Relativno retka pedala kod nas, znam samo za ovaj primerak... Te 1976. Boss nije mislio o gitaristima kao ciljnoj grupi za CE-1, već o klavijaturistima, što se vidi i po dizajnu (niska ulazna impedansa, nedostatak ulaznog kondenzatora i osetljiv preamp). Od verzije ugrađivane u Jazz Chorus pojačalo razlikuje se i po tome što su kontrole za chorus ("Intensity") i kontrole za vibrato ("Rate" i "Depth") razdvojene.
Gitaristima (i basistima) treba napomenuti da se sa njim neće baš usrećiti, jer distorzira iz sve snage - prosto nije pravljen da podnese attack deo note. Problem se može donekle izbeći ako svirate Strata, pazite na dinamiku i(li) koristite kompresor ispred njega, odnosno ako ga nisko miksujete kroz fx-loop pojačala, ali sa bilo kojim hambakerima ili drajvom ispred njega postaje noćna mora za kontrolisanje.
Što se zvuka tiče, vibrato (koji ima svoj posebni LFO) je upotrebljiviji od chorusa, pošto je bliži Lesliju od svih modela ugrađenih u Jazz Choruse koje sam do sada čuo. Chorus na njemu je baš to - chorus - i nešto je blaži nego CE-2. Na chorusu je moguće podešavati samo količinu efekta, ne i LFO. Evo kako to zvuči:
->Boss CE-1 Test<-
Najpre u "Low" modu, zatim u "High" modu. Bridge magnet u oba slučaja, jer sa neck magnetom ima suviše basa - na samom kraju snimka prebacim na neck magnet, čisto da se čuje ta basovitost.
Sve u svemu, drago mi je da sam ga video, držao u rukama i radio na njemu - "built like a tank" fraza kojom se opisuju Bossove pedale je i potekla iz susreta sa CE-1 - ali ne bih žurio da dam 400 evra za njega. Kako +Hopkins+ ima običaj da kaže, sprava vredi samo ukoliko radi dobro, a to sa CE-1 nije slučaj ako imamo u vidu gitaru (van studija).
