Jedan novinar o domaćim Rock muzičarima...

[Dushan-85]

pa, sve je manje više, tačno.
misim, realno..

Daj, pa vidi se da ih je pisao jedan isfrustriani lik.
To nema ni 'k' od prave muzicke, relevantne, muzikoloske, socioloske kritike ciijelog fenomena.
Svaka grupa je fenomen za sebe i ne moze se razglabati i piskarati o svemu tome na nivou tipa koji je otvorio svoju limenku piva i 'bistri politiku' o muzici, estradi, muzickom nasledju moderne muzike sa tih pozicija. Ovo sto je ovaj tip napisao nije ni za djecje spomenare, a kamo li za bilo kakvu ozbiljnu analizu.

[Doolio]

ja i dalje ostajem pri tome da je tekst los kao takav, bez zalazenja u to da li je tacan ili ne, da li se slazem sa njim ili ne. bilo bi neposteno da svoje licne "preferencije" ubacujem u jednacinu pri analiziranju. a dosta vas to radi, moram da priznam. covek ima pravo na misljenje kakvo god da je, kao i da to misljenje izrazi. i to misljenje vredi isto ko i svacije. ni manje ni vise. dakle, ovde se radi o jednom clanku. znaci, ako on kaze "cepelini su gomila poremecenih okultista" ja cu da vidim kako i zasto je to napisano, koja je njegova uloga u tekstu (duhovitost, metafora, hiperbola, ironija, skretanje paznje, izlaganje poente itd.) i tako dalje, pa cu da kazem da smatram da je tekst nekvalitetan. a ne da se jedim sto volim cepeline, pa mi je novinar bocnuo ego ili da skacem od zadovoljstva jer ih ne volim zato sto mi je novinar bocnuo ego na drugu stranu.

[Dushan-85]

Ne radi se o tome, vec je prosto covjek mnogo toga rekao, ali nije rekao nista.
Smijesno je reci da Slovenci nikada nisu imali muzicki ukus, a ovamo su kod njih stvoreni bendovi kao sto su BULDOZER, LACNI FRANC, BORGHESIA i LAJBAH/ koji je jedan od rijetkih 'nashih' bendova koji je uspio napraviti hvale vrijednu medjunarodnu karijeru/. Taj covjek kao da nije znao, ili namjerno previdio, da je izdavacka kuca HELIDON, opet slovenacka, izdavala jedne od najznacajnih grupa osamdesetih, medju kojima su EKV i DISCIPLINA KICME. I bas ta izdavacka kuca, kao i njena izdavacko-uredjivacka politika, cinila je mogucim objavljivanje ploca onih bendova koje su odbijali zagrebacki JUGOTON ili beogradski RTB.

Drugo, ja ne ulazim u to da li su CEPELINI bili okultisti ili ne, da li su se klanjali Belzbebu i koliko Pejdz ima Kroulijevih i knjiga iz crne magije. Mene to prosto ne zanima. Ja uzivam u muzici koju su oni do 1980 godine napravili. I tacka. Prosto u to ne ulazim. Kao sto ne ulazim ni u to da li je Vlatko Stefanovski bio sledbenik kulta Hari Krishne devedesetih. Meni se dopada ono sto on stvara kao muzicar i zanima me samo koliko dobrog i lijepog meni muzika moze donijeti. Isti mi je slucaj i sa Dzordzom Harisonom i Dzonom Lenonom. Ne mogu ih gledati jednostrano, jednodimenzionalno, jer onda od cijele bukve necu vidjeti shumu. Mene samo zanima na koji nacin to sto oni stvaraju moze uticati na moju svijest i kakve reperkusije takve stvari mogu imati na moj svakodnevni zivot.

Nije mi jasno zbog cega on toliko napada Caneta? Sto se promijenio, i sto vise nije onako osorljiv kao nekada? Ne mogu da kazem da mi se svidjaju tekstovi sa albuma SLOBODA ILI NISTA, vidi se da su se svi tu malo 'razvodnili', ali prosto ljudi se mijenjaju, i ne moze covjek od 50 biti isti kao sto je bio u 25. Prosto, ako nekome nije jasno sta se dogodilo grupi PARTIBREJKERES , neka temeljno preslusaju njihov album GRAMZIVOST I POHLEPA i neka jednom zanavjek shvate gdje su i zbog cega oni 'prelomili' u svom muzickom izricaju. Pravi bendovi se prilagodjavaju samo sebi a ne ocekivanju njihove publike. Koliko god se to samo-prilagodjavanju nekom ne-svidjalo, to je prosto stvar koji oni donose svojevoljno, jer oni sto su sve cinili kroz sve ove godine, cinili su jasno, glasno i posteno. Promjenili su se. I to je ljudski, na kraju krajeva. Promjenili su klimu, onaj 'egregor' unutar sebe. Sigurno da na nekom novom zivom albumu , nece zvucati isto kao na onom ZURKA I DALJE TRAJE, ali u svemu , oni ce i dalje ostati PARTIBREJEKERSI, jedina i poslednja ziva rock institucija koja je izdrzala sva iskusenja ovih nasih turbulentnih vremena.

Na kraju, ja se uopste ne slazem sa njegovim 'metodama egzekucije', jer niko nema nikog pravo da nekog zapali, zakolje, puca mu u glavu. Ljudi treba da postoje i da rade. Da rade onako kako misle da jeste najbolje i za njih i za druge. A vrijeme ce samo pokazati kolika je i kakva valjanost njihovog sveukupnog rada.

[Nyarlathotep]

Na kraju, ja se uopste ne slazem sa njegovim 'metodama egzekucije', jer niko nema nikog pravo da nekog zapali, zakolje, puca mu u glavu. Ljudi treba da postoje i da rade.

Djule vna-go ne!

[Cortex]

"Vidish, draga Nives, pesme nastaju u kosmosu. Ali to ne znachi da one ne nastaju u nama, jer i mi smo deo kosmosa...", Djule GOVEDARICA Van Gogh.

[LazaRocker]

e ali meni je najjace ono za cepeline. prvo sto kaze da se izivljavaju. haha, pa cepelini su prilicno blago prilazili instrumentu u odnosu na svoje kolege d hu ekspirijns i rejnbou. Sto se seljacizma tice, pejdz i dzons su pravili neverovatna ostvarenja sa Kinksima i Stonsima pre nego sto je bilo vecina nas, pa verujem i autor bilo rodjeno. A sto se okultizma tice, ne bih da ponovo potezemo tu pricu...
sve u svemu tekst je njesra, covek moze samo da bude ljubomoran na sve one koje je isprozivao, pogotovu na strane izvodjace jer je njih totalno ne argumentovano iskritikovao, a skoro svi navedeni su preterano dobri bendovi/pojedinci. sve metode egzekucije koje je naveo bi bile najefektnije na njemu.

[Boogie Woogie]

Daj, pa vidi se da ih je pisao jedan isfrustriani lik.
To nema ni 'k' od prave muzicke, relevantne, muzikoloske, socioloske kritike ciijelog fenomena.
Svaka grupa je fenomen za sebe i ne moze se razglabati i piskarati o svemu tome na nivou tipa koji je otvorio svoju limenku piva i 'bistri politiku' o muzici, estradi, muzickom nasledju moderne muzike sa tih pozicija. Ovo sto je ovaj tip napisao nije ni za djecje spomenare, a kamo li za bilo kakvu ozbiljnu analizu.

Dushane, veruj, i posle najozbiljnije, i muzikološke i sociološke i kakve god hoćeš kritike, došlo bi se do manje više istog zaključka.
Naše podneblje je u kulturnom (čitaj muzičkom) smislu, toliko malo i beznačajno, da ceo svet i civilizacija uopšte (a da ne govorimo o nekakvom rokenrolu) ne bi ni primetio da uopšte nikad nismo ni postojali.

Oduvek smo imali kompleks drugih, većih, jačih, u čijim smo senkama rasli i od čijih mrva sa stola smo pravili duhovnu hranu za naše "mase".
To je jednostavno psihološki manir Slabijeg. Ali i zavist i mržnja što ne može da dobaci kao što može ona Jači.

Ako je za utehu (a nije) ista stvar se naravno dešava i u velikim društvima, samo na mikro-sociološkom nivou.
Kada su se pojavili The Beatles, svi su hteli da budu kao oni. Maltene svaki poznati muzičar je kasnije izjavljivao kako tačno pamti momenat kada je prvi put čuo neku pesmu od Beatlesa i upravo tada odlučio da bla bla...

Svi su ih kopirali, najpre muzički i pojavno, a kasnije i ideološki (pa si imao razne likove koji su izmišljali "neki svoj fazon").
Stara priča o žabi, konju i potkivanju..a pravih, originarnih, talentovanih stvaralaca, koji pomeraju granice i uspostavljaju važne muzičke (i druge) standarde, zaista je malo. Naravno, iz te r'n'r bašte niklo je još plodova, ali uglavnom je sve to sa istim ukusom i mirisom.

No, taj se sport tako i igra. Ide sporo i proći će još ko zna koliko dok se pojavi neki novi Elvis, Šopen, Čarli Čaplin, ili Pol Makartni.
Sećam se jednog davnog intervjua sa (o paradoksa) Bregovićem, koji je na pitanja o rokenrolu govorio " ma ajte, pa rokenrol je mrtva stvar..to se samo još kod nas kljudi lože na to.." i tada sam još znao da govori istinu.A to je bilo pre recimo 20 godina.

Muzika je pre svega IDEJA, (i onaj ko kupi gitaru prvo mora sebi da odgovori na pitanje šta će sa njom da radi) a ta ideja buntovnika koji će kao svima da jebe kevu sa gitarom je stvarno postala smešna. Pogotovo što ti isti buntovnici u stvari samo žele da zarade što više love, zatvore se iza svojih kućerina i izoluju od sveta, živeći kao lenji trutovi do kraja trpšeći the money. Tu i tamo, poneko od njih iskoči iz hibernacije, izbaci neki novi šit-hit, ili se pojavi na koncertu da obraduje fanove i uzme im još para, ali se retko ko toliko muzički razvije da možeš da kažeš da je fontana ideja iz koje uvek izlazi nešto uzbudljivo i novo. Uglavnom je to uvek ista svirka, over and over again. Što rekli ZZ topsi, "same three guys same three chords". U tom smislu i Sonsi su ladno mogli odavno pod stečaj.

Da se razumemo, ovde govorim o muzici kao IDEJI. Ne o muzikici za mase koja se uglavnom sastoji od istih ili sličnih kombinacija fraza, likova, solaža, ritmova. (o tekstovima da i ne govorim). Muzikica za mase je uvek bila i biće upravo to. Nešto što eto, nije tišina i uz šta može da se tapka nogom ili cima glavom. ritam, gruv, ovo ono.."pusti nešto neka trese"..
Prava muzika, u estetskom (pa i sociološkom smislu) nešto je drugo i ima sasvim drugu i ulogu i svrhu.

Kažeš "vidi se da ih je pisao jedan isfrustriani lik."
Evo, lično priznajem i ja sam isfrustriran. Možda i više od tog lika.
I moja frustracija potiče upravo iz Potrebe za Novim, za ZAISTA novim zvucima i kombinacijama tonova i ritma.
Tu i tamo utehu nađem u klasici ali i tu je uglavnom sve već probrano i poznato mada, potpuno su mi jasni ljudi koji iz ove sveopšte jeftinoće zvukova i bum-tras kreveljenja pobegnu na kraju u nekog Debisija, ili Baha ili u pecanje..i posvete se tome do kraja života..

I da dodam, kada su baš Cepelini u pitanju..Lično nikad nisam razumeo kako je neko mogao da se loži na neki kreštavo unjkavi glas koji gotovo uvek peva u falšu, za nekih pola tona više nego što treba Naročito me je šokiralo to što su bili popularni i kod nas, kod ljudi koji nisu ni znali o čemu lik peva, nisu ni znali engleski jezik, ali im eto se to sramotno kreštanje dopadalo. (ili su samo znali da je to moderno i da je trebalo da im se dopada?)

[Boogie Woogie]

http://www.youtube.com/watch?v=PU-PoUwE ... re=related

dakle pazi ti ovog užasa..pogledajmo svi.

1. tu je kao neki rif, matrica preko koga će on da peva.
2. O čemu će da peva?

o tome kako će on da njoj da njegovu ljubav. 'm gonna give you every inch of my love, se super uklapa sa vidno isturenim đokicom u helankama..

3. Onda tu ide kao neka trans-ekstatična- solaža, koja tu i tamo liči na lavež.."muzičko-artistički izraz" bokte..
4. Kakav mozak može ovo da voli?

[Boogie Woogie]

za razliku dakle od ove qrčevito-opsesivne-saćudatekaram-kreštalice..evo jedne pesme koja mnogo dublje ocrtava muško - ženske odnose.
Tu je matrica, tu je ritam, tu je melodija koja je pevljiva, svirljiva, ritmična, sa sve šarmantno prduckajućom trubom u stilu nenametljivog estetičkog minimalizma.

čujmo..

http://www.youtube.com/watch?v=ZAYrMsxMKp8

[LazaRocker]

http://www.youtube.com/watch?v=PU-PoUwE ... re=related

dakle pazi ti ovog užasa..pogledajmo svi.

1. tu je kao neki rif, matrica preko koga će on da peva.
2. O čemu će da peva?

o tome kako će on da njoj da njegovu ljubav. 'm gonna give you every inch of my love, se super uklapa sa vidno isturenim đokicom u helankama..

3. Onda tu ide kao neka trans-ekstatična- solaža, koja tu i tamo liči na lavež.."muzičko-artistički izraz" bokte..
4. Kakav mozak može ovo da voli?

jooooj mnogo postujem tvoje misljenje na ovom forumu, ali iako sam 3 do 4 puta mladji od tebe ne mogu da se slozim,i tvrdim da nisi upravu.
argumenti:
[youtube]IbSugn0dB4c&feature=related[/youtube]




i naravno

tolko

[Boogie Woogie]

dobro, eto prilike da kažeš ŠTA ti se tu dopada.
Dakle konkretno i iskreno molim.

[LazaRocker]

evo:
1. kad slusam pejdzove riffove osetim nenormalan nalet euforije. jednostavno njegovi rifovi nisu nesto sto bi svako mogao da smisli. kad slusam blekmura, imam utisak kao a pa ovaj riff bi sigurno neko odvalio kroz godinu, dve da ga nije odvalio blekmur. kod pejdza to ne postoji. ima neku autenticnost, iako njegovi rifovi po harmonskom sklopu nisu nista preterano novo. oke, izuzetak ove price je whole lotta love koju si postavio, iako ja pesmu volem.
2. sirova bonamova energija
3. plantov glas je neverovatno kvalitetan, i da ja volim njegovo vristanje (ne preterano, ali umereno onako), smatram ga najboljim rok vokalom na svetu. plant naravno ne "kresti" u svakoj pesmi, sta vise ne kresti u tri cetvrtine njih. odlicno se snalazi i u donjem registru, ako ne cak bolje negoli u gornjem (slusaj going to california).
4. njihova sposobnost da (na albumima) napinju bas kad je napinjanje potrebno. Kao na prvom albumu sa Dazed and Confused, na drugom sa White summer, itd.
5. volim taj stil pejdzove improvizacije/pisanja solaza, volim kad se ponavljaju lickovi, jes da ima 2,3 ocajne solaze, ali je car.
6. (ovo mu dodje kao neka vrsta odbrane) Led Zeppelin I, Led Zeppelin II, Led Zeppelin III, Led Zeppelin IV. Odgovorno tvrdim da na sva ta 4 albuma nema nijedne lose pesme. i da ima svaka je na svom mestu i sluzi svojoj svrsi. Vec od houses of the holy pa do in through the door ne gledam albume kao celine, vec samo izdvajam par pesama sa njih. Ocean, The Rover, Custard pie, In the Light koju sam skoro otkrio, Nobody's fault but mine, the rain song, to su pesme koje mogu da slusam iz njihovog kasnijeg perioda. a za ostale (pa i za ove) prosto da ne verujes da su ih isti ljudi smisljali. ne kazem da su lose, samo se meni ne svidjaju.
7. i da, ne posvecujem TOLIKU paznju tekstovima cepelina, znam odprilike koja je tema koje pesme, a u glavnom im ne posvecujem paznju zato sto je period cepelina koji ja slusam sadrzao uglavnom seksualno/ljubavno/mitoloske tekstove. Inace mislim da poenta cepelina nije u tekstovima, jer da se ne lazemo, nemaju preterano kvalitetne tekstove. oni su samo jedan deo koji sa drugima cini celinu.
upravo to. cepelini su bili CEO bend.

[Boogie Woogie]

evo ja ću ovako, jedno po jedno

1. kad slusam pejdzove riffove osetim nenormalan nalet euforije. jednostavno njegovi rifovi nisu nesto sto bi svako mogao da smisli. kad slusam blekmura, imam utisak kao a pa ovaj riff bi sigurno neko odvalio kroz godinu, dve da ga nije odvalio blekmur. kod pejdza to ne postoji. ima neku autenticnost, iako njegovi rifovi po harmonskom sklopu nisu nista preterano novo. oke, izuzetak ove price je whole lotta love koju si postavio, iako ja pesmu volem - ovo mogu da razumem, jer svi različito reagujemo na određen sklop tonova. Zašto neko reaguje na jedne neko na druge, pitanje je fiziologije i tu ne možemo ništa


2. sirova bonamova energija - šta znači "sirova energija" i kakva bi bila ona koja nije sirova?


3. plantov glas je neverovatno kvalitetan, i da ja volim njegovo vristanje (ne preterano, ali umereno onako), smatram ga najboljim rok vokalom na svetu. plant naravno ne "kresti" u svakoj pesmi, sta vise ne kresti u tri cetvrtine njih. odlicno se snalazi i u donjem registru, ako ne cak bolje negoli u gornjem (slusaj going to california). - šta to podrazumeva dobar rok-vokal? Da li npr Tom Jones ima dobar rok-vokal ili samo dobar vokal?



4. njihova sposobnost da (na albumima) napinju bas kad je napinjanje potrebno. Kao na prvom albumu sa Dazed and Confused, na drugom sa White summer, itd. - kada je potrebno da se napne bas?


5. volim taj stil pejdzove improvizacije/pisanja solaza, volim kad se ponavljaju lickovi, jes da ima 2,3 ocajne solaze, ali je car. - Car je jer improvizuje i ponavlja likove?


6. (ovo mu dodje kao neka vrsta odbrane) Led Zeppelin I, Led Zeppelin II, Led Zeppelin III, Led Zeppelin IV. Odgovorno tvrdim da na sva ta 4 albuma nema nijedne lose pesme. i da ima svaka je na svom mestu i sluzi svojoj svrsi. Vec od houses of the holy pa do in through the door ne gledam albume kao celine, vec samo izdvajam par pesama sa njih. Ocean, The Rover, Custard pie, In the Light koju sam skoro otkrio, Nobody's fault but mine, the rain song, to su pesme koje mogu da slusam iz njihovog kasnijeg perioda. a za ostale (pa i za ove) prosto da ne verujes da su ih isti ljudi smisljali. ne kazem da su lose, samo se meni ne svidjaju. - razumem kada kažeš da ti se neke sviđaju, ali ne razumem kada kažeš "dobra pesma", osim ako ne izneseš neke paramtere koji treba da budu ispunjeni da bi neka pesma bila dobra..



7. i da, ne posvecujem TOLIKU paznju tekstovima cepelina, znam odprilike koja je tema koje pesme, a u glavnom im ne posvecujem paznju zato sto je period cepelina koji ja slusam sadrzao uglavnom seksualno/ljubavno/mitoloske tekstove. Inace mislim da poenta cepelina nije u tekstovima, jer da se ne lazemo, nemaju preterano kvalitetne tekstove. oni su samo jedan deo koji sa drugima cini celinu.
upravo to. cepelini su bili CEO bend. - sa kim su cepelini delili celinu? Kako je moguće da neko bude dobar rnr bend ako ima loše tekstove?

Kao što sam pretpostavio, tebe u stvari kod Cepelina pali MOĆ (i to pre svega sexualna moć) kojom oni kao zrače. Voleo bi da si muškarac sa glasom puknutim od testosterona, što devojkama kao obećava i dobru prcažu (bez obzira na tekst ili solažu). Cela ta muzička pozamanterija se vrti oko Plantovog đokice u helankama. A ti se, kao i većina muških fanova, verovatno samo projektuješ i nije ni čudo da osetiš nenormalan nalet euforije. Ne bi me čudilo ni da ti imaš erekciju dok ih slušaš-gledaš.

[Kristijan]

Tja, to je neistraženo područje ljudskog uma - meni je recimo izuzetno prijala kompletna atmosfera koju pravi Leonard Cohen, i kad sam bio malo dete, kada generalno nisam imao pojma o poeziji, a posebno ne o poeziji na engleskom jeziku, a njegovo pevanje definitivno nije neki primer briljantnog pevanja. Kasnije sam onako "razumski" zavoleo opus Leonarda Cohena, a znam puno ljudi koji ne znaju značenje ni jednog jedinog njegovog stiha, a imaju već oko 60 godina i ništa im to ne smeta da uživaju u njegovom radu. Muzika se usvaja po nekim neizrecivim aršinima, i zato i može svako da nađe publiku za sebe.

Meni su Led Zeppelin danas pomalo dosadni, mada mislim da je glavni razlog za to taj što me je otac bukvalno ozračio s njima od malih nogu, i jako teško bih se opredelio da ih sada pustim, pa baš da uživam slušajući. Ne mogu da se ispovraćam po njima, imam dozu poštovana prema njima, ali nisam baš raspoložen da ih slušam.

I ovo što sam rekao za Led Zeppelin je u dobroj meri primenljivo za nebrojene muzičare koje nerado čujem. Naravno da je moguće porediti muzičare po kvalitetu njihovog rada, ali to definitivno nije jedini kriterijum. Meni su zato ovakvi tekstovi uvek prilično šuplji. Daleko od toga da smatram da samo treba da se upražnjava komunikacija na nekom zvaničnom nivou, u belim rukavicama i sa strogim protokolom, gde se najpažljivije odmerva da svaka reč bude neprikosnoveno društveno prihvatljiva, ali pluckati po svemu samo pljuckanja radi nije korisno. Ne mogu da vidim neku jasnu poentu u pisanju ovakvog teksta. Istina je, za mnoge koji su u ovo tekstu dobili "po ušima" ne mogu da kažem ništa pohvalno, ali ne kapiram ovaj "istovar". Ko voli da zatalasa, ko voli da izazove sukob, taj piše ovako. Ne znam da li je baš dobro da se oko sveg pravi sukob. Sedeti skršteni ruku je jedno, a praviti čarlamu eto tek tako je nešto sasvim drugo. Verujem da postoje i neke međufaze.

[Kill surf city]

Debeli OT, ali sam morao.

jednostavno njegovi rifovi nisu nesto sto bi svako mogao da smisli. ima neku autenticnost

OK, folks, we’ll save you the trouble:

Here’s the list, and comments, from the above site, which also contains reviews of Zep albums . . .

• ""Babe I'm Gonna Leave You" - A folk song by Anne Bredon, this was originally credited as "traditional, arranged by Jimmy Page," then "words and music by Jimmy Page," and then, following legal action, "Bredon/Page/Plant."

• "Black Mountain Side" - uncredited version of a traditional folk tune previously recorded by Bert Jansch.

• "Bring It On Home" - the first section is an uncredited cover of the Willie Dixon tune (as performed by the imposter Sonny Boy Williamson). Blogovich sez: This gets complicated in the “imposter” Sonny Boy part. There were indeed two of the dude, Rice Miller (the second Sonny Boy) and John Lee Williamson (Sonny Boy I) although Sonny Boy II wound up being, arguably, the more well-known, partly because he lasted longer — Sonny Boy I was murdered at age 34 during a robbery, but we don’t have time or space to get into all that; read a blues book if you’re interested. Bottom line: Zep ripped the song off.

• "Communication Breakdown" - apparently derived from Eddie Cochran's "Nervous Breakdown."

• "Custard Pie" - uncredited cover of Bukka White's "Shake 'Em On Down," with lyrics from Sleepy John Estes's "Drop Down Daddy."

• "Dazed And Confused" - uncredited cover of the Jake Holmes song (see The Above Ground Sound Of Jake Holmes). Blogovich sez: This is the one to which Jeff, who commented on the blog, refers.

• "Hats Off To (Roy) Harper" - uncredited version of Bukka White's "Shake 'Em On Down."

• "How Many More Times" - Part one is an uncredited cover of the Howlin' Wolf song (available on numerous compilations). Part two is an uncredited cover of Albert King's "The Hunter."

• "In My Time Of Dying" - uncredited cover of the traditional song (as heard on Bob Dylan's debut).

• "The Lemon Song" - uncredited cover of Howlin' Wolf's "Killing Floor" - Wolf's publisher sued Zeppelin in the early 70's and settled out of court.

• "Moby Dick" - written and first recorded by Sleepy John Estes under the title "The Girl I Love," and later covered by Bobby Parker.

• "Nobody's Fault But Mine" - uncredited cover of the Blind Willie Johnson blues.

• "Since I've Been Lovin' You" - lyrics are the same as Moby Grape's "Never," though the music isn't similar.

• "Stairway To Heaven" - the main guitar line is apparently from "Taurus" by Spirit. Blogovich sez: Not “apparently”. This one is startling. Taurus, by Spirit (great band, pick up a compilation at least, highly recommended), is an instrumental of three minutes' duration; Zep copied the entire song and used it as the intro to Stairway. Give it a listen. But sit down first. Ridiculous.

• "White Summer" - uncredited cover of Davey Graham's "She Moved Through The Fair."

• " Whole Lotta Love" - lyrics are from the Willie Dixon blues "You Need Love."

• Here’s one not from the site but from Blogovich: Give “Sail Away” by Deep Purple (1974 Burn album with David Coverdale on lead vocals) a listen and tell me Zep’s Trampled Underfoot from Physical Graffiti (1975) isn’t the same borrowed-from-Ritchie Blackmore riff, just speeded up. And Zep singer Robert Plant had the gall, at the height of the later Whitesnake’s admittedly Zep-derivative success, to call Coverdale “David Coverversion”? Amazing arrogance and the pot calling the kettle black crap. Further, Plant’s got the gall to write forwards to blues books and such, while his band so overtly ripped off those same artists. Amazing arrogance, Percy.

Zep defenders say old blues artists did the same thing with tunes, borrowing, adjusting, and so on. And that is in some measure arguably true. But nobody ever did it to Zep's extent. Not even close. Perhaps they could have given just a wee bit of credit where it was due?

That’s why, despite the hours of enjoyment (and maybe that’s enough for some people and that’s OK) Zep provided, they’ll always be a few cuts below the all-time greats in my estimation.