Kupovina opreme preko oglasa V...2...3?

[Overdrive]

Gledao sam fantastične bendove, koji sviraju na velikim binama....ali te bine se nalaze u sklopu roštiljarnica...

to je stvar
Kod njih su fantastični bendovi već prošlost
Kod nas se za "fantastičan bend" sprema arena.

msm, ovde se stvarno porede the babe und the žabe...da ne kažem the dupe i the oko.

I pustimo sad kvalitet života, otuđenost čoveka u surovom kapitalizmu i bla bla i ser ser..onaj ko u U.S.A. ne može da kupi strata (ako ništa da uštedi za par meseci) ne da onda ni ne treba da ga kupi, nego treba da se rokne..

[ssmc]

Niko vise nije siguran, ni u sta. Sem ovih jednoprocentasa, sto zelim forumasima da postanu.

Aaaaawwwwwwwwwww

Doduše mi forumaši već jesmo jednoprocentaši na neki način

[hipihill]

A onaj vic sa Milkom Planinc na krtarenju Jadranom/Mediteranom?

Ne, ne znam ni jedan o Milkici.

[bancika]

mali izbor hrane i pića (ma koliko glupo zvučalo...jer se obilje proizvoda zasniva na nekoliko istih ukusa),.

Hmm, meni je bas suprotno iskustvo. Svaki put kad se vratim sa ture u NY ubedarim se sto ovde nema nista da se jede. Mozda je u Bg/NS drugacije. U Nisu za dorucak imas burek ili kartonsko pecivo koje nema nikakva hranljiva svojstva. Za rucak rostilj, pica, pasta...eventualno neka (teska) kafanska hrana. Sve dosadi posle prve nedelje.

U NY je kancelarija bila kod Rockefeller centra. Na udaljenosti od jednog bloka odatle ima restorana kakvih hoces, svaki dan u mesecu da jedes u drugom...i to je za ne mnogo vece pare nego u nasim kafanama (oko $8 za poslovni rucak, mnogo vise u mestima za turiste). U marketu ima cega hoces, sveza morska riba, razni racici, odlicno meso (kod nas dobre bifteke mozes da nadjes samo na vezu), povrce, sirevi iz celog sveta...sa dovoljno kinte mozes da jedes kao car.

Jedino sto ima veci izbor kod nas su vocni sokovi. Iz nekog razloga im je izbor ogranicen na narandzu, jabuku, brusnicu i grozdje. To mi je oduvek bilo cudno.

[tocilj]

Gledao sam fantastične bendove, koji sviraju na velikim binama....ali te bine se nalaze u sklopu roštiljarnica...

I pustimo sad kvalitet života, otuđenost čoveka u surovom kapitalizmu i bla bla i ser ser..onaj ko u U.S.A. ne može da kupi strata (ako ništa da uštedi za par meseci) ne da onda ni ne treba da ga kupi, nego treba da se rokne..

Nije stvar u tome da nema love da ga kupi...mekso koji kopa kanale, može bez problema da kupi strata za mjesec ili dva.
Ali se ne radi o prostoj računici, nego o prioritetima...kao i mi (pričam naravno o većini, ne svima...i tamo i ovamo), lako izdvajamo lovu za neke stvari, dok za druge škrtarimo....njima su tipa jako bitne stranice za krevet (izgled, materijal i sl.), slavine u kupatilu, kamen na kuhinjskim elementima i gomila stvari koje nama realno nisu bitne toliko. Tako da je jeftinije kupiti na oglasima stari pianino nego lijepe stranice za krevet. Neka mjerila vrijednosti i prioriteti se prenose isto tako i na muzičare...

[tocilj]

mali izbor hrane i pića (ma koliko glupo zvučalo...jer se obilje proizvoda zasniva na nekoliko istih ukusa),.

Hmm, meni je bas suprotno iskustvo. Svaki put kad se vratim sa ture u NY ubedarim se sto ovde nema nista da se jede. Mozda je u Bg/NS drugacije. U Nisu za dorucak imas burek ili kartonsko pecivo koje nema nikakva hranljiva svojstva. Za rucak rostilj, pica, pasta...eventualno neka (teska) kafanska hrana. Sve dosadi posle prve nedelje.

U NY je kancelarija bila kod Rockefeller centra. Na udaljenosti od jednog bloka odatle ima restorana kakvih hoces, svaki dan u mesecu da jedes u drugom...i to je za ne mnogo vece pare nego u nasim kafanama (oko $8 za poslovni rucak, mnogo vise u mestima za turiste). U marketu ima cega hoces, sveza morska riba, razni racici, odlicno meso (kod nas dobre bifteke mozes da nadjes samo na vezu), povrce, sirevi iz celog sveta...sa dovoljno kinte mozes da jedes kao car.

Jedino sto ima veci izbor kod nas su vocni sokovi. Iz nekog razloga im je izbor ogranicen na narandzu, jabuku, brusnicu i grozdje. To mi je oduvek bilo cudno.

Istina je da sam razmjenjujući iskustva i sa drugima koji su bili u NY imao slične protivriječnosti. Mislim da se NY razlikuje od ostatka. Ja sam bio u Dallasu i Oklahomi. Družeći se tamo sa ljudima sam skontao da je u većini država slično. NY je prenaseljen neamerikancima, kao Hong Kong...tamo sigurno ne važe ista pravila. Izobilje fast fooda se ogleda u karakteru grada...NS baš ima šta da ponudi. Samo ja nisam pričao o resoranskoj ponudi, nego prodavnicama...ono, standard: wallmart Cosco, target i sl. Koliko vrsta čokolada možeš da kupiš, gaziranih pića, biskvita, blabla. 3 ukusa, 500 proizvoda. Monopoli na tržištu sokova i slatkiša su očigledni.

[bancika]

Da, wallmart i slicni jesu malo smor. Imali smo srecu da budemo smesteni u bogatijem kraju gde dominiraju fancy lanci prodavnica gde je bolji izbor. Whole Foods, Trader Joe's i slicni. Ubijaju sa cenama ali ima dobrih stvari.

[tocilj]

Da, wallmart i slicni jesu malo smor. Imali smo srecu da budemo smesteni u bogatijem kraju gde dominiraju fancy lanci prodavnica gde je bolji izbor. Whole Foods, Trader Joe's i slicni. Ubijaju sa cenama ali ima dobrih stvari.

To svakako. Postoje njemačke prodavnice ili arapske, u kojima ima i naših proizvoda....ali to svakako nije mainstream
Postoje i kod nas neki egzotični restorani i prodavnice, ali se u njima ne hrani srbija
Nego odoh predaleko sa teme. Meni je bilo izuzetno zanimljivo da se u svim Pawn shop-ovima uvijek nalaze iste marke gitara: LTD, Kramer, Ibanez, Fender/Sq. i sl. Nikad nisam provalio zašto?

[pisac]

Ne znam šta bi mi značilo 5 Gibsona, kada nemam kome i sa kime da ih sviram? Ako ti je dovoljno to da imaš toliko love da možeš da kupiš gitaru kakvu poželiš svaki čas, onda je to zemlja za tebe....ali ako imaš osjećaj da nemaš kome i sa kim da sviraš, onda nije.

Par dobrih stvari koje sam uočio: osjećaj slobode i nezavisnosti, nije teško imati svašta, teško je ostati gladan ako hoćeš da radiš, opuštenost, otvorenost, tolerancija, uljudnost, jeftinoća i sl.

Par loših svari: Ljudi su usamljeni, ispunjavaju ih banalnosti, nezainteresovani su, plitki, svako pokušava da te zavrne.

Nekoga lagodan život bez razmišljanja, dubljih osjećanja i otkrivanja privlači jako.... ...ali život ne. Sirotinja je teška, ali za mene inspirativna i moja, Amerika to nije, bar za mene.

Vrlo realno zrelo siroko i ostroumno sagledavanje teme.Tri kategorije ljudi mogu da zivot tamo nazovu pravim ZIVOTOM-visokoobrazovani(sa tim ide veeelikaaaa plata),gangsteri, i prizemni ljudi koji zive u podrumu i stede na svemu,da bi u svoju zemlju dosli Audijem a6.Njih ionako ne zanimaju ukusi hrane,rok svirka,medjuljudski odnosi,socijalne razlike,njima je super,konacno imaju titulu ON JE NEKO;bar u svojim ocima imaju jednu vecu dimenziju nego pre.Pricam ne samo o SAD,vec i Zapadnoj Evropi,itd...
Imati dobar auto negde po Evropi ne znaci puno,posebno kad pored tebe prodje Bentley koga vozi neka baba(aristokratija,plava krv,baby),ili neki Mercedes-Benz CL 55 krcat mudziburcima,koji se deru kao sumanuti na neki rep iz zvucnika.Imati dobru gitaru(nesto sto je postalo tesko definisati kao i ljubav) ne znaci ti puno,jer nemas s kim da sviras,nemas gde da sviras,nemas kome da sviras.Komsiju u Srbiji mozes da oteras u p.m. kad ti prigovara sto sviras glasno,dok ovamo...probaj.
Mozes da ispunis neke svoje sne,ako radis posteno vredno i pozrtvovano,i recimo zaboravis klasicno srpsko znacenje reci PONOS:ako se adaptiras brzo i efikasno,i vladas sobom,ostanes svoj ali i prilagodjen novim okolnostima.Ali ti snovi vrlo brzo izgube vrednost koju si im davao na pocetku,kad shvatis da kad si dosao sa posla(a dolazis oko 18h) nemas ni snage ni volje da uzmes gitaru tek da bi svirao samo za sebe,da nemas snage da odes negde gde neki momci sviraju uzivo,da nemas volje da sednes u (konacno!)svoj auto i odes negde na pice,ili se samo vozas unaokolo slusajuci Rebel Yell ,i osecajuci se najusamljeniji na svetu,u tom autu...u isto vreme si i srecan i nesrecan,i opusten i napet,i iscedjen psihicki i slomljen fizicki...nacin zivot je toliko drukciji.Ako si dosao malo da se zezas,super je kako god da je,znas da ces uvek da se vratis maminim sarmicama i gibanici...ako si otisao zauvek,osecas se k'o siroce.
Oridjidji Fender?Gibson?PRS?Dva parceta drveta sa tri dugmeta i sest zica rastegnutih izmedju?koja je upotrebna vrednost toga?JA IMAM FENDER '57!!!...E? I JA IMAM FENDER STRAT IZ '57!
I onda,to su samo dva Stratocastera na ovom svetu,i njihova dva vlasnika,dva coveka koji nemaju gde da sviraju,i nemaju kome da sviraju...kao kad imas harem mladih lepih zgodnih zena a impotentan si.Ziv si samo dok nesto zelis,strasno,besomucno,izludjujuce-kad to dobijes,cesto dolazi ravnodusnost.I razocaranost.Ne,nemoj mi prici,zelim izdaleka da volim i zelim...prica stara koliko i Covek.
Nikad dva dobra zajedno.Dobio si Fender Custom Shop,auto,bankovni racun(a izgubio sve ostalo),i ne stizes da sviras,da se vozis,da trosis taj novac.Nemas vremena ni snage.Pit,i to je Amerika...

[pisac]

Svaki Squier Classic Vibe Telecaster na bini,zvuci bolje i vredi vise nego bilo koji Fender telecaster American Deluxe,Fender Telecaster 52 American Vintage Reissue,ili Fender Telecaster Elite na krevetu u dnevnoj sobi...30w i 0.005 w su dve razlicite a neuporedive kategorije...u skladu s tim,sto se tice zadnje dve strane ove teme-bolje imati 200 evra u dzepu i biti slobodan i srecan,gledati Sunce i lepe zene na ulici,nego 100 000 evra u banci i lezati na krevetu slomljen,preumoran,prezasicen a prazan,gledajuci tupo u plafon,i pitajuci se-dokle tako?Preziveti sutra.Samo to,Pit.
Zivot nema reprizu,a Ravnotezu je tako prokleto tesko naci.

[Overdrive]

Svaki Squier Classic Vibe Telecaster na bini,zvuci bolje i vredi vise nego bilo koji Fender telecaster American Deluxe,Fender Telecaster 52 American Vintage Reissue,ili Fender Telecaster Elite na krevetu u dnevnoj sobi...30w i 0.005 w su dve razlicite a neuporedive kategorije...u skladu s tim,sto se tice zadnje dve strane ove teme-bolje imati 200 evra u dzepu i biti slobodan i srecan,gledati Sunce i lepe zene na ulici,nego 100 000 evra u banci i lezati na krevetu slomljen,preumoran,prezasicen a prazan,gledajuci tupo u plafon,i pitajuci se-dokle tako?Preziveti sutra.Samo to,Pit.
Zivot nema reprizu,a Ravnotezu je tako prokleto tesko naci.

Dobro čoveče, brate, gitaristo..da li si ti svestan šta pišeš ?

Kao prvo, taj Squier je bulja.
Kao drugo, 100.000 $ u banci ne znači nužno i prazan život.
Kao treće, za one koji imaju 750.000.000 $ u banci, 100.000 $ je sića i teško siromaštvo, ali ih to ne sprečava da žive život punim plućima.

Jbt..sad ispade da ko god ima original strata i lovu pati od isparznog života, i maltene sanja da živi u Srbiji gde se jedino živi na pravi način..

Kao četvrto - sa 200 evra u džepu ne možeš biti ni slobodan ni srećan, osim ako nisi u nekoj vrsti autizma ili ako nisi rešio da živiš u šumi pa ti tih 200 evra dobro dođe za potpalu..

[OVCA]

Sto se Amera tice, to je ovih dana nevidjena sirotinja i mozda 1 u 10 ima poneku americku gitaru, uglavnom kupljenu preko Craigsliste od nekog crack addicta ili u antikvarnici, cenovnog ranga od 150-300$ kinti. Amer nema vise para da plati americke gitare. Amer ne zeli u ludilu da plati ni 800$ za americku gitaru. Ni pod razno. Amer je cheap jer Amer grca u dugovima.

Jeste kako da ne, nemaju u americi ni 300 dolara za gitaru, sirotinja i beda, preslikana istocna EU, nemaju 800 dolara za americku gitaru sa prosek od 2000 dolara plate za neuku raju (radnici po fabrikama dobijaju 500 dolara nedeljno bez muke) ..uzas u americi, tesko se zivi, teze nego u srbiji, nemaju za benzin hahahahahaha
Gorivo trista put jeftinije nego u srbiji, oprema za muzicare isto, automobili dz, i td i td, i opet su sirotinja za nebeski narod po recima ucitog profesora baltazara.

Pazi, u Srbiji svi zive sa platom od 200 evra a potrose mesecno 500 evra bato, to je zanat.

Jel ti to nas zaebavas ovde ili mislis da svi SRBI sisaju vesla i pali sa duda?

U americi i nepismeni cistac ulica ima mogucnost da od prve plate kupi svoju prvu originalnu usa gitaru, i ne kaki nam bre vise o tome koja je kupovna moc u americi a koja je u Srbiji, nismo svi ziveli na dudu i sisali vesla. Vredjas nam inteligenciju bato ma kolika da je.

[zwelj]

[pisac]

Bas si iskarikirao,izvukao stvari iz konteksta,da bi napravio larmu i guzvu:vidi se da si ljut.Ja nisam ovo pisao kao izazov vec kao poucno iskustvo,Overdrive,sta odmah skaces,sta ti je?Sta te uvredilo,sta te naljutilo?

Oni koji hoce da shvate,shvatili su,isto kao i oni koji su imali slicna iskustva.Ti ne spadas ni u prvu ni u drugu grupu,prijatelju brate moj bukvalisto gitaristo...nemas iskustva te vrste a ne verujes kad ti se lepo objasni.Ti samo zelis da izadjes iz Srbije(ili ,,srbistana'',po tvom),i zaradis za Custom Shop Fender,sto je lepo;tamo svim dodjosima odmah na granici daju auto,a unutra Marshall,pet Fendera,i torbiče sa nekom lovom,da se nadje za pocetak...

Idi i nadji srecu,sidji sa Drveta Mudrosti,u suprotnom ces do kraja zivota ziveti u ubedjenju da postoji Raj...sve dok sedis na tom drvetu,neces nista ni videti i ni saznati.

Ne zameram ti,iz tebe govori ogorcenost i neobavestenost,da ne kazem-neznanje.Ogorcen si jer se svet prebrzo menja,a ti pamtis Srbiju iz nekih srecnijih vremena,kako mi jednom prilikom rece...a i Zapad pamtis iz tih proslih i srecnijih vremena.Idi preko,i plati cenu koju sam platio ja i mnogi drugi.Idi u Ameriku,Zile,pa posle par godina mozemo da pricamo.
Ako budes ziv.

[pisac]

Ovaj video sto postavi Zwelj objasni sve bolje i efikasnije nego ja,sto znaci da je vreme da zahebemo ovu tematiku,umoran sam.Svako zivi kako mora a ne kako zeli.Pozdrav.