Šta vas još drži ?

[Overdrive]

Naslov ove teme je mogao da bude i "Zbog čega još uvek niste batalili muziku?" i trebalo je da ide negde u pdf Razno, ali iz mekog razloga tamo ne mogu da pristupim, pa onda evo ovde.

Sad kad nas je na ovom forumu ostala shacka yadda (što bi rekli Zulu ratnici..) možemo onako među nama, da niko ne čuje, da pokušamo da odgovorimo na ovo pitanje

Svima nama vreme je najvažnija životna moneta.
Na šta svako od nas troši svoje vreme, daje negde i odgovor na pitanje kako živimo i na šta smo vreme trošili.

Kako mi to trošimo vreme na muziku ?

Svo to baktanje opremom, gitarama, pojačalima, do u sitna crevca pedalama, kablovima, žicama i trzalicama, fejkovima i originalima..sva ta klikltanja na Kupujem Prodajem/Muzički instrumenti/ itd..čemu to služi ?

da li je to postao hobi sam po sebi i za sebe, nad kojim više nemamo kontrolu i o kome ni ne mislimo već ga po navici praktikujemo ?
Da li smo muzičari, kreativci i emotivci, ili smo samo puki inženjeri, varioci, šrafcigeri lemilitza majstori ?

Svo to prebirkanje po žicama kod kuće u "potrazi za tonom"..čemu to vodi?

Imate li neke postavljene ciljeve u vezi sa muzikom i sa vama u njoj ?
Koji su to ciljevi ?
Zbog čega ih niste ostvarili, do kada ste dali neki rok da ih ostvarite (i zbog čega niste) ?

Imamo li neka razmišljanja na tu temu ili uopšte ne razmišljamo o tome čekajući novu gitaru, pojačalo..i dokle tako?

Šta je cilj ? Ima li ga, ili je važno samo "putovati" bez ideje kuda voz ide..?

Samo iskreno moliću

[pisac]

To je hobi.
Znas sta je hobi?
Neko se time bavi vise,neko manje,neko intenzivnije i zivopisnije,neko povremeno... itd.
Dakle,neko se bavi streljastvom. Kupuje municiju,cisti oruzje,trlja grdan do iznemoglosti to parce gvozdja koje je u sustini koncipirano da oduzme nekom zivot (mozda bejase bolje da sam napisao LJUDSKI ZIVOT,nekako je neutralnije...) ,ide na streliste,prati stampu domacu i inostranu,placa porez na to oruzje,popunjava formulare i vadi dozvole,krije oruzje od dece u kuci,menja nisane,korice,futrole,olaksava silu okidanja kod specijalizovanih majstora,itd itd itd... po nekoj analogiji,taj ljubitelj oruzja bi trebao makar dvoje-troje da ubije svakog meseca da bi opravdao posedovanje tog gvozdja i ,,gubljenje vremena''.
Ali neeee,covek to voli.
Ne mora nikog da ubije da bi objasnio zasto svake veceri glanca pistolj-revolver-pusku. Kao sto ni gitarista ne mora da napuni Vembli da bi opravdao 'iljadu ipo evra sto je potrosio na opremu. Ili dve. Ili pet. Nije to vazno.
Ko se zadrzao na jednom stapu i jednoj masinici,otkad je poceo da se bavi ribolovom? Niko. GAS,bajo moj,gas gas gas...
Neko voli svaleraj,a nikad nece postati ni Rudi Valentino ni Roko Sifredi,nit' ce naci dno;neko voli motore i zivi za taj vrmmm vrmmmm zvuk i miris spaljene gume na asvaltu,a nikad nece postati Valentino Rosi ni Djakomo Agostini... oba hobija,ili potrebe, iziskuju mozda vise ulaganja i nose vece opasnosti od bavljenja muzikom,recimo,a da ne pominjem filateliju...
Gle'aš ovaj JA IMAM TALENAT program? Koliko tu zaista ima izvanrednih vokala i muzicara,pa nikad nista ne snime.Naprotiv,snimaju obicno neki levi anonimusi,koje stampa i mediji izbace u prvi plan. ONI SU ODABRANI,UPRKOS NEDOSTATKU TALENTA . ,Kraj price.
Covecanstvo je u prilicnoj meri zaglupljeno,i postoji dugorocni plan da se taj trend nastavi.
Jutros sam gledao Kim Kardasijan kad sa par ... pardon,prijateljica,posecuje rodnu Jermeniju. Sacekalo je hiljade obozavalaca,suze,histerija,kordoni policije,kamere (k'o da je dos'o Papa),i bogami sam video pored licnog obezbedjenja americkih telohranitelja i pripadnike specijalnih jedinica Jermenije(crvene beretke,ne znam dal' je vojska il' policija).
Koliko ja znam,Kimica osim ogromnog dupeta nema nijedan atribut kojim zasluzuje toliku paznju.Ne peva,ne svira,ne slika,ne glumi,ne radi nista osim sto ima ulogu da bude dupata Jermenka u nekom rijalitiju,to jest,da bude to sto jeste inace. Obicna zena.Ali mediji... i eto. Popularnija od Bitlsa.
...i tako to.
Ako si se obeshrabrio,obezvoljio,razocarao,ako mislis da je sve uzalud,da je rok muzika mrtva,ako si na izmaku snaga,mogu samo jedno da ti kazem... ali necu.
Kad sam vec ovde (samo sam u prolazu),pre par dana na jutarnjem programu od 6 do 8 ide kao jedna od glavnih vesti - POZNATI PROIZVODJAC MUZICKIH INSTRUMENATA ,,GIBSON" NALAZI SE U OZBILJNIM FINANSIJSKIM PROBLEMIMA,sto ja vidim kao ublazenu verziju saopstenja da je pred bankrotom. Nikad vise proizvodjaca i modela gitara ,a nikad manje slusalaca i muzicara. Sad da prestanu da proizvode gitare svi veliki proizvodjaci na svetu,muzicari ce se snabdevati po oglasima,ili sa zaliha vec proizvedenih gitara koje su po magacinima,jos godinama...
Ta kriza,sada kod Gibsona, je tek pocetak.
Žićo,pušti nas da uzivamo u muzici gitarama i pedalama,sto je mnogo bolje nego da nekog ubijemo pistoljem ili motorom,ili da neko nas ubije u svaleraju kad nas navata u šteti ; muzika je strast,ljubav,hobi,opsesija,i nesto sto oplemenjuje,pa sta kosta nek kosta.
Imo si temu pre par godina slicne tematike,tipa CIME ZASLUZUJETE OPREMU NA KOJOJ SVIRATE ?
Kod koga sam zasluzio ? Trebam da zasluzim? Turio ruku u dzep,platio,odneo kuci,i vec osecam kako mi koza tamni a kosa se kovrdza... izrasli mi brkcici,pa da,eve me isti ki Hendriks. Reinkarnacija.
Mi hocemo da zadrzimo proces promene,hocemo da ostanemo u onim srecnijim vremenima. Da reinkarniramo ono vreme koje smo psovali i mrzeli kad smo bili u njemu,sve cekajuci neko bolje,a sad ga se secamo sa nostalgijom,i prizivamo ga ponovo. Skupljanjem opreme ogradjujemo se od ovog trulog posrnulog sveta,time stvaramo svoj svet,u kome je lepse...
Mozda je to samo ventil,ko zna , ja nisam sociolog a ni psiholog.

p . S. Sto jE najvaZNije,ovaj POST SAM TAKO pedantno naPISAO,tako Grama Ticki savrseno,i uredNo iz odvajo razmAcima posle svak tacke,da se prosto dIvim sam sa Sobom.

[Rockatansky]

Batalio sam pre par godina... ALi nisam mogao da izdrzim bez muziciranja... Nema sta da me drzi, moralo bi da me drzi nesto jedino da NE sviram...

Jako se dobro osecam kada sviram, totalna uzivancija i nekad ne mogu da zamislim kako ljudi mogu da zive da ih ne interesuje da nauce da sviraju bar jedan instrument!

To je hobi.
Znas sta je hobi?
Neko se time bavi vise,neko manje,neko intenzivnije i zivopisnije,neko povremeno... itd.
Dakle,neko se bavi streljastvom. Kupuje municiju,cisti oruzje,trlja grdan do iznemoglosti to parce gvozdja koje je u sustini koncipirano da oduzme nekom zivot (mozda bejase bolje da sam napisao LJUDSKI ZIVOT,nekako je neutralnije...) ,ide na streliste,prati stampu domacu i inostranu,placa porez na to oruzje,popunjava formulare i vadi dozvole,krije oruzje od dece u kuci,menja nisane,korice,futrole,olaksava silu okidanja kod specijalizovanih majstora,itd itd itd... po nekoj analogiji,taj ljubitelj oruzja bi trebao makar dvoje-troje da ubije svakog meseca da bi opravdao posedovanje tog gvozdja i ,,gubljenje vremena''.
Ali neeee,covek to voli.
Ne mora nikog da ubije da bi objasnio zasto svake veceri glanca pistolj-revolver-pusku. Kao sto ni gitarista ne mora da napuni Vembli da bi opravdao 'iljadu ipo evra sto je potrosio na opremu. Ili dve. Ili pet. Nije to vazno.

Bas dobro napisao. Ja sam juce sredjivao gitaru. Morao sam da napravim novi nut, pa sam onda sekao kost, smirglao, oblikovao, 100x premeravao, smirglao, polirao, urezivao kanale, skinuo zice, iznivelisao pragove, pa ih oblikovao, smirglao polirao... Radio sam to sigurno 6-7 sati. I bas mislim jbt nisam ni primetio kako vreme ide, skoro jedno radno vreme, sreca pa je bio neradan dan, pa sam to sve uspeo da uradim, bolje nego kada dodjem sa posla, nemam toliko vremena i malo budem umoran. I razmisljam uopste mi nije bilo tesko.

Ono za Kim Kardasijan ne mogu ni da komentarisem..... Tema je mnogo kompleksnija...

[Overdrive]

Okej Pisac, lepo si to sročio samo, svi znamo šta je hobi i kako se hobisti ponašaju.

Moje pitanje se više odnosilo na Zašto, a ne na Kako.

To što neko voli oružje svakako ima svoje Zašto i , kad bi se malo začeprkalo po njemu, verovatno bi se našlo svašta nešto što nije baš prijatno za videti i čuti, bilo da je to strah ovaj ili onaj, ili patologija ova ili ona.

Muzika je međutim (ili bi bar trebalo da bude) nešto benigno.

Da se vratimo na Vreme i trošenje istog.

Kako muzičar hobista troši vreme i šta je to u tom hobiju što ga ispunjava (i da li ga zapravo ispunjava ili ga recimo frustrira), m?

[Overdrive]

Jako se dobro osecam kada sviram, totalna uzivancija i nekad ne mogu da zamislim kako ljudi mogu da zive da ih ne interesuje da nauce da sviraju bar jedan instrument!

zar nema već dovoljno ljudi na planeti koji sviraju ?

Zašto treba i mi budemo još jedni od njih ?

Zar nije bolje biti samo slušalac i prepustiti onima koji stvaraju muziku da nam bude emocije onako kako to muzika i inače radi ?

ukratko, zašto se sam mučiti u kuhinji kada već postoje kafane i majstori kuhinje ?

[Rockatansky]

zar nema već dovoljno ljudi na planeti koji sviraju ?
Zašto treba i mi budemo još jedni od njih ?
Zar nije bolje biti samo slušalac i prepustiti onima koji stvaraju muziku da nam bude emocije onako kako to muzika i inače radi ?
ukratko, zašto se sam mučiti u kuhinji kada već postoje kafane i majstori kuhinje ?

Pa i ne mucim se u kuhinji, ni kod obucara, i tako jos na drugim mestima gde ima neko koje to usavrsio.
Niti pecam, nego kupim ribu, na pijaci ili u radnji, i tako dalje.

Ali nesto sam odabrao da ipak radim iako to radi mnogo ljudi, a i ne radi. Ja jedini u mom uzem drustvu muziciram, vecuni ljudi koje znam koji sviraju neki instrument sam uglavnom upoznao preko sviranja, tako da slobodno mogu da kazem da sam ja natrposecan muzicar u mojoj okolini. I samim tim steta je da ne sviram.

Nesto odaberes sto radis a nije samo posao-kuca-jedi-spavaj.

[Overdrive]

Ali nesto sam odabrao da ipak radim iako to radi mnogo ljudi, a i ne radi.

Pa logično je
Iz činjenice da se baviš muzikom, dade se zaključiti da si to i odabrao, right?

Pitanje je Zašto.

Zašto si to odabrao.
Koja su tvoje očekivanja u vezi sa tim.

Nije valjda da popodne uzmeš gitaru, okineš par akorda, oslušneš zvuk kako treperi i to je to?

Msm, mogu i to da razumem, ali mi je potrebno malo introspektivnih odgovora.

Dokle god možemo na tvoje (ili bilo čije odgovore) da postavimo pitanje Zašto..nismo došli do istine

[ssmc]

Opet si uleteo u neki loš trip

[Overdrive]

Opet si uleteo u neki loš trip

uozbilji se ovo su suštinska pitanja

[ssmc]

Ozbiljan sam, a i odgovorio sam ti u suštini.

[metalstringer]

Ljubav prema muzici...posto bend neki tamo nikako da se zbere, nemam pojma vise zasto i kako, al' j.ebiga u d.upe, svirimo nesto, to je to.
Neko ide u lov, neko diza tengovi...
Ja, a i drugi, verovatno svirim i kupujem zice i neke zvucnjake itd da ne bi izgubili sebe jer to smo tmi.
Aj hevi mjetal

[Overdrive]

Ljubav prema muzici...posto bend neki tamo nikako da se zbere, nemam pojma vise zasto i kako, al' j.ebiga u d.upe, svirimo nesto, to je to.
Neko ide u lov, neko diza tengovi...
Ja, a i drugi, verovatno svirim i kupujem zice i neke zvucnjake itd da ne bi izgubili sebe jer to smo tmi.
Aj hevi mjetal

hm, a da li smo to mi..?
možda je sve to uzalud straćeno vreme.

Ko nam je rekao da smo to mi ?

(A ako smo sami sebe uverili da smo to mi, gde je greška ? Zar ne bi trebalo da smo mnogo uspešniji, poznatiji, slavniji ? Ili smo mi upravo to, neki tihi prosek, čiju muziku niko nikad neće čuti ?)

[Rockatansky]

Pa logično je
Iz činjenice da se baviš muzikom, dade se zaključiti da si to i odabrao, right?

Pitanje je Zašto.

Zašto si to odabrao.
Koja su tvoje očekivanja u vezi sa tim.

Nije valjda da popodne uzmeš gitaru, okineš par akorda, oslušneš zvuk kako treperi i to je to?

Pa nekad mi je i to dovoljno...

A sta znam, jednostavno ljudi imaju razne sklonosti i porive da se manje ili vise umetnicki izraze... Neko i nema.

možda je sve to uzalud straćeno vreme.

Ko nam je rekao da smo to mi ?

(A ako smo sami sebe uverili da smo to mi, gde je greška ? Zar ne bi trebalo da smo mnogo uspešniji, poznatiji, slavniji ? Ili smo mi upravo to, neki tihi prosek, čiju muziku niko nikad neće čuti ?)

E ovo je interesantno. Nekad mislim da ljudi u teretani trace vreme, dizu tegove ali nista korisno ne urade. Malo mozda nesto za zdravlje (ali za to postoje i bolji nacini) i nesto malo za izgled, da bi bili lepi sami sebi.

Tako da nekad pomislim cilj sviranja je da sviras drugim ljudima, sad nebitno jesu to obrade, klasika, imas svoje bend, ali da te neko cuje i da usrecis mzuikom vise ljudi. Recimo neki poznati bend ima gomilu fanova i njima je zivot ulepsan tom muzikom - e to je vec nesto. Moze biti i kada se pece rostilj za prvi maj, dohvatis neku akustaru, odsviras/otpevas 20 pesama i to je opet nesto. Zato mozda i jeste malo tracenje vremena ako ceo zivot sviras sam za sebe, ali covek bira sam na sta ce da traci vreme.

[Overdrive]

Tako da nekad pomislim cilj sviranja je da sviras drugim ljudima, sad nebitno jesu to obrade, klasika, imas svoje bend, ali da te neko cuje i da usrecis mzuikom vise ljudi. Recimo neki poznati bend ima gomilu fanova i njima je zivot ulepsan tom muzikom - e to je vec nesto. Moze biti i kada se pece rostilj za prvi maj, dohvatis neku akustaru, odsviras/otpevas 20 pesama i to je opet nesto. Zato mozda i jeste malo tracenje vremena ako ceo zivot sviras sam za sebe, ali covek bira sam na sta ce da traci vreme.

Dobro zapažanje.

Znači imamo muzičare koji su svesni činjenice da svojom muzikom čine druge ljude srećnima.
S druge strane imamo muzičare koji sviraju samo za sebe i:

- srećni su tako
- nisu srećni tako

U koju grupu biste sebe svrstali ?

[Kristijan]

34 године сам активан у музицирању и нисам ни једног момента размишљао о томе да престанем тиме да се бавим. Нисам имао никакве велике планове. У више наврата сам редовно наступао као тезгарош али никад нисам направио озбиљан стилски компромис тако да нисам никад од тога зарађивао толико да бих то назвао својом професијом. У мом послу сам типичан плаћеник, ако муштерија хоће тако и тако то ће и да добије, не узнемиравам се превише, а са музиком нисам никад нисам био спреман да се тако зафркавам. Јасно ми је одувек било да музика за мене представља врло битан фактор.

Никад нисам разумео зашто људи који рецимо не наставе да се образују у средњој музичкој школи или на академији на крају начисто одустану од музицирања. То ме је толико збуњивало да сам на крају тај проблем баш озбиљно проучавао, постојао је један период када сам само читао разне есеје који се музиком баве пре свега са социолошког аспекта. Читајући радове разних музиколога успео сам да нађем и речи које објашњавају нека моја искуства и идеје далеко прецизније него што бих ја то сам умео да урадим. Укратко, мене занима музика као кохезиони елемент у друштву а не као сегрегациони елемент у друштву. Верујем да сваки човек има потенцијал да се бави музиком и верујем да свако треба да музицира. Не сматрам да свако може да постиже врхунске резултате али у томе и јесте трик - није важно да ли су резултати врхунски, важно је да се учествује у мери сопствених способности, а има места за свакога. Тамо где је преовладало убеђење да сме да музицира само онај ко је догурао до огромне сцене ја сматрам да је победио принцип сегрегације и да у таквом друштву не постоји радост музицирања, у таквим друштвима деца не одрастају уз родитеље који музицирају из чистог задовољства, без икаквог очекивања новчане надокнаде, славе и којечега другог.

Сигуран сам да ћу да музицирам докле год будем физички способан. Могуће је да ће форма да се мења, могуће је да ћу у годинама које долазе да се ипак држим мањих музичких скупина, али сам сигуран да ћу и даље да музицирам у оквиру вокалних група и вокално-инструменталних група. И даље немам никаква очекивања, не трипујем се на велики пробој, на публицитет. Срећан сам што сам уопште способан за то (два пута сам због озбиљних повреда искусио неизвеснот, нисам знао да ли ћу моћи да наставим да музицирам, па знам која је вредност тога када је човек уопште физички у стању да то изгура), напросто волим да свирам и певам, волим што ме та активност тера да стално нешто ново учим, нисам се никад уморио од вежбања. Не свирам само за себе, али кад боље размислим не знам ни како бих стварно могао да свирам само за себе? Од прилике бих морао да одем да живим као пустињак. Овако у најмању руку музицирам за моје укућане, а и са свим мојим мањком амбиција никад није само за укућане.

Дуги низ година дајем приватне часове и увек молим моје ученике да нађу радост у музицирању независно од околности, независно од професије. Наравно да их охрабрујем да иду што даље могу, наравно да нисам никоме ко сања о томе да му музика буде професија рекао да је то предалек циљ, али будући да сам видео колико људи савлада неке основе музицирања па то напусти и никад се не врати мислим да је довољно да их учим макар да од музике никад не одустану, а све преко тога је премија.

Сматрам да је музика једна сасвим природна сапутница у животу, за мене би било чудно да престанем да се тиме бавим. Једино где се запитам шта ме још држи јесте када дођемо дотле да неко теба и да организује колективно музицирање и на крају увек испадне да ћу ја тиме да се бавим. Е ту бих радо видео промену, али се слабо јављају добровољци