Duane wrote:Boogie Woogie wrote:priroda je majka ali i maćeha.
pokušaj da preživiš u šumi sam, pa ćeš da vidiš da li će ti tvoja patetična frazetina ikad više pasti na pamet.
a kako odkloniti tvoje patetične frazetine? ili si ti u pravu a mi u krivu...
Duane, ne radi se o tome da li sam ja u pravu ili u krivu.
Radi se o KVALITETU OSEĆAJA.
Neko iz mase će sasvim lepo da svršne na na primer koncert cepelina.
Elita neće.
Njemu treba više.
Kao u seksu, nekima, kao vepru, treba vrlo malo da se uzbude, dovoljno da videraspoloživo a golo dupe i op-prc-štrc.
Nekima opet, treba igra, mašta, odlaganje, zavođenje, okloišanje, kako bi užitak bio kvalitetniji i snažniji.
Isto je tako i sa Lepim u svakoj umetnosti.
NIJE lepo ono što je očigledno dopadljivo.
Već ono što se traži, otkriva a do kojeg se (i u tome je famozna čar umetnosti) nepogrešivo dolazi.
Sećam se kada sam prvi put slušao Revolver od Betlesa.
Moje uši su do tada navikle na leeeepe vesele pesmice, ali sada se odjednom desilo nešto čudno.
Ono što sam čuo bilo je nesluščjivo, mračno, odvratno, naporno.
Pitao sam se kako je to moguće.
Posle pauze od par dana, opet sam pustio ploču, i sada su već neke stvari počele polako da mi golicaju mozak.
i tako, dan za danom, dok moj mozak nije doveden na sledeći, predivan nivo, na nivo sa koga više nije bilo povratka nazad.
Eto, sad mi taj primer pade na pamet, kao mala ilustracija.
Što veća umetnost, to veći napor da se ona otkrije, ali i veći u žitak.
Ali kakav je napor u stanju da učini neki krmak, koji razmišlja samo o trenutnim, primarnim zadovoljstvima i koji je sebe navikao samo na to?
zato služi elita, da ljude uveri kako nisu krmci, nego ljudi i kako su sposobni za više i bolje.
Zbog čega?
Zbog njih.Zbog svih.
