zwelj wrote:Dushan S wrote:...
Dule, slabo nam ide ova diskusija, pretpostavljam da uzrok nerazumevanja lezi u pristupima muzici koje imamo. Rekao bih da tvoj pristup karakterise, bar sudeci prema tvojim postovima, kombinacija working rock gitariste i pseudo rock novinara (kriticara), ego i alter ego tvog virtuelnog forumskog lika, pojavno-prozaicno-realisisticko-utilitarni, svojstven prakticnom muzicaru, dok mene vise interesuje metafizicki i simbolicki aspekt muzike, mozda pomalo idealisticki i pitagorejski pogled gde je muzika refleksija nekih drugih odnosa i kao takva spoznajna i oplemenjujuca (nesto poput parabole 'Platonova pecina').
Ocigledno dva nekompatibilna koncepta iz koga ti projektujes stereotipe okruzenja videci me kao arogantnog jazzer-a hyperintelektualnog elitistickog pritupa muzici, iritantno ignorantskog odnosa prema svetom gralu, zanatsko-prakticnom, sto ti je potpuno onemogucilo da protumacis moje postove u pravom svetlu. Steta sto se vise ljudi nije ukljucilo pa se i ova diskusija, moput mnogih na forumu, svela na dva licna i suprotstavljena stava.
Mislim da se nismo razumeli možda najviše zato što je pitagorejski pogled na muziku "zapadnjački" in my book, dok ja, u skladu sa onim što me interesuje van muzike, verujem da istina pa i umetnost polazi iz bića a ne od spolja, iz odnosa i socijalnog konteksta. Tebi ona leži u svetu, kontekstu, povezivanju delova stvarnosti u koherentnu logičnu sliku, meni ona polazi od onoga što se nalazi iza naše ličnosti, u nama. Doživljavam da se umetnik igra socijalnim kontekstom, simbolima, komunicira, izaziva određeni "Triggering" sadržaja u onima koji su prijemnici, ali ono na čemu pada teret vrednosti dela je ultimativno autentičnost jednog bića i sloboda njegovog ispoljenja. U tom smislu, o kakvoj se umetnosti radi, koji je žanr muzike u pitanju, kao i kakav je oblik i način ispoljavanja sve je to od manje važnosti u odnosu na ono što se nalazi iza toga. Iz tog ugla, mislim da me možeš razumeti ne mogu prihvatiti ideju kako je određena vrsta muzike "pogodnija" ili primerenija za složenije ili veštije izražavanje, a iz istog ugla mi je i Vai autentičniji u svakom smislu od dobrog dela džez umetnika ili izvođača koji poseduju izuzetnu muzikalnost, talenat i veštinu, ali možda njihova jedinstvenost kao bića ne dolazi do izražaja kroz ono što rade. Kao i u borilačkim veštinama, bitnije je usmerenje borca, da njegov Ki slobodno teče, nego veština, znanje i uvežbanost, kao što je lepa žena koja je slobodno, nesputano ono što jeste, lepša nego neka koja je mnogo lepša estetski a ne zrači to unutrašnje bogatstvo iz sebe. Da malo banalizujem, filozofski nastrojena osoba od nauke može da napiše knjigu o tome kako je neka žena pravilnih razmera, tačno određenog odnosa grudi/struk/bokovi, ali uzalud ako svi doživljavamo da iz nekog razloga nije dobra riba. Umetnost je u tom smislu jako neegzaktna i subjektivna, haotična, koliko god je pokušavali obraditi, analizirati, svrstati u žanrove, podeliti po bilo kojem parametru.
Autentičan, izuzetan kič je tako, ako neko celim bićem stoji iza njega, meni lično bolji od potpuno estetski odmerenog, takoreći "ispravnog" izraza koji nema nešto što ga izdvaja od drugog, istog takvog. Tako ne mislim da smo imali nerazumevanje na liniji praktičar - filozof, već je meni jednostavno zapadnjački pogled na neka filozofska pitanja potpuno stran i iz mog ugla, krut, površan i naivan. Ne tvrdim da sam u pravu sa ovim viđenjem, mnogo velikih umova je napisalo tomove knjiga, to ja cenim i ponešto i pročitam, ali u svemu tome jednostavno nema ničeg za mene osim hrane za mozak i goriva za mentalne igre. Dakle, u pravu si da su nam stavovi polarni, suprotstavljeni, ali ne na toj liniji koju si ti pomenuo.
Nego, bitno je da smo na kraju izgleda ipak malo i pričali umesto da se samo raspravljamo, što je lepo, možda jednom porazgovaramo i van interneta. Pozdrav!
U kontekstu razgovora je bilo jasno, Zwelju je bilo jasno a njemu je bio namenjen moj post, prvenstveno.
