MUZICKI-FORUM [read-only]

Пре неки дан направисмо озбиљну дигресију на теми "Вицеви и смешне слике", па бих да поправим ситуацију и причу да пренесем овде, где јој највероватније јесте место.

На тапету су били ЕКВ. Укратко да подсетим, приказан је коментар са youtube, где се наводи да је извесна песма ЕКВ накупила 2 милиона прегледа за не знам колико година, а ваљда нека Дарина песма 3 милиона за пар месеци, те човек отуд извлачи закључке о томе која је музика боља. Па се онда развила расправа, јер се испоставило да међу људима на форуму има људи који ЕКВ не виде као посебно значајне, што је некима опет било потпуно несхватљиво.

Конкретно кад је ЕКВ у питању, поновићу мој утисак, па ћу да се вратим на оно основно што сам хтео да кажем. Никад нисам био фан ЕКВ-а, нисам купио ни један албум, нисам их слушао осим ако се затекну на радију, нисам свирао њихове песме. Једноставно ме нису привлачили. Онда сам их са 14 година стицајем околности први пут чуо уживо, и дефинитивно су ми оставили утисак бенда који веома поштено одради свирку. Вукао је мене старији брат тада већ неко време на свирке, па сам се наслушао разноразних "извођача", и ово је дефинитивно било другачије искуство. Тако сам почео да одлазим на њихове свирке просто да чујем добар сценски наступ, као што сам и иначе умео да идем на свирке бендова који ме не привлаче посебно, али ето знам да су им живи наступи на фином нивоу. Међутим, то није променило општу слику о бенду. Мени је ту једноставно нешто фалило, нисам могао да се саживим са њима, некако је то мени све било досадњикаво и претенциозно. При том, нисам никад имао неке круте ограде, и нисам био у фазону да музика мора да буде таква и таква, или не може да се слуша. Није мене никад одбијао текст који искорачује ван стереотипа просечне рок музике, нити сам имао неки калуп у који мора да се углави звук бенда, одувек сам био музички еклектик. Просто мени ЕКВ никад није легао како треба.

Овде ћу додати једну опаску која никако није утицала на мој избор, али ми се некако с годинама наметнула као закључак. Највећи број фанова ЕКВ-а које сам ја упознао су биле девојке које се старају да се представе као личности које имају префињен укус и широке видике, а свака подробнија комуникација са истима ми је указивала да је то чиста обмана. Верујем да је било другачијих фанова, којима се сада извињавам, јер ово нисам писао да бих омаловажавао нечији избор, просто хоћу да поменем то да извесни аутори из разних области уметности једноставно доспеју на листу аутора који су ти нека врста пропуснице за одређене друштвене кругове, што је често више проблем људске природе него самих аутора, али остаје и та чињеница да је у популарној култури некако много лакше да плански доспеш на ту листу. Не могу да потпишем да је баш тако било са ЕКВ, али имам утисак да просто може да се направи упутство како можеш да привучеш урбану омладину која ће у остварењима бенда да препозна задовољавајућу замену за све оно што су у уметности пропустили, да се осећају као да се напајају са неког јако битног извора. Ето, добро се сећам да су се највише дивили Младеновићевим стиховима људи који су иначе јако мало поезије читали, али њима је било удобно тако, просто да одабереш урбаног гуруа и да се надаш да си тако исправио све пропусте и попунио све празнине. Једноставно је та пилула која садржи елементе поезије, филозофије, мистике и романтике неким људима сасвим довољна. Слично може да се каже и за извесне филмске ствараоце, просто су знали да озраче људе на тај начин. Још једном кажем, нећу да тврдим да је било ко то плански радио, али тврдим да ко хоће то баш тако да уради, да то може врло лако да изведе, посебно данас, када су људи генерално навикнути на то да им се питкији садржаји напросто сипају у главу, и да се не батргају баш превише са тешким садржајима.

И ето ме коначно код приче о недодирљивима. Годинама и годинама уназад ја имам расправе са разним људима због овог става. Од гимназијских дана до данас стално неко хоће да ми вади очи кад овако нешто кажем за ЕКВ. Није исто са осталим бендовима које не сматрам за посебно значајне за мој живот. Просто има тих бендова који никад нису доспели на ту листу пречица за улазак у урбано друштво, те немају статус недодирљивих, а ЕКВ имају.

Ја сам се сада дохватио ЕКВ-а, јер смо потегли сличну причу ових дана, а могло би да се прича о разним другим ауторима. Па ето, ко воли, нека изволи...

Шта ја знам, ја лично немам никакав трип са недодирљивошћу бендова из разлога што 1-слушам много жанрова, 2-велики проценат бендова које не подносим су доста недодирљивији од ЕКВ:) И онда ми просто организам не ради на фазон бијесног праведника.
Што се тиче конкретно ЕКВ, ја скроз капирам коју ти причу причаш и то јесте случај са бендовима који су условно речено квалитетни, а нису толико тралала и још су притом урбани. И онда се квазигоспода налепе лако на то јер пази, ако ниси претерано готиван читалац рецимо, ниси много упућен у филозофију и тако то, а жарко желиш да будеш такав или се таквим сматраш, онда су ти такви бендови мека. Зашто? Зато што нема бојазни за зајеб и можеш да фураш ''царево ново одело'' трип. На шта мислим под ''нема бојазни за зајеб''? Па, просто, бендови тог типа имају рефлексивне текстове, често јако симболичне, у исто време и личне и социјалне, а у једној закукуљеној форми отвореној за интерпретацију. И онда ти узмеш да сереш ШТА ГОД о некој песми и нико не може да ти каже да сереш осим ако ти не дође неко из бенда:)

Међутим, конкретно са ЕКВ, ја тај трип нисам осећао, рекао бих да је то зато што су они мени готивни, али то отпада због ствари које ћу навести на крају поста. Готивни у смислу да нисам активни слушалац, али волим да убацим 5-6 песама у плејлисту понекад. И сматрам да су квалитетан бенд, овако објективно, а да наравно, некоме могу да буду богови музике или најгрознији бенд икад, на неком емотивном субјективном плану. Међутим, јако ми је чудно кад их неко окарактерише као објективно лош бенд. Који год аспект да заузмем и са које год стране да посматрам, ја не бих могао да им наденем епитет лошег бенда. Могу им се упућивати критике, наравно, могу се дизати у небеса, могу се истицати лоше ствари, добре ствари, може се расправљати о истим стварима са више различитих страна (лупам, Кристијан ће да каже претенциозност, неко други ће за ту исту особину да каже генијалност, ја ћу да кажем доп:) ), али просто, по мени нема сумње да је у питању добар бенд. И иначе, кад су људи у фазону да је ЕКВ срање бенд (не њима у смислу да им се не свиђа, него оно, сматрају да је срање, на некој фундаменталној замишљеној објективној скали квалитета бендова), обично јако често детектујем снажан емотивни удео у томе, што у 99% случајева значи да их ЕКВ просто нервира или да их нервирају људи који их слушају итд. или су у фазону ''доста више с њима'', а ниједна од тих ствари нема везе са конкретним питањем квалитета бенда.

Што се мене тиче, врло ефикасно одвајам ''социо-филозофски'' вајб бенда од самог бенда, тако да, иако ме махом нервирају квази-алт ликови који се секу на такве бендове, то ми се не пресликава на саме бендове. Чак и ако су чланови бенда у том фазону, то ми се ОПЕТ не пресликава на моју моћ (не)уживања у бенду. Капирам да неко то не може и то је океј (ја то не могу кад је реп у питању), али то опет нема везе са објективним квалитетом неког музичког извођача.

Што се тиче људи који слушају ЕКВ, ту постоји неколико група, по мом мишљењу. Прва, клинци - сасвим логично и очекивано, у тананом тинејџ-адолесцент добу је природно слушати такве бендове (ако имаш афинитет ка таквој музици, најшире гледано), идентификовати се са текстовима који говоре о неснађености, љубави, прилично су дарк, ''артси'' итд. Онда, друга група - они који су били клинци кад је ЕКВ жарио и палио - селф-експланатори што би рекли Амери:) Трећа група, квази алт ликови. Четврта група, викенд слушачи - као ја нпр. мада нисам ни то, контам да сам пустио ЕКВ последњи пут пре годину и по или тако нешто. Пета група - искрени фанови (не мислим на социо-тру ликове, већ на људе који слушају бенд јер га готиве и одговара им на неколико битних нивоа).
Оно што људима којима је ЕКВ одбојан смета, то је што им боде очи трећа група. Не знам да ли је та група најбројнија, капирам да није, али је свакако ''најгласнија''. И ту се онда дешава оно описано, неког нервира неки плитки тупави хипстер који мисли да је дубоки паметни филозоф, сретне се са тим неколико пута, скапира да је заједничко за тих неколико пута било то што су сви ти ликови слушали ЕКВ и онда узме и направи једну грудву од ЕКВ и хипстераја и избрендира једно другим и направи ковалентну везу у глави. То је по мени грешка, то могу да кажем јер сам је и сам правио за неколико бендова (Плацебо ми пада на памет) и само сам ја ту губио.

У принципу, фама око ЕКВ, по мени, најмање има везе са самим бендом. А у то се у 99.99% случајева просто не дам увући јер нема ничег доброг у томе. За мене су они објективно квалитетан бенд, а који на личном плану волим да чујем једном у годину дана и то је то. Заправо ја тај неки притискајући вајб (што онај који се тиче култа личности/фазона/текстова, што онај који се тиче социјалног миљеа) нисам осетио фазон ниједном што се ЕКВ тиче. Осетио сам га за Смак, за Азру, за Чорбу, за Блок Аут (нешто слабије, али и даље видно), за Обојени програм, за Металику, за Пинк Флојд итд итд итд. За мали милион бендова сам тај притискајући култ осетио на један мучан (можда прејака реч, ал небитно) начин, као неку позадинску буку, али баш за тај фамозни ЕКВ који би требало да је лидер у томе, не. Да се разумемо, ја пола ових бендова са листе готивим, међутим, тај пресинг култа се осећа свеједно.

Едит:
Да, оно што је рецимо мени интересантно, а не знам да ли је истрипована случајност или нешто друго, то је чињеница да сам ја први пут сада упознао, тј. чуо да се неком ЕКВ не допада:) Дакле, за својих тридесет година, од којих сам десетак провео у прилично бурном клиначком добу блејећи са гомилом различитих ликова што се тиче и фазона и узраста и свега живог, а неких такође десетак активно био у музици и то у разним жанровима (радио реп, метал, рок, панк, хц итд. имао бендове, дружио се са осталим бендовима из свих тих жанрова), нико од тих десетина, вероватно и стотина људи, није негативно реаговао на ЕКВ. И то не само тај фазон, већ су га сви готивили и то не оно опредељивачки - питаш га јел воли или не, па он бира шта му је ближе, него оно, готиви човек сам од себе. Овако на кеца, једини бенд који је пришао близу стопостотном учинку позитивности, а да није ЕКВ је био Пинк Флојд, сећам се неколико ликова који су били у фазону да су Флојдовци наивни и то је све, осталих милион је готивило Пинк Флојд или није ни знало за њих. Али сад овако кад претурам по глави, једино са ЕКВ је био стопроцентан учинак:)
Тако да ме је мало цела ова прича изненадила јер сам после тријес година и стотина ликова, у једном дану на нашем форуму, чији чланови углавном спадају у музичаре (а са музичарима сам се интензивно минглао), јави се типа пет ликова којима је ЕКВ не лош, него срање:)
Да се разумемо, под ''готивити'' не мислим на тај квазиинтелектуални арогантни трип, већ на оно, искрено топло готивљење нечега без претенциозности - оно, сви навијамо за којота да увати птицу тркачицу, сви се сморимо кад бамбију згине кева, сви на ''јел да пустим ЕКВ'' одговарамо са ''е па може е''

Ja sam isto od onih koji nisu fanovi..
Kad je EKV bio aktuelan ja sam bio u fazonu "nije loše - ništa naročito". I to je najbliže na nekoj skali gotivnosti što se mene tiče. A onda - godinama na ovamo počelo je da me nervira to pravljenje kulta ličnosti, samo ne ličnosti nego celog benda. Ja i dalje mislim isto, nije loše al ništa naročito ali cela ta fama je totalno smarajući faktor. Već je rečeno al da ponovim, prvenstveno zbog fanova. Svaka dileja zna da neće pogrešiti ako kaže da voli EKV, makar intimno bio bliže pink shvatanju muzike..
Zanimljivo, meni se čini (znam da ne otkrivam toplu vodu al ajde) da je na njihovom nestanku najviše profitirao Van Gog što mi isto bode mozak, VG mi je dno, "rokeri" za popodne kod Lee Piš..
Zanimljivo da je spomenuto 'carevo novo odelo", meni je taj pojam spojiv sa celom situacijom kod nas. To mi je prva asocijacija na pomen sadašnjih Srba i Srbije

Хм, па нисам знао да ће ово да се тумачи као да сам рекао да су ЕКВ срање. Дефинитивно не бих ишао на њихове концерте да сам сматрао да су срање, просто нисам умео код њих да нађем ништа за шта бих се ухватио осим за добар сценски наступ. Не леже ми, и то се није променило од кад сам био дете, једноставно ме нису купили.

Да бих се уопште сусрео са овим "копачима очију", и да бих упознао њихов став, прво је било нужно да ја имам формиран став, тако да, баш како сам поменуо малопре, фама која прати бенд на мене није имала готово никакав утицај. Свакако ми се накнадно развила нека мрзовоља кад се помиње њихов рад, јер сам се сморио од расправа тог типа, али то је нека сасвим друга прича, невезана за то да сам ја такорећи равнодушан према њима. То је ваљда најстрашније, када ме музика не интригира, нити се ложим, нити се гнушам, него је тако... за мене недовољно убедљива. Кад налети њихова песма на радију, не мењам станицу, јер ваљда прође пола песме док уопште дође све то до моје свести, а свакако ми није све то одбојно на тај начин, није као кад Лајонел пева "Хелоу". Ваљда сам ово довољно прецизно објаснио.

Иначе, могу да се сложим са тим да је Ђуле читав живот у покушају да буде Милан Младеновић.

ja sam slušao u vilajetu neki bend i zvali su se nedodirljivi i svirali su ex yu rock, valjda su nastali pre 20 - 30godina i neki ljudi su čak znali njihove pesme

А што је промењен наслов теме?

Naslov teme je promenjen da bude jasnije o čemu se priča. Ako je problem, mogu da vratim stari naslov.

Све једно, ја сам само хтео да проверим да ли је стари наслов из било ког разлога проблематичан.

Inače, što se EKV tiče, danas baš mislim o stihovima:

Prošli smo prve dane laganja
prošli smo prve dane kajanja...
Ja nisam tu.
Ja nisam tamo, ni tu.

To su dobri stihovi. EKV uopšte i ne bi izazivala kontroverze da u pitanju nije bio bend koji je imao svojih kvaliteta. Muzičkih baš i ne, po mom mišljenju - barem ne što se gitare tiče. Na primer, uvek me je fasciniralo kako je najzanimljiviji gitarista bivše Jugoslavije ekstremno brzo postao klišeizirani hard-roker. Ali to je potpuno neprimetno u kontekstu aranžmana.

Kristijan wrote:. При том, нисам никад имао неке круте ограде, ...

Овде сам престао да читам.

Ја бих се кладио да то није истина

С друге стране, можда би било далеко забавније да се правим као да сам ти поверовао на реч. Размотрићу, па ћу да ти јавим.

Ja sam se sa EKV-om prvi put sreo, cini mi se, u cetvrtoj, mozda trecoj godini gimnazije, i to bas zahvaljujuci ogromnoj fami koja ih okruzuje. Nisam o njima ranije nista posebno ni znao ni cuo, jednostavno mi je promaklo, te ja tako uzeh nesto od drugarice da slusam, da vidim na sta to lici. Na prvu loptu, moram priznati, zvucalo mi je nekako cudno, praznjikavo, sa jednako cudnim tekstovima, te ih nisam zgotivio na prvu loptu. Medjutim, kad svi oko tebe pocnu da pricaju kako je to prokleto najbolji bend koji je ikada svirao i kako nikada nece biti niko kao oni, ja uzmem pa preslusam neke pesmice jos jednom, i svide mi se. Sad, pojma nemam da li je to zato sto su mi se stvarno svidele, ili zato sto je to bio neki rite of passage u "zrelog" slusaoca rok muzike. U svakom slucaju, u narednih ne znam koliko dugo, mozda cak i godinu dana, ja ih nisam ladio. Znaci onaj fazon, cela diskografija na telefonu, u glavi analiziram tekstove, znam pesme napamet, znam kakva je bas deonica, kakve klavijature, sve. Tada je negde i celo moje drustvo pocelo da ih slusa, pa smo onda zajedno pricali o tekstovima, gledali dokumentarce i trazili youtube klipove, te moram priznati da ceo taj period intenzivnog slusanja EKV-a za mene ima neki lep emotivni naboj. Ono, u sustini si klinja, a mislis da si mnogo zajeban lik jer slusas duboke umetnicke tekstove jedne napacene duse. I onda je u jednom trenutku to jednostavno prestalo. Da li je doslo do prezasicenja, da li sam ja malo sazreo (ne kazem da nezreli vole EKV, nego da su mi druge stvari postale zanimljivije), pojma nemam. U svakom slucaju je proslo jedno 2 godine a da ih nijednom nisam pustio na kompjuteru.

Volim da mislim da sam sazreo muzicki makar malo od tog perioda, da sam prosirio vidike, te da sada donekle realnije mogu da razmisljam o muzici generalno. Slusam vise zanrova i vise izvodjaca, i sve u svemu sam, da kazem, muzicki obrazovaniji. I tako meni jednog dana opet dodje da pustim EKV, da vidim kakva ce impresija da bude nakon nekog vremena. Moram priznati da, objektivno gledajuci, jesu dobar bend. Ne najbolji, naravno, i svakako ne nedodirvljivi kako sam i ja nekada mislio, ali dobar bend. Pre svega zato sto se i na live nastupima cuje da su mnogo radili, vezbali, i da im je to bio ogroman deo zivota, da su se tome u potpunosti posvetili. Jednostavno, svirali su zestoko i to je cinjenica. Sada, jasno mi je zasto neko ili misli da su pretenciozne seronje ili bogovi. Tekstovi su takvi da podsecaju na tanko filozofiranje u pojedinim momentima, ali objektivno, ima nekih zaista kvalitetnih tekstova koji te, osim sto su kvalitetni, puknu, ili makar puknu mene, na nekom drugom nivou. To je ono sto mogu da kazem o njihovoj muzici i da se potrudim da budem realan.

Inace, ono sto mene potpuno zamara oko EKVa jeste upravo sva ta prica o njima, i pozitivna i negativna. Nema sredine, nema iskrenog uzivanja cini mi se u njihovoj muzici. Jednostavno, oni kojima legne previse seru o tome kako su najbolji, a onda se nadju oni koje ovi sto seru kako su najbolji nerviraju te oni idu u kontru i pricaju kako su gomila umisljenih govnara koji su se dohvatili instrumenata. I onda se coveku, sasvim opravdano, ogadi. A i ono sto rece Kristijan, kada god se u odredjenim krugovima potegne prica o EKVu, meni dodje da bacim peglu. A na stranu sto hoce da me nabiju na kolac kada pokusam da kazem neko svoje misljenje, da nije bas najbolji bend u kosmosu. I to kazem ja, koji u njihovoj muzici uzivam. Nema tu razgovora, debil si i kraj. I tako to ide u krug, umesto da ti se nesto jednostavno ili svidi ili ne svidi, ili ti legne ili ne, ili te radi ili te ne radi. Bilo bi mnogo kul kada bi svi bili tolerantni i razumni ljudi pa da kazu "Aha, kapiram zasto mislis da je to tako i tako, zasto ti se ne svidja, ali vidis, mene to bas odusevljava zbog toga i toga, ako me razumes". I onda da svi lepo pricamo, razmenjujemo novootkrivene stvari iz svakavih sfera umetnosti, i bude do jaja. A ne hvatanje za revolver kada god neko ima misljenje koje se stopostotno ne poklapa sa tvojim.

Rocket Roll wrote: To su dobri stihovi. EKV uopšte i ne bi izazivala kontroverze da u pitanju nije bio bend koji je imao svojih kvaliteta. Muzičkih baš i ne, po mom mišljenju - barem ne što se gitare tiče. Na primer, uvek me je fasciniralo kako je najzanimljiviji gitarista bivše Jugoslavije ekstremno brzo postao klišeizirani hard-roker. Ali to je potpuno neprimetno u kontekstu aranžmana.

Vidiš, ja imam potpuno suprotan trip. Recimo da delim Krisove stavove što se tiče benda, nikad me nije radio preterano, ali su definitivno uživo kidali, i pojedinačni kvaliteti nikako nisu bili sporni. Što se tiče stihova, meni je tu previše opštih mesta i sve nekako nategnuto i isforsirano, kao neka tinejdž poezija. Što se tiče gitare, to je baš po mom ukusu, Milan mi je definitivno odličan gitarista, nema isticanja i sve je neprimetno i u funkciji pesme.

Za razliku od recimo Štulića i Azre, čiju muziku ne podnosim, a tekstovi su mi fantastični.

Хм, па нисам знао да ће ово да се тумачи као да сам рекао да су ЕКВ срање.

Хм, па нисам знао да ће ово да се тумачи као да сам рекао да си ти рекао да су ЕКВ срање.

Не, стварно, откуд ти да сам на тебе мислио? Ја сам изложио целу палету реакција на ЕКВ у космосу, могао си исто тако да кажеш и ''нисам знао да волим да слушам металику'':) Ја сам сконтао да ти дајеш шлагвортни пост за топик, па сам тако и одговорио, на постављену поставку коју си дао, ја сам сконтао да такав пост и треба да напишем на овом топику? Ми конфјузд нау:)

Е сад сам прочитао поново. Неспоразум. Погреши човек