Ultimativna knjiga o studijskom radu ultimativnog svetskog benda - drugim rečima, korisna stvar. Bez obzira koliko ste "redovan" slušalac "liverpulskog kvarteta", kao ozbiljan muzičar morate bar nešto da znate o opremi "Fab Four". Ne postoji studijski trik koji Bitlsi nisu isprobali, i - što je važnije - ne postoji hit (pričam o širom sveta poznatim hitovima, naravno) koji se negde ne naslanja na opremu / metode rada / produkcijske metode Bitlsa.
Knjiga obrađuje studijsko vreme Bitlsa od 1962. ("Love Me Do") do 1970. ("Let it Be"). Zanima vas sa kakvom su opremom Bitlsi došli u EMI?
Da skočimo na "Sgt Peppera" i upotrebu studija u stvaranju zvuka - šta su Bitlsi uradili novo?
Dotični će trik koristiti vrlo često u studiju i to je razlog zašto velika većina "Beatle gitara" ne može tačno da se reprodukuje u kontekstu benda. Neki od opakih fuzz zvukova sa "Abbey Road" i "Let it Be", recimo, napravljeni su baš tako - gitare u desk, pa overdrajvovanje deska ili lampaških preampa.
Nažalost, većina informacija o samim instrumentima se u knjizi svodi na "Paul played bass, and Ringo played drums"... Knjiga ostaje najbolja po pitanju detaljnog izveštavanja o tome kojeg je dana šta rađeno u studiju, kao i po pominjanju neobičnih "iznalazaka" (zlo)upotrebe studija:
