Muzičko vaspitanje u školama

[Doolio]

pa jebiga, tacno je da profesor treba da ima zavidno poznavanje materije i isto toliko zavidnu komunikaciju i ostale socio-pedagoske skilove. medjutim, ako uzmemo tako da gledamo, postojalo bi tipa pet profesora u srbiji:)
i to je problem, treba ooooogroman talas da se zavalja da bi se nesto promenilo, programi su stari decenijama, profesori takodje, profesori profesora da ne pricam, a neki danasnji klinci ce da postanu profesori sutra i bice isto tako izdrilovani i pravice male lose profesore...

ono sto je zaista lose u svemu tome je to sto ti postanes takav neprimetno jer to je sveprisutni dril koji, ako prezivis, usvojices jedan totalno suvoparan obrazac razmisljanja i ukocices sam sebe u bilo kakvom licnom napredovanju osim strukovnog, ali uz veliki tunnel vision, sto je jos gore nego da ne znas nista...licno sam se uverio u to kad sam isao u civilku i sreo dosta elektroinzinjera, al bas onih ko iz stripa:) tuzno koliko ljudi jednostavno ne umeju da pricaju ni o cemu drugom osim o tome cime se bave, ali ne kao da se to nesto primecuje pa sad ja preterujem, nego bukvalno postanu anksiozni ako krenes da pricas, ne znam, kako si isao u prodavnicu. sedim sa desetoro ljudi i svi postanu anksiozni cim ih psiholoski pomeris za milimetar i odmah menjaju temu u "ahah moja zena je if ne pere sudje then lupi joj samar". naravno, ne zelim da ovaj moj post bude pogresno shvacen i da se sad javljaju gnjevni elektroinzenjeri, necu da generalizujem, dajem primer o tome kako nas skolski sistem skenjava ljude.

in before "treba sire obrazovanje", ne, ne treba, fora je sto je eto na tom etfu preobimno gradivo i sto ti malo slabiji ljudi jednostavno u dosta slucajeva ne rade nista drugo osim faksa, a kad odu na taj faks, driluju ih kako su intelektualna elita (sto je pogresno jer su tehnicka elita, filozofi, istoricari, pravnici bi bili recimo intelektualna elita, ne da je jedna gotivnija od druge, nego jednostavno stvara se pogresna slika) sto za uzrok ima to da oni jos vise zabodu nos u ono sto rade i zatupe se. i onda kad vidis nekog posle pet-deset godina, covek ne ume rec da kaze i onda posle pet recenica znojav trci kuci za komp:) od desetak e-inzinjera koje znam a koji su ozenjeni, negde sedam je ozenjeno sa ribom e-inzenjerkom:)

eto i kod mene medju slikarima ima dosta sindroma, a najizrazeniji je "ja sam umetnik i stoga sam ekspresivan i bombastican" sto u prevodu znaci "ne znam da crtam, tako da cu ici linijom manjeg otpora". zasto je ovo bitno - zato sto se to desava generacijama, pa tako imamo profesore profesora koji su bili u tom fazonu, pa onda sadasnje profesore koji, naravno, opravdavajuci svoju neukost, forsiraju neukost i kod studenata, pa ce sadasnji asistenti, a buduci profesori biti uglavnom oni koji najgore rade u klasi. i tako u krug. u poslednje vreme se javlja suprotan fenomen - divljacki tehnicizam, valjda kao odgovor popizdelih generacija kvalitetnih studenata koji su konstantno sputavani. naravno, kao i svaka krajnost i tunnel vision, ne zna se sta je gore od ta dva.


i sad, fora je sto te promene o kojima ti i ja ovde pricamo moraju da budu korenite, temeljne, dosledne i spore ali dostizne, a ja ne vidim nacin za to. jedino da se nukuje sve, a prezive neki mnogo veliki carevi

[MetalFunk]

metalfunk:
postoji i taj faktor i znam na sta mislis. ali mislim da ovde nije to u pitanju. jer neko ce ti nametati nesto svakako, cim si u obrazovnoj ustanovi. to se podrazumeva, e sad, ako neko ima fantasticnu prezentaciju toga sto namece, granica izmedju nametanja i interesovanja se brise.

Auu, nisam ovo video. Da, znam sta hoces da kazes. Problem je u tome sto profesori nemaju dobru interpretaciju onoga sto zele da nauce decu, nemaju validan nacin prenosenja znanja. Ima takvih momenata, ali retko. Interaktivnost je bas, bas, slaba. Sto mi je mnogo zao. Imamo jednog finog profesora, ae sto je mlad, nego sto mu je inteligencija na nivou i bas ga cenim, zna da radi kroz zezanje, ali skroz malo. Predaje oko 6 predmeta, i za sve te predmete je strucan. I upravo zbog overload-ovanja vremena ne moze uvek da radi kroz smesne i zanimljive nacine. (zavrsio etf zbog zainteresovanosti kako radi lampa na biciklu, car!)

Iskreno, mislim da pola njih zele samo platu na kraju meseca i to je to, sto je u vecini slucajeva tacno. (ali ne nuzno tacno) ( :

[Kristiko]

E, super što postoji ova tema. Dakle, ljudi, ja se na muzičkoj akademiji obrazujem za muzičkog pedagoga i teoretičara, sada na četvrtoj godini imam praksu po školama, bilo da su muzičke, nemuzičke sa muzičkim obrazovanjem itd, itd. Ne zamerite, nisam čitao ranije postove, al' eto, hteo bih da čujem i vaše mišljenje što se tiče toga. Dakle, šta vam se sviđa, šta ne u muzičkom obrazovanju, šta mislite da bi trebalo da postoji a šta da se izbaci i sve ostalo što vas zanima? Pogotovo me interesuje ako neko ima decu koja su već u školi, koja god da je pa da ima već neka iskustva kako deca reaguju, kako se njima čini. Samo da se razumemo, ne mislim samo na malu decu već i na srednjoškolce i možda čak neke studente koji imaju neke veze sa muzikom (ne mora samo muzička akademija) pa da vidimo. Svakodnevno slušam na akademiji kako treba da se radi, šta i kako, ovo-ono, stalo mi je i do glasa naroda, što bi se reklo.

[Kristijan]

Evo ovako, od moje dece koja idu u školi cenim da bi ti bilo korisno iskustvo mojih ćerki koje su u 5. i 7. razredu.

Kao prvo, vidim da obe poštuju kad se na času nešto radi. Na žalost, muzičko i jedan deo učenika, a i neki nastavnici tretiraju kao tamo neku zafrkanciju, blejačinu, šta li... Trenutno imaju nekog nastavnika koji je sav smoren, ni najmanje ne prikriva da mu je sve to smaračina, najviše voli da nađe izgovor da ih pusti napolje, a vrlo često im kaže da samo ne budu mnogo bučni, i onda on pušta sebi muziku sa telefona, i motri da klinci ne prave pičvajz i to je to. Verovatno ima dece kojoj to odgovara, ali kod nas u kući se muzika doživljava ozbiljno, i vidim da se to mojim ćerkama baš nikako ne dopada. S druge strane, ponekad uzme pa im na brzaka ispredaje trista čuda, i onda kada baš prigusti što nije nikome pisao nikakve ocene krene da ih rešeta. Eto ova cura što je u 5. razredu pr neki dan odgovarala obrtaje trozvuka. Pitam je ja da li zna zašto se jedan zove sekstakord a drugi kvartsekstakord, a ona kaže da nema pojma, da je to samo naučila napamet, i da im nije ništa objasnio po tom pitanju. Ova starija cura, što je u 7. razredu, pevala je i ranije u školskom horu dok im je predavala jedna druga nastavnica, a peva u horu i mimo nastave, i kaže mi da ovaj blejač dolazi ređe na probe hora od đaka. Uopšte se ne postara da javi da probe školskog hora neće biti, samo se ne pojavi, a deca čekaju kao ludaci. Posle kad ga pitaju zašto nije došao na probu hora kaže da je imao privatne obaveze, čak se i ne izvini. Sve u svemu, cenim da ću da mu spalim one šiškice i da mu navučem onaj šminkerski šeširić do struka. Stoka.

A nastavnica im je bila sušta suprotnost. Jeste bila stroga, ali se kod nje stalno nešto radilo, baš je bila aktivna i pozitivno uticala na decu. Kad se samo setim jedne predstave što su spremali... Neka učiteljica koja vodi dramsku sekciju je napisala dramski tekst, sva muzika korišćena u predstavi je bila originalna muzika koju je komponovala nastavnica muzičkog, hor je bio praktično sastavni deo predstave, samo još nisu glumili, a scenografija je bila napravljena tako da rotacijom elemenata dobiješ scenu za sledeći čin, i između činova je plesna grupa imala svoj mali nastup, a u okviru koreografije je bilo uklopljeno i to premetanje scenografije. Ono, gledaš niskobudžetni vodvilj, ali provaljuješ po kostimima da je niskobudžetni, a deca sve toliko ozbiljno i dobro radila da ti je prosto neobično, ne možeš da veruješ da se nalaziš ovde. I najočiglednije je da je zapravo ova nastavnica muzičkog tu bila motor, jer od kad ona više nije tu ništa ni slično se ne priprema u školi. I vidim da ova starija cura pati zbog toga.

Ono što bih ja mogao da izvedem kao zaključak jeste da deci fali upotrebna vrednost onoga što se uči na muzičkom. Vidim da bi više voleli da se malo osposobljavaju za muziciranje nego da na suvo štrebaju o kvintakordima i koječemu što je njima apstraktno. Opet, i to je do nastavnika. Kod ovog blejača se ništa po tom pitanju ne radi, a kod prethodne nastavnice je postojao i školski orkestar blokflauta, a na času su koristili redovno onaj veliki Notin metalofon. Ja sada uopšte ne mogu da izvedem dobar zaključak - da li je ona nastavnica bila previše "na struju" pa je radila i više nego što program predviđa, ili je ovaj moderni deCŠko preveliki slacker?

Eto, to je ono što ja mogu kao ćale da prenesem. Valjda ti je korisno.