Doolio wrote:dusane, obicno se slazem sa tobom, ali sad moram da te iskritikujem za ovo 'anglosaksonska muzika':) to je sve tacno, ali si previse zauzeo 'cinjenica' stav koga se 'grozimo' i ti i ja, jelte:) muzika evoluira i rasteze se ko testo, mislim da je malo deplasirano govoriti o anglo muzici i jermenskoj muzici u domenu popularne muzike (dakle, ne folk).
mislim jebiga:
takodje, ako je covek nacionalista, zasto bi on percipirao isto finske bendove koji pevaju na engleskom i srpske bendove koji pevaju na engleskom? znam ja sta ti oces da kazes tim primerom i ja se slazem sa tobom, ali bear with me here - on ima svoje razloge i za mene su oni sasvim dovoljni. nisu svi ljudi u zen fazonu ko ti i ja i to treba postovati i razumeti, a ne diskutovati sa svog stanovista o stvarima koje su licni izbor. nije on dosao na vlast, pa zabranio srpske tekstove. hocu da kazem da je tematika takva da nema mesta tvom konacnom i poducavackom tonu, ne pricamo o matematici, pa on tvrdi da je 2+2=3, pa ces sad da mu izvedes formulu.
Ma sve si u pravu što si rekao, individualne slobode prava građana i forumaša na svoj stav Imaj u vidu da se meni ne dopada i kad kažu "Ne volim kada neko svira metal na srpskom, to ne ide". Uostalom što bih se ja raspravljao sa njim, pa ja imam album koji je na srpskom. Ako mi nešto bode oči to je, nevezano za muziku, da u poslednje vreme imamo to nešto "nacionalno" koje ostane ograničeno samo na deo istine... Znaš ono rodoljubi koje mrze amerikance a nose Nike patike. Znamo svi da je rock muzika čedo amera i engleza, i da svi drugi plivaju prateći to što je zacrtano tamo, te da je 99% svetski poznate rock muzike na engleskom. Nekako mi je bezveze onda kritikovati domaći bend što je uradio pesmu I (veliko slovo i) na engleskom - pa kakve to veze ima, čak su i uradili verziju na srpskom? Uradio sam album na srpskom jer ga volim, ali zaista mislim da je engleski nedeljiv od rock muzike, sviđalo se to nama ili ne, sve drugačije je manje ili više uspešan eksperiment - Rammstein su dobri jer u njihovom slučaju nemački ide uz muziku i ideologiju benda, ali ne bi valjalo kad bi bend svirao nežne balade, jel. Mislim, dopalo bi se nemcima i skoro nikom drugom.
Na engleskom je mnogo lakše čini mi se.Ostavlja više prostora za slobodno tumačenje onog koji sluša pesmu.
cini ti se jer je 'tudji'. aj reci sad naglas u sobi 'i want cock' i 'zelim *****', pa vidi od cega ti je veca frka:) ti nemas bafer kad tumacis srpski, primas info direktno, engleski ti prolazi kroz neku rafineriju, ma koliko ga dobro znao i ma koliko ti bio blizak. zato nam je engleski tananiji, lelujaviji, mozemo svasta da lupetamo na engleskom. zato ce ti tekst na srpskom biti zajebaniji ako je dobar. 'krv smrt strah' su mnogo zajebane reci ako se dobro upotrebe npr:)
Inače ovo je zanimljiva tema. Fora sa engleskim je što ljudi koji slušaju rock muziku kod nas imaju čudne standarde, takoreći, tekst mora ili da bude jako zabavan, ili jako poetičan. Lakše je pisati na engleskom, zaista, zato što su na engleskom ko teme i priče koje ne bi mogle da prođu na srpskom, jednostavno, ne bi mogle, bar ne u rock muzici. Rock tekstovi stranih bendova su često vrlo blizu našeg turbo folk-a po sadržaju i dubini. To što i zlo kaže, prevedeš neke engleske tekstove i dobiješ instant narodnjak!
pa to je stvar navike ako mene pitas. lupicu sad, pogledaj obojeni program ili ekv ili blokaut, imaju prilicno cudne konstrukcije koje bi mnogi, ovako na papiru, odbacili kao nepevljive, nezanimljive ili suvise rogobatne. i zaista, takav je i utisak ljudi, ako ne znaju o cemu se radi, tj ako prvi put cuju neki bend koji ima takve cudnjikave sintagme i ritmiku. a ako prevedes neki pink flojd na srpski, dobices manje-vise nesto blokautasto:)
stoga tripujem da je sve u navici. da kod nas, lupam, pop rok pesme imaju tekstove kao narodnjacke, nikoga ne bi prevedeni led cepelin podsecao na narodnjake vec na pop rok.
smatram da se ta baza gradi vremenom i da iz miksa domaceg jezika, kulture trte mrte i ostalih stvarcica moze izaci jedan fini autenticni trip koji nece biti neadekvatan, a opet ce odgovarati zapadnjackim svetskim standardima. to mozemo da vidimo na primeru repovanja. tu su izvodjaci bili jednostavno primorani da adaptiraju tekst iz prostog razloga sto nikad neces znati da repujes na engleskom ko neki crnac iz komptona, a na maternjem jeziku neces moci da koristis pola standardizovanih konstrukcija iz hop engleskog. pa smo tako dobili karakteristican brz francuski rep sa vise 'pljuvanja u mikrofon' u odnosu na americki, ili ruski i nas koji ima mnogo KR MR BR KLJ i sl. vokalnih 'bombica', ili italijanski rep koji jednostavno zvuci gej a i to mislim da je do toga sto nisu nasli svoj trip jos uvek, jer, primera radi, cuo sam odredjene madjare koji prilicno zastrasujuce zvuce, verovao ili ne:)
Ovde se slažem sa Dooli-om. Mnogo je stvar navike, ja sam odrastao jedan dobar period detinjstva u italiji i govorio isključivo italijanski (dok su u kući roditelji govorili srpski ja sam im odgovarao na italijanskom, potpuno prirodno). Kada sam se tokom 90-e vratio najzad ovamo, mnoogo toga mi je zvučalo rogobatno, čudno, paralo mi uši na srpskom (iako sam ga znao naravno), dok mi je sve (pa i pevanje) zvučalo mnogo prirodnije na italijanskom. To se vremenom promenilo, i sada imam drugačiju percepciju jednog i drugog jezika.
Mislim da bi trebalo više naših bendova da radi na srpskom, i više mi para uši kad čujem engleski sa lošim akcentom (a čuo sam dosta njih koji se hvale odličnim akcentom i kako u pevanju ne može da se primeti da nije originalno engleski ili američki, ali meni je ipak paralo uši), nego kad čujem bilo kakvu konstrukciju na srpskom, pa i fine razlike kad je neko npr. beograđanin ili vojvođanin ili nišlija .
Problem pravljenja muzike na engleskom je problem mnogih ovde koji uvek u malom mozgu drže maksimu (iako to često ne priznaju) - voleo bih da postanem poznat u inostranstvu, da ne kažem u americi. Ako ciljano idete na internacionalno tržište, i pritom to lepo i priznajete doduše, ne vidim problem sa time, i lepo je što su ljudi napravili stvari i na srpskom (verovatno i prvo na srpskom pa posle na engleskom), s tim što tu vidim problem u tome, bar kako ja razmišljam, da ne odgovara ista muzika za isti jezik, ja bih napravio u tom slučaju 2 verzije koje se i kompozitorski razlikuju u nekoj meri da bi bolje ugostile odgovarajući jezik.
Ukratko, pozvaću se na primer koji znam dobro. Božanstvena komedija Dantea Aligijerija nije pisana u desetercu, ali je moj ćale prepevao na srpski u desetercu, jer je zaključio da će samo tako biti prenesena prava težina i duh dela na srpski jezik.
Čak i kad razmišljam o muzici koja je planski rađena da pokuša da se gura na svetsko tržište, mislim da je opet bolji izbor ići sa srpskim jezikom. Primera o uspehu takvih kombinacija ima dovoljno, šta god vi mislili o njima, jer tako urađena muzika može da prođe danas u domenu world, world fusion, world rock ili šta već umesto kao što je slučaj sa muzikom rađenom na engleskom, koja može da prođe kao više ili manje uspešan klon buljuka ostale muzike sličnog žanra.
P.S. Moram da se malo i našalim, evo kombinacije rock-a i narodnjačkih tekstova
P.S. Zašto onda ne praviti i tekstove na španskom, ima veće govorno područje od engleskog i potencijalno veće tržište (zavisno od pravca muzike) a važi za jedan od "pevljivih" jezika?
Bez da otvaram raspravu jer kapiram da si ovo postavio iz zezanja
Ovo nije rok sa narodnjačkim tekstom.
Ovo je grupa prepotentnih seljačina koja na neku bliskoistočnjačku melodiju peva turbo-folk tekst.
Mislim da bi i drugari sa foruma koji hejtuju Đorđa Davida radije njega slušali nego smeće pravljeno od propalica koje su ime ukrale od poštenog benda.
Naravno da je zezanje, slušamo VIS - Osvajači, ili kako beše da se preimenovao stari sastav (možda su ovi vino crveno sad VIS, ko će ga zapamtiti, sigurno im više paše jel rok bend nisu )
Zlo wrote:Bez da otvaram raspravu jer kapiram da si ovo postavio iz zezanja
Ovo nije rok sa narodnjačkim tekstom.
Ovo je grupa prepotentnih seljačina koja na neku bliskoistočnjačku melodiju peva turbo-folk tekst.
Mislim da bi i drugari sa foruma koji hejtuju Đorđa Davida radije njega slušali nego smeće pravljeno od propalica koje su ime ukrale od poštenog benda.
Pišem stihove na našem jeziku.Ali tekstovi budućeg benda većina će biti na engleskom.Zašto? Zato što je naš jezik previše precizan a ja nisam Nikola Vranjković pa da mi svaki tekst bude dubok.Na engleskom je mnogo lakše čini mi se.Ostavlja više prostora za slobodno tumačenje onog koji sluša pesmu.Da umem bolje da pišem bili bi na srpskom.
Другим речима, хоћеш да кажеш да ако напишеш текст на енглеском (који је заиста пун хомонима), ствараш ефекат дубине текста за који ни сам ниси сигуран шта значи, а кад томе придодаш чињеницу да људи код нас, а и свуда ван енглеског говорног подручја, слабо баратају мало компликованијим изразима, добијаш неексплицитан текст са одређеном дозом уметничке вредности? Капирам такав став, али је ваћарошки. Поента је да прво знаш шта пишеш, о чему пишеш и шта желиш да саопштиш, да би други могли да сконтају текст, а не да немаш појма шта си написао, али размишљаш ''У добро звучи, може нешто да се сконта из овога'', па да после други траже неко криптично значење у томе. Безвезе.
Друго, као филолог, уопште се не бих сложио да је српски превише прецизан у односу на енглески. То је само природан привид, јер српски боље знаш од енглеског.
Треће, већина текстова горепоменутог Николе Врањковића нема никакву дубину, већ је пуна нонсенса. Убеђен сам да ни сâм аутор не би могао да их растумачи, а у круговима људи који се баве поезијом, а и књижевношћу иначе, би му се смејали.
Pišem stihove na našem jeziku.Ali tekstovi budućeg benda većina će biti na engleskom.Zašto? Zato što je naš jezik previše precizan a ja nisam Nikola Vranjković pa da mi svaki tekst bude dubok.Na engleskom je mnogo lakše čini mi se.Ostavlja više prostora za slobodno tumačenje onog koji sluša pesmu.Da umem bolje da pišem bili bi na srpskom.
Другим речима, хоћеш да кажеш да ако напишеш текст на енглеском (који је заиста пун хомонима), ствараш ефекат дубине текста за који ни сам ниси сигуран шта значи, а кад томе придодаш чињеницу да људи код нас, а и свуда ван енглеског говорног подручја, слабо баратају мало компликованијим изразима, добијаш неексплицитан текст са одређеном дозом уметничке вредности? Капирам такав став, али је ваћарошки. Поента је да прво знаш шта пишеш, о чему пишеш и шта желиш да саопштиш, да би други могли да сконтају текст, а не да немаш појма шта си написао, али размишљаш ''У добро звучи, може нешто да се сконта из овога'', па да после други траже неко криптично значење у томе. Безвезе.
Друго, као филолог, уопште се не бих сложио да је српски превише прецизан у односу на енглески. То је само природан привид, јер српски боље знаш од енглеског.
Треће, већина текстова горепоменутог Николе Врањковића нема никакву дубину, већ је пуна нонсенса. Убеђен сам да ни сâм аутор не би могао да их растумачи, а у круговима људи који се баве поезијом, а и књижевношћу иначе, би му се смејали.
I ja, vecinom, pisem tekstove na engleskom, ali to je zbog toga sto osecam da imam vecu slobodu izraza. Vremenom sam razvijao izraz u engleskom jeziku i sada nemam problem ni kada pisem na srpskom, iako mi se jos uvek cini da moji tekstovi imaju vise smisla kada pisem na engleskom (ne za mene, vec za druge), a i vise volEm da ih pisem na engleskom.
Sto se tice tekstova na engleskom, i njih bi trebalo da pise neko lice koje ima visegodisnje iskustvo, ja svaki svoj tekst usavrsavam iz godine u godinu, ali cuvam stare tekstove, da bih za nekoliko godina video koliko sam napredovao.
U svakom slucaju, ko zna da pise na engleskom, zna i na srpskom, to je moje, licno misljenje, nije tu neka velika razlika izmedju jezika.
Џими wrote:
Другим речима, хоћеш да кажеш да ако напишеш текст на енглеском (који је заиста пун хомонима), ствараш ефекат дубине текста за који ни сам ниси сигуран шта значи, а кад томе придодаш чињеницу да људи код нас, а и свуда ван енглеског говорног подручја, слабо баратају мало компликованијим изразима, добијаш неексплицитан текст са одређеном дозом уметничке вредности? Капирам такав став, али је ваћарошки. Поента је да прво знаш шта пишеш, о чему пишеш и шта желиш да саопштиш, да би други могли да сконтају текст, а не да немаш појма шта си написао, али размишљаш ''У добро звучи, може нешто да се сконта из овога'', па да после други траже неко криптично значење у томе. Безвезе.
Треће, већина текстова горепоменутог Николе Врањковића нема никакву дубину, већ је пуна нонсенса. Убеђен сам да ни сâм аутор не би могао да их растумачи, а у круговима људи који се баве поезијом, а и књижевношћу иначе, би му се смејали.
sto se moze reci i za 99% velikih rock bendova, kao da su zajebani tekstovi kojim ce "krugovi ljudi koji se bave poezijom" da se dive najbitnija stvar u rock i muzici uopste....
Друго, као филолог, уопште се не бих сложио да је српски превише прецизан у односу на енглески. То је само природан привид, јер српски боље знаш од енглеског.
fala kurcu
dojle, kazes neko ko ima visegodisnje iskustvo sa engleskim, al razmisli sad koliko iskustvo imas sa srpskim:)
sto se tice tripa 'nije tolika razlika izmedju jezika', tu si totalno omanuo, upravo je u tome poenta i to je THE faktor kod raznih jezika. japanci imaju padez koji oznacava temu u recenici i nema veze sa nasim padezima, pritom kulturoloski su nam verovatno manje bliski od vanzemaljaca, sta mislis kakve oni konstrukcije i tripove imaju u pesmama? ti, sa znanjem japanskog, ces moci da napises jedva nesto vise od 'srpske pesme na japanskom', sto nema veze sa pisanjem na japanskom, vec vise sa nekim gugltrenslejtorskim sposobnostima, ako me kontas.
Друго, као филолог, уопште се не бих сложио да је српски превише прецизан у односу на енглески. То је само природан привид, јер српски боље знаш од енглеског.
fala kurcu
dojle, kazes neko ko ima visegodisnje iskustvo sa engleskim, al razmisli sad koliko iskustvo imas sa srpskim:)
sto se tice tripa 'nije tolika razlika izmedju jezika', tu si totalno omanuo, upravo je u tome poenta i to je THE faktor kod raznih jezika. japanci imaju padez koji oznacava temu u recenici i nema veze sa nasim padezima, pritom kulturoloski su nam verovatno manje bliski od vanzemaljaca, sta mislis kakve oni konstrukcije i tripove imaju u pesmama? ti, sa znanjem japanskog, ces moci da napises jedva nesto vise od 'srpske pesme na japanskom', sto nema veze sa pisanjem na japanskom, vec vise sa nekim gugltrenslejtorskim sposobnostima, ako me kontas.
Nisam mislio na visegodisnje iskustvo sa engleskim, vec na visegodisnje iskustvo pisanja tekstova na engleskom (i mislio sam na ljude u Srbiji i okolini, posto nisu bas do tancina upoznati sa engleskim, kao ni ja ), ja sam, npr. prvo poceo da pisem na engleskom, a zatim na srpskom, jer sam primetio da mi se stil pisanja dosta promenio. Da bi znao da pises pesme na engleskom, moras iste i da slusas, takav bi isti slucaj bio i sa japanskim (mozda zbog toga i imam manji problem sa pisanjem na srpskom, jer ne slusam previse domacu scenu). U sustini, kontam te ja, i u pravu si za skoro sve navedeno, ali ne mogu da ti objasnjavam te neke mikro "greske" preko postova, morao bih da napisem 2 strane, a i boli me glava, danas sam spavao samo 4 sata, mozemo da nastavimo neki drugi put.
P.S. Ako nesto u postu ne razumete, oprostite mi, nisam u bas najboljem stanju.
nebitno, ti mnogo bolje (neuporedivo bolje) znas srpski od engleskog, pa bilo to pisanje pesama, smisljanje slogana za reklame ili pisanje psiholoskih romana. fazon je sto nisi navikao. a to sto nisi navikao ne znaci da ces bolje napisati tekst na engleskom, samo da ces ga lakse napisati. ali ce on biti falican u odnosu na tvoj tekst na srpskom. samo sto ti to neces videti, jer nemas toliko dobru percepciju za engleski kao sto je imas za srpski, pa ces iskulirati rogobatne idiomske forme, nelogican smisao i tome slicno, sto u tekstu na srpskom neces iskulirati jer previse dobro znas jezik. otuda i imas neku vrstu iluzije da si bolje uradio tekst na engleskom od onog na srpskom, ali to jednostavno tesko da je tacno.
takodje, zbog pomenutog bafera kad citas/slusas engleski, a koji nemas kad se radi o srpskom, ti neces imati direktan impakt kod teksta na engleskom, tako da ces biti mnogo blazi u kritici istog. takodje, i pozitivne stvari ces filtrirati kroz tu koprenu, ali zbog nekoliko faktora, to nece biti problem (naviknutost, osecaj dubine kod nekih vrlo prostih fraza jer ih tvoj mozak ne percipira direktno nego 'nesto preko neceg' itd).
takodje, ti sigurno losije baratas engleskim jezikom nego srpskim. sta sledi iz toga? sledi da ti treba svestan trud da pretocis svoje misli i emocije u govor/pismo. ti ces vrlo lako izvrteti pet fraza na srpskom i skontati koja ti se svidja, solidnom brzinom. na engleskom ce ti trebati jedan downtime da smislis jednu, onda ce ti opet trebati jos vise vremena za drugu itd. na kraju ces izabrati jednu od tri iako si imao jos pet, mozda boljih, 'u etru', ali nisi ih pokupio iz etra jer ne baratas jezikom toliko dobro. ti ces odmah izbombardovati nesto tipa 'jadan li sam', 'bedan li sam', 'avaj, sudbe li klete' i mozes tako do sutra. na engleskom ces se setiti 'ah, woe is me' i sledecih pola sata ces blejati bez alternative, koja postoji. namerno biram nestandardan primer, da pojacam poentu.
ovo ne znaci da ne treba da pises tekstove na engleskom, i ja sam sam pisao vise tekstova na engleskom - ali upravo iz tog razloga jer mi je bilo lakse, ali to ne znaci da su ti tekstovi bolji od onih na srpskom, samo da je meni lakse, kao internacionalnom internet anglo-muzickom detetu da ih pisem.
sto se tice price o sceni, to nije bitno. ono sto je bitno je da se ispostuju neke fundamentalne stvari, sto tehnicke, sto bilo kakve druge prirode. npr, ritmicnost, adekvatnost, smislenost itd. u to takodje ulazi i jezicka adekvatnost, a o tome pricam sve vreme. poznavanje i slusanje domace ili strane scene nema toliko veze sa pisanjem tekstova, verovao ili ne. prever bi sigurno umeo da napise fenomenalan blek metal tekst, kad bi hteo/morao, bitno je da zna sta treba da kaze tekstom i uz kakvu muziku (opciono).
sto se moze reci i za 99% velikih rock bendova, kao da su zajebani tekstovi kojim ce "krugovi ljudi koji se bave poezijom" da se dive najbitnija stvar u rock i muzici uopste....
dobro, ali ja na konkretnu pricu ne gledam tako. ja na ovo gledam kao na to da hoces da pises dobre tekstove, a ne da konstatujes neko stanje u muzici ili drustvu. tako da na to sto si ti sad rekao i na celu ovu temu (koja vise nema veze sa dzordzom dejvidom btw:) ) gledam kao na dve stvari i tako ih i tretiram. da mi neko sad da neki tekst na analizu, ja bih ga analizirao, a ne bih konstatovao kako gomila bendova ionako pise pevljive tekstove bez mnogo smisla ili da za njegovu vrstu muzike i nije bitan kvalitet teksta. tekst je tekst i on moze biti los ili dobar. i kod analize istog smatram da ne bi trebalo da me zanima da li ga je napisao sekspir ili mica beric, gledam ga skroz anonimno. tekst za muzicko izvodjenje moze biti isto toliko dobar koliko i zajebani simbolisticki. to sto u nekoj muzici los tekst moze da prodje dobro nema veze sa tim da li je taj tekst los ili dobar, zar ne?
Imaj u vidu da se meni ne dopada i kad kažu "Ne volim kada neko svira metal na srpskom, to ne ide". Uostalom što bih se ja raspravljao sa njim, pa ja imam album koji je na srpskom. Ako mi nešto bode oči to je, nevezano za muziku, da u poslednje vreme imamo to nešto "nacionalno" koje ostane ograničeno samo na deo istine... Znaš ono rodoljubi koje mrze amerikance a nose Nike patike. Znamo svi da je rock muzika čedo amera i engleza, i da svi drugi plivaju prateći to što je zacrtano tamo, te da je 99% svetski poznate rock muzike na engleskom. Nekako mi je bezveze onda kritikovati domaći bend što je uradio pesmu I (veliko slovo i) na engleskom - pa kakve to veze ima, čak su i uradili verziju na srpskom? Uradio sam album na srpskom jer ga volim, ali zaista mislim da je engleski nedeljiv od rock muzike, sviđalo se to nama ili ne, sve drugačije je manje ili više uspešan eksperiment - Rammstein su dobri jer u njihovom slučaju nemački ide uz muziku i ideologiju benda, ali ne bi valjalo kad bi bend svirao nežne balade, jel. Mislim, dopalo bi se nemcima i skoro nikom drugom.
a i to mislim da je do toga sto nisu nasli svoj trip jos uvek, jer, primera radi, cuo sam odredjene madjare koji prilicno zastrasujuce zvuce, verovao ili ne:)
.
Naravno da je zezanje, slušamo VIS - Osvajači, ili kako beše da se preimenovao stari sastav (možda su ovi vino crveno sad VIS, ko će ga zapamtiti, sigurno im više paše jel rok bend nisu 
) 
