AFI (A Fire Inside)

[L4t3r4lu5]

Izvinjavam se unapred.

[ssmc]

Molim da se unese u zapisnik da su članovi Muzičkog Foruma suviše muževni i polnozvučno izdiferencirani da bi mogli podneti AFI!

Cica included

[Dushan S]

Izvinjavam se unapred.

S R B I J A!

Nego, AFI nisu sasvim my cup of tea, ali mislim da su im upravo ta zadnja tri - četiri albuma prilično dobra, a za njega mislim da je jezivo harizmatičan frontman. Ono ranije baš i nije zanimljivo. Gitaroš isto na momente iznenadi rešenjima. Slušao sam im i onaj Blacque Audio ako se dobro sećam imena projekta ali to mi je onako. Kontam da njihov fazon nije simpatičan ljudima na ovom podneblju, ne samo zbog genetski urođene nagonske loše reakcije na nečiju androgenost.

[nemanjavelimirovic]

Molim da se unese u zapisnik da su članovi Muzičkog Foruma suviše muževni i polnozvučno izdiferencirani da bi mogli podneti AFI!

ah ne, nema to veze sa muzevnoscu niti polnozvucnoscu...

Ovo je meni recimo super mjuza:


A ovo je potpuno djubre:


I za jedno i za drugo mozemo reci da nije muzevno , ali dakako se primete razlike u muzickom kvalitetu..A shta god mi rekli, sve se to super prodaje i ovo gore i ovo dole, tako da nije bitno shta god mi pricali, prdimo u vjetar. Generalno eto mozemo da shkrabamo po forumima i to je to...

E da...uz to sve, jedan od omiljenih bendova mi je Placebo...di ces androgenije od Brajana

[Cicmila!!]

Molim da se unese u zapisnik da su članovi Muzičkog Foruma suviše muževni i polnozvučno izdiferencirani da bi mogli podneti AFI!

care imas duzu kosu od mene i pricas o tome kako afi ima mnogo harizmaticnog frontmena

[Dushan S]

Ah ne, nema to veze sa muzevnoscu niti polnozvucnoscu...

Mislim da kapiraš da sam prokomentarisao više zbog nekog generalnog principa nego zbog AFI-ja. Nego, ako se radi o ličnom ukusu, pa si zato ovo okačio, ulazimo u domen sviđa mi se/ne sviđa mi se i tu naravno nema rasprave, u pitanju je ukus. Ono na šta sam ja mislio je odomaćena pojave da se nešto ocenjuje i na osnovu irelevantnih parametara.

Ako pričamo o donekle objektivnim parametrima, (pošto si i ti muzikant) dakle konstrukciji pesme, nadahnutosti izvedbe, energiji i veštini svirača, songwriting-u itd, moram priznati da ne uspevam skapirati kako imaš pod super mjuzom, zajedno, Army of Lovers i Pet shop boys. Takođe, ne volim Linkin Park, a nisam nešto fan ni Fall Out Boy-a ili 30 sekundi do hemijske romanse, ali mi se čini da većina ljudi njih kritikuje na bazi ideoloških razloga a ja ne mogu da pričam o nečemu na bazi "Kul je" ili "nije kul" principa jer on zavisi od vremenskog i kulturološkog konteksta. Na primer, mnogo toga iz osamdesetih je tad doživljavano kao komerc smeće od rok publike, a danas je kul jer ga publika doživljava kroz drugačiju vremensku prizmu. Tako mogu da pretpostavljam kako je neki englez koji sluša početkom osamdesetih NWOBHM doživljavao Depeche Mode, (mamu im hebem pedersku pichkastu, zube bi im izbio itd ) a dvadeset i nešto godina kasnije metalci benguju dok dotični nastupaju na Rock Am Ring-u i nema metal benda koji nije obradio nešto od njih. Dakle isti bend i autorski uradak a potpuno drugačiji doživljaj. Naravno ne upoređujem muzički kvalitet u kom je ako smem tvrditi Depeche Mode ispred obe grupe sastava koje si naveom pričam o tome kakva je percepcija nečije muzike vezano za stil i vreme u kom je nastajala.
Elem ako gledamo harme i tonove a stavimo na stranu razne label-e tipa "komerc" "Emo" "Mtv sranje" itd, nisam siguran po čemu si birao kvalitetnu i nekvalitetnu muziku. To jest, kucam ti sve ovo jer mi izgleda da si muziku koja je zapravo vrlo heterogena stavio u kvalitetnu samo zato što ima određeni vremenski kontekst i distancu a sve što je trenutno aktuelno gurnuo u aktuelni mtv pop rok u đubre opet samo na osnovu ideologije. Uopšte i prokomentarisao sam ovde zato što su skoro svi komentari bili ponajmanje o muzici benda. Više mi je to bilo interesantno nego što je bitno da li je baš AFI u pitanju.

I nadam se da kapiraš da te ne prozivam ili kritikujem i tako to. Nije mi ni na kraj pameti da više ikad učestvujem u nekom MF.com penisomerenju (tm), dakle, pričam radi konverzacije i da mi pojasniš svoj stav

A pomalo off topic, da kažem da imam zapravo utisak da je jedna od stvari koja je kumovala propasti mainstream rok muzike sa ovih prostora upravo elitizam u odnosu na one koji bi da sviraju Srbima mainstream, njihova izolacija od rok publike koja bi prva trebala da ih podrži, pa se ta neka prosečna publika okrenula tome da kad želi pitku melodiju i aranžman sluša Neverne Bebe, Georgijeva i Amadeus bend. Tako je neko moje kontanje da bi neki bend, lupam, Tea Break na primer, trebali ovde da imaju hiljadu ljudi na koncertu i da klinke vrište na ulici kad ih vide, umesto što slušaju grandovce. Ovako su takvi bendovi tačno u procepu između ignorisanja ovih što prate i prvi glas srbije i zvezde granda sa jedne strane, a rok publike koja je pobogu, previše kul da bi pohvalila domaću varijantu tih mainstream rock bendova sa druge strane.

[Dushan S]

Molim da se unese u zapisnik da su članovi Muzičkog Foruma suviše muževni i polnozvučno izdiferencirani da bi mogli podneti AFI!

care imas duzu kosu od mene i pricas o tome kako afi ima mnogo harizmaticnog frontmena

Tebra care, ovo ono, a? Pa pusti kosu ako je duga kosa nešto što ti izaziva fascinaciju kod drugih ljudi, to je sasvim ok.

[nemanjavelimirovic]

I nadam se da kapiraš da te ne prozivam ili kritikujem i tako to. Nije mi ni na kraj pameti da više ikad učestvujem u nekom MF.com penisomerenju (tm), dakle, pričam radi konverzacije i da mi pojasniš svoj stav

Ma svakako da necemo meriti penise jedino da se ovako macujemo s istima ...
Radi se o tome da prenaglasene ili izrazene negativne ili pozitivne emocije znaju biti mach sa dve ostrice. Recimo korektno je u nekim podzanrovima metal/punk muzike urlati ili vristati kroz bol patnju ili mrznju ili jednostavno slaviti neku vrstu pobede nad svakodnevnicom u bilo kom prihvatljivom obliku (pa cak i neprihvatljivom) gde se to smatra umetnickom ekspresijom i/ili nacinom iznosenja nekog stava. Kod AFI i jos mnogo slicnih bendova postoji ta neka polutinejdz, poluadolescentna lazna zelja za izrazom tuge ili ljubavi (vecinom neuspele ) ne neki po meni neprirodan i nepotrebno afektivan nacin, koji realno iritira jer deluje sinteticki. To se desava i u pop muzici, gde ja ne mogu da poverujem Katty Perry ili Lady Gagi u stvari o kojima govore u pesmama jer znam da je to sve deo industrije i da je sve to stvoreno poput tehno muzike, redjenjem semplova (u njihovom slucaju tekstova), emocija kroz pevanje i vibrata pa cak i pokret koji vidimo u spotu, deo je velikog plana, koji nije iskren nego iskljucivo poslovan...poput folka u nas. Zato ne mogu da poverujem Linking Parku niti AFI-ju i slicnima, nego jednostavno prepoznam ko je iskren kad pravi neku muziku a ko nije i bavi se istom samo zbog vokacije/love/pozicije ili nekih drugih pobuda. Ne kazem da AFI nisu nekad bili dobar bend sa snovima i infantilnom iskrenom emocijom, ali to svakako sada vishe nisu niti ce ikada biti najverovatnije. Nadam se da sam uspeo do nekle da objasnim stav? Na sve ovo dodao bih, da ne smatram da sam upravu i da svi treba da razmisljaju kao ja, samo samo eto demokratski izneo "transparentni" stav

Evo recimo jedna "EMO" stvar (bar ih tako deklarisu), gde je uspesno izvrsen prenos pozitivne energije na vinil ili shta vec deca koriste ovih dana za snimanje. Ovde iako nije manjkalo na afektivnosti nije preterano i pesma je dobila svoj smisao upravo na nivou na kojem je i bila predvidjena i tekstualno i muzicki...valjda je bitno da se sve lepo slozi i dodje do te neke magije...


E da a shto se tice svrstavanja u MTV sranje, pa iskreno toliko ima dobrih bendova sada i solo izvodjacha da ne vidim razlog za bilo kakvom brigom, cak shtavishe, mislim da je sve okej ali, neka makar mala usmeravanja moraju postojati, jer iako ima mnoogo dobrih stvari ima jos toliko ako ne i vishe jako jako losih, (afi nisu do te mere njesra kao recimo pola hip hopa danasnjice ili jos gore tih nekih kao samo kupi instant postavki poput Blak Eyed Peas (koji su uboli jednu okej stvar shto je najludje ). Na kraju krajeva..sve je naravno stvar ukusa, i mene niko ne konta kad pocenm da nabrajam shta mi se sve svidja, ali opet neke stvari su realno lose, ne samo subjektivno. Slazem se za Tea Brake i sl, bolje da se to slusa pa i AFI nego Sinovi Manjache i Vendi, ali situaciju u nas ne vredi vishe ni komentarisati, kazem ti iz ugla prosvetnog (r)jadnika

Nista nas ne sprecava da zaigramo!

[dweezil]

evo @nemanja je dosta lepo uspeo da sazme a i otvori jednu temu koja mislim da bi bila zanimljiva, a to je kako zapravo ocenjujemo da li nam je neki band truo ili iskren, ubedljivi ili neubedljiv, bez obzira na muzicko umece i produkciju, kako odvajamo sta nam je lazno a sta ono, makar ako ne true ali bar kvalitetno.

[Dushan S]

Radi se o tome da prenaglasene ili izrazene negativne ili pozitivne emocije znaju biti mach sa dve ostrice. Recimo korektno je u nekim podzanrovima metal/punk muzike urlati ili vristati kroz bol patnju ili mrznju ili jednostavno slaviti neku vrstu pobede nad svakodnevnicom u bilo kom prihvatljivom obliku (pa cak i neprihvatljivom) gde se to smatra umetnickom ekspresijom i/ili nacinom iznosenja nekog stava. Kod AFI i jos mnogo slicnih bendova postoji ta neka polutinejdz, poluadolescentna lazna zelja za izrazom tuge ili ljubavi (vecinom neuspele ) ne neki po meni neprirodan i nepotrebno afektivan nacin, koji realno iritira jer deluje sinteticki. To se desava i u pop muzici, gde ja ne mogu da poverujem Katty Perry ili Lady Gagi u stvari o kojima govore u pesmama jer znam da je to sve deo industrije i da je sve to stvoreno poput tehno muzike, redjenjem semplova (u njihovom slucaju tekstova), emocija kroz pevanje i vibrata pa cak i pokret koji vidimo u spotu, deo je velikog plana, koji nije iskren nego iskljucivo poslovan...poput folka u nas. Zato ne mogu da poverujem Linking Parku niti AFI-ju i slicnima, nego jednostavno prepoznam ko je iskren kad pravi neku muziku a ko nije i bavi se istom samo zbog vokacije/love/pozicije ili nekih drugih pobuda. Ne kazem da AFI nisu nekad bili dobar bend sa snovima i infantilnom iskrenom emocijom, ali to svakako sada vishe nisu niti ce ikada biti najverovatnije. Nadam se da sam uspeo do nekle da objasnim stav? Na sve ovo dodao bih, da ne smatram da sam upravu i da svi treba da razmisljaju kao ja, samo samo eto demokratski izneo "transparentni" stav

E vidiš sad ovde si naveo zapravo par stvari od kojih bi svaka mogla biti predmet odvojene priče. Prva je nešto što si ocenio kao prenaglašavanje vokalnog izraza koje u tvojim očima čini da nešto postane neuverljivo. Tu imamo situaciju da je zapravo mnogo situacija u muzici gde je izraz prenaglašen. Na primer, ja sam kao klinac obožavao Slayer i njegov vokal mi je bio prihvatljiv, ili kako je Anselmo pevao u Panteri, ali kad se krenulo sa raznim scream i growl vokalima meni je u startu sve to izgledalo kao cookie monsters, isuviše prenaglašeno da bih doživeo uverljivo. Vremenom je došlo do neke vrste unutrašnje kalibracije, u kojoj takav vokal ne upoređujem sa nečim drugačijim od ranije već ga uzimam zdravo za gotovo, i sad više nemam takav osećaj. Dakle u parameterima takvog pevanja mogu reći kakav mi growl više prija, ili način takvog ekstremnog pevanja može da čini da mi je neki bend slušljiviji više ili manje. U osnovi, radi se o tome da li želim da se prilagodim i da posmatram nešto u svojim sopstvenim parametrima bez negativnog upoređivanja u odnosu na ranija iskustva.
Mislim da bi mogli i naći primere gde neki pojedinačni pevač ima specifičan izraz koji je vremenom postao prihvaćen, na primer većina ljudi ne razmišlja o tome da li Ozzy ima lep glas, ali objektivno, njegova boja i način pevanja mi je prvi put kad sam ga čuo bila jako off. Dakle postavlja se pitanje da li je prenaglašeni emotivni izraz nešto što je objektivno loše ili je stvar, kao što rekoh kalibracije i naravno ukusa.
Sledeća stvar koja se pominje je ideološki apsekt upotrebe nečega u muzici, jer je to često proizvod nekog pokreta, stila, tendencije u muzici, gde novi žanr ili modifikacija postojećeg upotrebljava naglašeno neke elemente koji su pre toga korišćeni umerenije. Ja sam zapravo imao negativnu reakciju na Grunge kad se pojavio, kao što ti pričaš o ovim bendovima koje navodiš. Meni je Grunge, iz ugla osobe koja sedi u zemlji oko koje se gradi visoki zid, u kojoj su objektivna sranja, iz ugla osobe koje ima stvarne lične i emotivne probleme, izgledao kao gomila razmaženih američkih tinejdžera iz srednje klase odraslih u socijalnoj sigurnosti, klinaca koji nisu znali šta će od sebe, ljuti su ali ne znaju na šta, a drogiraju se i bedače od besa jer mogu da kupe heroin jer jbga, visok standard. Meni su svi ti tekstovi, pevanje, stav, insistiranje na nekoj šatro borbi protiv estabilišmenta dok se zapravo zarađuju stotine hiljada dolara a spotovi vrte na MTV-ju izgledale kao deset puta veći fake nego deset natapiranih Poison-a koji pevaju o grupnjaku. Umesto nekih svirača koji su otvoreno bili entertainment, dobili smo entertainment koji je zapakovan kao da to nije, već kao da se tu radi o ne znam kakvoj suštini i revoluciji. Naravno revoluciji koja kupuje bazene, skupe automobile, i vintage Gibsone i Fendere, koja učesnicima omogućuje život o kome neko može samo da sanja. I onda Kurt puca sebi u glavu jer siroma ne može podneti svu tu slavu i blagostanje.
E sad da sam ostao samo ciničan i da sam zadržao takvu tačku gledišta ne bih nikada mogao da imam percepciju svega onoga muzički vrednog što je zaista nastalo u tom periodu. Ne mislim da ovi sadašnji bendovi na koje neko voli da stavi taj "emo" label imaju baš tu vitalnost i kreativnu snagu ali po meni, kad pokušam biti objektivan, oni nisu prvi put da postoji neka globalna tendencija da se kroz muziku prenaglašavaju određeni elementi ljudskog karaktera. Kao što su metalci "mnogo besni i ljuti", Grungeri mnogo depresivni i bolni, zašto ovi ne bi bili mnogo emotivni i ranjivi? Jednostavno, na stranu moje lične preference, ne uspevam intelektualno videti tu suštinsku razliku koja bi činila da je Grunge pevač koji je u trenutku dok je na MTV-u a čeka ga limuzina jako depresivan i teško mu je jer je na heroinu a ne bi da je na heroinu, "REAL" a pevač, a AFI je "fake". Konačno prenaglašavanje je validno sredstvo u umetnosti, zar ne?

E sad imaš u ovom što si napisao nešto drugo a to je priča o muzičkoj industriji. Prvo, mislim da se zna da taj "Emo" pokret nije stvorila industrija, a to što ga upotrebljava to je normalno, jer to radi sa svim. Šta industrija nije upotrebila da pravi pare? Ali imaš jednu tezu koju ljudi često iznose a sa kojom se ja jako ne slažem, a to je da je nešto "fake" samim tim što je pop muzika. Takođe iznosiš i tezu, govoreći da su AFI sad jedna stvar a možda su bili druga stvar, da je približavanje nekog benda pop mainstream-u dokaz nestanka vrednosti tog benda. Ja kad pustim pesme sa početka karijere AFI-ja čujem šablonski songwriting, tipične pesme u kojima nema nikakve veštine, ničeg neobičnog, ničeg sa ličnim pečatom. Lokalni punk rock demo bend. Kad pustiš Miss Murder, ta pesma je objektivno, da je analiziraš kao komad muzike, svetlosnim godinama daleko od onoga što su počeli. Imaš neki retro Bugi, netipično kombinovan sa glam rock nasleđem sedamdesetih, imaš elemente nečega što bi se našlo u pesmi Alice Cooper benda u sedamdesetim, a sve to opet propušteno kroz neki moderiška filter. Dakle, da li treba da odbacimo evidentan muzički napredak nekog sastava zato što nam se ne dopada prenaglašena emocija pevača, ili filozofija nekog muzičkog talasa sa kojom se ne slažemo? Da li je punk objektivno bezvredan jer sam ja odrastao svirajući klasičnu muziku i doživljavajući znanje i umeće kao visoke vrednosti u muzici pa mi je teško da se prebacim na tu talasnu dužinu?

Što se tiče muzičke industrije, pomenuo si Gagu. Žena je songwriter koji je rešio da postane zvezda. Kad se pojavila sa tamnom kosom i normalnim imidžom, bilo je da nobody gives a fuck. Kad je počela da ima sumanut imidž i da se ponaša kako se ponaša, odjednom se probila. Čuo sam na desetine obrada "Bad romance", a vrlo je očigledno da je to zapravo 80's pop rock pesma po strukturi, koju je svojevremeno '89 mogao i Bon Jovi da izvede i postala bi mega hit. Dakle vanvremenski pop rok kroz dens prizmu jer je to trenutno aktuelno. Zašto je danas osoba koja je vrlo solidan autor muzike, koja solidno peva, ima talenat da bude zabavljač, loša i lažna nekome? Da li je zapravo publika ta kojoj je lakše da generalizuje, da ide stavom "industry is evil" pa ne vidi razliku između neke pevačice koju je tim ljudi izbacio u orbitu i nekoga ko je želeo nešto da stvara pa našao sebi modus kako to da najuspešnije uradi? Zašto je danas Majkl Džekson legenda a ne umobolni fake proizvod industrije i preambiciozne porodice a niko ne govori da su Duran Duran pičke za devojčice? Tj, ako bi AFI uspeli da konstantno prodaju milione, i da zadrže popularnost, da li bi za dvadeset godina bili "Rock Classics"?

Još nešto: lako je danas roknuti label "Linkin Park" su fake. Oni su bend koji je imao neku svoju ideju kakva im se muzika radi, jedan od jako mnogo takvih, drkali su se za sve pare da se probiju i nisu imali nikakvu garanciju, niko nije rekao "Hej momci, ako želite da uzmete pare uradite tačno takvu muziku i čekaju vas spremni milioni". Jedan prema sto hiljada je bilo da neće uspeti. Da li ja sad mogu da tvrdim da oni ne vole muziku kakvu prave, da ne osećaju ono što napišu, da su produkt industrije, samo zato što mi se ne dopada njihova muzika, jer nisam bio deo te generacije koja se motala po L.A.-u u to vreme i tripovala mešanje metal gitara sa repovanjem i pop refrenima? Zašto opraštamo bendovima koji su te iste stvari radili pre dvadeset i više godina, a danas intelektualnija rok publika toliko voli da traži taj "fake" element u onome što je mainstream? Čuo sam tvoj bend. Da li si ti sad kul i kreativan underground, a ako bi se dopao ovima iz hrčka i postao jedan od onih koji su neizbežni kad god otvoriš Popboks ili upališ Jelen Top 10, da li si samim tim postao napuvano sranje nove srpske scena? Ako bi neko na Pinku poludeo i rešio da treba svaki dan da vas puštaju, da li bi se ti karakterno izmenio ili muzika tvog benda, da li bi postao "fake"?

[nemanjavelimirovic]

Cak i na preskok kad procitas tvoje pisanije, skapiras ustvari da nema potrebe za daljim prepiskama, jer ce se oduziti... Svescemo to pod...razlicite ukuse i stavove, da ne duzimo.

Čuo sam tvoj bend.
1. Da li si ti sad kul i kreativan underground, a ako bi se dopao ovima iz hrčka i postao jedan od onih koji su neizbežni kad god otvoriš Popboks ili upališ Jelen Top 10,
2. da li si samim tim postao napuvano sranje nove srpske scena?

1. Ne. Moj bend (ako mislis na One Big Hell) nije underground. Pesme su koliko/toliko komercijalne... Da li je kreativan ili ne, to ne mogu sam da sudim... Ja nikad nisam bio kul btw, niti se trudio da budem za razliku od nekih
2.Ne. Izmedju gomila djubre bendova ipak postoje Petrol, Obojeni Program i slicno koji su kvalitetni. Napuvani su recimo Hypnotized.

Ako bi neko na Pinku poludeo i rešio da treba svaki dan da vas puštaju, da li bi se ti karakterno izmenio ili muzika tvog benda, da li bi postao "fake"?

Ne. Ne bih se time bavio, posto je previse apstraktno.

Samo jedno pitanje, jesi nekad poslusao svoj bend onako iskreno kao slusalac? Shta mislis o tome? (naravo ovde vec prelazimo u debeli offtopic)...Ja jesam i zbog toga su nam se mnogi bendovi i raspali jer smo shvatili da smo u principu sranje...Da nismo bili, mozda bi i duze postojali.

[Dushan S]

Cak i na preskok kad procitas tvoje pisanije, skapiras ustvari da nema potrebe za daljim prepiskama, jer ce se oduziti... Svescemo to pod...razlicite ukuse i stavove, da ne duzimo.

Ah, pa ja sam se raspisao delimično zato što glasno razmišljam, ali i zato, pomenuo je to i Dweezil, jer me interesuje cela stvar sa pomalo akademske strane, šta je to što je van ličnog ukusa aa utiče da je nešto fake. Takođe me interesovalo da li imaš neku logiku koja te vodi u toj oceni vezano za ove nove bendove. Ok ako te mrzi da pišeš, ali imao sam utisak da ipak pokušavaš imati neke paramtre koji su objektivni, pa me je interesovalo šta ćeš reći, kako razmišljaš. Preći na varijantu "stvar je ukusa" je često samo relativizacija koja obesmišljava ikakvo objektivno merilo za ocenu nečijeg rada. A mislim da umetnost ipak nije toliko apstraktna da se sve svodi samo na pitanje ukusa.

Čuo sam tvoj bend.
1. Da li si ti sad kul i kreativan underground, a ako bi se dopao ovima iz hrčka i postao jedan od onih koji su neizbežni kad god otvoriš Popboks ili upališ Jelen Top 10,
2. da li si samim tim postao napuvano sranje nove srpske scena?

1. Ne. Moj bend (ako mislis na One Big Hell) nije underground. Pesme su koliko/toliko komercijalne... Da li je kreativan ili ne, to ne mogu sam da sudim... Ja nikad nisam bio kul btw, niti se trudio da budem za razliku od nekih
2.Ne. Izmedju gomila djubre bendova ipak postoje Petrol, Obojeni Program i slicno koji su kvalitetni. Napuvani su recimo Hypnotized.

Ako bi neko na Pinku poludeo i rešio da treba svaki dan da vas puštaju, da li bi se ti karakterno izmenio ili muzika tvog benda, da li bi postao "fake"?

Ne. Ne bih se time bavio, posto je previse apstraktno.

Možda je do mene, izgleda da nisam baš najbolje objasnio na šta mislim ili si ti u brzini pogledao pa odgovorio. Pričao si o industriji i o tome kako je neki bend fake. Moje gledište je da je neki bend koji ocenjuješ kao fake krenuo istim putem kao i gomila drugih, članovi su voleli svirku i muziku imali neke svoje ideje kako to treba. Ispostavilo se da su bili na pravom mestu u pravo vreme i imali dovoljno talenta, pa napraviše posao, a industrija posao kroz njih. Imao sam utisak da ti kroz to što ih je industrija upotrebila ceniš njihovu vrednost ili nedostatak iste. Pa sam dao primer tvog benda, ne da bih pričao o njemu samom i vašoj muzici, već da bih ti približio situaciju i to da bi nečija percepcija tvog uratka mogla postati drastično različita, samo zato što si se pojavio na nekom TV-u ili emisiji. Ako tebe i tvoju ekipu ne čini onim što jeste vaš kontekst već sama sadržina, muzika koju pravite, zašto bi (a nesumnjivo bi se to dogodilo) ljudi morali da grade utisak o vama na osnovu toga što bi vam se, na primer, moglo dogoditi da postanete popularni? Ili zašto bi izbor medija ili izdavačke kuće trebalo da vas čini da ste odjednom nešto drugo?

Samo jedno pitanje, jesi nekad poslusao svoj bend onako iskreno kao slusalac? Shta mislis o tome? (naravo ovde vec prelazimo u debeli offtopic)...Ja jesam i zbog toga su nam se mnogi bendovi i raspali jer smo shvatili da smo u principu sranje...Da nismo bili, mozda bi i duze postojali.

Malo mi je čudno tvoje pitanje. Mislim da većina ljudi koji rade muziku koja je nekomercijalnog tipa (a i muzika tvog benda je takva iako iz nekog čudnog razloga kažeš da je komerc) to radi da bi prvenstveno zadovoljili sebe. Bilo bi pomalo bizarno praviti nešto a imati istovremeno stav da to ne valja, zar ne? Što se tiče objektivnosti, mislim da je bzvz da pričam o tome da li mislim da je moja muzika dobra i zašto je dobra, ali recimo da mislim da vrlo uporno radim muziku koja je bazično strana ljudima ovde i nalazi se u praznom prostoru između alt rok scene izrasle na obožavanju novog talasa, muzičkog nasleđa Ex-Yu dinosaurusa i arhaičnih oblika metala izraslih na ljubavi Srba prema roku osamdesetih i sedamdesetih. Metalcima koji vole Osvajače i Kraljevski Apartman smo isuviše ezoterični, alternativci nas često percipiraju kao da smo suviše metal, ili čuju određeni pop element u našoj muzici, onima koji vole pop smo isuviše komplikovani i heavy. Tako da bih bio prilično iznenađen da ikada postanemo popularni ili voljeni u Srbiji. Ali to je ono što volim, kao klinac sam bio u ljubavi sa Gabriel-om, Depeche Mode, Dire Straits, ali i sa ekstremnim metalom a volim i čuti inteligentan pop. Sekao sam se na Prince-a, Nin, Slayer i Trigger je negde susret svega toga. Imao sam godinama problem da naučim nekako kako da smestim jako raznolike uticaje pod isti kišobran, a doživljavam da je meni samom uradak Trigger-a uspeh jer mogu da izbacim nešto što integriše sve ono što je ostavilo trag u meni. Ne znam da li ti je to odgovor?

[nemanjavelimirovic]

Odgovor je potpuno na mestu, interesovalo me sa aspekta stvaralaca kako vidish to sto radish.
Niko nece nikad postati popularan kod nas ne zbog vrste muzike, vec zbog toga shto skoro sve medije vode potpuni muzicki retardi, koji samo gledaju shta ce da se proda po novim standardima, a ne shta zaista valja...., ali o tome necemo ovde.
Shto se tice same analize da li je neshto dobro ili ne tj troo ili fake, i tu se stav svakako zasniva na nekim subjektivnim osecajima, shto je potpuno normalno i ocekivano, ali opet iz vrlo objektivnih razloga mogao bih tvrditi da je ceo taj pravac u koji spada AFI i slicni bendovi napravljen i projektovan radi lake prodaje i skupljanja tinejdzera po koncertima, shto smo elaborirali da je dobro jer je odlican uvod u neku kvalitetniju muziku, pa samim tim njihova egzistencija dobija neki smisao.. . Svakako da ne mogu da odobrim kritike na racun grunge pravca, jer sam prvenstveno bio vezan za isti i na jedan potpuno drugaciji nacin od tvojeg, ga doziveo, ali mogu da razumem iz kojih subjektivnih korelacija, cak mozda i nesvesno se javlja kod tebe odbojnost ka formama muzike na koje nisi naviknut. Ono oko cega se nadam se mozemo sloziti da je u muzici bitna emocija, ali ona prava iskrena koju svako, pa cak i bez ikakvog muzickog iskustva moze da oseti bezrezervno. Naravno od 7 milijardi humanoida, mozda 1 milijarda zaista razume i oseca to shto slusa, a mozda i manje....ostali slusaju stihijski i zbog toga shto im je servirano i prezentovano kao neshto dobro. Muzika se jako lako uvuce u ushi i mozgove ljudi, kad se cesto ponavlja gde cak i od momenta gadjenja na prve note, posle 10 preslusavanja, neka numera moze da se i svidi u potpunosti. Za nas koji se ipak duze bavimo muzikom, da li kao slusaoci (shto je jako bitno) ili kao stvaraoci, trebalo bi da posle vec prvog slusanja bude jasno kako i zasto je shta konstruisano i kome je namenjeno. Npr...My Chemical Romance, bilo koja "numera"i sve slicno tome....

[Kristijan]

Zašto je danas osoba koja je vrlo solidan autor muzike, koja solidno peva, ima talenat da bude zabavljač, loša i lažna nekome? Da li je zapravo publika ta kojoj je lakše da generalizuje, da ide stavom "industry is evil" pa ne vidi razliku između neke pevačice koju je tim ljudi izbacio u orbitu i nekoga ko je želeo nešto da stvara pa našao sebi modus kako to da najuspešnije uradi?

Мислим да си овде потрефио срж проблема. Односно, ми овде што не можемо елементарне трошкове везане за музицирање да покривамо од музицирања имамо ту неку идеализовану слику о непатвореном бунту који и даље снагу добија из музике независне сцене, а ја се стално присећам оне приче коју је Која испричао у свом првом интервјуу који је дао овде када је после много година први пут из Лондона дошао да овде свира са Гофи и Битом. Он је тада приметио да ми не капирамо да је све то посао. И реално, причамо о популарној музици, не причамо о атоналним кантатама за које ти јапанска амбасада, Амерички културни центар и Институт Сервантес искеширају пола милиона евра да би се икако уживо извеле. Права и неправа популарна музика, искрена и неискрена популарна музика... Крећемо се по танком леду. Очас посла схватиш да су критеријуми сувише субјективно постављени.

[Dushan S]

Odgovor je potpuno na mestu, interesovalo me sa aspekta stvaralaca kako vidish to sto radish.
Niko nece nikad postati popularan kod nas ne zbog vrste muzike, vec zbog toga shto skoro sve medije vode potpuni muzicki retardi, koji samo gledaju shta ce da se proda po novim standardima, a ne shta zaista valja...., ali o tome necemo ovde.
Shto se tice same analize da li je neshto dobro ili ne tj troo ili fake, i tu se stav svakako zasniva na nekim subjektivnim osecajima, shto je potpuno normalno i ocekivano, ali opet iz vrlo objektivnih razloga mogao bih tvrditi da je ceo taj pravac u koji spada AFI i slicni bendovi napravljen i projektovan radi lake prodaje i skupljanja tinejdzera po koncertima, shto smo elaborirali da je dobro jer je odlican uvod u neku kvalitetniju muziku, pa samim tim njihova egzistencija dobija neki smisao.. . Svakako da ne mogu da odobrim kritike na racun grunge pravca, jer sam prvenstveno bio vezan za isti i na jedan potpuno drugaciji nacin od tvojeg, ga doziveo, ali mogu da razumem iz kojih subjektivnih korelacija, cak mozda i nesvesno se javlja kod tebe odbojnost ka formama muzike na koje nisi naviknut. Ono oko cega se nadam se mozemo sloziti da je u muzici bitna emocija, ali ona prava iskrena koju svako, pa cak i bez ikakvog muzickog iskustva moze da oseti bezrezervno. Naravno od 7 milijardi humanoida, mozda 1 milijarda zaista razume i oseca to shto slusa, a mozda i manje....ostali slusaju stihijski i zbog toga shto im je servirano i prezentovano kao neshto dobro. Muzika se jako lako uvuce u ushi i mozgove ljudi, kad se cesto ponavlja gde cak i od momenta gadjenja na prve note, posle 10 preslusavanja, neka numera moze da se i svidi u potpunosti. Za nas koji se ipak duze bavimo muzikom, da li kao slusaoci (shto je jako bitno) ili kao stvaraoci, trebalo bi da posle vec prvog slusanja bude jasno kako i zasto je shta konstruisano i kome je namenjeno. Npr...My Chemical Romance, bilo koja "numera"i sve slicno tome....

Ah, pa nisam ja danas u fazonu da ne volim Grunge... Samo sam ti dao primer, kako je meni izgledalo sve to u jednom trenutku, da bih ti ilustrovao kako možemo rešiti da odbacimo neki fazon muzike zato što nam nije prenaglašavanje određenih emocija po volji. To ne znači da nisam savladao predubeđenje. Poenta je samo bila u tome, da racionalno može da se pronađe svakoj vrsti muzike ideološka slaba tačka. Ako je Emo lažan zbog prisustva određene vrste patetike, postavlja se pitanje da li možemo neku drugu patetiku pronaći u milioneru koji je ostvario svoje muzičke snove ali prosvira sebi glavu ili u Pearl Jam-u koji teraju inat tako što neće da snimaju spotove. Kapiraš, jedna stvar je kvalitet same muzike, ali ovde niko nije rekao da Afi ima loše pesme nego su komentari išli sa ideološke strane. Čini mi se da pričaš iz ugla ideologije kad se radi o muzici koju ne voliš, a ignorišeš ideologiju nego prvenstveno gledaš muzičke kvalitete kad pričaš o muzici koju ceniš. Ne da mislim da sam ja objektivan 101% nego postoji jedan gvint u tom gledanju šta je fake koji je meni fascinantan - a to je da je iz fake pobuda moguće ako poseduješ određene muzičke kvalitete, simulirati postojanje "istinitosti" i "kvaliteta", a da je takođe moguće da nekoga osude da je "fake" zato što mu je muzika stilski u fazonu nečega što se pljuje kao fake. Na primer, zar je nemoguće da neko iskreno voli pop muziku, i želi da je stvara, pitke moderne pesme? Šta ako je AFI 101% iskren u onome što radi jer im se prave upravo takve pesme, a neki ekstremni metal band pravi jedanaesti album na isti fazon zato što je to ono što fanovi od njih očekuju i boje se negativnih reakcija ako promene stil? Ili recimo Metallica koja već 20 godina u pokušajima da se prilagodi i istovremeno nekako ostane verna sebi ne može da ponovo pronađe sopstveni identitet, pa prave Death Magnetic koji je "iskren povratak korenima" pravljen potpuno promišljeno i namerno. Kako ti na primer znaš da Chemical Romance nisu ok ljudi koji zapravo žele da rade takvu muziku i to im prija? Ne da li ti i ja to volimo, nego kako znaš da je to "Fake"?

Hehe, mislim gnjavim možda, ali kapiraš, nekako mi nisi pokazao na osnovu čega opipljivijeg od tvog ličnog filinga znaš da su neki emo rokeri muzički bezvredni Ja se slažem da je pesma od My Chemical Romance jednostavna, pitka i slušljiva, bez specijalne dubine, ali da li to znači da je neiskrena i nema apsolutno nikakvu vrednost? Da li je sva jednostavna pitka i komercijalno upotrebljiva muzika laž i mimikrija?