1. Vintage ICON je tako socijalno izgledao da mi je prosto bilo žao da dam toliko para na nešto što tako jadno izgleda! - Neko će reći, gitara dobro svira šta te briga za izgled. Pa mene jeste! To mu dodje kao da za neku ribu kruži priča da je extra u krevetu, a pritom izgleda ko živi leš. Svaka čast na sexualnim umećima, ali ja to nebi diro'!
2.Vintagima izrada strašno varira!- Na jednom je ok, ali je džek zardjao, na drugom oko inlajeva ima kilo lepka koji je iscureo, na trećem se čivije slabo okreću, četrtom je lak loše odradjen i tako... Iskreno najjači adut tih gitara su magneti i sama gitara bolje zvuči od Epia, osim od onog kojeg mislimstvarno pominje u nekom postu ranije,taj je kidao 80% posto gitara tog cenovnog ranga.
3. Izrada mog Epija je mnooogo dobra! - Sve je na svom mestu, sija, uglačano, ispolirano, Grover čivije, prekidač dobar, potovi ne šušte, ma ko lutkica, stvarno izgleda kao nešto što košta 500e.
4. Magneti su najslabija tačka Epia, mutni su. Nekome ko svira džez to neće smetati, ali meni je trebao oštriji, trunčicu agresivniji zvuk. To sam rešio s Leslijevim magnetima i sad sve paše. (o Leslijevim magnetima ću napisati recenziju, samo da prodje neko vreme i da mi se slegnu utisci
)5.Magnete je lako zameniti, ali sklanjati žuti lepak oko belih inlejeva ili raditi korekcije laka na trupu je gotovo nemoguće.
6.Epi je, ruku na srce, ipak poznatija i cenjenija marka u nas Srba, tako da je sigurno lakše prodati ga.
7.Vintage je imao udobniji i tanji vrat, ali ako sam 10 godina mogao da sviram klasičnu gitaru i da mi ne smeta debljina i širina vrata ne vidim zašto se ne bih navikao na nešto deblji vrat. Na kraju krajeva, sve starjije serije Gipsona nemaju vratove nego oklagije,a Epi je stepenik bliže Gipsonu!
Zvuk je bio KEVA, jurio sam da ga kupim, ali nisam uspeo da skupim pare... 
