Vai @ Arena

[Dersu Uzala]

...Pa onda i ja tebi, kao i njemu lepo da kažem...

Sto sad mene uvlacis u pricu?

Ja sam 'stao' sa Vaijem posle Fire Garden, to je poslednje sto sam pazario. I dobro je sto je tako, nista novo vec 16 godina evo. Medjutim, ono sto me kasnije jako porazilo je kad sam malo bolje upoznao Thomas Nordegga, presedeo neko vreme kod njega na gajbi, i posle citave njegove (afirmativne) price o svima njima, u stvari sam skontao da je Vai sarena laza. Pocev od zvuka. To nije Vaijev zvuk, zvuk mu je Thomas izmislio.

[Dushan S]

A anyway, Rush bi bila prigodna pozadinska lift muzika za ovu debatu, ozbirom da se ovo bogati pretvara u egzistencijalnu krizu i ktiritiku istog, a svi vrlo dobro znamo da je Ayn Rand sampionka toga, a svi vrlo dobro znamo da su sampioni doticne (Ayn Rand)...Rush. :glodjekuvanikukuruz:

Drag si mi lik, puno, javno priznajem, ali s vremena na vreme lupaš za sve pare, i kao da nalaziš zadovoljstvo da si antiprotivan eto tako, reda radi. Ako bi Zwelj bio u pravu, onda ti ne bi bio u pravu sa gomilom nekih shvatanja koja su suprotna onome što on priča a stvari koje ceniš onda zapravo nemaju vrednost. Zwelj je hiperintelektualan a uz to ima veoma krut vrednosni sistem za koji je imperativ da ga crv sumnje ne sme dotaći. U tom smislu su njegova shvatanja duboka i jako tačna sve dok ne dođe do razilaženja se realnošću jer je neki od aksioma na kojima bazira razmišljanje zapravo njegov subjektivni utisak kome je on pripisao težinu objektivnog suda. Tako bi i cela njegova priča na ovoj temi bila apsolutno adekvatna, samo da je u naslovu teme stajalo "Yngwie Malmsteen u Beogradu" ili "Impelliteri u Beogradu" ili "Dragonforce u Beogradu". Ne postoji tu nešto što bi ti ja ili bilo ko drugi trebao da shvati. Konačno Zwelj u svojim proračunima zaboravlja jedan parametar, koji je veoma važan kad se radi o umetnosti, to da li je neko unikatna individua. Tako je gledano iz ugla Zwelj-ovog izlaganja Yngwie na primer prilično besmislen i bezvredan i u tome ima istine, ali sa druge strane, on je potpuno prepoznatljiv, tonski i svirački, čima ga čuješ jasno ti je da je on, uprkos imitatorima. Čuješ onaj vibrato, znaš da je Ingvi. Koliko se muzičara može pohvaliti time? U tom smislu, jak personaliti često podrazumeva i jak ego, pa Zweljova konstrukcija visi o koncu, jer je egoizam, samoisticanje i masturbantski pristup nešto što je pratilo mnoge velikane u muzici, uključujući i džez, iako bi on voleo da to prišije samo određenoj grupi rok gitarista. U nekom mom sistemu vrednosti ta individualnost je prilično visoko, pa samim tim Vai sa svim svojim manama ima moje dobro mišljenje jer je skoro svaki aspekt njegovog sviranja i komponovanja sa vrlo jasnim ličnim pečatom. Za razliku od toga, upravo su te fusion gitarističke vode pune gitarista kojima takav lični pečat i identitet jezivo manjkaju. kapiraš?

[Dushan S]

...Pa onda i ja tebi, kao i njemu lepo da kažem...

Sto sad mene uvlacis u pricu?

Ja sam 'stao' sa Vaijem posle Fire Garden, to je poslednje sto sam pazario. I dobro je sto je tako, nista novo vec 16 godina evo. Medjutim, ono sto me kasnije jako porazilo je kad sam malo bolje upoznao Thomas Nordegga, presedeo neko vreme kod njega na gajbi, i posle citave njegove (afirmativne) price o svima njima, u stvari sam skontao da je Vai sarena laza. Pocev od zvuka. To nije Vaijev zvuk, zvuk mu je Thomas izmislio.

Ma da, kupio ga u prodavnici kad je išao po leb i mleko, kao, daj malo zvuka, treba mi.

[Dersu Uzala]

...Pa onda i ja tebi, kao i njemu lepo da kažem...

Sto sad mene uvlacis u pricu?

Ja sam 'stao' sa Vaijem posle Fire Garden, to je poslednje sto sam pazario. I dobro je sto je tako, nista novo vec 16 godina evo. Medjutim, ono sto me kasnije jako porazilo je kad sam malo bolje upoznao Thomas Nordegga, presedeo neko vreme kod njega na gajbi, i posle citave njegove (afirmativne) price o svima njima, u stvari sam skontao da je Vai sarena laza. Pocev od zvuka. To nije Vaijev zvuk, zvuk mu je Thomas izmislio.

Ma da, kupio ga u prodavnici kad je išao po leb i mleko, kao, daj malo zvuka, treba mi.

Pa ne, Thomas je vec bio duze godina Zappin techie. Kad je Vai uso u pricu, pa onda izasao, sve mu je Thomas odradio. A to je Thomasov projekat koji traje evo vec skoro 4 decenije. Thomas je idejno Vai. Njegov je zvuk. Vai onda inspirisan tim efektima i zvukovima koje Thomas kreira, komponuje te neke svoje stvari. Slicno ko Hendrix onomad u Electric LAdylandu, kad mu je Eddie Kramer i ekipa donela brdo opreme (u stvari novih zvukova) i ovaj se onda igrao mesecima po studiju i smislio par albuma.

[Dushan S]

Ne znam zašto si tako grub prema Đuletu, umesto da mu daš drugu šansu. Uvek treba biti objektivan, i preslušati više puta čak i ono što ti se ne sviđa na prvo slušanje. To širi vidike. Uostalom, svako ko iole ima dodira sa gitarom treba da posveti malo pažnje Van Gogu, nemoguće da je toliki uspeh stigao slučajno.

I nije stigao slučajno. I preslušao sam Van Gogh. A način na koji pokušavaš generalno da budeš smart-ass ti je bzvz. Ti čini mi se uvek radije ideš đonom i kritikom i napadaš ili se podsmevaš a retko izađeš sa nekim svojim mišljenjima i verovanjima na koja bi neko mogao da nagazi, to je psihološka sigurica. Ili to ide uz neki ciničan životni pristup u kome je znak zrelosti biti ciničan? Mnogo ljudi ume da sluša i čita druge, pa onda pravi sprdnju, umem i ja, ali nije zanimljivo, čak je možda i kukavički.

[Dushan S]

Sto sad mene uvlacis u pricu?

Ja sam 'stao' sa Vaijem posle Fire Garden, to je poslednje sto sam pazario. I dobro je sto je tako, nista novo vec 16 godina evo. Medjutim, ono sto me kasnije jako porazilo je kad sam malo bolje upoznao Thomas Nordegga, presedeo neko vreme kod njega na gajbi, i posle citave njegove (afirmativne) price o svima njima, u stvari sam skontao da je Vai sarena laza. Pocev od zvuka. To nije Vaijev zvuk, zvuk mu je Thomas izmislio.

Ma da, kupio ga u prodavnici kad je išao po leb i mleko, kao, daj malo zvuka, treba mi.

Pa ne, Thomas je vec bio duze godina Zappin techie. Kad je Vai uso u pricu, pa onda izasao, sve mu je Thomas odradio. A to je Thomasov projekat koji traje evo vec skoro 4 decenije. Thomas je idejno Vai. Njegov je zvuk. Vai onda inspirisan tim efektima i zvukovima koje Thomas kreira, komponuje te neke svoje stvari. Slicno ko Hendrix onomad u Electric LAdylandu, kad mu je Eddie Kramer i ekipa donela brdo opreme (u stvari novih zvukova) i ovaj se onda igrao mesecima po studiju i smislio par albuma.

Znači, ako bend ima producenta, koji utiče na to kako će muzika na kraju ispasti, onga kome se bend obraća za vođstvo, i koji filtrira njihove zamisli i trudi se da ih realizuje, onda to više nije muzika tog benda nego producenta? I to više nije njihov performans nego njegov?

[nebojsak]

Ne znam zašto si tako grub prema Đuletu, umesto da mu daš drugu šansu. Uvek treba biti objektivan, i preslušati više puta čak i ono što ti se ne sviđa na prvo slušanje. To širi vidike. Uostalom, svako ko iole ima dodira sa gitarom treba da posveti malo pažnje Van Gogu, nemoguće da je toliki uspeh stigao slučajno.

I nije stigao slučajno. I preslušao sam Van Gogh. A način na koji pokušavaš generalno da budeš smart-ass ti je bzvz. Ti čini mi se uvek radije ideš đonom i kritikom i napadaš ili se podsmevaš a retko izađeš sa nekim svojim mišljenjima i verovanjima na koja bi neko mogao da nagazi, to je psihološka sigurica. Ili to ide uz neki ciničan životni pristup u kome je znak zrelosti biti ciničan? Mnogo ljudi ume da sluša i čita druge, pa onda pravi sprdnju, umem i ja, ali nije zanimljivo, čak je možda i kukavički.

Ne razumem o čemu pričaš. Malopre si popljuvao čoveka napisavši da je stvar uspela uprkos njemu, a ne zahvaljujući njemu, iako je on autor kompletne muzike. Ružno i nekolegijalno, je l to ljubomora ili šta?

Plus, kad Dersu napiše da je Vai uspeo zahvaljujući tom nekom producentu, a ne svom umeću, on onda nije u pravu, a ti si u pravu oko Đuleta, right? Samo da ukačim konzistenciju

[Dushan S]

Ne znam zašto si tako grub prema Đuletu, umesto da mu daš drugu šansu. Uvek treba biti objektivan, i preslušati više puta čak i ono što ti se ne sviđa na prvo slušanje. To širi vidike. Uostalom, svako ko iole ima dodira sa gitarom treba da posveti malo pažnje Van Gogu, nemoguće da je toliki uspeh stigao slučajno.

I nije stigao slučajno. I preslušao sam Van Gogh. A način na koji pokušavaš generalno da budeš smart-ass ti je bzvz. Ti čini mi se uvek radije ideš đonom i kritikom i napadaš ili se podsmevaš a retko izađeš sa nekim svojim mišljenjima i verovanjima na koja bi neko mogao da nagazi, to je psihološka sigurica. Ili to ide uz neki ciničan životni pristup u kome je znak zrelosti biti ciničan? Mnogo ljudi ume da sluša i čita druge, pa onda pravi sprdnju, umem i ja, ali nije zanimljivo, čak je možda i kukavički.

Ne razumem o čemu pričaš. Malopre si popljuvao čoveka napisavši da je stvar uspela uprkos njemu, a ne zahvaljujući njemu, iako je on autor kompletne muzike. Ružno i nekolegijalno, je l to ljubomora ili šta?

Plus, kad Dersu napiše da je Vai uspeo zahvaljujući tom nekom producentu, a ne svom umeću, on onda nije u pravu, a ti si u pravu oko Đuleta, right? Samo da ukačim konzistenciju

Pa i sa tobom pričam uprkos tebi samom, uprkos dečijim prozivkama i manje ili više latentno neprijatnim i negativnim stavom. Ta pesma je nastala u jednom drugačijem vremenu, kad je valjda i sam Đule po prirodi stvari bio manje opterećen preprogramiranim pristupom pravljenju muzike. Generalno, moje kritike na račun Đuleta su vezane za pristup muzici, a naravno da on mora imati određenu dozu talenta inače ne bi mogao da se bavi muzikom uspešno. Nema tu crno belog, ili si za ili si protiv pristupa. Znaš ti dobro od ranije kakav je moj stav u vezi Đuleta, a što ti neke druge stvari očigledno smetaju, to je već do tebe a ne do mene.
A razumeš ti dobro o čemu ja pričam.

[Dersu Uzala]

...Drag si mi lik, puno, javno priznajem...

Ti meni jos drazi. Ali isto tako, priznajem javno, i Zoki. Em sam opd njega stosta naucio. Druzili smo se svakodnevno jedno vreme, a znamo se preko 25 godina. Jos pre 25 godina je 'imao muziku' u malom prstu. Teorijski i prakticno. Sviro je covek nenadjebivo. ALi nije ni to poenta (to ti kazem cisto da znas da nije streber ili folirant).

E sad, ovo sto si konstatovao za mene...mrzi me da elaboriram, tojest nisam do sada, samo saljem one liners, kad se budem napio ovih dana mozda. Zoki i ja smo konstantno bili u 'ideoloskoj svadji'. Njegov 'stav' se ich nije promenio, tako da je tu troo. Ali ono sto ti mislim ne kapiras, a skapiraces kad licno upoznas 'mladica' (malo je stariji od mene), je da njegova prica ima strogo akademski stav. Ne neke specijalne akademije ili akademije strogo uzevsi, vec akademski u smislu pro et contra. Analiziramo znaci nepristrasno obe strane datog iskaza i borimo se (intlektualno), zastupamo cas jednu stranu cas drugu da bi raznim metodama (dedukcije, pozicije, superpozicije, implikacije, ekvivalencije) dosli do nekog zakljucka. Ne istine, merely zakljucka, koji je po nama u balansu, postoji ravnoteza, nista ne preteze. Terazije.

Sve ovo sto sad prica, pricao je meni i tad. Nisam se slagao sa tim, a ne slazem se ni sada u stopostotnoj meri, ali KAPIRAM sta prica i ZASTO to prica, kapiram njegovu poziciju. A pozicija mu je , kako rekoh, akademska. Introspektivna as well, cenim.

Ono sto ne kapiram, konkretno, je da sticem utisak da ti stices utisak (i sad sa Zokijem i u poslednje vreme nekako, poslednjih godinu dana or so) da on gleda na tebe, mene, Vaija, gitaru, rok, muziku uopste, zivot, sa visine. A tu gresis, he's a very simple and honest dude. At least he used to be , sta, ponovo smo uspostavili kontakt posle 20 godina pre neku nedelju i to, o Mojsije, na Muzickom Forumu. Moguce da sam se u stvari ja promenio vise od njega ili od te neke nase ekipe is 80-tih.

Znaci, ja mogu (sa pravom) da zastupam i onu stranu sa kojom se privatno ne slazem (sto kapiram da je sokantan pristup u zivotu za Srbe, ja volim Zvezdu isto koliko i Partizan, kapiram da je to 99% Srbina nemoguce, nije troo, ne znam ni sam sta je). I gledajuci strogo akademski, pro et contra, bez pokusaja da zastupam interese bilo koje teme ili stranke, kapiram sta Zoki prica. Stavise se i slazem. Ali cisto akademski. U praksi, ja ne bih nikada mogao da posavetujem nekoga (mada ne mislim da Zoki to radi, niti ti), elem ne bih mogao da posavetujem mladog aspirativnog a neafirmisanog muzicara 'e ako ces tako da sviras, onda sviraj tu i tu vrstu/stil/pravac muzike'.

Tako da ja licno kapiram Zokijev stav/iskaz vise kao teoremu nego kao teoriju/zakon/axiom. Teorema (bar dok sam ja studirao PMF) je nesto nedokazivo, jer se i ne dokazuje, to je misleni experiment bez ikakve reprezentacije u formuli ili na pairu. Drugim recima, postoji i opstaje samo u glavi pojedinca, cim izadje iz glave i prebaci se na neki medij to vise nije to.

[nebojsak]

Ta pesma je nastala u jednom drugačijem vremenu, kad je valjda i sam Đule po prirodi stvari bio manje opterećen preprogramiranim pristupom pravljenju muzike. Generalno, moje kritike na račun Đuleta su vezane za pristup muzici, a naravno da on mora imati određenu dozu talenta inače ne bi mogao da se bavi muzikom uspešno.

I dalje ne razumem, možda bi mogao da pojasniš prethodnu konstataciju, koja izražava nedvosmisleno negativan stav prema nečijem autorskom uradku:

Zato što je dobra pesma, uprkos Đuletu a ne zahvaljujući njemu, pesma za koju nije Đule napisao ništa osim tri akorda i teme, tekst je prvog pevača Van Gogh-a.

Mislim, meni ovo zvuči kao ozbiljnije pljuvanje i nipodaštavanje.

[Dersu Uzala]

Znači, ako bend ima producenta...

Ne znam, nisam o tome razmisljao, zato sto to nije ovde tema. Niti je Thomas njihov producent. Vai svira od 80-tih godina na rigu koji je Thomasov. Prema tome svaki zvuk koji cujes, izmislio ga je i namestio Thomas. Onda Vai dodje sa gitarom, ukljuci se u 'sistem', i inspirisu ga ti zvuci da kreira. ALi ti zvuci su od njega napravili to sto jeste, imao je on izlete u druge vode, sa nekim drugim zvucima, mozda njegovim mozda je i to drpio od nekuda, i to nije proslo zapazeno, nit je njegov omiljeni lik i delo.

Znaci, ukratko, nije ovde u pitanju produkcija, u pitanju je (samo)identitet. Koga Vai nema. On 'nosi' tudji identitet sve ove godine.

No da s' razumemo, gotivim ja njegov lik i delo, zakljucno do 1996.


I zaboga, ne postoji Van Gog. Bese neki slikar, zvao se Van Hoh. Pitajte Holandeze ako mi ne verujete.



------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Znaci , kad se u ovo ukljucis, ne mozes da ne zvucis kao Vai. Mozda ne sviras kao Vai, ali to je njegov rig. A rig nije sastavio on, ni u jednom trenutku.

[Dersu Uzala]

...ali s vremena na vreme lupaš za sve pare, i kao da nalaziš zadovoljstvo da si antiprotivan eto tako, reda radi...

Reda radi nije, ali valjda ima neki forumski entrtejnment velju .

Uzgred budi receno, to se zove paradox. Ta recimo cinjenica da obozavam (rani) Rush i dig-ujem sve te tekstove u kojima se sampionira misao jedne Ayn Rand, ciji lik i delo ne mogu da podnesem, iako je iz njene perspektive ona apsolutno u pravu. I ne samo njene. Mnogi tvrde da je ona apsolutno u pravu i jedan od najvecih filozofa 20. veka, ako ne i povijesti. Njene ideje o egzistencijalizmu se proucavaju na svim vodecim filosofskim skolama u svetu. Ali....I can see right thru her. Ona mi se ne svidja, ali mi se Neil Peartova intepretacija njene misli svidja (mada to u stvari implicira da Neil nije bas najbolje skapirao Ayn Rand, pogotovu njen zivot i prikljucenija, ne toliko same knjizevne radove).

[sinisake]

E, znam da necete verovati, ali, paj sad:


NISAM trazio Van Gogh uratke na Jutjubu ovih dana (a i obicno ne cinim to)?! Eto kako je sve u svemiru povezano...

[Dersu Uzala]

Fucking bug in YT. Umesto da iskoci Bane J.

[sinisake]

To, ili bar Borko...
@nebojsak, bio si u pravu...