Najizvikaniji bendovi

[nemanjavelimirovic]

on topik
Ajron Mejden
Metalika
Eksplojted
Galija
...

[O.o]

zaz

[nemanjavelimirovic]

zaz

+milion

[Aleksej79ns]

zaz

+milion

Hahaha i + za 1 vise, da se nikad ne izbirse...

[Kristijan]

Ето, знаш и сам с ким си све имао прилике да свираш.

Ocekujem odgovor, Kris, moze i na PP...

Извини, ово сам синоћ у брзини прескочио. Ма нема ту неке посебне приче, ако си свирао у више од 2 бенда, упознао си више чудног света него што ти је у животу потребно, то је стандардна прича. А поједине си и описивао овде, посебан осврт на вокалне солисте.

[sinisake]

Hehe, to sam i mislio.

[Bluesko]

šund'd

[vertigo_beat]

toliko od mene za ovo javljanje, u sledecem ukljucenju audioslejv i soundgarden.

Да ми ниси дирнуо Аудиослејв.

Ја гласам за Линкин Парк и Шкорпионе /оне што језде на крилима промена/

[Boogie Woogie]

svaki bend je izvikan.
Jednostavno, tako muzičko tržište radi.
Postoji jedan jedini bend koji je napravio značajan pomak u muzici i kulturi civilizacije, i svi znamo koji je - ostali su samo manje ili više uspešno razžavakavanje iste žvake.

No, mogu da izdvojim par primera koji su za mene bili potpuni šok, kada sam čuo da su cenjeni, uvažavani isl.

Prvi je Neil Young.
Kada sam prvi put čuo glas ovog čoveka, podigao sam iglu sa gramofona, otvorio ga da proverim da mu se nije slučajno olabavila ona gumica što vrti točak..Međutim, nije.
Ispostavilo se da čovek varira sa tonalitetom, ubada pa maši, ispada iz oktave isl..ali sve to nije bio toliki šok u odnosu na to kako NY izgleda i kakav sam glas od tog čoveka-jetija očekivao. Ipak, umesto glasa jetija, čovek ima glas oposuma. Dakle..nula poena.

Drugi je Led Zeppelin, tj Robart Plant. Skoro ista priča.
Bend kao bend me nije nešto ni dotakao muzikom, ali sam se pitao u čemu je tu caka?
Plant definitivno ne ume da peva to je jasno, ali..to je vreme slobode izražavanja (i odevanja), pa sam zaključio da su glavnu ulogu igrali lavovska griva i šaragrepa u pantalonama à la Tom Jones.

Treći je Bob Dylan.
Do danas mi nije jasno kako bilo koji čovek, koji ima bilo kakav sluh može da sluša unjkavo, nazalno prenemaganje ovog čoveka.
Zašto nije jednostavno pisao poeziju? Kao Bukowski recimo..ili tako nešto.
Zašto mu niko nije rekao da je bolje da ni ne pokušava da peva?
A opet..kakav je karakter u pitanju, možda su mu baš i rekli pa se zainatio. Drugo opravdanje ne postoji.

Četvrti je Jimi Hendrix.
Tu imam problem sledeće prirode. Ja naime od muzike očakujem da bude očišćena od raznih škripa i kvaka i buke i galame. Volim da prepoznam melodiju, ideju jel'te.
Kod Jimija ispade nekako, da čim se pojavi melodija on popizdi i razbije gitaru o pojačalo. Zašto?
To mi nikad nije bilo jasno.

Peti, upravo bend, je Pink Floyd.
S jedne strane, zaista volim taj solo iz another brick-a. I u stanju sam da čak kupim dve tri pedale ili procesor koji će imati takav zvuk izdvojen, spremljen..
S druge strane, pre mesec dana sam imao u kompu celokupni opus ovog benda i..pobrisao 93%.
Znam da je bedno, i nikad tako nisam vrednovao nekoga, ali..ispostavilo se da je jedino što mi se dopada Greatest hits. Obrni okreni, to je to. Sve ostalo je možda za ono vreme bilo eksperimentalno, buntovničko, ludo, novo..ali - ipak su to sve samo loši zvuci. I ja nemam vremena, a ni volje da trpim to skarabudžisanje u svojim ušima.

Na ovim novim bendovima se ne bih ni zadržavao, jer mislim da su pretežno čisto smeće, ali bih izdvojio Nirvanu (mislio sam da od Doors-a nema ništa smorenije, ali..eto i ja se dadem zajebati) i Red Hot Chili Peppers, za koje ni sada ne znam čime su zapravo zadobili pažnju: sve su im stvari na isti kalup, malo pjesma malo rectacija. Valjda taj neki fak-ju-stav prolazi kod adolescenata koji danas muziku slušaju očima, ko će ga znati..

[Cortex]

bugi drago mi je da te ponovo vidim!

[Bluesko]

Na stranu što piše ovaj pijani čovek, al evo jednog zapažanja koje se podudara sa njegovim, a na šta se sekiram mnogo kad vidim da pismeni ljudi uzimaju k'o argument kad su u pitanju bezvezni bendovi.

Dapače, Dilan, Jang, Džoni, Keš, Kobejn, Stenli, Benks, Hendriks, Grejem, Kazablankas i ima njih još gomila (ovi su mi pali na um sad) su stvarno ljudi operisani od pevanja kao discipline za rialiti šou. MEĐUTIM, NE DAJTE SE IZPROVOCIRAAAAAAAAAAT!

Ako biHsmo uzimali pevačke sposobnosti kao meru za kvalitet muzičara, a recimo muzičar pored pevanja ne zna ništa drugo (kad je u pitanju kreativni deo bavljenja muzikom (pisanje muzike, tekstova, prdukcijski trikovi)), onda biH najbolji muzičari na ovem svetu bili taman dobri da jedino može Bugi da ih sluša. Dakle, Bujgaro, to što pišti i skviči i urla i stenje i ubada i propada i smeje se i urliče je to što je srcu drago i od srca dodje i srcu je milo.

Isto važi i za ove onanatore instrumentalne, al to je već Djedova neka tema

[sinisake]

Benks ne falsira.

[Bluesko]

Ne falšira, al nije mislim pevač u fazonu harmonu whore )
MIslim da ne falšira ni Keš, al ne zna isto da peva

[Frostensen]

Kako covek odrasta i/ili stari menja mu se i nacin na koji percipira stvari. To dovodi do toga da se ukusi menjaju a ono u sta smo se kleli postaje pomalo smesno. Sa druge strane, neki ljudi uvek ostanu na nivou brze=bolje, neki na nivou visi registri = kvalitetniji pevac. Neko vise ceni formu/tehnicku izvedbu, a neko sadrzaj/vajb/ideju koja se prenosi. Svako se zakaci za nesto, pa otud i problem percepcije "izvikanih bendova". Zakljucak koji hocu da izvedem jeste da se muzika ne moze posmatrati kroz nju samu. Uvek ce neko drugi bolje odsvirati i bolje otpevati. Ona se mora izmestiti i staviti u kontekst onoga sto se dasavalo kroz istoriju i prekretnicama koje su ostvarene kroz nove ideje koje su zacete, a kroz neko stoto prezvakavanje, u okviru nekog X benda dozivele vrhunac i sto je najbitnije dovele do nekih drugih ideja kod drugih muzicara. Sve ostale kvalifikacije su cisto licne prirode. Meni je npr. neverovatno da neko moze da slusa Sonic Youth. Toliko djubreta na jednom mestu i dekadentne avangarde (ako to nije pleonazam ili cak oksimoron) je meni nepojmljivo. A opet, ima ljudi koji se kunu u njih i kapiram da su oni kao zrno peska u moru muzickog stvaralastva bili malo vece zrno. Mozda bas zbog toga da budu reper kako ne treba nesto raditi


Edit: Ono sto sam hteo da kazem iz zakljucka koji sam probao da izvedem je da ljudi koji se hvataju za sviracki momenat tj. tehniku ne razlikuju mnogo formu i sadrzaj..

[Bluesko]

Meni je npr. neverovatno da neko moze da slusa Sonic Youth. Toliko djubreta na jednom mestu i dekadentne avangarde (ako to nije pleonazam ili cak oksimoron) je meni nepojmljivo. A opet, ima ljudi koji se kunu u njih i kapiram da su oni kao zrno peska u moru muzickog stvaralastva bili malo vece zrno. Mozda bas zbog toga da budu reper kako ne treba nesto raditi

IDENTIČNO SAM RAZMIŠLJAO....... dok nisam poslušao Sonic Youth. I sad mi se svidjaju. A nisam avangardni umetnik.
A Sonic Youth je žešće acclaimed bend i izuzetno popularan u svetu. Da ne pričam o parama koje zaradjuju Poslušaj ti njih malo više, pa ćeš da vidiš da si imao stav sličan Bugijevom