Drndanje po električnim žičanim instrumentima (gitari, bas gitari) u mnogo većoj meri zavisi od sustaina (srednjeg dela note, vremenski posmatrano) i squisha (velike kompresije koja izjednačava odziv svih žica) nego što je to slučaj sa "folk" i "klasičnim" žičanim instrumentima. Dok muzičare koji sviraju akustične žičane instrumente (gitaru, klavir) pre svega zanimaju attack (početni deo note, vremenski posmatrano) i dinamika, "muzičare na struju" pre svega zanima šta se dešava sa sustainom i da li je odziv žica podjednak.
Pritom ovo nije ograničeno na Santana-stil sviranja (note koje beskonačno traju). Razlog zašto (vaš) gitarista insistira na tome da svoje pojačalo svira "all the way to eleven" jeste potreba za kompresijom - ma šta vam on govorio o overdrajvu, Baxandall tonskim sekcijama u koje samo preopterećivanje pretpojačala može da vrati srednje ili o želji da izbegne pedale (koje bi mu vratile srednje i "ispeglale" signal) radi "prirodnog" tona.
Šta se zapravo dešava kada se signal gitare protera kroz, recimo, namunjenog vrištavca tipa Marshall JCM800?
"Kulturni" signal gitare, velike dinamike, sa tipičnim osobinama žičanog instrumenta - velika amplituda u početku (jak attack), kratko trajanje (slab sustain)...
...postaje izobličen i u tom procesu gubi dinamiku i jak attack a dobija veći sustain...
...a to je upravo ono bez čega vaš gitarista ne može da zvuči kao Sleš.
Poenta ove priče može da glasi: kako da izbegnete teror gitariste nad ostatkom benda?
1) Skupo ali dobro rešenje je pojačalo manje vataže ili manji kabinet sa neefikasnijim zvučnicima. Ako pričamo o profesionalnoj opremi, pojačalo male vataže neće biti bitno tiše nego bitno kompresovanije i distorziranije (u poređenju sa pojačalom veće vataže). Da bi obezbedilo istu decibelažu, manje pojačalo više napreže svoje stepene pojačanja i time ranije distorzira & kompresuje signal - što znači da može da bude i tiho i da zvuči kao rokenrol. Pojačalo veće vataže će morati da se napregne da bi došlo u istu takvu "money zone", a u tom procesu će biti preglasno. Naravno, "neefikasniji zvučnici" ne znači "krš zvučnici" nego zvučnici male vataže tipa Celestion Greenback, koji brzo dodaju svoju distorziju iz istih razloga kao i pojačala manje vataže (više se naprežu).
2) Tradicionalno jeftino rešenje su overdrajvovi i distorzije. U njima vas pre svega fascinira ono "režanje", ali ako razmislite videćete da nema "režanja" bez kompresije. Pokažite mi pedalu koja dodaje distorziju i pokazaću vam pedalu koja dodaje kompresiju (isto što važi i za distorziju pojačala važi i za distorziju pedala). Nažalost, mnogi gitaristi ih ne obožavaju jer im zvuče "veštački" - do trenutka kad počnu da dodaju veliku količinu kompresije, mnoge pedale zvuče "zujavo", pa ih gitaristi koriste više kao ekvilajzere nego kao glavni izvor gaina. Stoga bi bilo poželjno da u setup gitariste koji je svestan da ne sme biti preglasan uđe
3) Kompresor (ispred pojačala). Kompresor signalu dodaje najbolje osobine distorzije (izjednačen odziv žica, smanjen attack i povećan sustain) bez dodavanja loših osobina distorzije (neprirodnog i preširokog harmonskog spektra). Na stranu forme muzike kojih nema bez kompresora u obliku pedale (country, western), njih koristi veliki broj gitarista drugih žanrova koji ne žele da maltretiraju sebe/publiku/tonce.
Dve tipične upotrebe kompresora u obliku pedala su
a) Kompresor pre ostalih efekata (a posle waha). Najmanja količina dodatog šuma i potencijalno najsuptilnija kompresija. Dejvid Gilmur bi bio najbolji primer kako se kompresija koristi s merom - neki od njegovih kompresora je uvek uključen, a podešeni su tako dobro da vi to i ne shvatate (sve dok ne pokušate da odsvirate neke od njegovih solo deonica i ne napravite potpune budale od sebe u toku tog procesa).
b) Kompresor posle overdrajva, "Nashville style". Rok-škola ovakav setup poznaje samo marginalno, i to uglavnom preko recepta "kompresor mi služi da se pojačam za solo", ali ovakav pristup ima svojih prednosti (ako ne preterujete sa kompresijom). Kompresor "pegla" razlike u dinamici između čistog i overdrajvovanog zvuka gitare, pa overdrajv pred kompresorom zvuči kao veoma "glatko" dodavanje gaina. Poslušajte kako taj trik koriste Trej Anastasio (Phish, Oysterhead) i Bob Brit (Dixie Chicks, Bob Dylan) i sve će vam biti jasno.
