His Bobness nas je obradovao novim stihovima, i hvala mu zbog toga... svet će biti mnogo gluplje mesto bez njega, i zato sam oduševljen što St. Dylan još nije spreman da baci gitaru.
Muzički, prva polovina albuma manje-više sledi "Modern Times" liniju, uz nešto kompleksnije aranžmane; druga polovina podseća na mračnu stranu "Time Out Of Mind". Svakako, Dilanova logika je uvek bila tri semafora i dva kružna toka ispred modernih vremena pa, kao i uvek, nema smisla nagađati "zašto ponovo nije snimio 'John Wesley Harding'" - osim što bi mlađe trebalo podsetiti da čovek koji je devedesetih izjavljivao "svi akordi su potrošeni" i "da sada počinjem ne bih se uopšte bavio muzikom" smatra da je ovaj zvuk ono što danas, u nekom smislu, ima smisla.
State gone broke, the county's dry
Don't be lookin' at me with that evil eye
Keep on walking, don’t be hanging around...
Stihovi prate zvuk - ako su aranžmani okrenuti "lakim notama", onda i stihovi vuku iz tog rečnika. Ako su aranžmani uznemirujući, stihovi su... zabrinjavajući. Pravo pitanje je "zašto" - zašto manje Biblije, zašto manje nadrealizma - ali to pitanje se ionako uvek postavlja kad se govori o Dilanovim stihovima... pokušajte sami da prokljuvite to "zašto", to je najbolji recept.
Što se pojedinačnih pesama tiče, "This Dream of You" pokriva zvučnu teritoriju kojim se Dilan sveukupno manje poigravao, a to je neka vrsta francuskog šansonjerstva, i to bi bilo to što se iznenađenja tiče. "I Feel A Change Comin' On" je opasna kao i druge Dilanove pesme sličnih naslova - ta ide pravo u "Knjiga Proroka Boba" plejlistu. Album kao celina ostavlja dobar utisak nadolazeće plime ludila - zasad smo mirni, ali pazite dobro, trideset četvrti bi mogao da bude "Basement Tapes" XXII veka.
