Processor vs stompbox :)

[KnightOfDoom]

Aj sad priznaj da sam ti ja posluzio za ovog lika sa kompom od pre hrista, integrisanom kartom i 2.1 zvucnicima (samo nemam skupe sprave niti uzimam pare...a da sam do jaja zajeban pRDucent jesam )
Cak vidim tragove Foxa i tebe samog u ostalim opisima, ali necu odati vasu tajnu .

Elem, ja ne kontam koja je poJenta ovog tvog posta i kakve ima veze sa temom. Da l' zato sto mi se spava ili ...

I ko je ili sta je dixi?

I da ne zaboravim, UA plasticne cyber zujalice ZIVELE pedale !

....puk'o sam sa mozgom odo da spavam....

[Fox IV]

Pa ti prvi imaš plastičnu cyber zujalicu a imaš i plastičnu pedalu i to par komada

Inače Rollov post je skroz na mestu.

[KnightOfDoom]

Pa sta mislis zasto ih mrzim

[Rocket Roll]

Aj sad priznaj da sam ti ja posluzio za ovog lika sa kompom od pre Hrista...

Ništa ne priznajem bez advokata

Ako baš treba da odam tajnu - nisi ti. Osnovu je dao jedan drugi... lik, mnoooogo umišljeniji (što se tiče "prduciranja" i zarađivanja od "prduciranja"), lik koji je čak uspeo da uzme bitnu kintu za bitne "prducentske" poslove. Neću da imenujem, nema svrhe: ali mogu da kažem da nisi ti (i nije Deki).

Uostalom, ja tebe znam - da ti radiš neki ozbiljni posao (za kintu), radio bi ga u ozbiljnom studiju, ne bi se u svojoj kući izdavao za Boba Rocka.

A i nije mi do "bacanja hejta", nego do - uzmimo se u pamet. Ko smo? Šta radimo? Šta želimo da postignemo? Da li pravilno ulažemo?

(Doduše, priznajem, strašno mi smeta kada ljudi čije kompletno ulaganje u "prducentsku" opremu ne dostiže cenu jednog para mojih kablova izriču konačne i vrlo tvrde sudove. Još mi više smeta kada na halabuku naprave lovu i zbrišu.)

"Dixi" na latinskom znači što i "Howg" na sijuksu: "Ja sam rekao svoje."

[Fox IV]

Jaooooo znao sam da si mislio na mene... eto sranja...

[Nyarlathotep]

ja sam navucen na pedale odavno, i to gadno navucen. procesori su samo deo daleke proslosti.

svojevremeno sam svirao mnoge boss, zoom, digitech, ibanez procesore, na njima ko klinac navikao da manipulisem sa vise efekta, upoznao se sa svakim efektom i potpuno se navukao na igru sa zvukom. naravno, uvek sam pored prodze imao i analognu distroziju, kao i wah. nista od budjavih simulacija istih na procesorima. uvek sam prezirao prstave digitalne distove i jeftine simulacije wahova, koje sam svirao po procesorima.

vremenom sam potpuno batalio procesore, i godinama skupljam, proucavam, i sviram mnoge razne stompbox efekte. imam analogne (lampaski kompresor, wah, dist, drajv, flanger/chorus/filter, delay, phaser), i digitalne (delay, reverb) stompboxe, i smatram da digitalni delay i reverb mogu biti super, za ostalo preferiram analognu mast. dobar digitalni delay je prelep efekat, razni modeli imaju razne zanimljive opcije, ali digitalna simulacija analognog delay, ma koliko ona bila skupa ili dobra, ne moze ni da prismrdi boji i organskoj opipljivosti analognog. volim ja i digitalni delay, i analogni, ali koristim ih za razlicite stvari.

lakse je strpadi gadget prodzu u torbicu, i u malom crvenom bubregu dobiti 100 chuda za male pare. ali, po meni, sasvim se isplati vukljati torbu od 40 i nesto kilograma po gradskom prevozu, imati modrice od remena torbe, namestati pedeale po 15 minuta, i toliko ih kasnije pakovati nazad. sem opsteg kvaliteta i boje zvuka koji je ocigledan (analog vs. digital simulacija), ako se realtime igrate sa modulacijom, ili ehom dok svirate, digitalne pedale suckuju u odnosu na analogne 100%, koje mozete otpanjiti, i jahati na talasima lfo zvuka u svemirska prostranstva modulacije. isto, zavrcite delay time na analognom i na digitalnom delayu. hehehe... nebo i zemlja. sto, opet, ne znaci da su digitalni efekti sad generalno losi. isto vazi i za multiFX procesore.

da se ne zezamo, nije mi bitno jeste li sada nesto analogno ili digitalno, ali cijenica je da je velika razlika u zvuku, kao i u moci uzivog manipulisanja njime. svako, valjda, zna sta hoce i sta mu odgovara. nekom je najlakse da nosi majusni apple laptop, a neko rado tegli rhodes i modularni sint velik poput vrata + masu muzickog hardvera. nekome treba prakticnost, kvalitetan, cist i solidan zvuk za konvencionalno baratanje efektima (ono, ucestala primena istih), a neki su stompbox romantici i experimentatori, kojima je potrebna totalna manipulacija nad pozeljnim haosom analogne modulacije.

[Rocket Roll]

...znao sam da si mislio na mene...

Ma, te slike su arhetipovi, ima ih u svakom od nas. Ja se prepoznajem u svima.

(Uostalom, ti imaš M-Audio Audiophile i do sada si u studio uložio barem duplo više nego ja.)

[Chord-Master]

Glasao sam za pedale, sta da radim... staromodan sam

Nekako vise volim pedale... kao prvo lepse mi je kada vidim cvrstu pedalu, za koju znam da se nece raspasti kada je nagazim, dok mi procesori izgledaju kao da ce bas to da se desi.
Takodje koliko znam procesori samo imaju vise efekata od pedala, ali su ti efekti svi uzeti sa nekih pedala, pa iako daju veci izbor cini mi se da nikada jedan odredjeni efekat ne zvuci tako dobro.

[Dusan]

Moje iskustvo kaze da je procesor mnogo,mnogo prakticnije resenje za tezgu. Odes, povezes se pravo u mikser,odradis,uzmes ga pod misku i palis kuci. Sa pedalama mozes da imas mnoge probleme: oko napajanja,veliki broj konekcija ti slabi signal,javljaju se razliciti sumovi,koristis nois supresore,buffere, naravno nosis dosta tesko pojacalo svuda sa sobom i masivni kofer pun svega i svacega...
Najzad, mnogo je bitnija dobra gitara i dobro pojacalo. Svi veliki muzicari koriste boje(drive-dist,reverb...)sa pojacala.
Potreban ti je samo jedan dobar vah(ja koristim danlopovog hendriksa), drive-dist , delay ,neki buster(ne mora) i mnogo spretni prsti.Da li si znao da ista oprema kod svakoga drugacije zvuci,valjda ima nesto i u jagodicama prstiju

[TSM]

Kao prvo, nije ni slučajno svaka pedala analogna (većina delay pedala je digitalna) niti je svaki procesor isključivo digitalni. Vjerujem da većina ne zna odgovor na pitanje šta je to analogni a šta digitalni signal.

Drugo, vrhunski gitaristi uglavnom koriste drajv iz pojačala (preampa) kao osnovni a sa overdrive pedalom ga samo malo kolorišu i ''podignu'' (tipičan primjer JCM 800/900 + Tube Screamer), dok većina ljudi kod nas (mislim na amatere) gura pedalu (overdrive/distortion) na clean kanal pojačala.

O čemu mi onda diskutujemo? Da li je bolja simulacija radnog režima elektronske cijevi koja je realizovana u stompboxu (rijetke su one pedale koje imaju u sebi cijev) ili simulacija preampa pojačala realizovana u sklopu procesora? Po meni je to jedno te isto. U oba slučaja se jebeš da ti ne uđe.

Treće, ako niste probali Vox ToneLab Se, probajte. Signal se generiše kao digitalni ali se na samom izlazu pretvara u analogni i provlači kroz pravu cijev i zvuči isuviše dobro. Zatim, procesor se može koristiti u dva ''moda'', kao standardni proc gdje mijenjate patcheve/programe i kao pedalboard, gdje pritiskom na taster možete paliti i gasiti efekte kao da stišćete pedale. Čak na svakom modelingu imate i izbor dva kanala, kao na pravom pojačalu.

Šta je poenta? Vrhusnki gitarski zvuk, po meni, treba da ima u lancu dvije komponente koje su najvažnije: 1. cijevni preamp, odvojen ili u sklopu pojačala 2. cijevni poweramp, opet odvojen ili u sklopu pojačala. Svi ostali efekti mogu biti u vidu procesora, rek komponenti, stompboxova, sasvim je svejedno.

[Rocket Roll]

...dok većina ljudi kod nas (mislim na amatere) gura pedalu (overdrive/distortion) na clean kanal pojačala.

Onda je Dejvid Gilmur - kralj amatera, a Džon Skofild je - pacerčina najobičnija.

(Ne voli svako "prljavštinu na prljavštinu". Naravno, ovo je samo prijateljski nudge sa moje strane!)

[TSM]

Zato sam i napisao ''vrhunski gitaristi uglavnom koriste...'' što ne znači da je to pravilo...i odnosilo se više na higain zvuk a ne na clean ili 1/2-drive.

[TSM]

Evo da još malo pokušam pojasniti šta sam htio da kažem.

@Rocket, slažem se s tobom da prljavština na prljavštinu nije dobra kombinacija ali zato i treba znati šta koristiti u kojoj situaciji (kombinaciji).

Treba razlikovati dva načina korištenja pedala. Prvi način je taj kada se pedala koristi kao primarni izvor zvuka dok se u drugoj varijanti pedala koristi samo kao ''začin'' na već oblikovan zvuk iz pojačala. Za ovaj drugi način najčešće se koriste overdrive pedale mada se može uzeti i distrortion (npr. boss ds1).

Naravno da nema smisla otpanjiti gain i na pojačalu i na pedali. Zato i jeste umjetnost naći taj balans između pedale i drajva iz preampa pojačala.

Overdrive pedala simulira oblik karakteristike elektronske cijevi u zasićenju (otuda i riječ overdrive - zasićenje) tj. ima nelinearnu karakteristiku čija se nelinearnost povećava sa povećanjem ulaznog signala (reguliše se gain potom). Nelinearna karakteristika unosi nove komponente u spektar signala, odnosno obogaćuje signal višim harmonicima. Zato se overdrive i koristi da zvuku iz pojačala doda malo definicije, karaktera pa i sustaina.

Za dobar zvuk najvažnije imati dobro pojačalo koje daje najveći doprinos u kreiranju zvuka pa onda, na zdrav zvuk iz pojačala izabrati pravu pedalu.

Iz tog razloga bi trebalo diskusiju usmjeriti na priču o pedalama koje ''generišu'' zvuk (mijenjaju ga, izobličavaju) - distortion/overdrive/treble booster.

Efekti tipa chorus, flanger, delay, phaser, octaver, su druga priča i po meni je sasvim nebitno da li ih neko vuče sa pedale, procesora (kvalitetnijeg) ili npr. iz TC electronic reka.

[Rocket Roll]

...prljavština na prljavštinu nije dobra kombinacija ali zato i treba znati šta koristiti u kojoj situaciji (kombinaciji).

Da nas mlađi članovi ne shvate pogrešno, "prljavština na prljavštinu" je sasvim legitiman metod dobijanja ultramegagigadždždž distorzije - to čak i nije tekovina mJetalheadsa, već ta praksa datira barem od Hendriksa (ako ne i od malo pre njega). Nekada je, čak, bila i neizbežna - heck, ponekada je i danas neizbežna, zavisno od pojačala: nekadašnji lampaši nisu imali mnogo čistog "headrooma", brzo su "eksplodirali" a naročito u live situacijama, pošto tih godina nijedan bend nije imao P.A. Prvi pomen modernog P.A. sistema je negde u doba Altamont koncerta Stonesa, a pre toga, kako se priseća Kornelije Kovač u "Rockumentima", "svaki je muzičar morao da podesi pojačalo iza sebe tako da svira za punu salu ljudi... Uši bi mi posle koncerta zvonile još barem dva dana."

Tek je sa početkom proizvodnje Sound City pojačala (drugi deo 1969.) prosečni rock-gitarista mogao da kupi dovoljno clean "headrooma". (Ovde ne računamo ljubitelje Twin Reverba, oni su tih godina svirali neke druge stvari.) U to doba se takav zvuk smatrao daleko superiornijim od "odvaljen fuzz u odvaljeno pojačalo", pošto su jedine overdrive/ distortion pedale toga doba bile germanijumski fuzzevi koji su sami po sebi "brljavi" kao prasići i nemaju ama baš nikakvu (ili veoma malu) definiciju pri sviranju akorda. Tek sa pojavom Big Muffa i njegovim revolucionarnim novitetom - diodnim klipingom u dva gain stepena - počinje era "definisane distorzije"... No, još smo u 1969toj - postoje samo germanijumski fuzzevi, i ekipe poput The Who, Pink Floyda i sličnih velikana biraju Sound City pojačala kako bi "minimalizovali štetu" - ako već fuzzevi nemaju dovoljno definicije, dajte barem pojačala koja ne overdrajvuju kao luda čim pređu "trojku", kako bi se spaslo što se spasti može i publika barem mogla da čuje da li Zeppelini sviraju blues iz "E" ili blues iz "A". Dave Reeves, ponesen na krilima uspeha, beži iz Sound Cityja posle svega godinu dana, osniva HIWATT, i - ostalo je legenda.

Elem, posle toga - "godine prolaze nervoznim korakom", nismo sretniji al' smo pametniji: P.A. sistemi postaju sve bolji, sve jači i sa sve manje distorzije, pametni gitaristi polako shvataju da je sve preko 50 W i dve "dvanaestice" serious overkill ako sviraš tako da se čuje šta sviraš (umesto da renoviraš klubove čistim SPLom neke bezbožne zveri poput mlađih Marshalla), pošto sada svaki klub sa preko 30 mesta ima svoj P.A. i na svirku treba samo poneti dobar mikrofon i predati signal iz njega "kućnoj" mikseti. Ako klub ima manje od 30 mesta ili manje od 30 metara kvadratnih, onda ti je i 25 W overkill... Klupska muzika počinje da biva prijatna, a koncerti više nisu izvori nervnih slomova i trajnih kontuzija unutrašnjih organa. Ljudi mogu da odu na koncert nekog lokalnog benda i da - zamisli samo! - pričaju dok bend svira. Što je jako bitno - momak najzad može da odvede na koncert perspektivnu devojku u nadi da će je u toku te večeri "zbariti pričom".

Nažalost, tvrde srpske glave malo teže uče tu lekciju, no to nije toliko bitno jer vreme je da pređemo na...

...osamdesete. Neki klinci iz nekih predgrađa počinju da nose karirane košulje i da puštaju kosu i - sve odlazi dođavola. Njima je monster pojačalo od 200 W - taman dovoljno za mirnu nedeljnu poslepodnevnu vežbu u tatinoj garaži. Jim Marshall reaguje novom serijom Marshalla koja se vraćaju na staro - ništa clean "headroom", clean kanal odlazi u zaborav, treba nam samo distorzija - i deklarisana su barem 30% ispod svoje prave snage, kako "mlada garda" ne bi vrlo brzo postala "mrtva mlada garda" (hej, pojačalo može da ubije na mnogo načina - može da se zapali od pregrevanja transformatora, može da u trenutku crkavanja isporuči gitarskom kablu par stotina vati...). No, mladima ništa nije dovoljno glasno, "Boga se ne boje, ljudi se ne stide", i dolazimo do današnje situacije - u kojoj "svježem gitarističkom cvjetku" ništa sem jedno osam-devet stepena clippinga u barem četiri "dvanaestice" ne zvuči dovoljno moćno.

Da se čovek prosto zapita zašto sviraju gitaru - sintisajzeri su prozivodili "monster clipping" daleko pre Kraftwerka... No hajde da o ukusima ne raspravljam, poenta je jasna - iz jedne krajnosti (fuzz na overdrive) smo taman isplivali u drugu (overdrive na clean) kada smo se brže-bolje vratili na prvu (dist na dist, Mesa Boogie, Peavey i slične... lepote).

Summarum, mladi gitaristo - biraj oružje, danas sve prolazi.

Da se zakratko vratim temi:

Za dobar zvuk najvažnije imati dobro pojačalo koje daje najveći doprinos u kreiranju zvuka pa onda, na zdrav zvuk iz pojačala izabrati pravu pedalu.

Apsolutno. Kao što često kažem, pred dobrim pojačalom čak i Zoom 505 zvuči mnogo dobro.