Čitaj, informiši se, nemoj da sad ja prepričavam...Trzalica wrote:O.K. zna li se približno "godina od koje se primenjuje ova "praksa"?Dushan S wrote:Ne rade to ekskluzivno Japanci nego je to globalno raširena praksa već duže vreme.dejankuki wrote: zato Dzapaneezi prave tzv programirano starenje.
http://en.wikipedia.org/wiki/Planned_obsolescence
Evo pa kreni odavde.
Fabula je u tome da sve to ne mora biti uvek loše... Zašto bi neka kompanija ulagala ogromne pare u research and development ako je pre toga napravila proizvod koji će trajati 30 godina? Kako će naplatiti ta ulaganja ako ne može da proda proizvod koji je proizišao iz toga? Tehnološki napredak u svetu računara i to da se stiglo od 386 krem boje do internet kupovine preko ipad-a za relativno kratko vreme je bio vođen čistim finansijskim interesom i time što je postojala nužnost da se, da bi čovek bio up to date kupi novi PC uređaj svakih par godina. Oni koji u određenim segmentima žele zaista kvalitetan, vrhunski proizvod uglavnom i dalje mogu da ga dobiju ako to žele, a negde se stvorilo podrazumevano očekivanje da to dodatno košta. Onaj kome zaista treba pravi kvalitet obično ima i novca da ga plati jer se na primer profesionalno bavi aktivnošću za koju mu taj proizvod treba. Ja to gledam kao istu stvar koja je drugačije upakovana. Umesto da LCD televizor košta 1500e, i traje 20 godina, on danas košta 500e i traje 7-8 godina. Kad sabereš i oduzmeš, ista stvar. Bit je i u tome da su ljudi zaboravili na to kako je bilo kad mora da se iskešira bolno velika suma za dobar frižider, veš mašinu ili TV. Lako je sad pričati "Eee to je bio kvalitet" A ono, dizao se kredit da se kupi kolor tv.
Na stranu ova priča, tehnološki i samim tim civilizacijski razvoj je često iniciran vrlo "prljavim" motivima, npr koliko je tek nauka i tehnologija napredovala tokom drugog svetskog rata, a sve zbog želje da se što efikasnije pobije što više ljudi. Da nije bilo hladnog rata đoka moj bi milijarde otišle na to da se pošalje čovek u kosmos itd.