Atonalna muzika

[Duane]

Izvini, Rocket, ako bi moglo malo pojasnjenje ovog posta?

Atonalnost (moderna muzika, četiri minuta tišine, štagod) ne treba da se dopadne. Treba da se ne dopadne. Sa čovekom kome se dopada nešto nije u redu.

tjiro jes' se prepoznao? aj daj neki strip da ovekovecimo temu...

filozofi filozofiraju, muzicari muziciraju... sad na stranu to sto steve vai voli da kadkad odvali koju misao

[cccira]

Nisam se prepoznao. Evo kljucnog dela:

Sa čovekom kome se dopada nešto nije u redu.

Ja nisam covek pa mi se moze

No, ozbiljno sad, stvarno ne kapiram sta je toliko neverovatno gadno kod onog klipa

[sinisake]

Ama, Rocket, nemoj ti tu sad oma Aristotela da povlacis, hteo sam da kazem da muzika ne bi trebalo da bude odraz/ogledalo bilo cega (bilo cemu), sta god 'oces.

A ako ona to ipak jeste, a cesto jeste, priznajem, onda tu muzika gubi.

Pitak je samo kič, a lek je gorak.

Ovo mi tako religiozno, gotovo mucenicki zvuci...

sad na stranu to sto steve vai voli da kadkad odvali koju misao

STEVE je tata. Najbolji pcelar medju gitaristima! Na njemu se vidi da je dostigao dusevni mir, izgleda zdravo, 100 godina ce taj da zivi, sve ce da nas nadzivi.
E, a sad stvarno ccira je u pravu, cuo sam mnogo gorih stvari od one serenade.

[Duane]

Nisam se prepoznao. Evo kljucnog dela:

Sa čovekom kome se dopada nešto nije u redu.

Ja nisam covek pa mi se moze

No, ozbiljno sad, stvarno ne kapiram sta je toliko neverovatno gadno kod onog klipa

wise words...
pa i meni zvuci ok na momente... meni se svidzha npr kad se u muzici zarije par tonova koji malo potkrepljuju disharmonichnost... npr to tocak ume da zabode.. jao kako to zvuci... al o5 ja.. tocak ovo, tocak ono... al stvarno ume...

uleti mi sinisha... a on uvek salje te audio-vizuelne vibracije...

[Rocket Roll]

...hteo sam da kazem da muzika ne bi trebalo da bude odraz/ogledalo bilo cega (bilo cemu), sta god 'oces.

A ako ona to ipak jeste, a cesto jeste, priznajem, onda tu muzika gubi.

Poštujem takav stav, ali smatram da isključuje puno dobrog, čak i u komercijalnijoj muzici (od "Good Morning" Bitlsa do "Anrufe in Abwesenheit" Einstürzende Neubauten, sa sve novim talasom po sredini).

[Dushan S]

Ovaj momak Oziman je pokazao zaista izraženu sposobnost za pogrešno povezivanje informacija u složene konstrukcije koje nadalje postaju same sebi dovoljne, aksiomi da sa kvazi-intelektualnih visina sudi o nečemu što mu se ne dopada. Nije potreban Šopenhauer da bi se opravdalo to što je u stvari samo njegov, krajnje ličan stav.

Adekvatna terapija bi bila: Svaki dan po sat vremena Holdsworth-a iz najsintetičkije faze, a zatim sat vremena Meshuggah, i tako tri puta dnevno, dok ne zamoli da mu puste Schoenberg-a! Pa nek napiše rad posle toga šta konkretno Čika Alen izražava svojim... melodijama

[oziman]

Ovaj momak Oziman je pokazao zaista izraženu sposobnost za pogrešno povezivanje informacija u složene konstrukcije koje nadalje postaju same sebi dovoljne, aksiomi da sa kvazi-intelektualnih visina sudi o nečemu što mu se ne dopada.

U filozofiji ne postoje aksiomi. Svaki zakljucak u filozofiji mora imati potvrdu svoje istinitosti bilo u neposrednom , bilo u posrednom iskustvu. Ako toga nema to su samo prazne reci .

A ovako reagujem ovde ,ne da bih odbranio sebe, vec filozofiju . Kada neko srozava filozofiju na pricu da je ona samo "Pitati se o svetu oko sebe" valjda zato sto je filozofija moj zivot, nalazim se i licno uvredjen.
Filozofska misao se razvijala hiljadama godina. Prosle su stotine godina pre nego sto je recimo Dzon Lok ,bukvalno otkrio, do tada nepoznatu podelu na primerne i sekundarne kvalitete. Ili pre nego sto je Kant napisao svoju Transcendentalnu estetiku. To nije moguce saznati tek tako, sirovim zdravim razumom,jer cak i kada se coveku kaze, potrebno je mnogo kontemplacije na predmet ne bi li se razumelo.
Svaki filozof nije tek tako seo i napisao nesto ,sta mu se prohte, vec se filozofska misao razvijala hljadama godina i da ponovim, svaki zakljucak u filzofiji mora imati potvrdu svoje istintitosti bilo u neposrednom, bilo u posrednom iskustvu. A kada je neposredno iskustvo u pitanju, susrecemo se apodiktickim (neospornim) sudovima, tako da je TO , TO ne moze drugacije biti, istinito da istinitije ne moze -apodikticno.

Sto se tice muzike... kada neko kaze da je muzika ljudska "izmisljotina" i treperenje vazduha, i da je ona ustvari NISTA , kako je to navodno rekao Stravinski po drraganumi , a sa cim se on slozio, onda se to toliko kosi sa istinom, da ostajem bez reci i ne mogu da verujem da je to neko na forumu o muzici napisao. To je vredjanje ne samo onih koji slusaju muziku vec i muzike same.

A ovo sto sam ja rekao o atonalnoj muzici ne pogadja nikog, jer kao sto vidite i na ovom forumu, nema tog coveka kome se ona dopada, tako da niko nije mnogo pogodjen ukazivanjem "Da da je car go".

[vasko]

eh zivote lutalico

[Шмајсер]

рекао бих да си то трансцендентално објаснио суштином која је сама по себи трансцендентална већини паора на овом форуму (укључујући и мене).

[oziman]

рекао бих да си то трансцендентално објаснио суштином која је сама по себи трансцендентална већини паора на овом форуму (укључујући и мене).

Transcendentalno i Transcendentno nije isto.

Transcedentalno znanje ili apriorno znanje ili znanje koje dobijamo pre svakog empiriskog iskustva nije isto sto i pojam "Transcendentno" koji se odnosi na "nesto" sto je izvan mogucnosti saznanja.

Dakle znanje koje se odnosi na Kantovu Transcendentalnu filozofiju dostupno je svakom ko se zainteresuje za njega.

Dok je "Transcendentno" nedostupno bilo cijem ljudskom saznanju.

A ako negde sustina muzike boravi to je u transcendentnoj oblasti stvari po sebi.
Zato mi je veoma zasmetalo kada je draganmi svemu tome prisao polazeci od naucnog aksioma i uz naucni metod kao princip dokazivanja.

[Шмајсер]

да априори трансценденталности је апостериори трансценденту

[draganmi]

Eto, tu se lome koplja. Da preciziramo - da li je čovek (za)dat ili nije?


Sa jedne je strane ideja tradicionalnog humanizma (suštinski novozavetna ideja koja nije tako stara, a koncentrisana je na liniji Erazmo Roterdamski - Žan-Žak Ruso) koja zastupa večne i nepromenjive vrednosti čoveka.

Мислим да бркаш људску вредност (као задатост) и људску структуру и функцију (као својства, датости). Ја не говорим са доктринарног становишта, односно са становишта вредности или невредности човека и да ли је она вечна или није. Не о томе шта би човек требало да буде, или чему да треба да тежи. Ја не аргументујем са становишта нормативитета, односно икаквог антрополошког sollen. Ја говорим о томе шта је за човека нужно вредност, да људске потребе нису произвољне. И да су људске вредности условљене његовом структуром (сазнајном /перцепција и аперцепција/, емоционалном /осећања и сентименти, емоционална интелигенција/, мотивационом и конативном /воља, карактер/. Ред склад и др. су део његових урођених очекивања, његова неизбежна потреба, које он својим напором намеће природи ако их од ње не добије као готов резултат. Музика мора, као и свака друга уметност, да задовољи законитости наше наведене антрополошке структуре да би била прихваћена и да би остварила жељени утицај на човека. Све остало је покушај уметности, нешто по форми и намери слично, али не и сама уметност.

Sa druge je strane ideja "projekta čovek" koja ima ničeovsku stranu ("tanka žica razapeta između majmuna i Natčoveka"), degenerativni vid (od Homerovih opažanja o propadanju ljudi do užasa Aušvica), ideju o kraju istorije (Fukujama), progresorsku težnju (prirodne nauke koje menjaju čovekovo shvatanje svoje uloge) i još dosta toga.

Нема у друштву никаквог актуелног “пројекта човек” у Ничеовом смислу. Било је некаквих сирових покушаја еугенике код Хитлера, и културне еугенике код културне револуције у Кини, изградње “социјалистичког човека” у СССР, итд.), али у функцији политичких циљева. Ако останемо код филозофије и уметности, то је била Ничеова креационицстичка фантазмагорија настала из провале неконтролисаних колективно несвесних импулса у њему (надисторијске, месијанске и апотеотичке идеје). Он је у том делу свог учења само вршио пројекцију своје самопрокламоване “боготворачке” фигуре. Желео је да буде нови Исус, творац нове религије смрти Бога и настанка натчовека према његовим (Ничеовим) критеријумима и полазећи од њега самог као узора. Осим тога, знамо да је његова дијагноза, када је доспео у душевну болницу, била сифилистично лудило.

No ideja "nove muzike" u svemu tome ne bira da propisuje put za čoveka u modernom društvu, nego da opiše njegovu situaciju. Čovek je, najkraće rečeno, okružen bukom i disharmonijom. Tu se "nova muzika" potvrđuje kao prava umetnost, pošto bira za sebe zadatak umetnosti (držanje ogledala pred licem današnjice).

Нека музика је или прихваћена и живи у друштву, или је створена као мртворођена, или је изумрла у раном детињству. Музика ништа не описује (читај Ханслика, ако ниси, ако јеси, подсети се). Музику сачињавају таласи, и то они који продиру кроз уши (помало и кроз дијафрагму, итд.). Непосредно утиче на срчани ритам, крвни притисак, вегетативни нервни систем, а у области психичких функција буди асоцијације које могу бити успомене, идеје кретања, идеје неког апстрактног бића у покрету или емоције (треба видети шта Стравински каже о томе - "музика производи празно узбуђење". И то је све, нико ништа тачније, по мени, није рекао о музици. Она није никакав слика било чега, иједног бића, ствари, процеса нити појаве. Она није сликарево платно.


Pa, kao i mnoge loše stvari, tu praksu je otpočeo Hitler. Zloupotreba starih nemačkih kompozitora i Riharda Vagnera. Loše kopije te prakse poznajemo iz linije "Jugoslavijo, borba te rodila" - "Sprem'te se, sprem'te, četnici" i sličnih rodoljubivih baljezgarija. Mislim da je objašnjenje dovoljno jasno? Ne bih da više pričamo o tome jer mi je od takvih stvari - kao, verujem, i vama - muka.

Хитлерова схватања Ничеа, Вагнера итд. су његове личне злоупотребе проистекле из његове карактерне структуре. Како је био на челу великог Рајха, Хитлерова схватања су обавезивала њега, његове обожаваоце, Гестапо, СС и сличне организације и њихове припаднике. Да ли због тога због њега и после њега треба променити музику? Мислим да је то теза која ни најмање не заслужује нашу пажњу.

[dejankuki]

Eee, dakle... DOKLE!!!

Razumem da covek koji razmislja ima potrebu i da filozofira, ali sve u svemu... pitanje, na kom mestu i u kojim slucajevima/trenucima... a ovde nije ni mesto (forum) ni trenutak...


mislim cemu...

[draganmi]

Eee, dakle... DOKLE!!!

Razumem da covek koji razmislja ima potrebu i da filozofira, ali sve u svemu... pitanje, na kom mestu i u kojim slucajevima/trenucima... a ovde nije ni mesto (forum) ni trenutak...


mislim cemu...

По мени је место филозофији музике на музичком форуму.
На сваком месту и у сваком тренутку треба бити што ближи дубини.
Ако по теби није ни место ни тренутак, онда овде није место или теби или онима који мисле ово што сам горе рекао.
Можда би све ово требало ставити на гласање, или одлучити са позиције власти?
Ово је тренутно једна од најживљих и најсадржајнијих тема на овом форуму. Ако ти се то не свиђа лако можеш да га убијеш и вратиш већ опробано мртвило...

"Eee, dakle... DOKLE!!!" - није начин изражавања који приличи форуму чија су тема уметност и култура.

[oziman]

draganmi

Она није никакав слика ничега, ниједног бића, процеса нити појаве. Она није сликарско платно.

Napisao si sta nije i sa ovim se u osnovi slazem,uz napomenu da se slazem da muzika ne opisuje pojavu, ali ne vidim da si napisao sta jeste, osim da je "prazno uzubudjenje".

Uzbudjenje , pa makar mu dodelio i atribut "prazno", jeste objektivacija volje. Jeste nesto najblize Stvari po sebi.

A sto se tice "praznog" podsecam te na Bergsonovo ucenje o postojanju i nepostojanju i o pojmu "nista
" kao pseudoideji, koju je on u svojoj Stvaralackoj evoluciji" definitivno dokazao kao takvu.

I jos da te opet podsetim, svako uzbudjenje jeste odredjeni stepen objektivacije volje , a volja je ono najblize nama dostupno kada je transcendetna stvar po sebi u pitanju.

Dakle reci da je muzika "uzbudjenje" itekako ide u prilog uzvisenosti muzike ,iako si ti ovu rec uoptrebio sasvim u drugu svrhu.
Jer jedno je pojava a drugo je stvar po sebi.
Jedno je ono sto uvek nastaje i nestaje a nikada nije , a drugo je ono vecito ili Platonove ideje.