Bleferski vodič kroz sviranje džeza

[Rocket Roll]

(Ekskluzivan prevod, samo za Muzički Forum!)

Bleferski vodič kroz sviranje džeza

Džon Vinkler

Jeste, note su pravi problem. Koliko njih odsvirati, koje, kada?

Gitaristi

Gitaristi su poznati po svojoj želji da odsviraju notu ili dve „ekstra", tj. da sviruckaju i nakon što se pesma završila. Ovo dobro funkcioniše na početku gaže, ali će pre ili kasnije bubnjar primetiti šta se zbiva pa će početi da „pokriva“ te poslednje note kratkom frazom na bubnjevima. Još malo kasnije u toku gaže će i alt-saksofonsita početi da se priključuje zabavi. I tako će, u rukama profesionalaca, sve ovo postati produžena improvizovana koda koja iznenađuje sve prisutne pošto nema nikakve veze sa samom pesmom.

Gitaristi se trude da sednu što bliže bubnjaru ali što je moguće dalje od pijaniste. Za ovo ponašanje nije poznat razlog. Možda je uzrok ovome činjenica da pijanisti mogu da koriste svih deset prstiju u isto vreme.

Završavanje pesme

Ovo je jedan od najtežih zadataka u džezu. Neke bendove prati loš glas da nikako ne umeju da završe pesmu - taman što su odsvirali poslednju melodijsku deonicu, a neko udari u još jedan solo. To doprinosi fascinantnim i veoma bitnim društvenim odnosima u bendu – a to je takođe i razlog zašto publika više voli da gleda džezere nego da ih sluša.

Početak solo-deonice

Solista se dokazuje tako što ume da prepozna na koji takt pada „jedan“. Nažalost je nekima od njih od male pomoći sama muzika – treba im neko ko će im u pravom trenutku klimnuti glavom. Pevači su naročito podložni problemima sa pronalaženjem „jedinice“ pa se često prepuštaju na milost i nemilost vođama orkestra, koji onda brinu o njima po ovom pitanju.

Blesav solo

Ako ste odsvirali blesav solo, to je verovatno zbog toga što ne znate gde ste u pesmi, ili ste zaboravili u kojem tonalitetu biste trebali da svirate u tom trenutku, ili zato što ste, u svakom slučaju, u potpunosti van tonaliteta. Pošto ste završili vaš blesav solo, svi utihnu za trenutak – iako svako vrlo dobro zna gde ste tačno pogrešili i sprema se da vas ogovara iza vaših leđa. Ono što tada treba da uradite jeste da naglas upitate: „Da nije neko pomerio ritam u dvadeset i trećem taktu?“ Onda će svi pogledati u bubnjara, on će promrmljati „Izvinjavam se!“ i vas će ostaviti na miru.

Bubnjari

Bubnjari obično počinju da sviraju bubnjeve jer je to deo „Kursa za obuzdavanje besa“ koji pohađaju. Nikako ne možete odsvirati toliko nota kao bubnjar ako ćete pri tom brinuti o tome u kojem ste tonalitetu. Ima previše viceva na račun bubnjara, a oni se suviše često pričaju na javnim mestima da bi bubnjari u svakom trenutku bili potpuno opušteni. Poštujte bubnjare, to će vam se svakako isplatiti.

Kontrabas

Kontrabasisiti su nesigurne osobe, pa vuku svoj kontrabas na svirke kako bi se kaznili. Osećaju se loše jer uvek sviraju manje nota nego ostali ali zarađuju istu kintu. Ponekad ih puste da soliraju pošto, zbog alata svog zanata, imaju sopstveni prevoz a i ostali članovi benda bi voleli da se posle svirke brzo vrate kućama. Kontrabasisti jako vole kada ih puste da soliraju; smeše se stidljivo kada im kažete da je kontrabas najbitniji instrument u bendu. Ova izjava ima tu prednost da je istinita, za razliku od svega ostalog što izjavljujete svima ostalima o tome koliko dobro zvuče. Treba vežbati iskrenost.

Klasični muzičari koji sviraju džez

Sve džezere obuzme sumnja u sebe kada sviraju sa klasično školovanim muzičarima. Učesnici nekog džez seminara ponekad napadnu novopridošle „klasičare“ savetom: „Samo prati II-V-I progresiju, i snizi je na molsku tercu u ’bridžu’.“ Zatim unište „klasičara“ tako što mu otmu note i odmah počnu sa „je’n, dva...“ Profesionalci odmah povise ulog u ovom delu igre tako što kažu „Idemo iz ges“ i krenu sa „je’n, dva...“ u double-time.

Način na koji klasični muzičari mogu da se osvete jeste taj da zatraže od pijaniste i gitariste da sviraju melodiju. Ovi umeju da čitaju samo akorde, ne i „tačkice“ na notnom papiru, tako da su u tom trenutku pečeni.

Školovani pijanisti

Školovani pijanisti kontriraju tempu. Školovani pijanisti znaju suviše. Znaju sve o harmoniji i progresijama akorda. U svakom trenutku moraju da se odluče između 786 različitih akorda i prstometa (plus substitucije), mogu da koriste svih deset prstiju i bilo koju od 74 skale. Oni su takođe jedini u džez bendu koji mogu da vide svaku notu koju će odsvirati, što nekako čini problem još gorim. Ako sviraju brzi sving na 240 bpm sa po dva akroda u svakom taktu, imaju samo pola sekunde da odluče da li da sviraju izmenjen akord (alteraciju), snižen akord, čistu dominantnu sedmicu ili čak i trijadu sa sniženom šesticom u gornjem registru, i kako da to intoniraju i sa kojom inverzijom. U isto vreme moraju da sviraju nešto zanimljivo prstima desne ruke. Ovo objašnjenje je možda isuviše tehnički zakomplikovano, ali dobro ukazuje na to kakva oluja besni u glavama pijanista i zašto svi oni, posle prva četiri takta, počnu da sviraju po sluhu baš kao i svi ostali. Uopšte ne čudi što su svi oni ćelavi i povučeni u sebe. Ne čudi ni što toliko nerviraju ostale članove benda.

Saksofonisti

Problem sa njima je taj što ih regrutuju i podučavaju drugi saksofonisti. Ispitivanja njihovih ličnosti pokazuju da su, pre svega, egzibicionisti. Neki od njih su pravi buntovnici protiv društva koji će na gažu doći u iscepanoj majici sa natpisom „Volimo Atlantik Siti“. Takvi će uvek svirati vrlo prljav instrument – za njih je on, često, obožavani instrument iz davnih dana kada su „majstori znali da naprave saksofon“. Uče ih da je njihov cilj u solu što brže odsvirati što više različitih skala i nikada ne uvažiti ono što ritam sekcija pokušava da objasni njima i publici – gde se muzika u tom trenutku stvarno nalazi. Kasnije, kada ostare, saksofonisti shvataju da bi stvarno trebalo da nauče malo više o akordima i progresijama, pa kupuju male klavijature kako bi videli note. Onda skontaju da učenje progresija itd. zahteva mnogo mentalnog napora, pa na kraju završe svoj put svirajući bluz skalu 99,9% vremena.

Trubači

Trubači su skoro uvek muškarci i bave se svim tim džezom samo zbog seksa. Ako sviraju glasno i u visokom registru, privlače žene sa kilometarske udaljenosti. Naravno da je trubač izmislio trostruko blokiranje jezikom (triple-tonguing).

Džez pevačice

Jedino džez pevačica može da natera bend da promeni tonalitet u kome obično sviraju neku pesmu. Ako im se nasmeši i kaže im „hvala“, ritam sekcija će joj oprostiti što je zakasnila u prvom taktu, falširala i pričala sa publikom za vreme sola. Džez pevači, naravno, moraju da pevaju u tonalitetu u kojem bend obično svira.

Kako odsvirati jednostavan džez solo

Najjednostavniji način da amater odsvira džez solo jeste da isključi svoje pojačalo. Posle sola pitajte naglas da li je neko prevrnuo miksetu. Iskusniji amateri shvate da u svakoj skali ima sedam nota. (Dobro de, snižena skala ima osam nota, ali to znaju samo školovani pijanisti.) Pri tom možete smanjiti broj nota o kojima morate da brinete za 28% ako koristite samo pentatoniku. (Pentatonska skala ima samo pet nota, što vam štedi dve note. Dva u sedam je 28%. Muzika je vrlo matematična.)

Teoretski možete smanjiti broj nota u solu na četiri ako koristite samo tetratonske grupe (pentatonika minus jedna nota). Ali samo mali broj ljudi zna za ovo, i niko tu informaciju nije koristio radi osvete. To pominju samo pametnjakovići koji bi da bocnu školovane pijaniste.

(U stvari, tu je i hromatska skala, svih 12 nota, ali je to tako očigledno da bi takav džez mogao da svira i Mlađan Dinkić, i niko ne može da hromatizuje dugo pre nego ga izbace iz benda.)

Učenje džeza

Instruktori džeza će vam reći kako nema pogrešnih nota u džezu – samo loše izabranih. Kazaće vam kako možete da odmah posle loše izabrane note odsvirate notu za polustepen nižu ili višu, i tako se izvučete. Teorijski je ovo manje-više tačno, ali do trena kada „ubodete“ pravu notu bend je već pobegao na sledeći akord pa je vaša „ispravka“ opet pogrešna i niko je nije shvatio kao „ispravku“. Bolje preispitajte motive instruktora koji vam govore ovakve stvari – instruktori bi hteli da ih vi volite i da im plaćate za časove, pa vam govore svakakve gluposti. Najzad, oni žive od vas. Svakako je moguće odsvirati toliko loših nota da vas na kraju izbace iz benda.

Zamenici

Ovaj termin je test za vas, da se vidi koliko „kul“ džez terminologije poznajete. Vođe orkestara mrze kada ne možete da stignete na svirku. Obično se svi vade na bolest, mada u stvari imaju neku drugu gažu koja se bolje plaća. Ponekad vođe orkestara insistiraju da obezbedite i obučite svog zamenika. NIKADA ne uzimajte za zamenika muzičara koji je bolji džezer od vas, ili ćete završiti gde ste i počeli, prekopavajući „Halo oglase“ u potrazi za novim bendom. Uzgred, Ameri kažu „sab“ (sub-stitute), ali neko će pomisliti da pričate o substituciji trozvuka; drž’te se serbskoga.

Kako izbeći plaćanje autorskih prava

Nema kopirajta ako sačekate sedamdeset godina po smrti kompozitora. Taj događaj možete ubrzati ako dovedete kompozitora da vas sluša kako improvizujete na njegov komad. Džerom Kern je MRZEO džez.

Kopirajt je samo na melodiju, niko ne može da kopirajtuje akorde. Neki pametni momci su provalili ovu rupu u zakonu i tako je nastao bibap: znali su da sviraju, ali nisu imali kintu. Onda su uzimali progresije akorda iz poznatih pesama i smišljali nove melodije za njih. Zato je Ornitologija tako sumnjivo nalik How High the Moon. Kako god bilo, ne za*ebavajte se - moraćete da platite Fondaciji Čarlija Parkera ako biste da svirate Ornitologiju.

„Real Books“

Za oko 35 dolara bilo gde u svetu (osim u Srbiji) možete da kupite „Real Book of Jazz“; u svakoj od njih je oko 500 notnih zapisa pesama sa sve tekstovima. To znači da vas svaka pesma košta sedam centi i zvuči kao super šoping, ali 450 od njih nećete NIKADA svirati, tako da je cena zapravo 70 centi po pesmi.

Vođe orkestara moraju da kupuju B i Es verzije „Real Book“-ova pošto ne vredi očekivati da će saksofonisti i trubači kupovati svoje primerke.

Ono što vam prodavac „Reak Book“-ova neće reči jeste da je pesma koju biste vi da svirate u drugoj „Real Book“ – u onoj koju još niste kupili.

Svirati po sluhu

To ne biste smeli. Tako su svirali stari slavni džezeri, koji su živeli pre nego što je izmišljena teorija muzike. Ali od čega bi živeli profesori univerziteta koji drže kurseve džeza ako bi svi svirali po sluhu? Ako ste školovani džezer, trebali biste da u svakom trenutku tačno znate šta radite i zašto to radite. Ovo je, naravno, potpuno nemoguće, pa apsolutno svi profesionalci na kraju sviraju po sluhu. A posle svirke će verovatno moći da vam terminima iz teorije muzike objasne šta su svirali, ali neće moći da ponove nijednu frazu. Blefiraće u stilu „Svirao sam D7 na C dur.“

Uvek možete reći kada je pijanista pošandrcao i počeo da svira po sluhu: skloniće levu i svirati samo desnom. To znači da nema pojma gde je pesma u tom trenutku i da se moli da bubnjar odsvira prelaz na kraju strofe. Suviše je zabrinut kako bi slušao basistu, mada bi baš to trebalo da radi.

[KnightOfDoom]

Nisi valjda ovo sve ti preveo ? Svaka cast!!!
He he , zao mi sto nema vise za bas/kontrabas .

[zolideathmetal]

"Poštujte bubnjare, to će vam se svakako isplatiti. "

[Rocket Roll]

Yesam - ekskluziva za MForum... uostalom, bilo je vrlo zabavno

Videcu ima li jos stogodj o basu u jazzu i van njega...

[cccira]

Super tekst

[Pedjazz]

Odlican tekst ali ima neke stvari koje nisu spomenute a svakako vredi spomenuti.

Solisti dal bili pijanisti gitaristi ili saksofonisti (aposolutno nevazno) pored toga sto se provlace na sluh imaju ogroman repertoar melodija/fraza/rifova/likova kako god zeliti - navezbanih . Pravi profi muzicari imaju to u svih 12 tonaliteta i u razlicitim oktavama. U slucaju gitare je vrlo vazno i razlicite pozicije na vratu kao i prstoreda.

Zakljucak moj je da na usi moze da se svira preko Diatonic stvari (u jednom tonalitetu - ili cak sa mini modulacijom) ali ako vam neko svira Giant Steps, Countdown i ostala 3 tonic ludila na 240 + bpm (otkucaja u minuti) onda apsolutno mora da postoji rezervna varijanta na koju bi se oslanjali - poput akordskih tonova (arpedja) , chromatic approach tones (hromatski tonovi koji okruzuju akordske tonove ili tenzije istih) i tako dalje.

Sve u svemu odlican clanak - slatko sam se nasmejo

Pozdrav

[Tiki the Boyler]

E dobro sam se nasmijao jutros...

Hvala!

[TSM]

Ništa ljepše nego pročitati ovo uz jutarnju kafu

[Rocket Roll]

Nema na čemu, uživao sam prevodeći... Jutros sam malo doradio tekst (boldovanje naslova i ispravljanje pravopisnih grešaka).

[Derrick]

"Poštujte bubnjare, to će vam se svakako isplatiti. "

Word!

[CARPATICA]

E svaka ti cast... bas sam se nasmejao, vrhunski! Aj nesto za nas koji sviramo panflute!

[delakroA]

ahahahahahah kakav kraljevski tekst...svaka cast za prevod !!!!
joj boze...Školovani pijanisti su najjači

[Mafi]

Super tekst!

[pax404]

Evo male dopune na ovo:

http://www.apassion4jazz.net/musician-tips.html

[ness]

Sjajan tekst (ovaj rocketov) !