Elektricni orgazam

[Randy]

jeste slusali novi album

[vertigo_beat]

Glavni problem nastaje kad neko otvori post o nekoj grupi, pa neko drugi napise nesto, nedaj Boze lose o tom bendu.
Kao da se teme ne otvaraju da bi se iznosila razlicita misljenja.

Mene je par adolescenata kamenovalo na postu o Prtibrejkersima sto sam im oskrnavio idole koje su, uzgred budi receno, oni otkrili jedno dvadeset godina posle mene. U stvari, razumem ih, meni je to mozda u tom trenutku mozda i bilo kul, sad mi je trulo, vec vidjeno i prevazidjeno, tj odsvirano hiljadu puta, od izlizanosti.

A sto se tice ElOrg,..u globalu ih volim.

[rock nation]

Ljudi imaju razlicite kriterijume i to je normalno. Normalno je i da se nesto nekom svidja, a nekom drugom ne. Sto se mene tice, priznajem EO samo jednu pesmu, Zlatni papagaj. Sve ostalo je, ZA MENE, skart muzika, i bez obzira na to sto znam da imaju publiku i traju, sa prekidima i danas, ja jednostavno nemam ni gram postovanja za njihov autorski rad.

[vertigo_beat]

A da, jos nesto, ...ovaj prvi video spot,..kad zazmuris i slusas..kao da cujes PsihomodoPop

[Kristijan]

Mogu da poštujem njihovu istrajnost, ili je možda pametnije reći Giletovu istrajnost. Predpostavljam da čovek veruje u to što radi, posebno ako uzmem u obzir da posle svih ovih godina i dalje kotrlja, a nije napravio ozbiljne pare. Jesu oni osamdesetih osetili nešto udobniji život popularnog benda, ali nije to vredno pomena spram kompletne karijere. Eto, stvarno moram da poštujem tu upornost.

S druge strane, ne mogu da se oslanjam na gore navedeno kada razmišljam o njihovoj muzici. Oni su meni uvek bili onako... bend za žurku, za domaćicu u KST-u, tako nešto... Ono, popio si par piva, pa ti ne smeta da pevaš sve refrene sa greškama. Prosto nikad nisam mogao da zamislim da to neko sluša na gajbi sredom popodne ili petkom prepodne, pa taman i da je istih par piva korišćeno kao katalizator. Kad su zadirali u neki avangardniji zvuk, stalno sam imao utisak da ziheraški drže nogu u vratima, da mogu hitro da se vrate nazad ako im se učini da su na klizavom terenu. Kad su koketirali sa zvukom za mase, uvek su mi zvučali kao malo isprani Stonsi. Zapravo mi je uvek bilo čudno to da su toliko dugo na sceni, a nikad mi nisu zvučali kao da su zagrizli dobro, kao da idu do kraja. Uvek sve na pola puta. To mi je glavni utisak vezan za njih, i zato sam uvek bio iznenađen kad vidim da neko ima njihove ploče kod kuće. Ono, taman su da nemaš jaku želju da menjaš stanicu na radiju kad ih čuješ, ali da staneš ispred svoje kolekcije, pa kažeš: "Hmmmm, baš bih mogao malo Orgazam da slušam!" - to mi je naučno fantastični scenario.

Takođe mi je Giletov glas oduvek bio problematičan. Uz onakav zvuk gitara mi jednostavno nikad nije leglo njegovo pevanje. Pre mi je delovalo kao da je zauvek na zameni, kao drugi gitarista koji nema previše posla u bendu, pa eto i peva dok im se ne vrati pevač, a pevača ni od korova...

Konačno, da kažem i nešto afirmativno, iako to nema baš mnogo veze sa zaslugama benda. Oni definitivno upadaju u jedan simpatičan kolaž jednog normalnijeg vremena, definitivno ulaze u kadar mog bezbrižnog detinjstva. Osetim izvesnu nostalgiju kada čujem neke njihove pesme, ali nisu pesme pravi povod, prosto su one deo neke obimnije priče iz prošlosti. Zbog toga imaju neki mali plus kod mene.

[vertigo_beat]

Odlican opis, Kristijane.

[LazaRocker]

prvi album orgazma je nesto sto mogu da slusam i ponedeljkom u 7 ujutru pre skole nadrkan jer mi je prvi cas latinski a drugi matematika.
ostalo mi deluje kao neuspeli pokusaj da se naprave pare od rokenrola u srbiji, i u mnogome je kontradiktorno sa prvim albumom, koji je potpuno antimaterijalisticki nastrojen. sto se istrajnosti tice, cenim kad je neko posvecen muzici i kada se ne ustrucava da plod svog rada objavljuje, ali takodje mislim da je bolje napraviti jedan album pun kvalitetnog materijala, nego 20 albuma sa po 1,2 hit pesme, i ostatkom sa kojim ni okoreli fanovi nisu u potpunosti upoznati.

[vakatt]

Dobra vremena