Zašto se pljuje na druge žanrove muzike?

[Kristijan]

Што се тиче тог неговања алтернативе и андерграунда... Ах, то је једна болна тема јер заправо алтернатива није никаква одредница. Од прилике је прича таква да је за класичну музику све друго алтернатива, за етно музику је и класика алтернатива и тако даље... Дакле главно питање је одредити у односу на шта је нешто алтернатива. Алтернатива сама по себи не постоји и увек опстаје купећи мрвице са стола мејнстрима.

Алфонсо, рачунам да сам добро скапирао на коју врсту алтернативе ти циљаш, али то код нас не може да постоји јер нема ни упоредне тачке. Ми немамо прави мејнстрим у рок музици и сродним областима, ту се код нас ништа не дешава, имаш играче који су били активни и пре 25-30 година (неки и осетно дуже), карте су подељене и ситуације је прилично мртва. Како се ту не дешава ништа тако се ни на алтернативној сцени не дешава ништа јер алтернативна сцена мора да буде реакција на нешто, у противном мора да мења име

Још болнија чињеница за мене јесте то да по мојим искуствима само могу да ставим знак једнакости између дунстера и већине оних који се смело декларишу као алтернативци. У суштини је то на крају некаква пародирана конзервативна струја која са висине гледа на све а сами нуде мало или ништа. Односно, обилато нуде презир према свима који понешто и зараде од музике, то је данас на жалост једна од одредница, испаде да мораш да будеш чемеран и неприметан да би се у одређеним круговима третирао као прави музичар са ставом. У том погледу ја не сматрам да нам икако фали још алтернативаца него нам фали мало свеже крви у сваком погледу, фале људи који су вољни да уложе критичан број сати сваки дан, који подижу све то на један виши ниво и који се не либе да им то буде посао. Свака част хобистима, ја поздрављам музицирање као једну врло здраву активност и волео бих да сви музицирају, али од оних који желе да буду део некакве сцене ја очекујем више, чак не више у неком техничком смислу него идејно желим да чујем нешто изазовније.

[Overdrive]

Kristijan je kao i po običaju pristojan i fin, a ja bih to rekao ovako:

alternativci u Srbiju su poseban oblik života koje vozi jedna jedina ideja, a ona se zove "neću da budem kao svi".

I nema ništa loše u toj ideji, naprotiv, samo što ona treba da bude potkrepljena kvalitetom, a to nažalost i po pravilu nikad nije slučaj.

Obrni okreni, muzička scena pati i ostaje jalova.

[alfonso]

Kristijane i Overdrajve, potpuno ste u pravu
Mejnstrim kod nas je muzika koja se slusala pre 30 godina. Od Brejkersa, Corbe, Orgazma preko svega slicnog tome. Barem za mene.
Naravno da alternativa nije po svaku cenu biti drugacije. Stvar je imati drugaciji stav prema muzici.
Trenutno (bar meni) mejnstrim je zvuk Blok Auta tj Nikole Vranjkovica. Takav zvuk i mega depresija. I svi teze tome nekako (ako ne teze, tako zavrse). Druga stvar su, ne znam tacno kako se naziva to. Mislim da je "drustveno odgovorni tekstovi". Pre 10 godina je bilo "tranzicija, bla bla" sad je "Vucicu pederu". Ok je i to. Ali se to radi na tako primitivan (smem da kazem) nacin, da se meni baca pegla od toga. Cim cujem u pesmi reci SISTEM, ONI, DIKTATURA bla bla. Covece, Dza ili Bu su od pesme Staljin dosli do neke (slobodno kazem) bljuvotine od pesme DIKTATORE.
Kada izadjes iz tih sablona, vec si na dobrom putu da budes drugaciji.
Mozda nam je trenutni mejnstrim ta fals alternativa, pa treba da guramo drugacije.
Stvar koja me cudi je ta da imamo jedan IDJ Videos (najgledaniji yt kanal u regionu), a nikako nemamo neki rnr kanal koji uspeva da se probije. Da li je to toliko nekomercijalno pa niko nece da se bakce time. Mislim danas je yt ono sto je televizija bila do pre 10-15 godina.
Previse sam otisao u neki trip. Zato ne volim da pricam puno po forumima, lako mi pobegne misao

[nebojsak]

Још болнија чињеница за мене јесте то да по мојим искуствима само могу да ставим знак једнакости између дунстера и већине оних који се смело декларишу као алтернативци. У суштини је то на крају некаква пародирана конзервативна струја која са висине гледа на све а сами нуде мало или ништа. Односно, обилато нуде презир према свима који понешто и зараде од музике, то је данас на жалост једна од одредница, испаде да мораш да будеш чемеран и неприметан да би се у одређеним круговима третирао као прави музичар са ставом. У том погледу ја не сматрам да нам икако фали још алтернативаца него нам фали мало свеже крви у сваком погледу, фале људи који су вољни да уложе критичан број сати сваки дан, који подижу све то на један виши ниво и који се не либе да им то буде посао. Свака част хобистима, ја поздрављам музицирање као једну врло здраву активност и волео бих да сви музицирају, али од оних који желе да буду део некакве сцене ја очекујем више, чак не више у неком техничком смислу него идејно желим да чујем нешто изазовније.

Ali ko su ti ljudi koji odbijaju da budu plaćeni za ono što sviraju? Moram priznati da ne poznajem nikog takvog, a krećem se isključivo u tzv. alternativnim™ krugovima.

Rekao bih da je to samo još jedna stvar koja je ušla u masovnu upotrebu kao aksiom.

[Kristijan]

Цимаш ме безвезе, знаш да мислим на оне жваке о томе ко се продао а ко није, нисам најбуквалније мислио да некога јуре са свежњем новчаница а овај се рукама и ногама брани па још и у помоћ дозива.

[nebojsak]

Ma nema ni toga, niko se time ne bavi. Ima nekoliko ekipa koje se ponekad prepliću, ponekad ne, sitnih kleševa i standardnog tračarenja, ali nema tih "prodaja" varijanti. I sam izraz je diskutabilan, šta bi to uopšte predstavljalo u Srbiji.

[Kristijan]

Не знам да ли је Stuttgart Online довољно алтернативан за ову расправу, али се добро сећам како су Слачалу дочекали на волеј кад је покренуо Артан Лили. Још горе, кад су избацили "Ако станемо ту" то је било као да се догодила велеиздаја. О ужаса, песма са лако памтљивим рифом и певљивим рефреном - склоните жене и децу Мени је то страшно незрело. Има тога, још како има, разне хипстерске детињарије представљају поприличан терет. Ја разумем да су људи емотивни кад је музика у питању али нема потребе да се стално заузимају неке рововске позиције.

[alfonso]

Previse toga ima. Svibsu u nekom tripu "ovaj se prodao, onaj se prodao". Na stranu licemerje, jer bi i oni isto ali nemaju kome, zasto svi na komercijalni uspeh gledaju kao na nesto lose. Pa to je san, zar ne? Ne mislim valjanje u novcu, nego bavljenje muzikom i ziveti od toga.
Mogu da razumem da ljudi koji slusaju Studgart ne vole Artan, ali to su dva benda. Ja volim Jarbole i Borisov zvuk i volim Brejkerse, ali mi se Skrtice ne svidjaju na primer. I to sad nije nista strasno. Metaliku pljuju od Blek albuma. Nirvanu za Nevermajnd. Ko je mislio da ce Nevermajnd da bude komercijalni hit? Niko ziv. I postali su i to znaci da su se prodali. Tesko. Kada cujete sledeci album (komercijalno nije toliko dobro prosao) 5x bolji je bio. Trudim se da ne pljujem nikog od muzicara, a mnogo lako moze da se kaze za bilo koga "i ti si se prodao"

[Overdrive]

ja sam primetio dva neka opšta mesta kada je u pitanju pljuvačina:

- prodo se
- maznuo

Oba pljuca mogu da poteknu samo od nekoga ko ne poznaje muziku, ko nikad nije ništa komponovao ili ko se jednostavno nije naslušao muzike.

Jer, da jeste znao bi i da su mnoga velika muzička dela nastala upravo po narudžbi, kao i da je razmena ideja u kombinatorici osnovnih 7 tonova logična stvar.

Onda dolazimo do toga da ljudi imaju problem sa formiranjem i definisanjem "ukusa".
Neki ljudi jednodtavno ne znaju zbog čega su neka muzička dela velika.

Oni nemaju uvo (osećaj) i onda pokušavaju da to reše racionalno. Njima je rebus šta nešto delo čini lepim, velikim i značajnim, naročito ako ih to delo nigde ne dira i ne pali im nikakve lampice.

Odatle kreće logika da "neko tamo diktira i odlučuje" šta će ljudima da bude lepo, pa tako dolazimo do tzv Main Stream-a i u skladu sa tim potreba za "alternativom" iliti "neću da budem ofca" razmišljanjima.

Istina je verovatno negde na sredini, ali treba imati na umu da je lepa muzika isto kao i lepa žena: nemoguće joj je dakle da ostane neprimećena.

Zato i treba slušati svoje srce i ići za njim.
Ići suprotono od Main Stream-a nije isto što i ljubav prema muzici. To je samo infantilno kontriranje.

S treće strane, postoji nekakav mit o ludom umetniku koga su Muze izabrale da im bude "kanal" pa ga koriste da zapiše note, odsvira, naslika u transu i njega po pravilu ne interesuju nikakve pare, slava isl. On je posednut, tragičan, živi za umetnost i umire sa njom. Van Gog koji za života nije prodao skoro ništa, umro lud i u bedi i lansirao se direkt u tekovine civilizacije.

I onda kao, samo takvi likovi se pikaju, sve ostalo je komercijala, laž i mimikrija..

U svom oproštajnom pismu, onaj štrokavi pevač Nirvane je napisao kako ne može više da živi u laži (negde je smatrao da ne može više da bude iskren prema publici, ili tako nešto..i prosvirao se zbog toga)

Istina je, jednu iskrenu, bolnu pesmu, možeš da otpevaš samo jednom - onda kada te stvarno boli.
Posle toga (naročito kad ti ta pesma donese ugodan život gde se kupaš u šampanjcu i putuješ privatnim džetom ) sve je foliraža.

Taj "krik" na sceni jednostavno više nije uverljiv, kad umetnik posle koncerta ode kući novim Bentlijem.

I tako obrni okreni, dolazimo do jednog intelektualnog zaieba, koga pljuvači drugih žanrova nisu svesni: a to je da je Laž potrebna podjednako (ako ne i više) nego Istina. No o tom drugom prilikom..ako bude prilike..