Od svih čuda mogućih u Srbiji, ovo je jedno od većih - da beogradski Gold Inter Music legalno objavi jedan film iz legendarnog serijala "Classic Albums" (DVD ima čak i svoj CIP!), i da od kompletnog serijala odabere baš "The Making Of The Joshua Tree", poznat zbog neverovatno dragocenih snimaka Brajana Ina i Danijela Lanoe. Čovek počinje da sumnja kako se srpska industrija zabave polako opamećuje...
Verujem da i vi ovaj disk možete da pokupite u your friendly neighbourhood Maksi Diskontu za 250 dinara, što vam ikreno savetujem da učinite. Bolja prodaja znači mogućnost novih izdanja serijala "Classic Albums" za srpsko tržište, a i dobijate priliku da svojim očima vidite kako Danijel i Brajan rade u studiju.
Za neupućene: Da li ste se nekada pitali ko je najbolji producent na svetu? Naravno, najbolji producent bi bilo lično Bog. E sad, kada bi Bog nešto poželeo da se aktivnije bavi produkcijom, verovatno bi za svaki slučaj u studio pozvao i Danijela Lanou, da ga ispravi ako nešto pogreši. Danijel bi, sa svoje strane, u studio pozvao i Brajana Ina (u slučaju da Bog uđe u kreativnu krizu)...
Sjajni momenti iz filma:
Danijel Lanoa sluša grubi miks I Still Haven't Found What I'm Looking For: "Katkad vam zvuk s takvom osobnošću omogućuje da odete u budućnost. Ovaj je takav. Sjajan zvuk... (Pesma) ima neobičan početak. S bubnjevlma. (Miks) je bllo poput građenja kuće. Na početku postavljaš temelje, na kraju unosiš pokućstvo. Užlvao sam u tom procesu."
Malo kasnije Danijel komentariše Bonovo pevanje: "Viši tonovi privlače veću publiku."
Bono objašnjava "The Joshua Tree fenomen": "Budući da smo prodali toliko albuma, a ja govorlm da (naša muzika tada) nije bila u skladu s vremenom, poželite da me ošamarite. No polako je postajala delom toga. Sada se stalno pušta, poput With Or Without You, ali ta pesma zvuči neobično. Vama zvuči normalno jer ste je toliko puta čuli. Ušunjala se u svet."
Brajan Ino objašnjava kako je "The Joshua Tree" spojio njegove teoretske ideje iz "Zaobilaznih strategija" i komercijalni uspeh: "Mislio sam da taj bend može spojiti dve stvari o kojima sam govorio - nešto sputano i duhovno do te mere da nije cool - a ja sam to tada smatrao dobrom idejom, jer ljudi su (tada) bili cool, a to uzrokuje otuđenje od samoga sebe, odbrambeni stav, zatvorenost. Jer otvorenost je ranjivost... Svi su hteli da unište U2. Kritika ih nije volela, ali imali su veliku publiku. Kritika je smatrala da 'nose srce na dlanu'."
Bonov komentar o komponovanju pesama za "The Joshua Tree": "Razgovarali smo sa Brajanom (Inom) o filmskom aspektu muzike. Muzika može da dočara neko mesto, može da vas odvede tamo... To je u određenom smislu poput snimanja filma, a ne albuma... Na ovom albumu stvorili smo mnogo prostora. Zvukom bismo dočarali određeno mesto, sa kojeg bismo krenuli... Zvali smo to filmskom muzikom. To je muzika koja te odvodi na neko mesto - fizičko, a ne emocionalno. Na stvarnu lokaciju."