Rifovi u Srbistanu :)

[Dushan S]

Kompletan problem u ovoj tematici a i svakoj drugoj je upravo ovo:

http://www.geohive.com/earth/his_history3.aspx
1950 - ------2,525,778,669
1965- -------3,329,122,479
1980- -------4,449,048,798
1995- --------5,741,822,412
2014- --------7,243,784,121

Mnogo ljudi sa mnogo ideja (i dobrih i losih). U svetu sve manje love i resursa, pada interesovanje za umetnost. Ljudi koji su upali u umetnost pre prenaseljavanja planete lagano shvataju da nemogu nishta da urade sa onim shto imaju, pa cak i oni najtalentovaniji ostaju u senci onoga shto se lako prodaje jer ljudima treba cuga, pljuga i laka zabava posle teskog dana u rudniku ili kod privatnika (isti qrac)... Polako pada interesovanje za umetnost i covek to prestaje da radi i samim tim taj talenat umire zajedno sa njim, a drugi probaju da komercijalizuju, time ubijaju kvalitet i autenticnost i idu ka nekom fiktivnom cilju, do kojeg je teze doci nego recimo kopati kanale i mesati mesalicu. Neki od njih se uhvate necega i imaju srece, a neki od njih se vrate u svoju sobu popishani (velika vecina) i onda kenyaju po forumima i facebooku. Gladan covek juri oko planete da bi jeo, pio, spavao i razmnozio se, umetnost gubi smisao polako i za nekih 100-200 godina, ovakvi razgovori se vise nece ni voditi.
Umetnici, po meni, su oni upravo koje boli racq za sve i rade to shto rade jer im prija pa makar niko to nikada ne video/cuo/doziveo.

Ok, mada pazi sad ovo, količina novca koji se troši na muziku je u porastu tokom poslednje decenije, nije pala kinta, pali su tiraži ali se više troši na merchandise i na koncerte. Dakle podaci kažu da interes za muziku kao oblik umetnosti sam za sebe nije opao već raste. Plus, planetarno opada broj šljakera a povećava se broj onih koji se bave uslužnim delatnostima. Takođe, tokom istorije je trend porast interesovanja za sve oblike umetnosti. Nemoj mešati to što je nama ovde loše, krče nam creva pa dok padamo kao država ka dnu niko ne misli o umetnosti i kulturi

[Dushan S]

Nije u tome problem.

The composer and arranger Richard Niles has said,

What you've got now is huge multinational companies where most of their A&R staff are businessmen. They’re people who look at music from the standpoint of marketing, not from the standpoint of music and talent. They will say, "Go out and get me anything that's popular now."

Pa ni ranije nisu radili za čvarke već za dolare, niko ne idealizuje biznis. Fabula je u tome što je rokenrol i dalje profitabilan. Otprilike mi je to bila meta, zašto ako se može zaraditi or rokenrola, industrija više ne želi da se bavi time i pravi nove "Legendarne umetnike". Neko moje kontanje je da je jednostavno problem u riziku i kinti, dugoročnom ulaganju. Nemam za sada neki pametniji odgovor.

Kakve veze ima profitabilnost i to rokenrola sa ovim sto Niles prica. Nikakve.

Drugo rokenrol nije vise profitabilan, tj nije profitabilan koliko su profitabilne te druge varijante koje su sad popularne. Rokenrol nije vise najpopularnija muzika posle pop (popularne) muzike. Negde je izmedju petog i sedmog mesta recimo. Dugorocno ulaganje u Americi vise ne postoji, jel citas ti Wall St. Journal i slicni materijal alo. Nikad vise kapitala korporacije nisu imale u istoriji Amerike, otkako se vodi papirologija. Ali odbijaju da dugorocno ulazu jer im to pravi losiju finansijsku sliku u svakom kvartalu a performans bonusi svih drmatora po korporacijama su bazirani na kvartalnim izvestajima. Ako se shareholderima ne svidja kvartalni izvestaj drmator leti iz firme naglavacke. Greed. Greed is good kazu neki.

Izvini, kad kažem da je rok profitabilan govorim baš na osnovu tačnih podataka. Imao si u Billboard magazinu cifre u jednom članku pre godinu dve. Dakle 50% novca ide na rok koncerte - ali koncerte matoraca u većini slučajeva - publika nisu matorci već i mladi i stari. Dakle uopšte nije pitanje da li publiku interesuje rok muzika, očigledno ih interesuje.
E sad, ovo si definitivno u pravu i to se slažem, da se u USA posao vodi kako se vodi, i da se ne misli o dugoročnim ulaganjima. Ali u mnogim granama industrije to upravo ne pije vodu, pa je to razlog zašto na primer, izdavači i dan danas uzimaju jako ozbiljnu kintu prodajući reizdanja Cepelina i slične varijante. U nekim slučajevima se može razmišljati kratkoročno ali pucaš sebi u nogu na duge staze, što i jeste neki problem sa kojim se trenutno kapitalizam rve. Dakle to definitivno, duh poslovanja je kod vas trenutno takav kakav jeste i to utiče definitivno.

[Dersu Uzala]

Jeste Dule, ali to sto pricas to su samo koncerti a ne AR. A sto se tice reizdanja Cepelina i slicnih stvari tu opet nema sta da se ulaze sem stampanja tiraza, tu su sve ostale stvari dobro poznate varijable. AR je problem, naci nesto novo, ulagati u to pa ili propadne ili postane Cepelini. A to im se ne radi kad em imaju Cepeline koje samo viknu stampariju da dostampa ili kad se matorci jave da hoce da odrade poneku turneju to se sve brzo i uhodano sredi. Nista od toga nije AR. A AR je glavni problem kao sto covek rece. I zato je kvalitet racku ili slusas Cepeline ili odes na Styx/Kansas/Journey reunion (i obicno idu tako u paketu da bi napunili salu od 4-5 hiljada ljudi jerbo sami bas i ne mogu bez obzira koliko su kul kod matoraca).

Kazem, lakse bi mi bilo da webexujemo pa da mogu da pijuckam i razmasem se pa ojasnim zainteresovanima neke stvari, obaska sto radim trenutno za prakticno istu industriju. Mi im brojimo pare , tako da mi uopste ne treba Billboard, klijenti su nam mega igraci u industriji zabave izmedju ostalog. You'd be impressed.

[nemanjavelimirovic]

Kompletan problem u ovoj tematici a i svakoj drugoj je upravo ovo:

http://www.geohive.com/earth/his_history3.aspx
1950 - ------2,525,778,669
1965- -------3,329,122,479
1980- -------4,449,048,798
1995- --------5,741,822,412
2014- --------7,243,784,121

Mnogo ljudi sa mnogo ideja (i dobrih i losih). U svetu sve manje love i resursa, pada interesovanje za umetnost. Ljudi koji su upali u umetnost pre prenaseljavanja planete lagano shvataju da nemogu nishta da urade sa onim shto imaju, pa cak i oni najtalentovaniji ostaju u senci onoga shto se lako prodaje jer ljudima treba cuga, pljuga i laka zabava posle teskog dana u rudniku ili kod privatnika (isti qrac)... Polako pada interesovanje za umetnost i covek to prestaje da radi i samim tim taj talenat umire zajedno sa njim, a drugi probaju da komercijalizuju, time ubijaju kvalitet i autenticnost i idu ka nekom fiktivnom cilju, do kojeg je teze doci nego recimo kopati kanale i mesati mesalicu. Neki od njih se uhvate necega i imaju srece, a neki od njih se vrate u svoju sobu popishani (velika vecina) i onda kenyaju po forumima i facebooku. Gladan covek juri oko planete da bi jeo, pio, spavao i razmnozio se, umetnost gubi smisao polako i za nekih 100-200 godina, ovakvi razgovori se vise nece ni voditi.
Umetnici, po meni, su oni upravo koje boli racq za sve i rade to shto rade jer im prija pa makar niko to nikada ne video/cuo/doziveo.

Ok, mada pazi sad ovo, količina novca koji se troši na muziku je u porastu tokom poslednje decenije, nije pala kinta, pali su tiraži ali se više troši na merchandise i na koncerte. Dakle podaci kažu da interes za muziku kao oblik umetnosti sam za sebe nije opao već raste. Plus, planetarno opada broj šljakera a povećava se broj onih koji se bave uslužnim delatnostima. Takođe, tokom istorije je trend porast interesovanja za sve oblike umetnosti. Nemoj mešati to što je nama ovde loše, krče nam creva pa dok padamo kao država ka dnu niko ne misli o umetnosti i kulturi

Okej, onda jednostavno treba praviti muziku za tamo negde napolje i nadati se najboljem ili jednostavno praviti muziku i uzivati u tome.
To su obe opcije, vise ih nema. Ovde pare ce uzimati iskljucivo stari bendovi koji su pre 99te se probili nekako iako ih je 80posto otislo u konkretno drapanje preostalih para od naroda (i snimanjem jako losih albuma ), neki su se okrenuli moto susretima, a neki klubovima sa imenom i arenama. Probijaju se iskljucivo bendovi koji pevaju folk/etno kombinovan sa nekim regeom/popom ili kvazi metalom, sto je za ocekivati sa obzirom na mentalitet vecine. I da imaju relativnog uspeha po koji hip hoperi, mada kapiram da je i kod njih u prichi zahebato jer ih ima ko salate isto kao i demo bendova u nasem, gitarskom, slucaju.
U eto mom slucaju, posto mi ne zavisi zivot od sviranja ja sam se odavno pomirio sa tim da necu ziveti od muzike i sve sto radim, radim jer mi prija.
Kad mi ne prija ne sviram, vise sam u snimanju, a kad mi prija, zaredjam 20 svirki zaredom i to je to. Naravno koliko mogu, reklamiram to shto radimo i to je to i mislim da dalje od toga tesko da moze neki bend da se nada kod nas. Naravno cast izuzecima u bilo kom slucaju.

[Dushan S]

Jeste Dule, ali to sto pricas to su samo koncerti a ne AR. A sto se tice reizdanja Cepelina i slicnih stvari tu opet nema sta da se ulaze sem stampanja tiraza, tu su sve ostale stvari dobro poznate varijable. AR je problem, naci nesto novo, ulagati u to pa ili propadne ili postane Cepelini. A to im se ne radi kad em imaju Cepeline koje samo viknu stampariju da dostampa ili kad se matorci jave da hoce da odrade poneku turneju to se sve brzo i uhodano sredi. Nista od toga nije AR. A AR je glavni problem kao sto covek rece. I zato je kvalitet racku ili slusas Cepeline ili odes na Styx/Kansas/Journey reunion (i obicno idu tako u paketu da bi napunili salu od 4-5 hiljada ljudi jerbo sami bas i ne mogu bez obzira koliko su kul kod matoraca).

Kazem, lakse bi mi bilo da webexujemo pa da mogu da pijuckam i razmasem se pa ojasnim zainteresovanima neke stvari, obaska sto radim trenutno za prakticno istu industriju. Mi im brojimo pare , tako da mi uopste ne treba Billboard, klijenti su nam mega igraci u industriji zabave izmedju ostalog. You'd be impressed.

Okej, onda jednostavno treba praviti muziku za tamo negde napolje i nadati se najboljem ili jednostavno praviti muziku i uzivati u tome.
To su obe opcije, vise ih nema. Ovde pare ce uzimati iskljucivo stari bendovi koji su pre 99te se probili nekako iako ih je 80posto otislo u konkretno drapanje preostalih para od naroda (i snimanjem jako losih albuma ), neki su se okrenuli moto susretima, a neki klubovima sa imenom i arenama. Probijaju se iskljucivo bendovi koji pevaju folk/etno kombinovan sa nekim regeom/popom ili kvazi metalom, sto je za ocekivati sa obzirom na mentalitet vecine. I da imaju relativnog uspeha po koji hip hoperi, mada kapiram da je i kod njih u prichi zahebato jer ih ima ko salate isto kao i demo bendova u nasem, gitarskom, slucaju.
U eto mom slucaju, posto mi ne zavisi zivot od sviranja ja sam se odavno pomirio sa tim da necu ziveti od muzike i sve sto radim, radim jer mi prija.
Kad mi ne prija ne sviram, vise sam u snimanju, a kad mi prija, zaredjam 20 svirki zaredom i to je to. Naravno koliko mogu, reklamiram to shto radimo i to je to i mislim da dalje od toga tesko da moze neki bend da se nada kod nas. Naravno cast izuzecima u bilo kom slucaju.

Ne znam da li iko može reći treba ovako ili onako da se radi, ali u svakom slučaju, dobro je da čovek pravi muziku radi sopstvenog uživanja, šta god uz to želeo još da uradi sa njom
Nekako priča uvek ode na lične probleme muzikanata, svakog nešto boli i ima teškoće, ali kad sam ovo pisao me više interesovalo sa te neke "filozofske" tačke gledišta, šta se tačno promenilo da muzika kao biznis sve lošije funkcioniše a i na račun bezbroj članaka u kojima se bacala ikra na neverovatno mogućnosti koje čekaju muzikanta u novom milenijumu

[Dushan S]

Drugi deo tj. nastavak! Pa ko voli...
http://rifoviusrbistanu.blogspot.com/20 ... kom-2.html

[Dushan S]

Novi blog!
http://rifoviusrbistanu.blogspot.com/20 ... dobar.html

[Kristijan]

Има духовитих момената, мада мислим да се из приче о стајлингу не баш спретно прешло у неку ипак другачију причу. Не спорим да обе појаве (старање о изгледу, односно старање о изјавама) овако како си их ти описао имају сродан корен, али не сматрам да индоктринација инстант идеологијама може да се третира као стајлинг.

[Dushan S]

Hvala na komentaru! Pazi, moj utisak je da te instant ideologije i jesu stajling. To jest, nečija želja da bude drugačiji, da ne bude običan, vodi ka usvajanju određene ideologije, ona je metod. Inspiracija je bila to što sam primetio da na Fejsbuku ljudi koji zastupaju određenu ideologiju u komentarima uvek misle da su na neki način drugačiji od mase, a da naravno njihov jedinstvenost proizilazi iz ideologije koju slede. Srbenda patriota, mali metalac i lik koji se bavi teorijama zavera, svi misle da nisu masa i da su sposobniji od drugih da sagledaju "pravu istinu", taj trip je neprekidno prisutan kad pričaju o nečemu. Dok govore šta misle, stavovi su im tipski i ne razlikuju se ni po čemu od svih drugih koji zastupaju određenu ideologiju. Psihološki model ili "unutrašnji stajling". Sociološki gledano, dvadeseti vek je bio vreme pritiska da budeš nalik na sve druge. Dvadeset prvi vek je vreme pritiska da "budeš svoj", budeš individua. U praksi ljudi u većini nemaju jasnu ideju o svome ja, naš identitet je stvoren od koncepata o sebi koji često stižu od spolja. Pošto se čak i proizvodi reklamiraju kao način da neko bude individua, normalno je da postoji i "tržište" na kome se nudi i ideologija putem koje ćeš biti drugačiji - da bi bio svoj. Ako je u dvadesetom veku razlog za prihvatanje ideologije bio potreba da se uklopimo, da budemo deo neke grupe, danas je to često potreba da budemo drugačiji, da budemo svoji. Tako neonacisti nose uniformu, anarhisti imaju uniformu, ali i panker ima uniformu, a uniforma nije samo spolja.

[sinisake]

[Dushan S]

Poslednji deo priče o trenutnoj situaciji u muzičkoj industriji:
http://rifoviusrbistanu.blogspot.com/20 ... kom-3.html

[komil]

Poslednji deo priče o trenutnoj situaciji u muzičkoj industriji:
http://rifoviusrbistanu.blogspot.com/20 ... kom-3.html

Odličan post! Mislim da je ovo najbolji post u seriji. Nije zabavan, duhovit i slično, ali mislim da je za muzičare najviše poučan i koristan. Samo, pitanje je da li oni uopšte ovo žele da pročitaju? Još veće pitanje je da li mogu da razumeju tvoj stav? Objasniću otkud ovo poslednje pitanje. Potseća me ovaj post na razgovore koje sam vodio sa nekim domaćim "indy" muzičarima, ali i stranima preko neta. Zagovarao sam veoma slične stavove ovima iz tvog posta i moram priznati da su svi reagovali burno (emotivno), niko racionalno. Svi su po pravilu reagovali po matrici "music industry - 100% bad". Mnogi veoma direktno, a neko iznoseći tobože umerene stavove (koji se kad zagrebeš svode na to isto, ili, pak, lažnu skromnost tipa "meni je baš cool što moj snimak na internetu pogleda circa 3 čoveka", mmm daaa). Teško je iskoreniti to razmišljanje Ta neka borba muzičara protiv muz. industrije je odavno deo nekog imidža, generacije muzičara su to pričale nije cool to dovoditi u pitanje

ge i Plant ne bi napisali legendarne pesme jer bi bili zauzeti učenjem kako da u muzičkom softveru snime svoj demo i koje frekvencije na gitari oduzeti ekvilajzerom da bi bolje legla u miks.

Jedino bih tu prigovorio (pa mora se negde): Page je pre Zeppelina bio veoma ozbiljan i iskusan (pre svega) studijski muzičar. Eksperimentisao je i učio puno toga o snimanju i produkciji zvuka, i to znanje je itekako koristio u snimanju Zeppelina. Dosta legendarnih, da kažem inovativnihzvukova Zeppelina, posebno gitare, su skroz njegovo delo.

[Dersu Uzala]

Bas sad treba da odradim neki izvestaj za Lajv Nejsn al me mrzi.

[Dushan S]

Odličan post! Mislim da je ovo najbolji post u seriji. Nije zabavan, duhovit i slično, ali mislim da je za muzičare najviše poučan i koristan. Samo, pitanje je da li oni uopšte ovo žele da pročitaju? Još veće pitanje je da li mogu da razumeju tvoj stav? Objasniću otkud ovo poslednje pitanje. Potseća me ovaj post na razgovore koje sam vodio sa nekim domaćim "indy" muzičarima, ali i stranima preko neta. Zagovarao sam veoma slične stavove ovima iz tvog posta i moram priznati da su svi reagovali burno (emotivno), niko racionalno. Svi su po pravilu reagovali po matrici "music industry - 100% bad". Mnogi veoma direktno, a neko iznoseći tobože umerene stavove (koji se kad zagrebeš svode na to isto, ili, pak, lažnu skromnost tipa "meni je baš cool što moj snimak na internetu pogleda circa 3 čoveka", mmm daaa). Teško je iskoreniti to razmišljanje Ta neka borba muzičara protiv muz. industrije je odavno deo nekog imidža, generacije muzičara su to pričale nije cool to dovoditi u pitanje

Hvala! Pazi, problem sa pisanjem nečega ovakvog je što je zapravo tema toliko široka da neminovno čovek mora da isključi, zaobiđe neke elemente da to ne bi ispala knjiga već samo par stranica. Tako da naravno, to što su izdavači pokleknuli nije ni izbliza jedini razlog za trenutnu situaciju. Ono što sad ti pominješ je i meni bilo interesantno i to je i razlog zašto su sva tri dela napisana baš tako. Hteo sam da uzmem dva - tri stereotipa, "Muzička industrija je zla", "Internet nudi beskonačne mogućnosti" i da pišem onda iz tog ugla.
A i ovo drugo što si pomenuo je dobro pitanje, ko i zašto želi ovo da pročita? U nekoj meri jeste malo hermetična tema za ljude ovde jer nema momenata koji ovde udaraju u živac, nema pominjanja turbofolka, uticaja politike ili šta već izaziva erekciju čitaoca kod nas. Ali možda je interesantno u kontekstu ovde trenutno sve raširenije mržnje i osude "liberalnog kapitalizma" koji takođe prati tu ideju da je veliki biznis najgora moguća stvar. Zapravo, ljudska pohlepa je i dalje neprejebiv pogonski motor. Da neko nije gajio nadu da će Led Zeppelin zaraditi milione za izdavača, ne bi im dali ugovor.

Jedino bih tu prigovorio (pa mora se negde): Page je pre Zeppelina bio veoma ozbiljan i iskusan (pre svega) studijski muzičar. Eksperimentisao je i učio puno toga o snimanju i produkciji zvuka, i to znanje je itekako koristio u snimanju Zeppelina. Dosta legendarnih, da kažem inovativnihzvukova Zeppelina, posebno gitare, su skroz njegovo delo.

Možda si to shvatio u pogrešnom kontekstu, potpuno slučajno sam izabrao kome da dodelim koju aktivnost, mogla je i Nirvana da se bavi produkcijom, ili David Bowie... Više je to uopšteno. Nije direktno povezano sa tim šta je koji član benda radio u stvarnosti i koje talente su posedovali. Bitna je ideja, da u nekim slučajevima "uradi sam" princip postaje psihološki balast za bendove i pojedince.