Kratak prikaz VOX AD30VT pojačala

[Sava]

Najmanje je tri razloga zbog kojih sam kupio ovo pojačalo: volim da imam u kući i tranzistorca jer je praktičan (uključim ga kada se setim i isključim kada se ponovo setim, a to može da bude i posle 24 sata, lampaši ne mogu dugo da izdrže takvu torturu bez štete po lampe, a ova jedna 12AX7 i nije neki problem), a i pojačalo je praktično natrčalo na mene; drugi razlog je je cena, platio sam ga polovnog, a skoro nekorišćenog 120 eura što mi se učinilo povoljnim (nov je bio na sniženju 220 eura); treći razlog je ono krupno VOX na prednjoj ploči - priznajem, zaljubljenik sam u ovu firmu. Pojačalo izgleda sjajno, nekako u retro fazonu.

Na raspolaganju sam za poređenje imao Stratocaster i LP Custom gitare, lampaš tipa Vox AC30 urađen point-to-point tehnikom sa probranim materijalom i sa dve zaista vintage Celestion desetke, Zoom 9002 procesor, Vox AD30VT i sećanje na Roland Cube 30. Šteta što nisam probao i slična pojačala Behringer Vintager AC110 i Fender G-Dec, tada bi utisak bio kompletan.

Zoom 9002 sam koristio koliko da lampašu dam malo efekata, međutim kako god ga koristio unosio je šum i - još gore - toliko kvario originalan signal da nisam imao zadovoljavajući clean pa sam ga poklonio drugu posle samo nedelju dana korišćenja. Dakle, gitara + lampaš je referenca. Da odmah nešto rasčistimo: nema mesta direktnom poređenju lampaša i ovog tranzistorca, to su nebo i zemlja, lampaš jednostavno zvuči muzikalno kako god i šta god i čime god svirali, ali je i mnogo skuplji. Ostaju za poređenje Roland Cube 30 i Vox AD30VT. Ovaj prvi sam imao ranije pa pišem po sećanju, a Voxa imam trenutno. Roland se pravi u Indoneziji, Vox u Koreji sve pod autorizacijom principala.

Radi se o pravim digitalnim pojačalima, to znači da kroz par operacionih pojačavača pojačan signal odmah odlazi u A/D konvertor, a zatim u digitalnu obradu uz pomoć solidnog procesora pa u D/A konvertor i napokon u analogni izlazni stepen. Vox u tom delu ima jednu lampu 12AX7 i virtuelni trafo koji impedansu prilagođava sledećem stepenu, Roland je kompletno tranzistorski. Digitalnu elektroniku je za Roland uradio BOSS, a za Vox je konstruktor firma Korg. Mana digitalije je što nema analognog zvuka pa i clean prolazi kroz digitalne sklopove i tu je Roland bolji, njegova simulacija Jazz Chorusa je veoma dobra. Simulacije pojačala su slične i tu nema značajne razlike u tonskoj slici. Čini mi se da su simulacije sa distorzijom nešto bolje kod Rolanda. Efekti su slični kod oba pojačala s tim što su kod Rolanda jednostavniji za upotrebu, ali su zato kod Voxa podešavanja mnogo preciznija. Kod Rolanda sam imao zamerku što je na jednom okretu potenciometra više efekata pa je podešavanje otežano, a kod Voxa morate ponekad da konsultujete uputstvo da bi nešto podesili. Ne smatram ovo velikim manama jer kada uvežbate ide to dobro i brzo. Vox ima prednost u tome što u memoriji ima dva prazna mesta gde možete da smestite svoja dva favorit zvuka koje sami podesite pa ih preklapate footswitchem (opcija) što je u praksi vrlo korisno.

Vox je novije konstrukcije pa su ispravljene neke mane digitalaca. Prvo što se zapazi je toplina koju je AD30 dobio, možda zahvaljujući lampi, možda ne, prosto sam mišljenja da je lampa marketinški potez, ali nisam siguran da sam sasvim u pravu. Ovo se posebno zapaža na velikim snagama kada je Roland prilično hladan i neprirodan i nedostaje mu snage. U Rolandu su dva TDA2050 kola koja i ne mogu da daju više od 30W, dok je u Voxu LM3886 koji može da isporuči i 50W, a na zadatom naponu preko 40W, ali je ograničen na oko 30W. Ta zaliha snage omogućuje Voxu da dobro zvuči i na maksimalnoj snazi. Vox je napravio još jednu stvar (meni nepotrebnu), a to je potenciometar za smanjenje snage pa bi trebalo da dobijete maksimalan zvuk i sa manjom snagom. Druga prednost Voxa je u dinamici koju su inžinjeri uspeli da postignu u digitaliji tako da taj zvuk sada ima poprilično dinamike. Pri tom Vox ima mogućnost podešavanja gaina, volume efekata i na kraju ima master potenciometar tako da je igranjem moguće dobiti dobre rezultate. Ovde dolazi do izražaja poređenje sa lampašem: Stratocaster, pozicija AC30TB, gain i volume nešto preko polovine, treble u poziciju 2-3 sata, bas na 10-11, midle u sredini i dobili smo zvučnu sliku koja veoma liči na originalan zvuk, doduše uz slabije fokusiran bas i manje kristalnosti visokih, tačnije visoki su prilično neprirodni. Sa LP je zvučao bolje i moćnije, ukupan zvuk je bio krupniji iako se razlika u gainu pickupova nije bitno osećala u ukupnoj glasnoći. I Roland i Vox imaju stalni šum, ali ima ga i lampaš. Kod mog primerka Voxa dodatno pojačan šum nastaje u trenutku okidanja žice i vrlo je neugodan (liči na neispravan zvučnik, ali nije to), ali verujem da je nešto neispravno, u protivnom to bi bila neoprostiva mana.

Na kraju zaključak. Radi se o jeftinim kućnim pojačalima kojima je glavna prednost da ne moramo da kačimo pedale i kablove preko kojih se saplićemo uz pristojan zvučni rezultat, i samo pristojan, ništa više od toga. Nikada nisam voleo ovu snagu od 30W jer za kuću ima manjih (gabaritno) i upola jeftinijih pojačala koja će savršeno da završe posao vežbe (Roland Microcube, Vox Pathfinder 15R na primer), a za svirku su preslaba iako su oba prilično glasna. Mogu se koristiti za garažne vežbe. U osnovi radi se o sličnim pojačalima praktično iste koncepcije, iste snage, oba imaju zvučnik od 10 inča i približno istu cenu. Prednost ima Vox jer je novije konstrukcije, dinamičniji je i toplijeg zvuka, a i na njemu piše VOX! Ne mogu da kažem da li u tom cenovnom razredu ima boljih pojačala, ali ko želi baš ovakvu koncepciju neće pogrešiti uzimajući bilo koje od ova dva i prihvatajući mane koje sam pomenuo. Moguće je da mladima naviklim na audio iz računara ovakva pojačala odgovaraju, meni baš i ne, a obzirom da ne patim za efektima bolji bi bio Pathfinder 15, ali ga nema, brzo se rasproda (89 evra na sniženju). Vox je popularniji, a pokazatelj je i to da Voxova nema u malim oglasima, Rolandi se pojave povremeno.