Evo konačno da se javim sa recenzijicom za GR-55. Nakon što sam letos uzeo spravu, dao sam sebi malo vremena da detaljnije ''zaronim'' u nju pre bilo kakvog komentarisanja, naročito zato što nije nimalo ''user friendly'' i potrebno je dosta učenja da bi se ovladalo svime što uredjaj nudi. Potrudio sam se da recenziju podelim u više kategorija (koliko je to bilo moguće), kako bi bilo preglednije. Iako je prošlo već 5 godina kako je GR-55 u prodaji, a i dalje na Forumu niko nije pisao o njemu, uzdržaću se od generalnih objašnjenja šta je sprava, čemu služi, šta sve može, itd. jer to ima i na Google-u. Umesto toga, preći ću odmah na sopstvene utiske i zapažanja, za koje se nadam da će sadašnjim i naročito sutrašnjim korisnicima biti od pomoći. Takodje ću se truditi da temu s vremena na vreme dopunim dodatnim savetima i predlozima, u čemu, nadam se, neću biti jedini. Da krenemo sa:
GLAVNI UTISCI:
Roland GR-55 je, bez svake sumnje, najbolji gitarski synth na svetu. To najbolje, medjutim, nije dovoljno, iliti, što bi rekli englezi, ‘’Close, but no cigar.’’ Negde sam na Vguitar Forumu pročitao kako su u Rolandu, kad su koncipirali novu generaciju GR uredjaja, GR-55 osmislili tako da bude 'entry-level’, te je stoga namerno sveden. Dakle, trebalo je da postoji verovatno i neko srednje rešenje, i neki top-of-the-line flagship, verovatno GR-77 ili GR-100, koji bi imao sva zvona & praporce. Ali je svetska kriza i recesija dobrano udarila na Roland, pa su ostali bez para za R&D, i eto, 2016. je godina, a mi i dalje ostadosmo na GR-55 koji čak nije bio ni zamišljen kao flagship. Medjutim, ako vam je potreban gitarski synth, nema poente razmišljati o bilo čemu drugom. I na to se, u principu, svodi sva priča. GR-55 nije krajnje, idealno rešenje, ali je zasad jedina opcija. Otprilike nešto kao demokratija.
POMALO DOBRIH STVARI:
- COSM modeling samih gitara je ubedljivo najbolja stvar na procesoru. Od svih simulacija, možda je jedino klasična gitara malo lošije uradjena. Ostalo je vrlo, vrlo ubedljivo. Za COSM simulacije GK-3 magnet ne radi kao MIDI trigger, već otprilike kao piezo pickup na Variax gitarama, tako da nema kašnjenja i svi detalji su verno preneseni. Simulacija Martin gitare koju koristim, uživo radi bolje nego bilo koja ozvučena akustara koju sam imao.
- Synth boje rade dosta brže nego na prethodnim verzijama zato što se za ''trigerovanje'' ne koristi pun MIDI protokol. (Nisam toliko ušao u tu tematiku, ali to je takodje razlog zašto nema pune MIDI implementacije, tj. procesor ne može da radi kao modul za eksterni MIDI kontroler, i ne može da ima output na više MIDI kanala, koliko znam. Ovo je doduše bitno samo za studijske korisnike.) Dakle, u odnosu na prethodne GR verzije, mnogostruko je poboljšan tracking. Konačno MIDI koji zapravo može da se svira!
I MNOGO LOŠIH STVARI:
- Ako baš ne morate da koristite procesor za gitarske zvukove, nemojte ni slučajno. ''Gitarska'' strana GR-55 koristi apsolutno isti anemični COSM modeling koji je krasio GT-5 koji je izašao pre 16, 17 godina. Apsolutno ništa nisu poboljšali, samo su u ovom slučaju dodatno osakatili stvari. Kako? Pa, lanac efekata je sveden na goli minimum. Npr. nema zasebne OD/DS sekcije, već su ti efekti strpani u MOD modul. Tako da ako uključite drive, ne možete da koristite i wah, ili ako uključite wah, ne možete da koristite fejzer, itd. O Amp i Cab simulacijama ne treba trošiti reči, svi znamo kakav je očaj u pitanju. Takodje, nema Guitar IN, a kamoli Loop za magnetni signal; Guitar Out signal je prepun šuma (mada ima modifikacija za to, pa ko voli, nek' izvoli). Očigledno je da se Roland uplašio za prodaju GT serije pa su ovde sasekli koliko god su mogli. Bruka i sramota.
- GR-55 za synth zvukove koristi dva modula iz JV serije. U pitanju su poprilično rudimentarni zvukovi obzirom da je u toku druga decenija 21. veka. Može to da se edituje i šminka do besvesti, ali ipak ne može od babe devojka.
- Kod nekih synth boja je ipak primetan lag, i to bukvalno zavisi od boje do boje... Npr. klaviri rade nenormalno dobro i brzo, vrlo lako se sviraju, što je bila rak-rana ranijih GR verzija. S druge strane, violina, harmonika, klarinet su potpuno neupotrebljivi. Brass i naročito synth lead boje se sviraju maltene kao gitara, toliko je brz tracking.
- Na kraju i jedna zamerka na dizajnu uredjaja: preglomazni monohroni displej koji pritom ima rezoluciju kao Tetris. Ne znam čime je toliki displej opravdan obzirom da u toku svirke ne prikazuje ništa osim patch broja i imena. Da su bar tu informaciju umanjili i sklonili na jednu polovinu displeja, pa da na drugoj polovini stoji neki real-time meter, npr. da pokazuje peak ili velocity, pa da prema tome korisnik u toku svirke može da oceni da li su parametri dobro podešeni... eeej, bre, to je GT-5 imao! Da ne počinjem o tome kako današnje poluamaterske klavijature imaju displeje u boji sa triput većim PPI. Ovako, ovoliki displej ne služi apsolutno ničemu, osim da zauzima mesto koje se moglo upotrebiti za još jedan Ctrl switch, ili čak mini dupli switch (kao što ima na ME-80) za Bank Up/Down.
SAVETI I FORE:
- Najpre se učlanite na Vguitar Forum (idealno, par meseci pre nego što kupite procesor) i naučite tamo od onih dobrih ljudi sve što možete o upotrebi i podešavanjima. Rolandov manual je štur i nepraktičan, kao i uvek.
- Obavezno očistite kontakte na 13-pin kablu, naročito ako kupite nov procesor. On fabrički dolazi sa slojem laka da ne bi zarđao tokom isporuke, što sprečava dobar kontakt. Idealno je uzeti Kontakt 60 sprej, dobro naprskati muški džek, i onda s njim pročačkati ženski džek do potpunog zadovoljenja. U praksi, problem sa lošim kontaktima se ne ogleda tako što gitara ili synth prestane da radi, nego se najednom jedna od žica čuje upola slabije, i slično. Još jedan savet u vezi kabla: ako vam ipak kabl postane neupotrebljiv, ni slučajno nemojte kupovati Roland kabl koji košta 50 eura i nikakvog je kvaliteta. Ima duplo boljih kablova za skoro duplo manje novca.
- Imajte što više strpljenja kad radite GK-3 setup, jer što pedantnije to uradite, to će vas procesor ''bolje slušati'' i biti lakši za sviranje. Saveti Jima Williamsa su za to neprocenjivi, ali ukratko:
- podesite Sensitivity tako da najjači udarac dopre do 85-90% skale;
- za početnike je bolji malo veći 'Low Velocity Cut', oko 6, 7 bi trebalo da je okej;
- za početnike je takodje bolje da isključe 'Nuance'.
- koristiti što više CTRL i Pedal Assign, tako mogu da se naprave i do 3 farbe na jednom patchu i na taj način se u živoj svirci donekle izvuče maksimum od šturog dizajna.
- Globalne efekte (chorus, delay, reverb) je najbolje podesiti na Level 100, pa onda na Mod, Mfx i Bypass send-u pojačati po potrebi. Tako bolje ''izlaze''.
- Ako ima previše brljotina na odredjenim synth farbama, podesiti PCM na Attack: -50 i Release: -15.
- Za korišćenje GK-3 prekidača u logičnom modu (tj. da radi ono što piše na njemu, dakle da bira izmedju magnetnog, GK-3 signala, i oba), i da bi pot na GK-3 radio kao volume za synth/COSM zvuk, a pritom volume pot na gitari radio svoj deo posla, idite u Edit > System > Pedal/GK CTL > Vol > i onda GK Vol podesiti na ''Tone Volume'' a Normal PU u istom meniju podesiti na ''Off''.
5 godina kasnije, tačno 21.06.1991 na tonskoj probi u Hali Sportova, (još uvek čuvam ulaznicu sa Metinijevim autogramom, jedinim autogramom koji sam ikad tražio), zapravo bila su 2 komada, jedan Lyle Maysa, zagledao sam po bini, bilo je tu svakakvijeh sokoćala, 2 midi interfacea 3U rack za stari Oberheim, Autoharp, Steinway sa midi kontrolerom ispod dirki... 
) meni je uvek najimpresivniji bio Axon u kojoj god inkarnaciji (a bilo ih je vise od dve u stvari, koliko se secam).
(Yamaha G10 i Quantar rade na pricipu sonara, Photon - pickup sa IR Senzorima, Zeta Mirror 6 - ozicen fretboard...) Tadasnja brojnost i originalnost pristupa davalili su nadu...
