muzičar - umetnik

[manda]

Ne znam da li je bilo rasprave na ovu temu, ali evo, postavljam, pa da vidimo:

Naime, odavno razmišljam o tome ko je umetnik u muzici, i ko u stvari i koliko ima veze sa muzikom od ljudi koji se nazivaju muzičarima:

Da li je čovek koji odlično čita note i sjajno ih prenosi na instrument - umetnik?

Koliko metalac koji prži onu gitaru sve u 16 ima veze sa muzikom?

Da li ovi uopšte moraju da imaju sluha? Ritma moraju, a sluha?

Da li je običan izvođač muzike, umetnik? Da li je, po toj analogiji, čovek koji tečno i lepo čita napisani tekst umetnik?

Može i dalje, pustite, mašti na volju ...

[Bozha]

Ma zanatlije...

[nenadnenad]

bolje da vezbamo nego da raspravljamo o nomenklaturi

[nemanjavelimirovic]

Umetnik je svako ko se bavi stvaranjem na instrumentu svom ili aktivno ucestvuje u stvaranju sa grupacijom ljudi...dakle samo autorski rad je po meni umetnost, mada mnogi se umetnicki izrazavaju na vec postavljene teme, tako da sve je diskutabilno...Vecu vrednost svakako ima ono shto si napravio od "nule"

[Kristijan]

Muzičari su i kompozitori i izvođači. I svi muzičari jesu makar u nekoj meri umetnici. Još kako je bitno ko izvodi određenu kompoziciju, i jedno izvođenje ume da je oplemeni, a drugo da je unizi. Budući da ne bismo mogli ni bez jednih ni bez drugih - ja ne bih ni jednima ni drugima uskraćivao umetnički status. Ako bismo tu bili preterano strogi, onda glumac nikad ne bi mogao da bude umetnik, nego samo zanatlija koji prenosi dramski tekst, a to nije baš tako jednostavno. Umetnost je prilično... hm, da kažem amorfna kategorija. Nije to sad klub, pa sad pregledamo evidenciju članskih karti, i lako zaključimo ko jeste u klubu, a ko nije. Mislim da je skroz anti-umetnički tako razvrstavati ljude. Možemo meriti umešnost, zanat, znanje... A rezultat koji nastaje upotrebom umešnosti ne mora da bude umetnost, ali može da bude umetnost. Čini mi se da ništa preciznije ne može da se kaže na tu temu.

Aršini se menjaju. Ono što savremena umetnička kritika priznaje za umetnost nekada ne bi moglo ni da dođe na spisak za raspravu, a kamoli da ima tretman umetnosti. Drugim rečima, sve te deklaracije su poprilično rezultat mode, duha vremena, pa samim tim ne mogu da imaju težinu apsolutne istine. Kokoš-jaje dilema.

[Boogie Woogie]

Ne znam da li je bilo rasprave na ovu temu, ali evo, postavljam, pa da vidimo:

Naime, odavno razmišljam o tome ko je umetnik u muzici, i ko u stvari i koliko ima veze sa muzikom od ljudi koji se nazivaju muzičarima:

Da li je čovek koji odlično čita note i sjajno ih prenosi na instrument - umetnik?

Koliko metalac koji prži onu gitaru sve u 16 ima veze sa muzikom?

Da li ovi uopšte moraju da imaju sluha? Ritma moraju, a sluha?

Da li je običan izvođač muzike, umetnik? Da li je, po toj analogiji, čovek koji tečno i lepo čita napisani tekst umetnik?

Može i dalje, pustite, mašti na volju ...

Uopšte ne mora da postoji taj "urgent" umetnosti, umetnika isl.
Mnogi bi hteli da budu umetnici, a ne znaju zapravo ni šta umetnost znači, ni da li tačno postoji ili je samo tek floskula, ali eto, jedna od odlika naše vrste je da se njeni pripadnici stalno upinju da budu posebniji, kvalitetniji i u krajnoj liniji - obožavaniji od ostalih. A umetnost eto, kao..nosi sve to sa sobom.

Sve je to međutim sranje.

Ljudi rade razne stvari iz raznih pobuda.
Ono što je međutim nesumnjivo, to je da našoj vrsti nedostaje tolerancije.
Prosečan pripadnik ljudske vrste je nervozno biće i ima jako kratak fitilj kada je u pitanju razumevanje istog takvog drugog pripadnika vrste.
Pogledaj samo saobraćaj..
Jednom istom automobilu najpre ***** majku u jednoj ulici, da bi mu u nekoj drugoj ulici skoro prijateljski odmahnuli u znak pozdrava što nas je prpoustio. A u oba slučaja, u autu sedi isti čovek.

Stoga, bez obzira da li je neko klasičar, ili metalac ili skulptor ili jednostavno zviždi u tikvu - ako on tom svojom akcijom čini da ti (ja, mi, oni) budemo tolerantniji i sa više razumevanja, ona je to prava stvar.

Umetnost ima svoje zakonitosti i estetičke kriterijume, ali je za to osnovni preduslov da najpre ovladaš istorijom umetnosti (e da ne bi ispred neke slike blejo ko tele u šarena vrata, ili zaspo u sred Kolarca)

Ljude međutim, mrzi da se bave time.
A sa druge strane žele da znaju šta mu to dođe umetnost, šta jedno delo treba da ima da bi ga nazvali umetničkim i kako da eventualno i oni budu deo te fensi priče.

Najveći broj ljudi (ovi lenji) zadovoljno je samo sa "to me zabavlja".
Bilo da sviraju, slušaju ili na bilo koji način učestvuju i bakću se sa zvucima, ritmovima itd.

Moja znanja govore da su ljudi uglavnom banauzi i potrpšači, te se tako i odnose prema muzici. Ali im upravo toliko muzika i pruža.
Po zakonu šerpe i poklopca, sve tu pasuje kako treba.
Jedino fali ono sa početka priče, a to je Tolerancija.

Neko svira da bi skinuo poznate hitove, neko sluša da ne bi čuo tišinu oko sebe (ili glasove iz svoje glave), neko da bi "bio u tome" (a ne u npr njivi, iako je ona korisnija). Mnogima Ego ne može da dobaci dalje od imitacija, oponašanja, idolatrije i iscrpljuje se u skoro autoerotskom muziciranju koje niti ima svoju budućnost niti svoje osnove. Mnogi kupuju instrumente a da zapravo nemaju muziku u glavi pre svega, pa očekuju da će "nešto da ih usere". Mnogi se i traže, vrte u krug..(i na kraju završe kao simpatične čičice koje su kao nekad nešto svirale ali se brzo ispostavi da su dobar deo svog života uglavnom potrošili mnogo vremena na sviranje kurcu) I to najčešće zato jer im drugačije trošenje vremena nije bilo "in", ne bi bili interesantni u društvu itd.

Umetonst je pre svega stvar emocija.
Da bi emocija našla put do tebe (mene, njega) moramo da naučimo neke stvari (inače od emocije nema ništa)

Kaže se "nije žena mila zbog lepote, već je lepa zbog milote". Ista je stvar i sa Umetnošću.

Otkriti nameru umetnika, a onda je razumeti - to je put.
Umetnost neguje toleranicju (reč Ljubav ne upotrebljavam) i ima zadatak da probudi istu kod publike. Bez očekivanja, bez nadoknade, bez ičega.
Čisto davanje ljudima, jer su ljudi, jer si ti (ja, on, oni) - Čovek. A ne zver.

Eto, uporedi sa tim muziku koja ti ne donosi ništa novo, koju si već čuo samo na malo drugi način koja čak negde ima za cilj da ti uzme i neke pare, pa donesi neke zaključke..

[ognjen93]

Ne znam da li je bilo rasprave na ovu temu, ali evo, postavljam, pa da vidimo:

Naime, odavno razmišljam o tome ko je umetnik u muzici, i ko u stvari i koliko ima veze sa muzikom od ljudi koji se nazivaju muzičarima:

Da li je čovek koji odlično čita note i sjajno ih prenosi na instrument - umetnik?

Koliko metalac koji prži onu gitaru sve u 16 ima veze sa muzikom?

Da li ovi uopšte moraju da imaju sluha? Ritma moraju, a sluha?

Da li je običan izvođač muzike, umetnik? Da li je, po toj analogiji, čovek koji tečno i lepo čita napisani tekst umetnik?

Može i dalje, pustite, mašti na volju ...

Uopšte ne mora da postoji taj "urgent" umetnosti, umetnika isl.
Mnogi bi hteli da budu umetnici, a ne znaju zapravo ni šta umetnost znači, ni da li tačno postoji ili je samo tek floskula, ali eto, jedna od odlika naše vrste je da se njeni pripadnici stalno upinju da budu posebniji, kvalitetniji i u krajnoj liniji - obožavaniji od ostalih. A umetnost eto, kao..nosi sve to sa sobom.

Sve je to međutim sranje.

Ljudi rade razne stvari iz raznih pobuda.
Ono što je međutim nesumnjivo, to je da našoj vrsti nedostaje tolerancije.
Prosečan pripadnik ljudske vrste je nervozno biće i ima jako kratak fitilj kada je u pitanju razumevanje istog takvog drugog pripadnika vrste.
Pogledaj samo saobraćaj..
Jednom istom automobilu najpre ***** majku u jednoj ulici, da bi mu u nekoj drugoj ulici skoro prijateljski odmahnuli u znak pozdrava što nas je prpoustio. A u oba slučaja, u autu sedi isti čovek.

Stoga, bez obzira da li je neko klasičar, ili metalac ili skulptor ili jednostavno zviždi u tikvu - ako on tom svojom akcijom čini da ti (ja, mi, oni) budemo tolerantniji i sa više razumevanja, ona je to prava stvar.

Umetnost ima svoje zakonitosti i estetičke kriterijume, ali je za to osnovni preduslov da najpre ovladaš istorijom umetnosti (e da ne bi ispred neke slike blejo ko tele u šarena vrata, ili zaspo u sred Kolarca)

Ljude međutim, mrzi da se bave time.
A sa druge strane žele da znaju šta mu to dođe umetnost, šta jedno delo treba da ima da bi ga nazvali umetničkim i kako da eventualno i oni budu deo te fensi priče.

Najveći broj ljudi (ovi lenji) zadovoljno je samo sa "to me zabavlja".
Bilo da sviraju, slušaju ili na bilo koji način učestvuju i bakću se sa zvucima, ritmovima itd.

Moja znanja govore da su ljudi uglavnom banauzi i potrpšači, te se tako i odnose prema muzici. Ali im upravo toliko muzika i pruža.
Po zakonu šerpe i poklopca, sve tu pasuje kako treba.
Jedino fali ono sa početka priče, a to je Tolerancija.

Neko svira da bi skinuo poznate hitove, neko sluša da ne bi čuo tišinu oko sebe (ili glasove iz svoje glave), neko da bi "bio u tome" (a ne u npr njivi, iako je ona korisnija). Mnogima Ego ne može da dobaci dalje od imitacija, oponašanja, idolatrije i iscrpljuje se u skoro autoerotskom muziciranju koje niti ima svoju budućnost niti svoje osnove. Mnogi kupuju instrumente a da zapravo nemaju muziku u glavi pre svega, pa očekuju da će "nešto da ih usere". Mnogi se i traže, vrte u krug..(i na kraju završe kao simpatične čičice koje su kao nekad nešto svirale ali se brzo ispostavi da su dobar deo svog života uglavnom potrošili mnogo vremena na sviranje kurcu) I to najčešće zato jer im drugačije trošenje vremena nije bilo "in", ne bi bili interesantni u društvu itd.

Umetonst je pre svega stvar emocija.
Da bi emocija našla put do tebe (mene, njega) moramo da naučimo neke stvari (inače od emocije nema ništa)

Kaže se "nije žena mila zbog lepote, već je lepa zbog milote". Ista je stvar i sa Umetnošću.

Otkriti nameru umetnika, a onda je razumeti - to je put.
Umetnost neguje toleranicju (reč Ljubav ne upotrebljavam) i ima zadatak da probudi istu kod publike. Bez očekivanja, bez nadoknade, bez ičega.
Čisto davanje ljudima, jer su ljudi, jer si ti (ja, on, oni) - Čovek. A ne zver.

Eto, uporedi sa tim muziku koja ti ne donosi ništa novo, koju si već čuo samo na malo drugi način koja čak negde ima za cilj da ti uzme i neke pare, pa donesi neke zaključke..

[Cortex]

Za nekoga ko se presrao o toleranciji, istu nisi preterano zastupao u svojim minulim izjavama ovde na forumu.

Ali tolerisacemo to. Jer si ok stvari napisao. Nishta novo though...jer se nishta na temu novo ni ne mozhe reci. Tako da bambiji, idu Krisu, kao i obichno

[Duane]

bez diplome nema umetnika

[ognjen93]

bez diplome nema umetnika

Jes ni bez luka pljeskavice.....

[Bozha]

Tako da bambiji, idu Krisu, kao i obichno

Kristijana za patrijarha! Forumskog...

[sinisake]

bez diplome nema umetnika

Al' od umetnosti nema 'leba, kako god da okrenes.

[Doolio]

znaci najebo sam

[sinisake]

A ti si umetnik? E, jbg...

Jedared je Brus Vilis, ne secam se vise u kom filmu, lepo to objasnio... Prica Brus, stari smeker, svojoj devojci, kako je nekad davno svirao gitaru i zanosio se mislju da postane muzikant. Ali, kako on rece, ako nisi nadaren poput ovog momka (pa pokaze na Stenlija Dzordana koji sedi do njih i slepacki se smesi; u nekom studiju su bili, sta li), nema smisla zanositi se.

Dobro, nije bas sve tako rek'o, al' to je neki smisao bio. A ako Brusove reci ne shvatimo ozbiljno i ne potegnemo ih, u bilo kojoj estetickoj raspravi (iz pijeteta prema njemu kao glumcu i kolegi muzikantu), onda ne treba ni da ulazimo u raspravu, sta da kazem...

[nebojsak]

Lik sa avatara pokretača teme ima jedan trostruki živi album zanimljivog imena...