Dosije „Srpski metalac“

[sinisake]

Ko?

Pa i ovo sto si ti napisao o politici je jedna politicka izjava par excellence, sto bi prost narod rek'o.

A angazovana umetnos' je jedna posebna tema, i nisam bas neki fan angazmana u rokenruli, ali da je rokenrol (i mjetal kao deo istog) imao tendenciju da bude makar provokativan, to se ne moze poreci.
Ne govorim o dometima, rezultatima, vrednostima tog angazmana, nego o cinjenici da je politika neizostavni deo zivota, pa i popularne muzike, na ovaj, ili onaj nacin.
Eto.

[Kristijan]

Klasika jednostavno mora da bude krem muzike...
Muzika nije igrica da sluzi samo za zabavu...

Mnogo toga što mi danas olako svrstavamo u klasiku u svoje vreme je bila zabavna muzika. Sva plesna muzika je bila namenski komponovana za zabavu, kao prateća muzika od balskih dvorana do podijuma krčmi. Baš zbog toga posebno volim kad mi se neko deklariše kao obožavalac klasične muzike... a onda provališ da zna par valcera i uvertira za operete... To što se Štrausovi valceri danas izvode koncertno, ne znači da su vrhunsko muzičko dostignuće. Nekada su frajle utezale korset da istakne struk i podigne sisiće, pa hajde da se "đuska" valcer, a momčićima od tog prizora krv napusti mozak pa muziku i ne registruju, samo umeju da odbrojavaju 1 -2 - 3, 2 - 2 - 3... Da, da, prizemno zvuči... I prizemno je i bilo. Ali danas se prikazuje u drugačijem svetlu.

Ne mora čovek da padne u depresiju, da se osami 3 nedelje, da mudro ćuti, da se izvrne naglavačke... da bi bio siguran da je muzika koja ga je dovela u to stanje baš onako prava muzika vredna pažnje. Život nije manje vredan ako ima elemente zabave. Nije muzika koja ima zabavni element apriori loša. Na kraju krajeva, posle 2. svetskog rata uglavnom je i pravljena muzika koja je prevashodno deo industrije zabave. Postje socijalne studije koje se bave tim fenomenom, postoji objašnjenje zašto je baš šezdesetih godina 20. veka došlo do prekretnice u muzičkom svetu, a postoji i objašnjenje zašto je devedesetih došlo do novog zaokreta... Ali sve je to tona priče, nema svrhe da pokušavamo to da pretresemo od vrha do dna u jednoj ovakvoj raspravi. Sve u svemu, ko danas pokušava da nađe muziku koja nije namenski pravljena za nekakav vid zabave (jel'te, ima nas raznih...) ima da se ubije tražeći. Ono što po formi neodoljivo podseća na klasičnu muziku danas se pre svega sreće kao muzička podloga za filmove i igre, i ma koliko dobro da je napisana ta muzika (a ima komada onako... da se smrzneš, baš odlične kompozicije) ipak je rađena kao jedan od točkova u ogromnoj industriji zabave.

Nekada si morao da znaš da sviraš i da pevaš da bi imao muzičku podlogu u toku dana, a od kad je radio i tv masovno prisutan među ljudima, neko drugi te zabavlja, ne moraš samog sebe da zabavljaš. I to je to, ljudi promenili navike. Ja nikad ne slušam muziku dok vozim, to mi je onako potpuno besmisleno, nije mi slušanje muzike. Ali neko sedi samnom 10 minuta u autu i već počne da zvoca što nema muzike. Ono, da drnda nešto u pozadini... I to je prosto tako, i neće biti bolje od toga, džabe kukamo i zapomažemo.

Da se ipak vratim na tekst koji je ustalasao strasti. Ja sam siguran da takav tekst ne bih nikada pisao, jer nemam želju da se razračunavam sa ovim i onim žanrovima. Nikad nisam muziku mogao tako da sortiram, niti sam sebe hteo da ograničim na slušanje određenog žanra. Ako je autor teksta novinar, nadam se da jeste na sličan šaljiv nači potkačio i druge "arhetipske" pojave. Ako se ograničio samo na metalce, onda je, ma kako duhovito poneka rečenica da zvuči, ipak ovo napisao kao lični obračun, i to oda kvari sliku.

Inače ja ne mislim da metalci onako u globalu treba da budu pogođeni ovim tekstom. Mislim da se ovde cilja na jednu posebnu grupaciju ljudi zarobljenih u vremeplovu. Pre 2 godine sam imao prilike da vidim jako smešan prizor. Na jedan rođendanu kome sam prisustvovao došlo "pleme". Svi do jednog imaju crne duboke starke, crne tesne pantalone, crne majce sa dosta jeftinom sito štampom (raznorazni bendovi u slici i reči), duga kosa uredno podeljena na razdeljak. Sede za istim stolom, međusobno komuniciraju, ostale slabo primećuju. Pričaju isključivo o svom bendu odnosno drugarovom bendu, pomalo se spominju opšteprihvaćeni idoli... Mislim, da su još imali svi duboke bele Puma patike, rekao bih im da ih je pozdravila 1988. i tražila da joj vrate njene krpice i kasete! Mislim da je ovaj tekst nekako prevashodno usmeren ka ovoj grupaciji. Ali takvih "plemena" ima i među poštovaocima drugačije muzike (mada je zapravo diskutabilno šta oni poštuju). Zimus sam bio na nekoj grupnoj svirci, pa se nekako potrefilo da svira i meni odavno poznati punk bend koji bih rado obišao da sam samo znao da nastupaju to veče. A sećam se da sam ih prvi put slušao, opet (nesrećnim) sticajem okolnosti i pre 15 godina. I ono, kao da je vreme stalo. I danas kao i pre 15 godina oni zvuče kao da si ih dovukao pravo iz 1977. Cokule, i čirokane, i metalom okovane kožne jakne, i pocepane pantalone... Nja-nja-nja... do beskraja i nazad... Nije bitno da li ja volim punk ili ne. Taj okoštali stav je problematičan. Robovanje formi, ponavljanje obrazaca, nekritički osvrt na vreme koje je prošlo... Pa je tu onda "pleme" onih koji misle da je Woodstock najznačajniji muzički događaj ikad, pa "pleme" onih koji isključivo troše jazz i misle da su zbog tog bliže Olimpu. Pa "pleme" kvaziintelektualaca (znate oni "zaneseni", što nikad ne skidaju šal i očigledno pokušavaju da izgledaju kao da žive u skvotu) koje izgibe da se distancira od okoline iskopavanjem još alternativnijih i još andergraundnijih kvazimuzičara o kojima će zdušno da razglaba 10 puta duže nego što je potrebno da se presluša kompletan opus njihovog idola, sa sve bootleg snimcima (poželjno je da idola i ima samo bootleg izdanja, inače postoji opasnost da se prodao i nije dovoljno zanimljiv)... i da ne nabrajam dalje. Ali svi ti pripadnici tih grupacija zapravo malo znaju o muzici uopšte, i kod njih se zapravo malo toga vrti oko muzike. To je prosto mentalni sklop, ljudi kojima delimično fali inicijativa, koji se u dobroj meri plaše drugačijeg, koji vole da budu deo ekipe, i trude se da na svaki nači, i pojavom i ponašanjem, neprekidno dokazuju lojalnost ekipi. "Pleme" nije tako pogrešna reč. Strastveni navijač i pripadnik "plemena" imaju mnogo dodirnih tačaka kad je psihologija u pitanju. Ljudi podložni indoktrinaciji.

Upozorvati na opasnosti indoktrinacije nije greh. Ipak, rekao bih da autor ovog "zapaljivog" teksta i sam pripada nekoj doktrini, pa šalje otrovne strele suprotstavljenoj doktrini. A to je trulo.

[nebojsak]

Jbg, to je onaj princip manjeg zla, kome živ čovek neminovno podlegne pre ili kasnije.

Sećam se kako mi je Korn bio odvratan tamo sredinom devedesetih, kad su se pojavili. A sad, posle silnih Slipknotova, Killswitch Engagea i raznoraznih nu metal klonova, prosto mi deluju kao Isus lično. Bez obzira što ih nikad ne bih pustio na gajbi.

Sad kad pominješ Korn, meni su reakcije "pravih metalaca" na Korn uvek bile zagonetka. Kao "sram ih bilo to nije pravi metal". Kao da sad pustim na lepom plavom dunavu i kažem - ovo je sranje - ne zvuči kao Geršvin. Ne razumem, kritikovanje neke muzike jer to nije ono što ja volim onako kako volim. Kao da su imali veliku nalepnicu na albumima "Pravi metal" pa se sad neko zajebao i greškom kupio misleći da je to novi album Dia, i siroma eto - prevaren Ne kažem da li je to bio tvoj razlog - ne znam, nego ono, uopšteno.

A inače ne mogu se sa tobom sasvim složiti - jer opet ne vidim zašto je kad gomila evropskih bendova svira nešto tipa getenborgška škola, e to je u redu, a kad ameri krenu nešto na tu temu e to su onda nu metal klonovi? Nikom nije smetalo kad su finci smarali sa raznim šablonskim metal gotičarima ili kad svaki drugi bend iz švedske svira death sa melodičnim refrenom, ali ako to pređe baru, e onda sramota! Ili misliš ono, sram ih bilo prodali su previše ploča pa su "komercijala"? Malo su ljudi postali u fazonu da pljuju sve što je iz amerike osim ako nije ljuta alternativa. Uopšte nemam utisak da je evropa iole bolja kad se podvuče crta, niti da je "pravoverna metal scena" iole kvalitetna poslednjih godina, tek je to precrtavanje i reciklaža, za prosečan "pravi" metal bend, Killswitch su dom kulture, a to kažem ja koji nešto ne volim taj fazon "besan i ljut na strofi, slomljeno srce na refrenu". Današnji metal je sam po sebi prilično iscrpljen, i hiperprodukcija i copy and paste mi je sa obe strane bare i u svim žanrovima.

Da, izgleda da si istripovao da sam ja old skul metaler, pa pljujem po ovim mladima što nemilice arče našu true baštinu. Wrong.

Metal slušam ama baš slabo, i recimo, kada su mi potrebne gitare tog tipa, slušaću Prong i Helmet. Što se tiče Korna, kad su se pojavili, ono što sam ja video je taj Adidas, prekomerno kerebečenje, savijanje basiste do poda i ponavljajući šablon koji si ti lepo opisao, s tim što bih ga ja malo dopunio "scary šaputanje u strofi, urlanje u bridgeu i slomljeno srce na refrenu". I tako u krug. Uopšte mi se nije svidelo. A onda se pojavilo 340 takvih bendova, koji su to doveli do ekstrema, tj još zajebanije šaputanje na strofi, urlanje do granica izdržljivosti ljudskog uha na bridgeu i plačuća konfekcijska melodija na refrenu.

Isto važi i za ove goth i melodic bendove sa ženskim vokalom, za mtv punk i tzv alternativu. Napisao sam već ovde negde da slušam možda par bendova koji su se pojavili posle '90. Radiohead i ne mogu da se setim šta još. Postoje neki kojima sam dao šansu i čekam kad će da zajebu, tipa Futureheads, ali ubedljivo najčešća varijanta je da vidim spot nekog benda, naložim se, nabavim album i ustanovim da je ostatak kompletno đubre. Jbg, tolika je hiperprodukcija svih vrsta muzike, moraš biti opasan frik i skupljati tone i tone novih izdanja i prebirati, pa ako ispadne nešto, super.

[Mithrandir]

...crne majce sa dosta jeftinom sito štampom (raznorazni bendovi u slici i reči)...

Eh, to je ta profesionalna deformacija!

[KnightOfDoom]

Evo ja samo da vas sve pohvalim. 5 strana bez psovanja...mislio sam da sam omasio podforum a bogami i forum. Bravo

[nebojsak]

Stvarno, jbt. Pretvaramo se u babe

[muki17]

Stvarno, jbt. Pretvaramo se u babe

[Doolio]

sto se tice tome und slicnog...sta ja znam, meni toma ponekad stvarno prija, a ono, tripujem da nisam seljak, ni u jednom ni u drugom mogucem smislu te reci. jeste on narodnjak, ali to meni nije nimalo pogrdno u njegovom slucaju vec samo zanrovska odrednica jer jednostavno mislim da su mu pesme kvalitetne i nema tu sta dalje da gledam:) mislim da muzika kao takva treba da prevazidje takvu vrstu okvira, onda bi ispalo da npr samo seljaci slusaju i bluz, samo sto se tu radi o americkim seljacima, a ne nasim.
cak se ne bi slozio sa tim da je toma narodnjak jer ja, osim narodnjackog muzickog prizvuka ne vidim narodnjacenje:) mislim, on prolazi kroz parkove, prica o kafanama itd, to je meni prilicno urbano i boemski.
tozovac, opet, mada ga ne volim, peva staroGRADSKE pesme, sta je tu narodno...

[Duane]

go go power rangers!

[dejankuki]

Jeremija pali topa, iz Krajine lepa Vlajna, uzmi sve sto ti zivot pruza, siromah sam al' volim da zivim...prazna casa na mom stolu.. to starogradske? Dookee.. http://en.wikipedia.org/wiki/Tozovac on nikako ne peva starogradske..

Toma.. ma koliko da je boem i kafanski.. ni on nije van okvira novokomponovane.. sad sto su njih dvojica pomenutih biseri.. i slusljivi su, to je stvarno druga stvar. Ni ja nekad ne odolim da poslusam Tomu, Lepu, Vasiliju, Cuneta... Novicu... Izvorinku.. ali to je ono .. novokomponovana pa moze se reci i "namenska" muzika..

Eh, sad.. kao sto ti rece neke pesme i melodije jesu prevazisle okvire i postale su ako ne evergreen, ono barem classics.. ne u smislu klasicne muzike, ali vrlo drage, poznate, pesme koje se slusaju.. to nije sporno..

Za ovo "seljak" ne znam kako to da objasnim.... barem ne sad..

[nebojsak]

Da, u raznim stvarima se mogu povući zanimljive paralele. Recimo, kad se pogleda world music manija.

Zamislimo da pokojni Toma ima sina kao što ima pokojni Fela (tj ovaj drugi ih ima mnogo). I onda sin pokojnog Tome reši da nastavi ćaletovu tradiciju, uzme osnove njegove muzike, ugura ih u pop formu i opskrbi pop elementima, i postane popularan. Mislim da bi to bilo nešto u rangu moderne Grand produkcije. Al eto, Femi Kuti je popularan među svetskom i našom urbanom omladinom, bez obzira što bi u Nigeriji eventualno osvojio treće mesto na Lagosviziji i bio popljuvan od tamošnjih urbanih. Čudne su to stvari.

[Kristijan]

Da, to je pitanje egzotike. To je razlog zašto Bregović drmne pare kad u Pariz odvede romske trubače i bugarske pevačice. Imam drugara koji se onako ozbiljno loži na jazz, onako do granica koje meni postaju nastrane, i onda se već gubi pomalo kriterijum, sve što liči na jazz se poštuje i sluša. I tu je onda, kako to obično hard core jazz fanovi rade, u jazz koš potrpano svašta što tu zapravo ne spada. Pa i sav latino zvuk. Jedno vreme se zabavljao sa latino curom, i hteo da ostavi utisak svetskog čoveka koji razume njene korene, pa je pustio da svira neka latino muzikica, na šta je ova htela da baci peglu, bila je u fazonu da joj to smaranje sa "narodnjacima" ide na živce i kod kuće, pa ne mora da ga trpi i kad je daleko od kuće!

E sad Toma i ekipa... ne znam, ja taj zvuk doživljavam kao nešto strašno strano, nisam rastao uz takav zvuk i jednostavno ga moje uho ne prima. Kad stignemo do tekstova, e tu smo tek u ratu, ja boemštinu ne podnosim. Ne mogu da se otmem utisku da je sva ta muzika rađena sa namerom da se nekako "obore ivice", da taj prelazak sa totalno ruralnog zvuka na koliko toliko urbani zvuk bude manje uočljiv. Vreme kada su oni bili popularni je baš vreme masovnog mehaničkog priliva stanovništva u gradove, oni su došli kao zgodan "katalizator" u formiranju tog nekog novog kvazigradskog senzibiliteta. Ja njih više doživljavam kao "vladin projekat" nego kao muziku. Naravno, ovo je moje skromno mišljenje, možda bih mogao da kažem nešto drugačije da znam detalje o njihovom radu. Budući da tu muziku poznajem onako "u prolazu", ne bih mogao da se izrazim pohvalnije. Ne smatram da im pripada zvanje "finijih narodnjaka", mislim da je to podkategorija koju su izmislili ljudi koji žele da opravdaju svoj ukus.

Tozovac kod mene ima kredita, ali ne zbog muzike. Ne zamerite za off topic koji sledi. Vratim se ja iz rata 1999. i shvatim da su ljudi valjda tek kad je sve prošlo počeli stvarno da osećaju strah, depresiju, bezvoljnost... Jedna loša atmosfera. Meni sa poslom krenulo nizbrdo, svi se pravdaju na krizu i sankcije (ako se sećate, tada su sankcije bile "tvrđe" nego 1993.) a i platni promet sa inostranstvom radi poremećeno ili nikako, a ja se uglavnom oslanjao na neke šljake koje sam radio za strance... I ja zaključim da je jedini izlaz da se ponašam potpuno u suprotnosti u odnosu na datu situaciju, da samog sebe dovedem u poziciju gde ću nekako rukama i nogama da iskopam neke bolje uslove. Tada smo imali samo jednu ćerkicu, i ja kažem ženi da mi moramo da imamo još jedno dete. I tako i bude. Međutim, naišli smo na grozne reakcije okoline. Neki su nas kritikovali što uopšte ikako mislimo o deci, zbog krize. Drugi su sa svojim strahovima otišli toliko daleko da su nas plašili sa pričama da je sada kod nas sve toliko kontaminirano zbog bombardovanja da ćemo verovatno da dobijemo malog kiklopa ili dvoglavog ogra. I tako redom... 2000. se rodi naša druga po redu ćerkica, mi presrećni! Prelepo dete, ogromne na gore zavrnute trepavice, pravi kolačić! Krenu da nas zrače sa onim moronskim pričama tipa "pa baš je mogao da bude i dečak, imate već ćerku", meni već muka od svega, ne mogu da verujem kko ružne komantare slušam, kao da se niko ne raduje što se rodilo dete!. Jednom prilikom krenemo mi u šetnju, i guramo kolica putem koji ide do parka kod Miloševog konaka u Topčideru. Odjednom, pored nas se zaustavlja neka Lada, otvara se prozor, i proviri Tozovac kroz prozor. "Je li to cura?" Mi kažemo da jeste. "Nek je živa i zdrava!", i zatvori prozor i ode dalje... Šta znam, mora da je samo ta opšta atmosfera bila toliko uticajna, nije on rekao ništa spektakularno. Ali pokazao je nekakvu radost, pokazao da je živ. Meni je to bilo vrlo dirljivo. Eto, još jednom se izvinjavam za off topic...

[sinisake]

E sad Toma i ekipa... ne znam, ja taj zvuk doživljavam kao nešto strašno strano, nisam rastao uz takav zvuk i jednostavno ga moje uho ne prima. Kad stignemo do tekstova, e tu smo tek u ratu, ja boemštinu ne podnosim. Ne mogu da se otmem utisku da je sva ta muzika rađena sa namerom da se nekako "obore ivice", da taj prelazak sa totalno ruralnog zvuka na koliko toliko urbani zvuk bude manje uočljiv. Vreme kada su oni bili popularni je baš vreme masovnog mehaničkog priliva stanovništva u gradove, oni su došli kao zgodan "katalizator" u formiranju tog nekog novog kvazigradskog senzibiliteta. Ja njih više doživljavam kao "vladin projekat" nego kao muziku. Naravno, ovo je moje skromno mišljenje, možda bih mogao da kažem nešto drugačije da znam detalje o njihovom radu. Budući da tu muziku poznajem onako "u prolazu", ne bih mogao da se izrazim pohvalnije. Ne smatram da im pripada zvanje "finijih narodnjaka", mislim da je to podkategorija koju su izmislili ljudi koji žele da opravdaju svoj ukus.

Ne znam, meni ja ta teza o ''mehanickom prilivu stanovnistva u gradove'', kojom se objasnjava nastanak novokomponovane narodne muzike, omiljena u nasim udzbenicima sociologije, uvek bila pomalo sumnjiva.
(Pokojni Tirke je napisao jednu odlicnu kolumnu u kojoj je jako lepo primetio da je podloga za odusevljenje turbo-folkom lezala vec u ocaranosti starogradskom muzikom, koju on, suprotno nekom uvrezenom misljenju, smatra vrhunskim egzemplarom kica).

Da skratim, Toma je posebna kategorija, on nije niciji ''projekat'', pa cak ni svoj. Boemstina je ogavna kad je lazirana, to kod njega nije bio slucaj.
Nikad nisam preslusao nijedan njegov album, ne znam diskografiju, nisam fan, u pravom smislu reci, znam samo nekoliko udarnih pesama (manje-vise ''u prolazu'', kako rece Kristijan), i, iskreno, bez obzira na otuzne aranzmane, pateticne i smesno-naivne tekstove katkad (daleko je to od poezije!), sablonske harme (mada ima i finih), bez ikakvog blama mogu da kazem da vise cenim nekoliko songova tog coveka, nego citave opuse pojedinih ''urbanih'' umetnika, koji su zaboravili osnovnu stvar - da iza harmi, melodija, ''mudrih'' reci, ''nebeskih'' simbola i smelih metafora ipak mora da stoji neizvestacenost, istinska emocija; mora da stoji ''that feel'' ko sto bi reko Tom Vejts, a Toma je to imao, jbg.

Pice za celu virtuelnu kafanu!

[Kristijan]

Može biti... Ja istina nisam baš prelistavao udžbenike sociologije, pa ne znam zvanične teorije po tom pitanju, ovo je neki moj utisak "sa terena".

Tvoj utisak o Tomi sam čuo i od drugih ljudi, mada ja to nisam uspeo da uočim. Opet kažem, nisam se baš ni koncentrisao, možda sam nešto propustio, ali znam da me je čitav taj manir na prvu odbijao, pa nikad nisam ni uspeo da se udubim.

[star1]

Ovako, samo da objasnim zašto sam postvao ovu temu. Iskreno mislio sam da će neki mod da je obriše i da nećete ni da komentarišete. Slučajno sam naleteo na neki tekst (kojih ima 100 sličnih) gde se kao metalci sprdaju sa raznim žanrovima metala i izmedju ostalog SVAKI put kad je tu nešto što ne daj bože nema veze sa -tr00- or whateva kao npr NU Metal get out of this forum. Ili kao ono sa bajkama kad su uvek NWaveri najgori ili reperi. To su gluposti.. I zato sam se u afektu regovao XD i morao sam ovo da postujem jer je jako dobro i pokazuje da su metalci najisključiviji.. ne kažem da su svi i prvi sam protiv generalizacije muzike i slušalaca odredjenog žanra. Zato sam se tako iznervirao kao da samo hevi metal postoji tako se pojedinci ponasaju. Inače nisam hteo da bacam hejt, a vidim dosta njih je, tako da proves my point. Mislim da je muzika najvažnija stvar na svetu ali da neki ljudi jednostavno ne zaslužuju da je slušaju. Stay COOL. Pozdrav Starsucka