Kristijan wrote:Ne omalovažavam muziku, nego porive. "Jooooj, 'ajd'mo raja, svi na astal!" i svako "stvaralaštvo" koje propagira, podržava i "nadima jedra" takvom sistemu vrednosti za mene je pogrešno i štetno, i ne razmatram tu muzičke kvalitete uopšte, ne može to da stigne na dnevni red uopšte, jer je to idejno izopačeno. Svaka muzika koja poziva na besomučni dernek, kurčenje i šabanisanje više ne sme da se posmatr samo kao muzika, samo kao aranžman, samo kao gitarska deonica... To je onda nešto drugo. I dokle god se ne govori o tome dovoljno često i dovoljno otvoreno, ništa se neće promeniti. A svaka takva "muzika" i poziva društvo da se ama baš ništa ne menja, da batice uvek budu batice, da sponzoruše uvek budu sponzoruše, da se klinci navikavaju da budu alkosi kakvi su im i očevi, da se drpa gde god se stigne i da nemaš stida zbog toga. Ne smatram da su samo "narodnjaci" (a posebno su mi antipatični što su za sebe prigrabili etiketu narodne muzike, koja im ne pripada) u tom fazonu, postoji jedno masivno pače rok muzike koje samo može da se svrsta u ono "Daj peechke r-dž-dž-dž, daj rakije r-dž-dž-dž - hej!!!", a mogli bi tu razni subkulturni modeli da se pomenu, ali i ovako sam preopširan.
Pogađa me ta ravnodušnost, taj nedostatak strasti, nedostatak kriterijuma. Ono, sat vremena ćemo da drljamo "normalne narodnjake" za raju, a posle ćemo da "nahranimo" dušu powerom... I da sve to radi neko koga je malo pregazio život, pa mu ponestaje opcija, pa i da ne reagujem. Ali kad jako mlad čovek tako razmišlja, to me baca u očaj, ali najozbiljnije!
Izvinjavam se za off topic. Ali se nikome neću izvinjavati zbog stava.
Respect za ovo objasnjenje. Da se nadovezem, posto sam kao istoricar naucno pratio odredjene pojave u drustvu:
Danas su Toma Zdravkovic i Haris Dzinovic neka vrsta evergrina, kao nisu oni seljaci i slicno. A obojca su notorni alkoholicari, 90% pesma im je o kafanama i preljubi, kako je sve to muzicki upakovano uopste nije vazno-bili bi mi podjednako gadni i da im je Mocart komponovao muziku. Oni promovisu taj nezdravi nacin zivota i do krajnjih granica potpaljuju najprimitivnije porive koji ovaj nas, uglavnom neemancipovani narod, ima i svakodnevno upraznjava. To sto su posle njih dosli jos gori likovi, dizelasi, turbo-folkeri i njima slicni, to je samo nasa nesreca, ali njih ne cini velikim umetnicima. Da nije bilo Tome i Sabana, ne bi bilo ni Cece i Karleuse, to mogu da garantujem. U domenu narodne muzike, covek moze umetnikom da smatra npr. Cuneta Gojkovica, Bokija Milosevica (koji je pre Granda svirao sa nejeminentnijim muzicarima narodne muzike u Evropi), Zvonka Bogdana ili takve ljude, ogromnog muzickog opusa i visedecenijskog kvaliteta. Druga je stvar da li to neko voli da slusa (ja naprimer popizdim kad cujem Zvonka Bogdana, nesto me u njemu zestoko nervira, ali je on veliki umetnik, izvodjac i autor, i oko toga ne moze da se diskutuje). Stoga, bez namere da ikome osporavam licne afinitete i muzicki ukus, imajte na umu da kod nas narodnjaci nisu vrsta muzike, nego destruktivna subkultura koja je umnogome doprinela kulturnom sunovratu srpsko i okolnih naroda.
)
