove stvari važe za tebe konkretno, ali jasno mi je iz kojih krugova i priče dolaziš: estradizovano ponašanje, kurčenje s nekakvim gistro profesionalizmom, razmetanje nekakvim menadžerčićima, izigravanje nekakvih zvezdica, umišljenost i pre svega ogromno licemerje. Nema ničeg goreg i patetičnijeg od moljakanja takvih za podrškom i kukanja zbog gistro nemanja para - naročito kada se taj neko s zapravo kurči sa skupim gitarama i opremom, menadžerčićima i ostalim šminkerskim sranjima.

Ako misliš da je nešto što je rečeno bućkuriš, a želiš biti shvaćen, treba i da daš neki argument, ako ga imaš.

Ako misliš da je nešto što je rečeno bućkuriš, a želiš biti shvaćen, treba i da daš neki argument, ako ga imaš.
Već sam rekao - '90-e su SVUDA bile takve u odnosu na ovo sada, jer su se tad stvari odvijale po drugačijem principu, a ovo je era interneta. Jednostavno je dovela do mnogo razuđenije publike.

[+Hopkins+]

a ovo je era interneta

To je najvažniji faktor i tu se ljudi pogube. Bendovi kod nas slabo kapiraju da je stari sistem mrtav, mejnstrim muzička industrija je mrtva, ROK JE MRTAV i kada to ljudi skapiraju onda će moći bez ikakvih stega da sviraju ono što vole i povezuju se sa takvim ljudima u Srbiji i svuda u svetu. Ovo je doba alternativnih izdavača, lo-fi autora i kućnih svirača koji ako imaju pop potencijal mogu daleko da doguraju. Tu se nalazi muzika koja danas vredi a ne na televiziji između rijaliti emisija. Treba pratiti svetsku muziku kao što se ona pratila ovde 70ih i 80ih godina, ali se ljudi kod nas nalaze u nekom vremenskom vakumu dok svet piči napred.

[rock action]

Ovo je doba alternativnih izdavača, lo-fi autora i kućnih svirača koji ako imaju pop potencijal mogu daleko da doguraju.

stray dogg su dobar primer toga sto si opisao.

[Funkomat]

Ovo je doba alternativnih izdavača, lo-fi autora i kućnih svirača koji ako imaju pop potencijal mogu daleko da doguraju.

stray dogg su dobar primer toga sto si opisao.

[Crni Bogumil]

a ovo je era interneta

To je najvažniji faktor i tu se ljudi pogube. Bendovi kod nas slabo kapiraju da je stari sistem mrtav, mejnstrim muzička industrija je mrtva, ROK JE MRTAV i kada to ljudi skapiraju onda će moći bez ikakvih stega da sviraju ono što vole i povezuju se sa takvim ljudima u Srbiji i svuda u svetu.

Nešto mi i ne deluje da je baš tako. Nikakav sistem nije srušen, kapitalizam je još uvek tu, i sve je suroviji zapravo. Internet je urušio samo jednu granu mainstream industrije - ona više ne obrće besne pare na prodaji izdanja, pošto je muzika postala dostupna i za dž. Menadžerska strana te industrije je i dalje tu i zapravo je postala još moćnija no ranije.

[+Hopkins+]

Ma fora je da EMI, Universal, WB i ostali ne diktiraju više trendove, niti se na tim izdavačkim kućama nalaze izvođači koji pomeraju stvari nego su na Drag City-u, Matadoru ili Relapse-u i još milion drugih.
Kapitalizam je postao suroviji ali to je dobro, pokazao je svoje pravo lice i stvari su se lepo odvojile.. ti veliki menadžeri prave svoje biznis planove i projekte, istražuju tržišta i plasiraju proizvod ciljnim grupama i to je biznis, pravljenje para, nema veze sa muzikom. Super je što se to desilo i što je sada prava muzika u rukama ljudi koji to rade i iz drugih pobuda a ne samo finansijskih.

[parker]

osnovna stvar je da se rnr zakucao u geto, nije vise zanimljiv vecini naroda. to je kulturoloska stvar, nivoi su se ionako srozali, pa i u umetnosti uopste..
sad, onaj ko je originalan, zanimljiv, ko isfura nesto novo sigurno ce naci put do publike. ali stoji i to da su vecina ispod tog nivoa jbg

[Duane]

zajedno ka pobedi

[Dushan S]

Ponovo, nije problem u ljudima koji posećuju svirke cover bendova koliko je problem u dosadnim tezgarošima (a ovaj forum je pun takvih) koji prave te bendove.

Zanima me zašto ti konkretno misliš da je problem u njima? Pošto takvi bendovi postoje svuda na planeti, ali ne smetaju autorskim bendovima, sa kojima ne mogu da se takmiče i uvek ostaju na nivou tezge.

Stvar je u tome da zaista NIKO nije dužan da ti dođe na svirku, kupi CD i slično. Potezanje priče u suprotnom smeru nema skoro nikakvog smisla. Cela ta retorika po kojoj je publika nešto tu kriva i dužna, a koju već godinama furate vi sa te beogradske kvazi-metal scene mi se odavno popela na onu stvar, a svakako nisam jedini kome je.

Nisam znao da postoji definisana beogradska metal scena. Mi imamo jednog člana iz BG-a a ja sam se takođe nedavno preselio, jel' me to kandiduje da budem BG metal folirant? A i kakva je to kvazi metal scena? Postoji neka scena ali nije metal a tvrdi da je metal, šta?

Nego čudna ti je tvrdnja zato što, koliko ja znam, niko nije javno izjavio da se ljudi ponašaju ko k...c, bar ne da sam ja to pročitao. Često sam nailazio na to da neko adresira loš negativan stav običnog Srbina i posledice toga na društvo u celini, to da. Jasno je da se to prenosi i na muzičku scenu. Tako da izražavam sumnju da ima mnogo ljudi kojima se moglo popeti na onu stvar nešto što nije ni pominjano. A i bilo bi malo smešno... Već vidim kako izgleda:
Sede na klupi u parku tri klinca metalca, piju Jelen pivo i razgovaraju "Ma mamu im ga steram njihovu kvazi Beogradsku metalsku, samo zato što ignorišemo svirke, čak i kad nam se sviđa bend, oni se usuđuju da nam zamere. Šta smo mi njima dužni... Govna jedna umišljena" A drugi odgovara "Ma da, tako je bre, metal je rat, metal je bratstvo, svi zajedno ćemo sad da se organizujemo da još bar dvaput downloadujemo njihove pesme za džabe sa interneta i pićemo duplo više piva dok se održava svirka".

Ne znam da li sve ove stvari važe za tebe konkretno, ali jasno mi je iz kojih krugova i priče dolaziš: estradizovano ponašanje, kurčenje s nekakvim gistro profesionalizmom, razmetanje nekakvim menadžerčićima, izigravanje nekakvih zvezdica, umišljenost i pre svega ogromno licemerje. Nema ničeg goreg i patetičnijeg od moljakanja takvih za podrškom i kukanja zbog gistro nemanja para - naročito kada se taj neko s zapravo kurči sa skupim gitarama i opremom, menadžerčićima i ostalim šminkerskim sranjima.

Ok, ne ljuti se, ne prozivam te sada, ali ovim si rekao dosta o tome kakav si i kako vidiš stvari - a vidiš ih jako iskrivljeno. Očigledno malo znaš o tome kakva je ovde situacija i iz tog neznanja gradiš sliku. Voleo bih čuti od tebe na čemu si izgradio taj utisak i odakle ta negativnost. U stvarnosti, menadžera nema, niko ne izigrava ništa osim par ljudi kojih mora da ima kao što ima budala u svakoj drugoj branši, generalno neko se slaže neko ne, jer smo svi različiti ljudi, nije gistro nemanje para nego para nema, skupu opremu ima neko i to zato što je pare potrošio na to umesto na kola, odeću ili letovanje. Zapravo, situacija je jadna i slika o tome da postoji muzička scena (ne mislim samo na metal) se održava na mišiće bila u pitanju metal scena ili hrčak ekipa, nebitno. Fascinantno je koliko ljudi i dalje imaju pozitivne energije i lože se da rade jer vole muziku kad u praksi nemaju nikakve vajde od toga. Ako misliš da neko time što ipak uradi solidne fotke i omot albuma, ok sajt, odvaja od usta za opremu i snimke i trudi se da koliko toliko to izgleda i zvuči na nivou, nije iskren i "tr00" već je licimeran i gistro profesionalan, pa zaslužuje loš tretman, onda ok.

[Dushan S]

To je najvažniji faktor i tu se ljudi pogube. Bendovi kod nas slabo kapiraju da je stari sistem mrtav, mejnstrim muzička industrija je mrtva, ROK JE MRTAV i kada to ljudi skapiraju onda će moći bez ikakvih stega da sviraju ono što vole i povezuju se sa takvim ljudima u Srbiji i svuda u svetu. Ovo je doba alternativnih izdavača, lo-fi autora i kućnih svirača koji ako imaju pop potencijal mogu daleko da doguraju. Tu se nalazi muzika koja danas vredi a ne na televiziji između rijaliti emisija. Treba pratiti svetsku muziku kao što se ona pratila ovde 70ih i 80ih godina, ali se ljudi kod nas nalaze u nekom vremenskom vakumu dok svet piči napred.

A zašto imaš taj utisak da bendovi to slabo kapiraju? Po čemu na primer vidiš razliku između ponašanja nekog engleskog i ovdašnjeg benda po tom pitanju? Da li vidiš neki neiskorišćen potencijal u internet promociji?

Ma fora je da EMI, Universal, WB i ostali ne diktiraju više trendove, niti se na tim izdavačkim kućama nalaze izvođači koji pomeraju stvari nego su na Drag City-u, Matadoru ili Relapse-u i još milion drugih.
Kapitalizam je postao suroviji ali to je dobro, pokazao je svoje pravo lice i stvari su se lepo odvojile.. ti veliki menadžeri prave svoje biznis planove i projekte, istražuju tržišta i plasiraju proizvod ciljnim grupama i to je biznis, pravljenje para, nema veze sa muzikom. Super je što se to desilo i što je sada prava muzika u rukama ljudi koji to rade i iz drugih pobuda a ne samo finansijskih.

Ovde se debelo ne slažem. Prvo zato što muzička industrija nije diktirala trendove, koliko ih je kada se pojave plasirala i iz njih cedila svaki molekul finansijske koristi. To jest, kad bi underground dovoljno ojačao, muzička industrija bi od njega pravila mainstream. Lepo je pričati na primer kako je Sijetl scena bila protiv mejnstrima, ali šta ćemo sa time što je "Smells like" izgurala upravo industrija i nije moglo da se živi od spota za tu pesmu na MTV-ju koji je direktna besramna ispostava te industrije? U tom smislu, iako razumem da je ljudima lakše da doživljavaju muzičku industriju kao veliko zlo carstvo, ona je ta koja je bila točak stvaranja novih, svežih muzičkih trendova. Razlog zašto to više ne radi je upravo taj što ne može to da naplati. Tako je stagnacija i desetak godina u kojima se muzička scena jako malo i sporo menja delimično izazvani i time što je oslabljena industrija koja je bila glavni mehanizam plasmana novih trendova. Jer da se razumemo, koliko god se industrija bavila pop komercom, ona je tokom godina izgurala i sve ono što je vredno u muzici, od Pink Floyd do Led Zeppelin-a. Ta ideja da je muzika sad u rukama pravih ljudi mi je pomalo idealizovana. Mala izdavačka kuća nema sredstva kojima bi izgurala bend a takođe mora da zaradi. Tako na primer imaš situaciju da male izdavačke kuće zapravo žive od izdavanja velikog broja izdanja u malim tiražima koja dobijaju minimalnu promociju. Slažem se da postoji mnogo toga dobrog što je donela ova muzička internet demokratija, ali gomila toga je zapravo gore nego ranije.

[Dushan S]

osnovna stvar je da se rnr zakucao u geto, nije vise zanimljiv vecini naroda. to je kulturoloska stvar, nivoi su se ionako srozali, pa i u umetnosti uopste..
sad, onaj ko je originalan, zanimljiv, ko isfura nesto novo sigurno ce naci put do publike. ali stoji i to da su vecina ispod tog nivoa jbg

Da, zakucao se u geto pa je u prošloj godini više od 50% koncertnog profita napravljeno od rok muzike.

[+Hopkins+]

Nisi uopšte razumeo o čemu pričam. Ti pričaš o Nirvani... oni su izdavali u neko drugo prošlo vreme, tome ima već više od 20 godina. Velike izdavačke kuće su imale velikog uticaja na postavljanje trendova i pomeranja granica kvalitetne muzike jer su pod svojim imenom imali bendove koji su za svoje vreme bili top. U poslednjih 15 godina na tim velikim majorima su samo dinosaursi roka koji prodaju gomilu izdanja i merča samo na staru slavu i raznorazni menadžersko/producentski projekti i puleni. Naravno, tu se uvek mota i neki kvalitet tipa, već pokojne, Mars Volte, ali to nije ni jedan promil od kvalitetnih bendova samo u USA i UK, da se ne gleda ostatak sveta. Sve više ima bendova kao što su High on Fire recimo, koji idu na turneje sa Metalikom, prodaju desetine hiljada ploča ali ostaju na svojim nezavisnim lejblovima jer se tu osećaju slobodnije i manje ih krate za pare. Oni su samo jedan primer, takvih ima mnogo.

Grešiš dosta ako misliš da nezavisne izdavačke kuće nemaju profit. Nezavisne izdavačke kuće su samostalno vratile vinil u svakodnevnu upotrebu i sada imamo situaciju da više bendova pravi ploče nego diskove. Sa druge strane, mejdžorima opasno presušuju kase jer prodaja mp3ojki i diskova drastično pada i više ne mogu da pribegavaju otkupljivanju manjih nezavisnih izdavačkih kuća. Dok nezavisni izdavači ulažu sve više para u svoje bendove i zapravo sve više počinju da liče na mejdžore iz perioda 60ih godina, za to vreme veliki izdavači traže način da nahrane svoju mašineriju i provlače raznorazne Bibere, repere, emo repere, sve moguće kombinacije, šta god tržište zahteva, samo da se isčupaju.

Stari lisci kao što je Waters znaju da nemaju šta da traže sa albumima sada... Napravi cirkus produkciju i veliki šou i uzećeš pare od turneje, što je on maestralno odradio.

[+Hopkins+]

Tih 50% koje spominješ je uglavnom Waters napravio, čiča iz nekog drugog vremena sa reciklažom svog masterpisa. To je vrhunac koji nama svetska major produkcija ima da ponudi.

[Dushan S]

Nisi uopšte razumeo o čemu pričam. Ti pričaš o Nirvani... oni su izdavali u neko drugo prošlo vreme, tome ima već više od 20 godina. Velike izdavačke kuće su imale velikog uticaja na postavljanje trendova i pomeranja granica kvalitetne muzike jer su pod svojim imenom imali bendove koji su za svoje vreme bili top. U poslednjih 15 godina na tim velikim majorima su samo dinosaursi roka koji prodaju gomilu izdanja i merča samo na staru slavu i raznorazni menadžersko/producentski projekti i puleni. Naravno, tu se uvek mota i neki kvalitet tipa, već pokojne, Mars Volte, ali to nije ni jedan promil od kvalitetnih bendova samo u USA i UK, da se ne gleda ostatak sveta. Sve više ima bendova kao što su High on Fire recimo, koji idu na turneje sa Metalikom, prodaju desetine hiljada ploča ali ostaju na svojim nezavisnim lejblovima jer se tu osećaju slobodnije i manje ih krate za pare. Oni su samo jedan primer, takvih ima mnogo.

Apsolutno se slažemo, ali pošto pričamo i o plasmanu nečijeg kvaliteta, problem nastaje u tome što manji lejbl nema moć da od dobrog srednjeg benda stvori veliki bend, the next big thing. Samo u tom smislu hoću da kažem da ta sloboda i demokratija idu uz određenu cenu, a to je mnogo kvalitetnih bendova koji nikada neće doći u priliku da ih veliki lejbl pretvori u planetarno bitna imena. Što mislim da je šteta, zar ne?

Grešiš dosta ako misliš da nezavisne izdavačke kuće nemaju profit. Nezavisne izdavačke kuće su samostalno vratile vinil u svakodnevnu upotrebu i sada imamo situaciju da više bendova pravi ploče nego diskove. Sa druge strane, mejdžorima opasno presušuju kase jer prodaja mp3ojki i diskova drastično pada i više ne mogu da pribegavaju otkupljivanju manjih nezavisnih izdavačkih kuća. Dok nezavisni izdavači ulažu sve više para u svoje bendove i zapravo sve više počinju da liče na mejdžore iz perioda 60ih godina, za to vreme veliki izdavači traže način da nahrane svoju mašineriju i provlače raznorazne Bibere, repere, emo repere, sve moguće kombinacije, šta god tržište zahteva, samo da se isčupaju.

Dobro, mislim da si malo preterao sa time da više bendova pravi ploče, mada to nije bitno za ono što pričamo, off topic. Ti si sad rekao nešto što je tačno i što je svima poznata situacija. Moj osvrt je bio sam sa te strane što primećujem da odavno postoji trip big labels = bad, small labels = good, a imao sam utisak da se to i u tvojoj priči provlači. Otići ćemo u offtopic, ali ja imam stav da je velika šteta što veliki labelovi nisu umeli da se preorijentišu na nove tržišne zakonitosti. Ono što su radili je da pucaju sami sebi u nogu hiperprodukcijom "umetnika" koje vide kao brz novac, a koji imaju kratak rok trajanja i ne donose puno novca na duge staze. Tako su veliki mediji preplavljeni bezveznim pojavama jer su oni i dalje ispostava tih istih label-ova. Moj neki doživljaj je da će na kraju stvari opet doći na svoje za desetak godina. Pošto biznis sledi ono u čemu je novac, a na kraju će diskove i merchandise kupovati samo fanovi bendova kojima je zaista stalo do onoga što bend ili pojedinac radi, ti manji label-ovi će preživeti i ojačati a veći se ugasiti. Tako kontam da je vrlo moguće da će na kraju doći do situacije gde će ponovo postojati jaki label-ovi, ali koji će imati artist development, tražiti kvalitet, i ulagati u muziku koja im se isplati na duže staze.

Stari lisci kao što je Waters znaju da nemaju šta da traže sa albumima sada...

Pa sad... Da može da napravi dobar album on bi ga snimio, bojim se da nije lukav nego radi najbolje moguće sa obzirom na to kako stoje stvari. Imaš ti stare lisce koji i dalje snimaju uspešne albume, zar ne?

[Dushan S]

Tih 50% koje spominješ je uglavnom Waters napravio, čiča iz nekog drugog vremena sa reciklažom svog masterpisa. To je vrhunac koji nama svetska major produkcija ima da ponudi.

Zapravo je situacija takva već više godina unazad, možeš sam pogledati na listama kakve pravi Billboard magazin, nema to veze sa Watersovom turnejom ili samo prošlom godinom. Rok muzika i dalje zarađuje najviše novca u zbiru. Tačno je da u tome velikim delom učestvuju dinosaurusi roka, ali to je posledica upravo onoga o čemu pričamo a to je da manji label-ovi nemaju moć da izguraju svoje bendove. Kad se radi o zaradi bitna stvar je i to fanovi rok benda u zbiru potroše mnogo više para na svoj omiljeni bend nego neki klinac na trenutno omiljenu pop zvezdu. Tako fan u USA ko zaista voli neki bend uvek kupi disk i to neki special edition na kom je zarada label-a mnogo veća, plus bend proda mnogo merchandise-a i ima garantovanu dobru posetu na turneji. Kad se pogleda da će taj bend trajati desetak godina ili duže a da neka rnb pevačica ili rep zvezda ima uglavnom kraći rok trajanja u okviru koga je od uprkos zilion miliona youtube pregleda samo manji procenat ljudi kupio koncertnu kartu ili nosač zvuka, jasno je zašto rok muzika i dalje puno zarađuje. Postoji još jedna bitna stvar - pogledaj top liste od pre 20 godina i videćeš da je i tada bilo manje rok muzike na njima. Dakle nikada rok muzika nije medijski bila na prvom mestu ali uvek je proizvodila mnogo novca.