Za razliku od Lewisohnove knjige, koja pre svega izveštava o upotrebi studija, Babiukova knjiga je užasno detaljna po pitanju samih instrumenata koje su Bitlsi koristili - Babiuk ide tako daleko da izlaže istorijat svake kompanije koja je napravila neki komad opreme koji su Bitlsi (pre ili kasnije) posedovali.
Knjiga obuhvata vreme od samog početka muzičke karijere svakog od članova "Buba" - prva Lenonova gitara, prva Harisonova gitara - pa sve do poslednje note poslednjeg albuma. Uz svaki komad opreme ide kratka i koncizna istorija kompanije - WEM, Hoffner, Rickenbacker, Selmer...
Zanimljivosti? Možda više od svega, činjenica da su te prve gitare koje su Bitlsi mogli sebi da priušte (a koje su sve odreda bile potpuno nesvirljive, čak i po standardima jedne Jolane!), "prevedene" u današnje sume, koštale po $1 000, $1 600... Prva Harisonova "prava" električna gitara, Selmer (Delicia) Futurama, čehoslovačke proizvodnje, u današnjem bi "novcu" koštala $1 100, a svaki bi Essex ili Squier od 100 evra svirao nemerljivo bolje - Džordž se priseća da je visina žica (akcija) bila "oko santimetar i po iznad grifplatne".
Podataka ima jedno četiri puta više nego što će vam ikada trebati... naročito ako jurite samo "zlatne godine". Na sreću, knjiga je pisana vrlo demokratski - podjednako su zastupljeni bubnjevi, pojačala, basovi i gitare.
Ono na čemu knjiga s pravom insistira je ogroman stepen inovacije u oblasti zvuka koji su Bitlsi unosili u muziku svoga doba. Prva upotreba tremola na ploči, prve "dirt-boxes" - možda zvuči čudno kada se kaže da su Bitlsi bili "Pink Flojd svoga vremena", naročito kada se danas poslušaju ti snimci, ali - tako je bilo, i ljudi su i zbog toga slušali Bitlse. Džon je u studio doneo prvi fuzz...
...a ostalo je istorija. I dobre i loše strane istorije. Sa uspehom Bitlsa se pojavio i prvi "lažni marketing" u industriji muzičke opreme:
Tu je i spisak "neobičnijih" instrumenata koje su Bitlsi koristili - električni klaviri, Melotron, Hammond / Leslie kombinacija, Džordžovi sitari, surmandal...
