Из сведочења људи на топику, изгледа да се све своди на окружење, па шта је коме запало:)
Рецимо, мене је много више притискала та нека ''учењачка'' или, са друге стране, ''тру'' варијанта, него та ЕКВ урбана. То урбано је, наравно, постојало, али није имало тај притискајући вајб. Лупам, такве рибе о којима ти причаш су наравно, постојале и око мене. На неке сам се и ложио понекад, па сам осетио тај урбани ЕКВ вајб и више него што би неки невини посматрач, јелте. Али, опет, у мојој младости и у мом окружењу (а моје окружење је велико и шарено увек било:) ), то непријатно млевење, та притискајућа позадинска бука, тај смор и напетост, то је све најмање постојало код тих ЕКВ дјечараца и дјева, а и када се манифестовало онако ударнички, опет је било подношљиво. Рецимо, ти ниси осетио смак присуство толико, ја јесам:) Оно, три косата смак лика који воле свират смакова и цепелина, кад се они нађу на некој блеји, то је смрт. Људи у кругу од километар осећају неке електромагнетне таласе спуштања расположења и дављења:) Још ако је на блеји доста нижих бића, а још се пушта и нижа музика, три косата лика могу и да ћуте и седе, зрачење добија моћ нуклеарне радијације и шири се далеко, далеко, па ако је блеја на карабурми, неки човек на вождовцу се чуди што пати од несанице и недефинисаног осећаја ниже вредности:)
Капирам да свако има неки белег младости, тј. вероватно више тих белега:) Неком је то ЕКВ и компанија, неком Цеце и Џејеви (тј. већини људи вероватно), неком ''они тамо електроничари'' или нешто пето... Контам да је 90% тога до Павловљевог рефлекса. Нисам нешто размишљао о томе, али ево, ова тема ми је отворила дизну, па сам дошао до тог закључка, који не мора бити тачан. Зашто баш до тог закључка?
Па ево, рецимо, ја готивим пар песама од смака, пар песама од цепелина и пар песама од прпла. Кад кажем пар, баш мислим на пар, типа по 3-4, али постоје, то је битно. Исто тако, имам риспект за те бендове, невезано за то што нису моја шоља чаја. Дакле контам целу ту акцију, као човек и као комуниста и као музичар и као артиста:) Али зато ако узмемо у обзир Павлова, млевење, атмосферу коју сам ја везао за то, која је мени остала у глави, људе, блеје, моје искуство итд. ја имам један прилично мучан трип око целе те приче. И онда, замислимо да сам ја на некој блеји где су смак ликови и пушта се таква зика. Мени је свака ''смаковштина'' у понашању и ставу много одбојнија него неком неутралном лику. Лупам, ако ставиш неког потпуног неутралца ту, он ће да буде у фазону ''хех, ови ликови баш готиве ову музику, баш је то интересантно''. Ако ставиш неког, да кажем, упућенијег, али без Павлова према томе, он ће констатовати нешто типа ''хех, види, смак ликови, одо по пиво'', без претеране реакције у било ком смеру. Али ја ћу на једну реченицу типа ''човече какав риф'' (без ''човече'' није то то
) да ишчупам сву косу са главе, бацим три пегле, добијем аритмију и жељу купим тај нови албум Даре Бубамаре у очајничком покушају да преживим:)
Тако да је тај Павлов моћна једна ствар. Стави ме на журку поводом промоције албума Даре Бубамаре (која ми је прегадна као појава, ретко одбојна особа; музика је кретенска итд, не морам да објашњавам) и ја ћу бити ко онај неутралац на смак блеји. Е, види, она риба се напила, е види онај лик што је смешан, види ову Дару на шта личи, која коза... И нећу имати позитивне трипове (осим ако не одлучим да их не нађем), али ниједан неће бити, како да кажем, активно лош по мене. Не знам како да објасним, глуп сам, али надам се да капирате шта оћу да кажем. Одеш негде где ти је безвезе, али ти није смак света, седиш и блејиш ко и сви остали иако те све то смара или нађеш неку занимацију. Ко што чекаш у реду, па ти је безвезе, али ниси нешто активно изнервиран, фрустриран итд, него ето чекаш да стигнеш на ред. Међутим, са смак блеје бих скочио кроз прозор да се спасем и ако је неки нижи спрат, преживео, мада је то мање битно:)
Тако да контам да је фазон у томе кога је шта опекло.
Да дисклејмујем да се људи не трипују:) Кад кажем смак ликови или смак блеја, мислим на еквивалент ЕКВ ликова о којима Кристијан прича, немојте сад сви што готивите смак да ми објашњавате како не говорите ''човече'' и како слушате још триста педесет бендова:)
Исто тако, да спречим ''дуле воли дару бубамару и сплавове'' - поента је у томе да би ме тај сетинг, иако је нешто што ме замара, што не волим, што ми није опуштено итд, мање би ме сморио од тог смак сетинга.
И још да додам на ову моју теоријицу, контам да вероватно није ствар у масовности вајба да би се развила одбојност, већ на тру фактору. Дара бубамара је много масовнији трип и много присутнији од смака, и сада и кад сам развио павлова:) Али бих лакше поднео да идем сад у средњу са сто људи који се ложе на Дару бубамару него са два смаковца из мојих прича. Просто, Дарин култ је подношљивији као појава, нема ''човече, ова Дара брате, уф, који текст'', него ''хеј хај ајмо на сплав да се прцамо и дрогирамо ај ти с нама. Нећеш? Е какав си, добро, видимо се сутра у школи''. Или пак ако их доведеш гајби и пушташ своју музику, они ће да плачу и да траже неке народњаке, али то ће бити онако дечије искрено наивно у фазону ''јој шта ти је бре ово, крваре ми уши, дај нешто опа цупа''. Али ако доведеш смак ликове гајби и пушташ им нешто што им се не свиђа, ту одма иде арогант-докторска дисертација или пак женирање у стилу енглеског лорда ''јел чујеш ти шта је он пустио''. И мени су то две различите врсте буњења, бубамарци ми се здраво буне и ја бих се здраво расрдио и реко јебте се нећу да мењам, али то би био ван-шат трип и то је то, наставили бисмо блеју или је не бисмо наставили, али нико не би био психолошки оштећен:) Док бих после овог смак негодовања још недељу дана осећао као да ми парни ваљак иде по мозгу... Нешто као они ликови, свако друштво их има, иду вас петорица, један каже ''види каква риба'', други, трећи и четврти искоментаришу нешто акордингли, а пети каже ''курва, не бих је пипно'' и сви се сморе и ћуте следећих дваес минута.
И тако, опет да дисклејмујем, обожаваоци смака, немојте скакати, описао сам једну категорију која заправо са смаком нема везе већ сам хтео да кажем како је свако развио одбојност за неку категорију људи/жанра/бендова и контам да је свака категорија валидна за то, а да није ЕКВ рецимо подложнији томе од, не знам, продиџија. Мислим да је ствар само у 1-личним афинитетима (неко коме је смак готиван бенд, коме је такав неки трип симпатичан и који има павлова на некој другој страни, ће и на објективно одбојне ствари да зажмури јер му просто не смета, можда их и не региструје), 2-фамозном павлову (ако је неко био у одељењу са гомилом металичара, вероватно има конвулзије кад чује разговор два лика који причају који је импакт кил ем ола).
)
